Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

Beleška 20

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 20 - 23.08.2010

U selima se lagano gasi svetlo

Gradovi su prenatrpani, u selima kuće napuštene

Svako četvrto selo pred nestajanjem

Ostala samo pusta groblja

 

Međa je povučena. Srpsko selo se sada nalazi između nestanka i opstanka! Kao letnji udar groma prostrujalo je istraživanje da je svako četvrto selo u Srbiji u fazi nestajanja. Konkretno, od ukupno 4.800 sela za oko dve i po decenije sa mape Srbije nestaće 1.200, a za deceniju i po oko 700 sela.

Podaci su poražavajući. Srpsko selo karakteriše materijalna beda ostarelih ljudi koji su ostali u njima.

U 86 odsto sela smanjuje se broj stanovnika, a samo u 12 odsto beleži se rast. Tamo, takođe, živi oko 260.000 ”momaka” koji su se približili pedesetoj godini života, a nisu zasnovali svoje porodice. Umesto nekadašnjih velikih i lepih svadbi, danas se u selu mogu videti, mahom, stari ljudi koji su ujedno i njihovi poslednji stanovnici. Kad oni umru, sela će ostati pusta, a jedine parcele koje će nastaviti da se šire biće groblja.

U 60 odsto sela, zbog loše ekonomske situacije, broj stanovnika smanjuje se selidbama. Sve to dovodi do druge krajnosti, industrijske i urbane prenaseljenosti, što je novi veliki problem društva. Život u gradu je skup, nestašica stanova je velika, fabrike su prepune viška radnika, a u našim selima su njive tih istih ljudi neobrađene, a kuće prazne.

Rezultati istraživanja pokazuju da 37,8 odsto seoskih domaćinstava u Srbiji nije u stanju da zadovolji ni osnovne ljudske potrebe. A, s druge strane, očekuje se da selo obezbedi dovoljno hrane za sebe i za gradsko stanovništvo, i da pritom ta hrana bude jeftina. U Srbiji ima oko 700.000 poljoprivrednih domaćinstava, a 70 odsto su mali proizvođači koji hranu proizvode uglavnom za sebe. Neki od njih traže subvencije da bi razvijali svoj biznis, ali mnogi traže socijalna davanja.

Na selu je blizu polovina staračkih domaćinstava, a 95 odsto poljoprivrednika su sitni proizvođači koji mogu opstati samo ukoliko se udruže u zadrugu. Sve oči, međutim, uprte su u državu. Prema nekim računicama, problem sela i njegovog opstanka mogao bi da se reši samo ako bi najmanje 40 odsto budžetskih sredstava išlo za njegov razvoj. A učešće agrarnog u ukupnom budžetu prošle godine palo je na svega 2,2 odsto.

Veliki broj seoskih imanja je na prodaju, ali niko neće da ih kupi. U nekim selima u srednjem Banatu imanja se mogu kupiti za 2.000 do 5.000 evra. Tragom te računice, pojedina manja vojvođanska sela mogu se pazariti za oko 100.000 evra. Vredi li poređenje vrednosti: jedno celo selo kao dvosoban stan u Beogradu.

Primera je toliko da bi bilo suludo opisivati ih. Ali neka se mogu spomenuti. Kao i na mnogim drugim srpskim planinama i zabitima, stotine sela i zaselaka na Goliji napušteno je i zaraslo u korov. Na gotovo svakoj golijskoj kući slika je ista: zarđao katanac, čađavi rogovi vire ispod tesanih dasaka kojima su nekada bile pokrivene. Pored štala trnje, kamenje i koprive do pojasa. Tišina pritisla Goliju. Ni svrake, ni goluba, ni psećeg laveža u daljini... Opustela planina. Stariji umrli, a mlađi otišli put Novog Pazara, Ivanjice i Kraljeva. Sumorne slike praznih kuća u Kiliješnici i Čaprićke kolibe, ugnježdene na šumovitoj kosi kraj izlokanog seoskog puta. U njima se nekada pravio najbolji golijski sir, sada nigde dima, nigde žive duše. Slično je i u Koritniku, Busničkoj Rijeci, Jankovom Kamenu. U Brusniku živi samo jedan čovek, samac i mučenik, koji strepi da ga noću zveri ne rastrgnu.

Polako, sve pusto ostade, sve će šuma da zauzme. Biće na Goliji borovine, ali ljudi neće. Na celoj planini još samo desetak staraca. Nigde nema većeg i boljeg kompleksa šuma. Golija je bogatstvo kakvog nema nigde u Srbiji. Nažalost, država to ne ume da iskoristi. Čak ni šumokradica više nema da se pojavljuju.

U selu Kašalj na planini Rogozna bilo je nekada stotinak kuća i "mnogo naroda", u školi se tiskalo i po stotinu đaka, a ovdašnji seljaci, vrsni domaćini, prvoklasnim krompirom, najboljim u Srbiji, snebdevali su Novi Pazar, Kraljevo i Kosovsku Mitrovicu.

Danas u Kašlju žive još samo dva stanovnika: bračni par Dobrinka i Đorđe Milosavljević. Dobrinka je gluva i bolesna, a Đorće je već godinama - slep. Mada su uveliko uzeli devetu decenijnu života, ovo dvoje onemoćalih staraca teškim mukama bori se da preživi na leti lepoj, a zimi surovoj Rogozni. Imaju dve krave, koje baba Dobrinka nekako muze, i hrane se mlekom i mlečnim proizvodima, Deda Đorđe strepi za babino zdravlje, jer ako ona popusti, šta će on sam i slep na pustoj planini, koji bi, da je imao ko da ga odvede lekaru, možda i imao nekih šansi da bar malo vidi.

Ovo je samo jedna od mnogih tužnih slika sa Rogozne, planine koja je za tri poslednje decenije doživela ekonomski genocid, sve što je moglo otišlo je u svet, ostali su samo malobrojni starci, a na posletku i oni poumiraše. Na desetine sela izbrisano je sa spiska živih, jer u njima više nema nijednog stanovnika.

Propadanju Rogozne, bogate prirodnim resursima i rezervama ruda obojenih metala, najviše je doprinela država koja za pet decenija nije uspela da izgradi put do Rajetića na vrhu planine. Ko i da se vrati na Rogoznu kad se od 1945. ovde gotovo ništa nije promenilo nabolje.

Selo je raj za magijske praktikante. Mir, tišina, čistota... Nema te sile niti entiteta koji se ne bi pojavio u zazivanju. Veliko Delo magijskog rada jedino je u ovakvim podnebljima moguće sprovesti. Ali čak ni novopečeni instant internet magovi ne haju za ovakvim bogatstvom. Lakše je biti mag u udobnoj fotelji pred monitorom na kakvom "četu" ili "forumu" gde im se dive na pameti njima slični. A sve to nedvojbeno na onu staru liči: "kad slepac slepca vodi, zajedno u jamu padnu".

Treba li još nešto reći?

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 02:39