Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

Beleška 16

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 16 - 07.08.2010

Keruša Mila

Hronika jednog monstruoznog zločina nad životom

 

Tužne oči i još tužnija sudbina keruše Mile ražalostile su Srbiju. Gotovo uglas osuđivani su monstrumi, koji su joj odsekli šape, veličani lekari koji su je operisali, hrabrili oni koji su je negovali...

Ovo je priča o jednom psu, jednom nevinom biću i priča o jednom čoveku, jednom monstruoznom biću. Ovo je jedna od slika moderne civilizacije i priča o čoveku koji živi među nama i kojeg je ovo društvo odgajalo. Koliko ima ovakvih? Ovaj, za sada još uvek nepoznat čovek, brutalan nasilnik, zločinac, zasigurno ne bi prezao da istu stvar ne samo ponovi ili još strašniju počini, već bi to isto mogao učiniti nekom drugom čoveku, detetu... Ko životinje ne voli taj ne voli ni ljude - stara je mudrost.

Ovaj je čovek, kako bi istočnjaci rekli, svoju karmu već zaradio, a šta je sa nama?

I, ma kako da na prvi pogled raduje stepen saosećanja koji je Srbija pokazala prema nesrećnoj keruši, s druge strane, pokazala je i licemerstvo. Keruša je, očigledno, preživela previše trauma i nega joj je preko potrebna. Diskutabilno je, međutim, kada komisija postavi uslove za usvajanje životinje možda i strože nego kada su u pitanju deca. Medijska pažnja u ovom slučaju dovela je do velike empatije u društvu, pa su se u tom trenutku za životinje zainteresovali i oni koje to nikada ranije nije interesovalo. S druge strane, to je dokaz i hipokrizije cele zajednice, jer mnogo je manje onih koji se obaziru na napuštenu decu sa invaliditetom.

I podaci Ministarstva rada i socijalne politike ne opovrgavaju ove tvrdnje. Svako četvrto dete koje je u registru za usvajanje ima neki hendikep, a svako treće je romske nacionalnosti. Ako se desi da je romskog porekla i još obolelo, ne postoji porodica u Srbiji koja bi ga usvojila.

Mučenje životinja u Srbiji pa i šire, nije nikakva novost. Ovom događaju jeste posvećena prilična medijska pažnja, da li zbog stepena monstruoznosti ili nečeg drugog, to je stvar posebnog razmišljanja i analize, ali svakako jeste za pamćenje i podsećanje.

U beogradskom naselju Medak polovinom aprila je pronađen pas kojem je neko odsekao sve četiri šape.

Zahvaljujući brzoj reakciji stanovnika tog kraja grada, pas je prebačen kod veterinara gde mu je ukazana prva pomoć. Prema rečima veterinara, jedina šansa da pas nastavi da živi je uz pomoć proteza, ali koliko je to izvodljivo, teško je predvideti.

Jednogodišnjeg psa mešanca, Milu, pronašla je ispod automobila u Ulici Radovana Simića Cige u Beogradu Sandra Spoja. Kada je videla da su psu odsečene sve četiri noge, pozvala je Dejana Miletića, instruktora pasa.

Rekla mu je da tamo ima jedan pas kojem su isečene sve noge i da ne mogu da ga izvuku ispod automobila. Pošto on radi kao vaspitač pasa, odmah je otišao da vidi šta može da uradi. Izvukli su ga i odmah odveli kod veterinara. Pas je bio u veoma lošem stanju, dehidriran, nije jeo, rane su već počele malo da zarastaju i mora da je bio na ulici par dana.

Jovana Jović koja je pristvovala spasavanju psa isprićala je da životinja nije pružala otpor i da je bila jako iscrpljena zbog bolova.
Pas nije bio agresivan, bio je jako uplašen i već iznemogao, dehidriran
, veoma lošeg fizičkog i psihičkog stanja.

Pas je odmah prevežen do ambulante na Bežanijskoj kosi, gde je prema proceni veterinara, pas osakaćen ležao više od nedelju dana, zadobio je upalu kostiju, izgubio dosta krvi i pravo je čudo kako je ostao živ. Miomir Ranđelović, veterinar bio je zaprepašćen kada su doneli psa, jer je uočljivo da se radi o psu kome su odsečene sve četiri noge.

Ovako precizno sakaćenje nije mogla o da izvrši jedna osoba, već je morala da ima pomoć. Noge su jedino mogle da budu odsečeni nekim oštrim predmetom, poput sekire.

Zamislite čoveka kome su isečene ruke, iznad šaka, i noge iznad stopala, u kakvom je stanju i kako bi mogao da nastavi da živi.

Jedino rešenje za Milu, kako su nesrećnom psu spasioci dali ime, je ugradnja proteza koje se ne proizvode u Srbiji, ali i tada bi morala ponovo da uči da hoda. Dok ne bude udomljena, ostaće u veterinarskom stacionaru.

Veterinarska inspekcija je istog dana podnela krivičnu prijavu protiv NN lica, a za počiniocima tragaće policija. Kazne za ovako drastične slučajeve prema Zakonu o dobrobiti životinja mogu ići do tri godine strogog zatvora.

Dan po objavljivanju vesti o svirepom sakaćenju psa, predsednik društva za zaštitu životinja "SOS animals", naš poznati reditelj Goran Paskaljević, izjavio je da je šokiran činjenicom da je tako nešto uopšte moglo da se dogodi.

"Tražimo mesto gde će pas biti operisan, jer kod nas to nije moguće", rekao je Paskaljević" U šoku sam da je tako nešto uopšte moglo da se dogodi i očekujem da će policija učiniti sve da nađe krivce, bez obzira što je životinja u pitanju a ne ljudsko biće", rekao je Paskaljević Tanjugu.

On smatra da su "ti koji su nešto tako mostruozno mogli da urade jednom psu koji ne može da se brani i koji sigurno nije ništa nažao učinio, opasni i po ljude".

Paskaljević je napomenuo da je već preko "SOS animalsa" krenuo u potragu za mestom gde bi pas mogao da bude poslat na operaciju, jer kod nas takav zahvat nije moguć.

On je napomenuo da udruženje za zaštitu životinja čiji je predsednik ima odličnu saradnji sa sličnim društvima u Francuskoj i Nemačkoj i da u kontaktu sa njima pokušava da ustanovi gde je moguće uraditi takvu intervenciju koja podrazumeva pravljenje proteza, makar za prednje šape.

Paskaljević je napomenuo da je već i slanje psa u inostranstvo komplikovan proces, ali da očekuje da će dobiti precizne podatke gde takav slučaj može da bude tretiran. On je izrazio uverenje da će finansijska pomoć u Srbiji za to biti pronađena.

I gradonačelnik Beograda Dragan Đilas se odmah oglasio ovim povodom i izjavio da će grad kupiti proteze za psa kome su odsečene sve četiri šape.

Đilas je Tanjugu rekao da Grad nema mogućnost "da se bori protiv bolesnih umova koji odsecaju šape psima", ali da može, kroz odredjene aktivnosti, kod najmlađih sugrađana da razvija ljubav prema životinjama. "Takođe, potrebno je da se razvija želja kod starijih osoba da sprečavaju takve monstruozne stvari", ukazao je Đilas i naglasio da bi, takođe, bilo veoma važno da se počinilac uhvati i adekvatno kazni, jer bi time bila poslata jasna poruka "svima koji razmišljaju na isti način". On je pozvao sve "normalne ljude" da se zajedno bore protiv takvih osoba.

Relativno brzo, keruša Mila se uspešno oporavila u veterinarskoj ambulanti “Art vet” na Bežanijskoj kosi. Iako je preživela veliku tramu, Mila je i dalje pitoma pa tako svaki posetilac može da joj priđe i pomazi je. Monstruozni zločin nad nedužnom životinjom sablaznio je građane kako iz zemlje tako i inostranstva, a mnogi su spremni da usvoje nesrećnu kerušu i snose sve troškove njenog lečenja.

Iako joj je život gotovo uništen “ljudskom” rukom, ženka stara godinu dana, barem naizgled delovala spokojno u društvu velikog broja ljudi u dvorištu veterinarske ambulante. Osim zaposlenih, kerušu milog pogleda obilazili su i brojni sugrađani koji su makar blagim dodirom pokušali da uteše nesrećnu životinju.

Odsecanjem šapa Mila je doživotno onesposobljena. Više nije u mogućnosti da se postavi u prirodni fiziološki položaj pa joj tako svako vršenje nužde predstavlja veliki problem. Da nesreća bude veća noge joj nisu isčene na zglobovima već u predelu kostiju gde ima mnogo više nerava pa je zarastanje rana duže i bolnije. Međutim, pošto je veliki borac Mila se trudi da i dalje sama sve obavlja i čak pomalo šeta u dvorištu. Zadivljujuće da nije ni malo agresivna iako bi to posle svega što je doživela bilo sasvim logično ponašanje.

Ipak, da bi koliko toliko mogla normalno da živi Mili su neophodne proteze za sve četiri noge. Snimak odsečenih kostiju je urađen pa preostaje da na osnovu njega protetičar osmisli rešenje. Potrebno je da se urade trajne proteze koje bi joj se zašrafile za nožne kosti. Umesto proteza mogla bi da joj se postavi tvrda plastika ili guma kako bi se nesmetano oslanjala na noge. U svakom slučaju, Mila će morati ponovo da uči da hoda. Pošto životinje vrše pokrete refleksno po instiktu, a ne toliko svesno, ona će se lakše i brže navići na kretanje sa protezama u odnosu na ljude.

Građani užasnuti monstruoznim zločinom oformili su i grupu na “fejsbuku” pod nazivom “Kazna za monstruma koji je odsekao psu četiri noge” koja je sa samo jedan dan okupila više od 40.000 članova.

Predsednik Skupštine Beograda Aleksandar Antić, takođe se oglasio apelom je na gradjane da budu humani prema životinjama i istakao da grad čini sve da otvaranjem azila reši problem pasa lutalica. "Odsecanje šapa keruši je stravičan događaj koji nas je sve zaprepastio. Grad će učiniti sve da olakša život ovoj keruši i taj preblem će biti rešen", kazao je Antić novinarima u Skupštini grada. Antić je napomenuo da je svestan ekonomske krize, ali je apelovao na građane da i u toj situaciji ne odbacuju svoje kućne ljubimce. "Treba da budemo humani i jedni prema drugima i prema životinjama", rekao je on i poručio da je grad svestan postojanja velikog broja pasa lutalica i da nastoji da problem reši otvaranjem azila, dodajući, da će grad preduzeti "niz mera da se reše problemi iz oblasti zoohigijene".

Dva dana nakon stravičnog sakaćenja keruše Mile, rotvajlera po imenu Rauf, u Ulici Vuka Vrčevića, ubodima nožem u predelu grudi, ubio S.J. (65). Pas je boravio na šljunkari „Sintezis“ kao čuvar mašina i prostorija, a prema rečima vlasnika rotvajlera i suvlasnika šljunkare Dragoljuba Ponjavića, on nije bio agresivan.

"Nisam bio prisutan kada je ubijen, ali je pas uginuo na mojim rukama. Nije bio agresivan, niti je nekoga ujeo. U trenutku napada bio je sa čovekom koji se brine o njemu. Dva čoveka su sa malim terijerom prolazila kroz šljunkaru i Rale je prišao njima, verovatno da se poigra sa malim štenetom. Jedan od njih ga je pomazio a zatim izvadio nož i dva, tri puta ga ubo u grudi - rekao je za ,,Blic’’ vlasnik psa i suvlasnik šljunkare Dragoljub Ponjavić napominjući da je Rauf bio star četiri godine.

Nakon što je uboden, pas je uspeo da dođe nadomak šljunkare gde je nešto kasnije i iskrvario. Očevici tvrde da Rale nije ni zalajao dok je prilazio ljudima sa psom.

"Na moje oči je pomazio psa a onda ga i zaklao. Imao je kapu i brkove. Nakon što sam ga pitao zašto je to uradio rekao mi je „ćuti, nemoj sad i tebe da zakoljem“ - priča Abazim Muharem, čovek koji se brinuo o nastradalom psu.

Nakon što je pas ubijen, Abazim je dotrčao do gazde psa, koji je krenuo da se razračuna sa ubicom. Očevici su ga u tome sprečili.

"Rauf je bio kao član porodice, bio je toliko dobar prema ljudima da je na kraju dozvolio da ga neko ubode. Imam dete od šest godina koje se često igralo sa njim gurajući mu ruke u usta. Gejzir krvi je liptio iz psa nakon uboda a on je uspeo da pobegne. Čovek koji je ovo uradio je poznat ljudima na šljunkari i često dolazi u ribarsko naselje koje se nalazi pored nas" - priča Dragoljub Ponjavić i dodaje da ovaj zločin ne sme proći nekažnjeno.

Nakon zločina S.J. je nož kojim je zaklao psa obrisao o svoju jaknu, bacio je i pokušao da pobegne. Kako saznajemo iz policijskih izvora, monstrum koji je ubio psa ipak je nedugo zatim uhapšen.

Ljudi koji ubijaju i muče životinje su psihopate ili šizoidne ličnosti. Onaj ko je danas povredio životinju, sutra isto može i da učini čoveku. Za ovakav model ponašanja odgovorni su geni, ali i vaspitanje. Za samo nekoliko dana u Beogradu su jednom psu odsečene šape, a drugi je ubijen nožem u pobela dana pred drugim ljudima. Ukoliko ne postoji racionalan razlog poput toga da je pas napao čoveka, ovakva dela rade psihopate. Njihova glavna osobina je nedostatak saosećanja za druge. Sebični su na vrlo primitivan način, jer su potpuno okrenuti svojim egoističnim ciljevima, ne uvažavajući ništa drugo osim sebe, dok ljude i druga živa bića doživljavaju kao predmete. Ovakve ljude karakteriše nedostatak moralnog kodeksa, a uzorci za to se mogu pronaći u vaspitanju, ali i genetici. Neka deca od malih nogu matretiraju životinje, što može biti genetski poremećaj, ali i rezultat porodičnih odnosa. Često su ta deca i bila zanemarivana i zlostavljana, ali može da bude i obrnuto, da su roditelji potpuno bez agresije. Preterana agresivnost roditelja tera dete da sopstvenu agresivnost sabija u sebi i da je prazni gde može. Sa druge strane, preterana tolerancija ne može da obuzda agresivne nagone deteta, pa ono žrtve nalazi svuda oko sebe. Međutim, osobe koje muče i ubijaju životinje, ne mogu se samo svrstati u grupu psihopata, već mogu da pripadaju i kategoriji šizoida. To su povučeni, hladni ljudi koji se malo ili nimalo druže sa ljudima. Ne mogu da se saosećaju i mogu u određenim trenucima da reaguju ekstremno. Poremećaj ličnosti može da se primeti pre počinjenog dela. Moguće je, na osnovu njihovog stava prema životu i drugim živim bićima uočiti problem. Ljudi greše kada misle da su ovakve osobe otvoreno agresivne. Kada se nešto dogodi, ljudi uvek budu začuđeni, govoreći da je počinilac bio fin i tih. Kod ljudi koji ispolje psihotične simptome obično se u njihovoj prošlosti vidi da su bili surovi prema životinjama. Zašto se agresivnost pre svega ispoljava prema životinjama svi stručnjaci su se slažu da je to posledica društvene klime, odnosno blage kaznene politike i mišljenja ljudi da je dozvoljeno maltretirati životinje.

26. aprila, više stotina Beograđana okupilo se na protesnom skupu “Stop nasilju nad životinjama” koji su ispred Starog dvora organizovala udruženja za zaštitu životinja “Feniks” i “Evropska inicijativa 17”. Povod za održavanje skupa je, po rečima organizatora, sve učestalije ubijanje i zlostavljanje uličnih pasa, čija je kulminacija slučaj keruše Mile kojoj su odsečene sve četiri šape.

Pored gradonačelnika Dragana Đilasa protest su podržali i Predrag Petrović, sekretar za komunalne i stambene poslove i njegov pomoćnik Vladimir Terzin.

"Plan gradske vlasti je da u narednih godinu i po dana izgradi tri azila za napuštene životinje. Azil u Rakovici je otvoren već nekoliko meseci, a ovakvih objekata će biti u Mladenovcu i na Paliluli. Sa Veterinarskim fakultetom je pokrenuta i akcija za sterilizaciju i kastraciju životinja, a u saradnji sa MUP biće obezbeđeno specijalno vozilo za dva člana “animal police” čiji će se obuka finansirati u inostranstvu" - rekao je tom prilikom Predrag Petrović.

Đaci Osnovne škole „Banović Strahinja“ za samo tri dana prikupili su 23.665 dinara za pomoć psu Mili. Sav novac učenici osnovne škole Banović Strahinja pokloniće Fondu Mila. Taj novac biće iskorišćen kako za pomoć jednogodišnjoj mešanki kojoj će uskoro u Nemačkoj biti ugrađene proteze, tako i za borbu protiv nasilja nad životinjama.

Grad Beograd je tih dana stupio u kontakt sa klinikom "Dieter Pfaff Tierorthopadietechnik" u Nemačkoj, koja se bavi problemima invalidnih životinja i izradom proteza, kako bi u toj ustanovi bile ugrađene proteze keruši Mili. Na istu adresu poslate su i kompletni nalazi i procene koje se odnose na stanje keruše koja će, po proceni veterinara, biti vakcinisana i samim tim spremna za eventualne hiruške zahvate. Njen oporavak će biti dug i zahtevaće, pored veterinarske nege, veliku pažnju dresera, jer će morati ponovo da uči da hoda".

Na istoj klinici u Nemačkoj je ranije ugrađen implant psu iz Bugarske, koga je zadesila ista sudbina kao kerušu Milu. Prema rečima veterinara, u Srbiji do sada nije bilo slučajava ugradnje trajnih proteza od metala ili nekog drugog tvrdog materijala, direktno u kost, ali u inostranstvu takvih primera ima dosta.

Keruši Mili, stalno previjanje i bandažiranje nogu omogućava da sve samostalnije hoda, što utiče i na dalje popravljanje njenog zdravstvenog stanja.

Sve vitalne funkcije keruši se vraćaju, a utrđeno je da je pas u trenutku kad je bio zlostavljan preživeo infarkt, koji je ostavio ožiljak na desnoj srčanoj komori.

Početkom juna Keruša Mila se uspešno oporavila. Veterinari su izlečili kerušu i od upale pluća, te je spremna da počnu pripreme za operaciju ugradnje proteza. Počela je lagano šeta, što joj je omogućilo stalno previjanje i bandažiranje nogu, a ovakvo stanje veoma pozitivno utiče i na njeno raspoloženje, a telesna težina joj se uvećala za 4,5 kilograma, tako da je povratila težinu koju je imala pre napada.

1. jula komisija koju je formirao Sekretarijat za komunalne poslove je odlučila da keruša Mila neće biti operisana kako je ranije bilo planirano. Mili će biti ugrađene eksterne proteze, koje se skidaju i omogućavaju lakše održavanje higijene. Na osnovu detaljnog sagledavanja zdravstvenog stanja keruše, stručna komisija je ustanovila da su primenjene terapije u Veterinarskoj ustanovi “Veterina Beograd“ dale rezultate, i da je povreda u završnoj fazi zarastanja. Ovakvu odluku, komisija je donela nakon što su i stručnjaci iz specijalizovanih klinika iz Nemačke i Švajcarske konstatovali da prvobitni stav o operaciji sa ugradnjom proteza nije najbolje rešenje.

Eksterne proteze biće izrađene na Institutu „Rudo“ u Beogradu. Keruši Mili će biti napravljene probne egzogene proteze, koje se neće ugrađivati već po potrebi stavljati i skidati sa njenih ekstremiteta.

Posle te intervencije i adaptacije na nove uslove predviđeno je da keruša Mila bude usvojena.

Specijalista ortopedske hirurgije i traumatologije Instituta "Rudo" Branislav Marković istakao je da će keruši biti napravljene proteze od poliuretana i karbonskih vlakana, podeljene na tri dela. Takva proteza bi trebalo da predstavlja odgovarajuću zamenu za amputirane šape, a ukoliko se pokaže suprotno, radiće se na drugim rešenjima.

Krajem jula Mila je već bila sposobna da sa privremenim bandažima trči, igra se i obavlja sve ostale potrebe.

A, onda su na red stigli i usvojitelji.

Da bi, međutim, neko dobio Milu za ljubimca, poželjno je da bude Beograđanin, da danonoćno bude dostupan ljubimcu, ali da ima obezbeđene finansije, da živi u kući koja ima izlaz na zelenu površinu, da nema drugih kućnih ljubimaca... Uz sve to saglasnost o najpodobnijem kandidatu davaće se - komisijski. A, veterinarska ustanova će imati pravo da se, jednom mesečno, uveri da sa kerušom postupaju kao što je zamišljeno.

Po uslovima, koje je propisala stručna komisija Gradskog sekretarijata za komunalne poslove, reklo bi se da Srbija nema konkurencije kada je u pitanju zaštita životinja. No, da li je baš tako? Dok bi se na prste jedne ruke mogli prebrojati oni koji su odgovarali zbog zlostavljanja i zanemarivanja životinja, budući Milin vlasnik treba da ispunjava uslove, koji se u malo čemu razlikuju od onih za usvajanje maloletne dece!

Prema mišljenju pomoćnika gradskog sekretara za komunalne poslove Vladimira Terzina, uslovi za usvajanje nisu prestrogi, jer je reč o netipičnom slučaju: "Čuvanje zdravog psa je velika odgovornost i obaveza, a voditi računa o životinji sa ovakvim invaliditetom u nekim slučajevima je i teže nego sa invalidnim detetom. Kad imate psa bez jednog ekstremiteta, on može teško da se kreće na tri noge. Bez sve četiri, kao keruša Mila, to je skoro nemoguće. Nju će, možda, nažuljati proteza, ili će joj se pohabati, a o svemu tome vlasnik mora da brine u saradnji sa veterinarima. Zahtevajući ovakve uslove želimo da uradimo najbolje za nju. Imala je i infarkt kada su joj odsečene šape, pa sada mora da jede posebnu, „kardiološku hranu“, koja je veoma skupa. Ako vlasnik ne bude imao stabilna primanja da je prehrani, to može predstavljati problem za njen dalji život..."

Do 30. jula nijedan zahtev za usvajanje keruše Mile nije stigao na adresu Sekretarijata za komunalne poslove grada Beograda. Ovo bi moglo da otvori dilemu - da li su uslovi koje je odredila komisija prestrogi, ili je, pak, saosećanje javnosti prema povređenoj životinji bilo kratkog daha.

Keruša Mila je postala medijska zvezda, a ona je samo ugrožen pas. Njoj je neophodna celodnevna nega, daleko od publiciteta. Nije pametno praviti medijsku priču i halabuku oko toga, jer to može samo da šteti Mili, koja je svakako zaslužila da ostatak života proživi u najboljim mogućim uslovima. Nikako ne bi bilo dobro da je usvoji neko ko će to poželeti da iskoristi za ličnu medijsku promociju, već neko iz Srbije ko bi želeo da ostane nepoznat javnosti, jer je toliko manipulacije oko tog psa da je to strašno. Kada je keruša Mila tek pronađena, sa teškim povredama koje joj je naneo još neotkriveni nasilnik, javnost je danima brujala od osuda, ali i ponuda za pomoć i zbrinjavanje. Tri meseca od tada, deluje da nema mnogo onih koji bi se zbog nje i žrtvovali. Nevažno je da li je budući vlasnik bogat, niti da li ima kuću sa dvorištem. Potrebno je samo da novom ljubimcu posveti pažnju, ljubav i strpljenje.

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 02:40