Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

Beleška 7

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 7 - 12.06.2010

Crni Mesec iznad Beograda

JEDAN SUSRET DUBOKO U NOĆI

 

Mnogo sam putovao tragajući za Nepoznatim. Ukrstih puteve svoje sa svim meridijanima. Idući od Istoka ka Zapadu i od Juga ka Severu, mnoge sam Kapije prošao, ali ni na jednom se Putu ne zadržah previše. Rastajnjivao sam Tajne, spoznavao Nespoznajno, ulazio i tamo gde je zabranjeno od vajkada, ali niko mi ne reče ni slova o Nepoznatom. Hodao sam putevima zemaljskim i svaki me je vodio u pogrešnom pravcu. I htedoh da se vratim, ali uzalud. Kad je Put lažan ne možeš se njime vratiti jer to više nije onaj isti Put. Zapravo, to nije ni bio Put.

Ima li izlaza iz obmane kojom okružen sam od početka? Postoji li Put kojim bih se vratiti mogao? Ima li Puta kojim bih krenuti mogao, a da nije laž veća od predhodne, obmana dublja od one koja me je već zasenila? Nižu se pitanja jedno za drugim. Muk je, tišina - odgovora nema.
Sedim na rubu kalemegdanske tvrđave pogleda uprtog u daljinu, potpuna tišina, noć poodmakla, tama, Mladina je. Naziru se obrisi nekih novih Puteva kojih već sutra možda neće biti. Kojim Putem?
Moram da krenem opet, iako znam da ću ponovo skrenuti s pravca, pa okolo ne bih li nabasao na nešto što je negde skrajnuto ostalo. Stranputice su moji putevi. Eto kuda idem. Mada, često to nisu ni utabane staze, jer ko još tuda hoda osim opsenara poput mene. A ovakvih koji tabanaju tuda i nema baš mnogo. I zato jeste sve u korov i grmlje obraslo.
Moram da krenem, ali gde baš na Mladinu. Ne valja se, kažu, kad je Mesec u tami kretati na put, niti išta zapoćinjati. Mada, kad malo razmislim, možda je i to laž. Ako je sve drugo, što ne bi i ovo laž bila, smišljena baš zato da Nepoznatom zametne trag.
Zaista, moram da krenem, ali kojim putem? Da ih razbrajam, pa koji ispadne koji ostane. Neka, posedeću još malo, pa ću u zoru put pod noge i to prvim koji mi se ukaže u jutarnjem sukobu Svetla i Tame. A i to je laž, da je Svetlo dobro, a Tama zlo. Ne osvetljava Svetlost Tamu neznanja, već zaslepljuje čoveka da u Tami vidi blago.
Uh, kako sam ovo dobro rekao. Nasmejah se. Pametan sam ja, mislim dalje kroz osmeh. Krećem odmah. Ustadoh, okrenuh se i ugledah Njega. Sasvim običnog izgleda, otprilike moje visine, mlad, ali svetlijeg tena i sjajnog, kao svetlost da mu kroz kožu izbija.
- Lepa noć - progovori tihim glasom.
Ne odgovaram, stavljam ruke u džepove i skrećem pogled.
- Hoćeš da odemo zajedno?
- Gde? - Odgovorih pitanjem.
- U Nepoznato...
Srce mi je ovde stalo, preskočilo, žmarci protutnjali duž kičme, koža se naježila.
- Hoću - odgovorih.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 02:41