Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

Beleška 6

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 6 - 10.06.2010

Hrišćanstvo u odumiranju

VERNICI OKREĆU LEĐA VATIKANU

Rimokatolička crkva suočena sa najvišom kvotom istupa vernika u predhodnih stotinu godina

 

Nemački i austrijski biskupi prvi su zazvonili na uzbunu, pastiri biskupija u drugim evropskim zemljama trebalo bi da ih slede. U Nemačkoj i Austriji se očekuje da će do kraja godine oko pola miliona vernika zvanično napusti Rimokatoličku crkvu. Na evropskom nivou broj bi mogao da premaši i dva miliona, predviđa najpoznatiji evropski kritičar Vatikana, švajcarski teolog Hans King.

Indirektni podaci i na indicijama zasnovane pretpostavke, u zemljama gde rimokatoličke crkvene organizacije nisu registrovale, ili nisu obelodanile odgovarajuće podatke, upućuju na zaključak da je lavina istupa u alarmantnom porastu, širom Evrope. U Italiji, primera radi, pretpostavlja se, na osnovu podataka o broju i visini uplata takozvanog solidarnog (crkvenog) poreza, da je 9,9 odsto rimokatoličkih vernika, zvanično ili bez ozvaničenja, okrenulo leđa Vatikanu.

U nekoj minimalnoj kalkulaciji trebalo bi očekivati da će Rimokatolička crkva u Austriji ove godine ostati bez osamdeset hiljada vernika, saopšteno je na biskupskoj konferenciji održanoj ovih dana u centru alpskog hodočašća, u gradiću Marijacelu. Jozef Vajs, šef tamošnje crkvene poreske uprave, rekao je pred gledaocima Austrijske radio-televizije (ORF): "U najcrnjem scenariju, polazimo od pretpostavke da bi broj crkvenih istupa mogao da premaši prošlogodišnji nemački crni rekord.“

U Nemačkoj je 2009. godine 123.585 vernika napustilo Rimokatoličku crkvu. Na osnovu nemačkih podataka o istupima, registrovanim od januara do kraja maja ove godine, predviđa se da će između dva i tri puta više vernika okrenuti leđa Vatikanu do Božića (po gregorijanskom kalendaru).

Širenje nezadovoljstva evropskih rimokatoličkih vernika mahom se dovodi u vezu sa serijom skandala pedofilije, razotkrivenih širom kontinenta, od Irske do Grčke, od Italije do Poljske, ali i na drugim kontinentima, u Americi, na primer, u kojima su počinioci bili katolički sveštenici i katihete. Ipak, poznavaoci raspoloženja u rimokatoličkoj javnosti ističu da su skandali bili samo povod, nikako uzrok napuštanja crkvene organizacije.

Pitanje izgubljenog poverenja vernika u Rimokatoličku crkvu nameće se analizom brojnih slučajeva zataškavanja. U ovom trenutku pažnju evropske javnosti pleni slučaj nemačkog biskupa Valtera Mikse: obelodanjen je tajni dosije Vatikana u kome su duže od jedne decenije završavale sve optužbe i žalbe protiv razvratnog alkoholičara i pedofila Mikse.

Sve je duža lista slučajeva u kojima papa ne samo da nije reagovao već je lično naložio držanje skandala u tajnosti (pre preuzimanja pontifikata i posle toga). Tako je u Austriji tek izišlo na videlo da je prvi tamošnji slučaj umešanosti jednog kardinala u aferu pedofilije (slučaj kardinala Hansa Hermana Grejera) godinama zataškavan, uprkos činjenici da se u strogo poverljivom pismu Vatikanu Grejer lično ispovedio, pre nego što je njegov slučaj dospeo u javnost.

Na drugoj strani, empiričari su ustanovili da je najnoviji potez Vatikana  doveo u pitanje iskrenost izvinjenja pape žrtvama pedofilije, odnosno i njegovo obećanje da će, ubuduće, takvi slučajevi biti najstrože sankcionisani. Naime prošlog vikenda rehabilitovan je nekadašnji poljski nadbiskup Poznanja Julijuš Pec, pre osam godina optužen i crkveno kažnjen zbog seksualnog zlostavljanja seminarista.

Najzad, nepoverenje vernika u Vatikan moglo bi se tumačiti, posmatrano iz ugla organizovanog kriminala. Italijansko javno tužilaštvo je pokrenulo istragu protiv kardinala kurije Krescencija Sepea zbog sumnje u umešanost u korupciju i pranje novca mafije u više od stotinu slučajeva. Tragovi, u njegovom slučaju, vode u vatikanske banke, već poduže pod sumnjom da su glavne institucije za preusmeravanje novca podzemlja u legalne tokove. Reakcija portparola kurije Federika Lombardija je: "grešnik je neumorno radio, zalagao se za dobrobit vernika, a ko Božjim stazama hoda, taj ponekad pogreši“.

Ali ovo su samo opskurne analize posledice i mogućih uzroka ili povoda. Crkva neće, i ne sme da prizna da je zapravo problem mnogo dublji i daleko širih razmera. Ovi podaci o istupanju "vernika" su podaci o onim pojedincima koji su zvanično napustili crkvu. Šta je sa onima koji su samo okrenuli leđa crkvi i koliko je takvih koji su samo u jednom trenutku svog života rekli "dosta". A postoji i treća grupacija ljudi koje crkva smatra vernicima iako oni to zapravo nisu. Kršteni kao deca, možda odlazili u crkvu sa roditeljima, ali kad su odrasli, shvatili da ih to ne interesuje i prekinuli svaki kontakt sa crkvom, nebitno koji je razlog tome. I na kraju ne mogu da ne spomenem i najmasovniju kategoriju "vernika". To je ona kategorija ljudi, građanskog staleža i modernog načina života, koji samo iz tradicionalnih razloga kažu, kad ih zapitate, da su katolici. Tako se izjašnjavaju i na popisima stanovništva, a zapravo, manje ili više, nemaju nikakve veze sa crkvom, niti ih to pitanje interesuje. Čak i kad bi crkva sutra prestala da postoji, ovu kategoriju ljudi to ne bi baš mnogo pogodilo. Realna procena kaže da crkva ima između 5 i 7 procenata vernika od ukupnog broja stanovništva. Ovo se odnosi na zemlje Starog kontinenta. Katolicizam u izvenoj meri raste i jača u latinoameričkim zemljama i solidno je pozicioniran u istočnim zemljama kde su katoličke nacije u manjini.

Kad je Evropa u pitanju, slična je situacija i u drugim hrišćanskim crkvama. Za istočno, pravoslavno hrišćanstvo, analize pokaziju slične tendencije, iako se, zvanično, pravoslavni jerarsi hvale kako je broj vernika u porastu. A nije. Pitanje pripadnosti crkvi na istoku je usko vezano sa tradicijom i pitanjem pripadnosti naciji, jer su pravoslavne crkve organizovane kao nacionalne. Zbog toga je četvrta kategorija "vernika" koji se tako izjašnjavaju samo zato jer se to tako podrazumeva u smislu pripadnosti naciji i tradiciji. Inače, broj vernika, u pravom slislu te reči, u ovim zemljama je čak niži i iznosi između 3 i 4 procenta stanovništva.

Hrišćanstvo je religija u opadanju i to je konstatovano još u prošlom veku. U narednih 100-120 godina, hrišćanstvo će nestati sa planete. Odnosno biće svedeno na male grupe i na te grupe će se gledati isto kao što je to danas slučaj sa sektama.

U drugoj krajnosti, stare religije i kultovi sve više jačaju, obnavljaju se i šire planetom. To ide toliko brzo da je već u Engleskoj i Sad, na primer, Vika proglašena zvanično za religiju. Koliko je to dobro, da se kultovi i stari magijski sistemi institucionalizuju, to je sasvim drigo pitanje. Lično mislim da to nije dobro, jer svaka institucionalicacija, pre ili kasnije odvede u propast samo učenje i duhovnost uopše.

Poenta cele priče jeste da je hrišćanstvo kao religiju duboko zahvatio procec odumiranja. Može se ovo mnogo detaljnije i ozbiljnije analizirati, ali ja lično ne želim da se bavim crkvom. Ali mogu da pomognem njenom bržem odumiranju istraživanjima i radovima kojih je sve više i koji potvrđuju da je temelj hrišćanske crkve jedna velika laž i obmana, čak možda najveća u istoriji ljudske civilizacije. Hrišćansvo treba da se vrati na svoje izvorno učenje na ono što je bilo u prva dva-tri veka svog postojanja i samo tako će, kao jedno učenje, možda preživeti gaženje točka istorije.

Za sada bih samo napomenuo, a o tome ću možda kasnije pisati, da je islam, recimo još uvek religija u fazi svoje ekspanzije, tako da će broj muslimana, u veku koji je pred nama, rasti i da će u evropi muslimana biti više nego hrišćana. To će izmeniti i demografsku sliku Evrope, ali i njenu politiku. Jednim delom će ovo biti posledica migracija stanovništva i doseljavanja muslimana na Stari kontinent, a drugim delom, posledica odumiranja evropskih nacija, negativnim priraštajem i vrlo pozitivnim priraštajem muslimanskog življa. Ovo će se dogoditi već u narednih 50 godina.

S druge strane, modernizacija, tehnološki razvoj i agresivni potrošački mentalitet koji stvaraju sve veći i sada potpuno nepremostiv jaz između duovnog i materijalnog, generalno, ima najjači uticaj na sve ove tendncije. To neće zaobići ni islam kojeg, iako još u ekspanziji, takođe čeka proces odumiranja i nestajanja u narednih 200 godina. O judaizmu ne treba posebno ni govoriti jer je on oduvek bio samo religija jevrejskog naroda, ma gde on živeo. S toga judaizam i nije svetska religija, ali treba napomenuti da ni judaizam neće proći bez uticaja ovh istih tendencija procesa odumiranja religija.

Do poklapanja sideralnog i tropskog zodijaka na 0 stepeni Riba i prelaska u sazvežđe Vodolije koje će se dogoditi oko 2372 godine, sve religije će funcionisati kao mali kultovi. Svemu ovome doprineće i još jedan važan faktor, velike kataklizme i razaranja na planeti koje će dovesti do velikog smanjenja populacije. Ovaj proces je već otpočeo, a veće razmere će poprimiti od 2013. godine.

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 02:41