Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

Beleška 27

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 27 - 09.09.2010

Vae Victis II

Suočavanje sa mračnom senkom

 

Svakodnevno nas izveštavaju o nasilju. Marljivost medija je nemilosrdna, kao da se plaše da ćemo nešto vrlo važno propustiti i tako sebi silno naškoditi. Na prvom mestu su ratovi, koji nikad neće prestati. Time što se glorifikuju osobine neophodne u ratu, poput hrabrosti, srčanosti, izdržljivosti, žrtvovanja za svetu ideju, time se na jedan podmukao i mračan način i rat prihvata kao dobra stvar. Naročito se u našoj kulturi, u kojoj se do skora ispraćaj u vojsku slavio uz bahanalije i neumereno trošenje novca, smisao pogibije u ratu uzdigao do "carstva nebeskog”. Dobro su ljudi naučili kako se časno (i suludo) gine.

Zatim dolazi nasilje nad slabijima (ženama i decom), koje je utoliko strašnije što se dešava u zaštićenom toplom domu, kad vuk oblači bakinu spavaćicu, stavlja kapicu uz umilno režanje šta će sve da uradi Crvenkapi. Kako da se zaštitimo od nasilja onih za koje mislimo da nas vole i koji kažu da nas vole? Vesti su uznemirujuće.

Policija u Sremskoj Mitrovici uhapsila je četiri osobe zbog sumnje obljube nad detetom od sedam godina. U Guči je uhapšena majka koja je zloupotrebila šestogodišnje dete da prosi i igra po stolovima. U Kruševcu, muškarac je ubio taštu a teško povredio suprugu i tasta. Saša Mega je priznao tri silovanja. Novosadska policija uhapsila je N. S. (41) zbog sumnje da je obljubio ćerku. Zoran Stojković iz Despotovca je drvenom letvom tukao suprugu, a sina napao šipkom i nožem. Leskovac - nedozvoljene polne radnje nad sedmogodišnjim detetom. Goran B. iz Mačvanske Mitrovice tukao suprugu i kapijom gađao policajca... Ima još koliko hoćeš, samo treba otvoriti novine.

Nasilje nad ženama uzelo je maha, udvostručava se iz godine u godinu. U 2008. godini zabeleženo je 7.000 zlostavljanja, a u 2009. u prvih osam meseci ubijeno je 26 žena. U Srbiji je svakih deset dana ubijena jedna žena, a svaka treća je zlostavljana. Žrtva je obično tridesetogodišnja žena, srednjeg obrazovanja, majka dvoje dece. Najčešći oblici nasilja su morbidno maštoviti i kao pozajmljeni iz filma strave i užasa: lomljenje vilice, besomučno udaranje nekom alatkom (najčešće francuskim ključem) po glavi i cevanici, gađanje šerpom vrele supe, psihičko ponižavanje da pred gostima zavuče glavu u mašinu za veš i da laje.

Da bi se žrtva zaštitila, napravljene su "sigurne kuće", neke vrste rezervata i kućnog pritvora za ženu i dete dok muž nasilnik neometano šeta na slobodi. Naš zakon nasilje nad ženom još uvek tumači kao privatnu stvar, jer, na primer, ne dozvoljava ženi da u odbrani upotrebi suzavac ili sprej iz tašne. Sprej se smatra "gasnim oružjem koje može da nanese fizičke povrede” (valjda je za nošenje dezodoransa u tašni potrebna dozvola MUP-a) pa za njegovu upotrebu u cilju zaštite sledi kazna od 10.000 dinara ili 60 dana zatvora.

Neko će reći: Čekajte, nismo jedini, pa to sve postoji i kod drugih. Pogledajte Ameriku i druge evropske zemlje! Ideja da dokažemo sopstvenu nevinost ili da umanjimo krivicu tako što ćemo naći druge prestupnike ne čini mi se dovoljno ubedljivom. To što drugi imaju gangrenu ne umanjuje bol i truljenje sopstvene noge, to što stalno prstom upiremo na zlo kod drugih i tešimo se kako u tome nismo usamljeni sprečava nas da sagledamo sopstveno i da se s njim uhvatimo u koštac.

Agresija i frustracija se javljaju kao posledica poniženja koje se mora prevazići, ne napadom na slabije već osvajanjem mira i prihvatanjem gubitaka kroz tugovanje kao katarzičnu pripremu za ponovno prihvatanje života. Ali svakodnevno smo suočeni i sa bolesnim produbljivanjem poniženja kao dobrovoljnog nasilja, kada se ljudi pred kamerama sramno ogoljuju ili pristaju da žrtvuju sebe u nekom ofucanom "rijalitiju". Zašto? Da pomognem svojoj deci, da završim kuću, da promenim život... Razlozi "žrtvovanja” treba da ganu ali sve to zvuči krajnje licemerno sa debelim pornografskim pokrićem da je sve dozvoljeno. Ne bi me iznenadilo da neko, zarad novca koji bi mu omogućio da ozida šupu ili iskopa bazen u dvorištu, uskoro pristane da ga pred TV kamerama obljubi tapir ili nosorog.

Suviše smo dugo stajali na podnevnom suncu i gledali u njega otvorenih očiju, zato je suočavanje sa mračnom senkom tako onespokojavajuće i bolno.

"Reč Greha je Ograničenje. O čoveče! ne odbij svoju ženu ako ona hoće! O ljubavniče, ako ti je volja, napusti! Nema spone koja može združiti razdvojene osim ljubavi: sve ostalo je prokletstvo. Neka ta zajednica mnoštva bude vezana i odvratna. Tako i sve tvoje. Ti nemaš prava osim da vršiš svoju volju. Čini to, i niko ti neće reći ne. Za čistu volju, ne osabljenu svrhom, oslobođenu strasti za rezultatom, svaki je put savršen. Savršen i Savršen su jedan savršen a ne dva. Ne, ništa su! Ništa je tajni ključ ovoga Zakona". (Knjiga Zakona I 41-46)

Bilo koja stvar koja ograničava, ometa ili odvraća volju jeste greh. Drugim rečima, greh je privid dijade. Greh je nečistoća. Ne sme biti svojine nad ljudskim telom. Seksualni nagon je jedan od najdublje smeštenih izraza volje; on se ne sme ograničavati, bilo negativno, sprečavanjem njegovog slobodnog funkcionisanja, bilo pozitivno, insistiranjem na njegovom izvitoperenom funkcionisanju.
Ima li išta brutalnije nego sputati prirodni rast, ili deformisati ga? Ima li išta apsurdnije nego tražiti da se taj sveti instinkt predstavi kao primitivan životinjski čin, da se odvoji od duhovnog entuzijazma, bez koga je on tako umrtvljen da čak ne može biti ni zadovoljavajući za osobe koje su u seksualnom odnosu? Seksualni čin je sakrament volje. Njegovo profanisanje je veliki zločin. Svako istinsko izražavanje seksualnog čina je zakonito; svako suzbijanje ili iskrivljavanje istog protivno je Zakonu Slobode. Upotreba zakonske ili finansijske prisile da bi se iznudilo uzdržavanje ili pokornost, u potpunosti je užasna, neprirodna i apsurdna. Zakoni protiv preljube zasnivaju se na ideji da je žena stoka, pa otuda voditi ljubav sa udatom ženom znači lišiti muža njenih usluga. To je najotvoreniji i najgrublji izraz ropskog položaja. Uplitanje u volju druge osobe predstavlja veliki greh, jer se time potvrđuje postojanje drugoga. Ta dualnost sadrži patnju. U praksi je potvrđeno da su ljudi koji su spremni da se bore za svoja prava poštovani i ostavljeni nasamo. Ropski duh traži da bude tlačen. Preporuka je "nevezivanje". Čak i prilikom meditiranja misli koje se vezuju za nadu u uspeh predstavljaju istu takvu prepreku kao i da se vezuju za neku nisku materijalnu ideju. To je okov, a cilj je sloboda. Čista volja je istinski izraz bića. Neprirodno je stremiti bilo kakvom cilju. Ozbiljno preporučujem proučavenje Svetog spisa Knjiga Dhao (Tao Te Đing). Probudi se!

Svaki muškarac i svaka žena su zvezde. Zato zvedo, blistaj u punoći sjaja svog!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 02:22