Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

Beleška 25

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 25 - 07.09.2010

"Srbiš"

RAZMIŠLJANJE O NOVODIJALEKTU SRPSKOG "KNJIŽEVNOG" JEZIKA

Jezik danas postaje sve nerazumljiviji

Komunikacija u 160 karaktera SMS-a skratila i misli i reči

 

Svet priča "globišem", mladi Rusi svojim "runglišem", a tinejdžeri, a i oni malo stariji u Srbiji - sporazumevaju se "srbišem" - jezikom svedenim na nekoliko stotina reči, punim skraćenica, anglicizama, jasnim onima koji ga govore i nikome više. Brzo vreme, brze komunikacije traže i brz jezik. Nema umetnutih rečenica, dugačkih sintagmi, sve je manje reči dužih od dva sloga.

Nekad su se jezički puritanci bunili što stvari nisu prelepe, divne, božanstvene, nego "super". Sada, korak dalje u siromašenju jezika - postale su "sup"! Nema u "srbišu" rođendana, nego samo rođ ili "rođiš", umesto pozdrava šalje se "poz".

A slabašnom jeziku, nemoćnom da se brani pred najezdom engleskog, poslednji udarac zadale su SMS poruke, internet ćaskanja i "fejs" ili "tviter". Ko ne može misao da složi u 160 karaktera, neka ništa i ne govori - moto je savremene instant komunikacije. Na "četu" rečenice imaju "haiku" dužinu, a raspoloženja i poruke izražavaju se više interpunkcijskim znacima nego rečima. Kombinacijom tačaka, zareza i zagrada nekome možete da poručite da ste tužni, veseli, zabrinuti, da ga volite, ali se stidite što to otkrivate... A na "Fejsbuku", "Fejsu", "Fbu" gube se poslednji slogovi reči. Što je rečeno u prva tri slova reči - rečeno je. Pa, ko razume...

Sa fondom od nekoliko stotina reči mladi se međusobno savršeno razumeju, jedna reč "srbiša" menja čak i po 20 sinonima iz književnog srpskog jezika. Jedno "ekstra" zamenilo je desetine sinonima - fino, lepo, odlično, izuzetno, neponovljivo, sjajno, divno, neopisivo, posebno, uzbudljivo, simpatično, originalno...

Najveća šteta srpskom jeziku nanosi se preteranom upotrebom anglicizama, koji imaju status "prestižne forme" u govoru mladih, pa i srednjih generacija koje često koriste internet. Zato danas često čujemo i čitamo: kul, trip, help, pliz, pi-ar, sejl, tenks, luk, šop, dejt, čet...

I kada je reč o skraćenicama, zapaža se sve veća upotreba onih poreklom iz engleskog jezika - OK, već pomenuti PR SMS, MMS, USB i mnoge druge.

Škola je još jedino mesto gde mladi moraju, bar između dva odmora, da govore jezikom koji koliko-toliko liči na književni.

Jezik je sveden, osiromašen i sa malim fondom reči. Teško raspoznaju kojim stilom kada treba da govore, šta je prikladno za govor u školi, nekoj drugoj javnoj instituciji ili na ulici.

Dešava se da ljudi ne znaju za izraze koji bi trebalo da su opštepoznati. Na primer, malo je onih koji znaju šta znači "netremice" i da ne nabram dalje

Fraze i reči pozajmljene iz engleskog uobičajene su u govoru mladih. Jedno "super" teško da bi se moglo uklopiti u bilo koju formu književnog izražavanja, a da i ne razmišljam o tome na šta se sve odnosi kad je nešto "vrh". Onda je tu obavezno: to "brate, zmaje, lave", "care", ma samo "opušteno", bez "hejtovanja".

Osim šatrovačkog, skraćenih reči, engleskog u svakoj rečenici, govor danas vrca i psovkama. Oduvek se psovalo, ali je bilo bar malo mere, i znalo se u kakvim se prilikama i na kojim mestima psovalo. Danas, "kao dobar dan" tinejdžeri psuju na ulici, u autobusu, pred roditeljima, nastavnicima... i svi od reda, gde god ko stigne. Inspirisani, za polne organe i ljubavni čin, čini se, smišljeno je više sinonima nego što ih Eskimi imaju za sneg...

Ali, kad u dnevnu sobu psovke stižu sa televizije, što ne bi mogle i iz dečje sobe!? Poučeni TV zvezdama, koje sa ekrana "sipaju" vulgarnosti i mladi su psovke, očigledno, prepoznali kao deo opšteprihvatljivog razgovora. Posebnu "zaslugu" pripisujemo rijaliti programima, naročito "Farmi", tokom čijeg emitovanja je milionska publika bombardovana psovkama. One su, zaista, sve prisutnije u jeziku. Kako je uzor govora i ponašanja pre svega televizija, urednici bi trebalo da vode računa da vulgarnos ne bude način da se nasmeje ili privuče gledalac. Ali, avaj, kojiko je danas "pismenih" novinara?!

Međunarodni dan pismenosti ove godine u Srbiji će dočekati 250.000 nepismenih, ali se pretpostavlja da je taj broj znatno veći, jer se u našoj zemlji ne zna tačan broj Roma koji najčešće izostaju iz obrazovnog sistema i ne završavaju čak ni osnovno obrazovanje. Prema popisu iz 2002. godine u Srbiji ima 1,3 miliona stanovnika bez završene osnovne škole, a među obrazovanima ima najviše onih sa srednjom školom, dok je sa visokim obrazovanjem svega 6,5 odsto stanovnika.

Veliki broj građana meša ćirilicu i latinicu, a poslednjih godina među mladima je postalo moderno da se u pisanju upotrebljavaju i slova iz drugih jezika, najčešće iz engleskog.

Problem nepismenosti u Srbiji nije samo problem društva i pojedinca, već kompletne države. U Srbiji je već 50 godina osnovno obrazovanje obavezno, ali mi i dalje imamo osnovne škole za obrazovanje odraslih. Država je obećavala da će učiniti sve da poboljša pismenost u Srbiji, ali se i posle deset godina, od takozvanih promena, stanje ne popravlja.

Književnik Vladimir Bulatović Vib je govorio da je dva i po miliona ljudi u Jugoslaviji nepismeno, šest miliona misli da je pismeno, tri miliona treba da dokaže pismenost, a ostalo su akademici.

Kada neko kaže: mogu da pričam šta god hoću, koliko god hoću i gde god hoću; to smatra svojim stečenim, takozvanim, pravima i slobodama, mada o slobodi ne zna ništa ni u socijalnom, a kamo li u duhovnom ili filosofskom smislu. Ne zna ni to da svaka reč, izgovorena, napisana ili samo kao misao oblikovana u umu, nije ništa drugo do čista energija, te da kao takva podleže osnovnim zakonima postojanja: Zakonu Privlačnosti i Zakonu Uzročnosti.

Reč, kao energija, ima osobinu da privlači ili odbija, ali šta? Upravo ono na šta se odnosi njeno osnovno, fundamentalno značenje. Reč, kao i delo, stvara uzrok, a uzrok svaki dovlači posledicu, nekada odmah a nekada... Često se čovek pita, zašto se meni došavaju stvari... I ne zna, pri tom, da je upravo on tvorac, ne samo tih već, svih dešavanja. Ali kako - reći će neko - kad postoje svari na koje nemam uticaja? A ja kažem da nema stvari na koje čovek nema uticaja. Ovo je već umetnost Magije.

Jedan naš pesnik reče: "ubi me prejaka reč". A reč, zaista, sobom nosi silu izuzetno jaku. Zato na reč treba paziti, misao krotiti i um pod volju staviti. Hiljadu mudrih reči ne može jednu glupost oprati. Stotonu mudraca ne može izgovoriti toliko pametnih reči koliko glupih može izgovoriti samo jedan prostak.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 02:23