Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

Beleška 30

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 30 - 08.10.2010

Kult gluposti

 

Evolucionista T. H. Haksli, deda čuvenog pisca Oldosa Hakslija, autor je "teoreme o beskonačnom majmunu”. Ova teorema kaže da kad bismo beskonačnom broju majmuna dali da udaraju po beskonačnom broju pisaćih mašina, negde bi neko od tih majmuna na kraju uspeo da stvori remek-delo poput Šekspirove drame ili Platonovog Dijaloga.

U deda Hakslijevo vreme ova teorema zvučala je više kao matematička šala nego kao sumanuta vizija, koja se ostvaruje pred našim očima, doduše ne na pisaćim mašinama već na kompjuterima, koji pecaju razigrane majmune da stvaraju beskrajne i žgoljave šume osrednjosti, tako zamagljujući granice između publike i autora, stručnjaka i amatera, stvaraoca i netalentovanog posmatrača.

Knjige pišu i štampaju svi oni koji imalo drže do sebe i kojima je stalo da se u sopstvenoj bogolikoj uobrazilji objave ostalima. Izveštavaju nas o svojim sećanjima, tegobnom detinjstvu, ljubavnim avanturama, precima i zavičaju, odbeglim muževima i starim prijateljima koji su nekad davno, u sada već srušenoj kafanici na periferiji ispijali špricere za stolom s kariranim čaršavom. Reči samo naviru, dovoljno je da se sedne za kompjuter i eto knjige. Sve izgleda neuporedivo lakše od pisanja opere, jer je takozvana ozbiljna muzika još uvek neprikosnovena kraljica umetnosti kojoj niko ne sme da se približi bez prethodne pripreme. Niko ne uzima u obzir talenat, reč izašlu iz upotrebe, koju zamenjuju argumenti iskrenosti i dirljivosti, istinite slike stvarnosti, kao da književnost treba da računa na neku neumoljivu porotu od koje će suzama izmamiti saosećanje da bi se smrtna kazna zamenila uslovnom.
Potreba da se štampa „knjiga” sa svojeručnim potpisom i istovremeno odsustvo potrebe da se čitaju prave i značajne knjige iz velikog korpusa književnosti počivaju ne toliko u želji da se usamljenici gomile međusobno povežu koliko u čežnji za privlačenjem pažnje na sebe kroz najbezočnije samoreklamiranje. Mitski Narcis podigao je glavu od potoka i ne prestaje da nas izveštava o svom privatnom životu i tegobnim iskustvima.

Postojanje globalne mreže osnažuje osrednjost, nudeći mogućnost da umreženi, kao anonimusi, izmenjuju često nesuvisle komentare, amatersku muziku, prostačke video-snimke, da se međusobno, preko blogova, obaveštavaju o svim finesama privatnosti, od seksualnog života, potajnih fantazija pa do dosade i odsustva bilo kakvog života. Trenutno postojanje 500 miliona blogova, koji potkopavaju naše osećanje šta je istinito a šta laž, služe da se hvalimo našom dečicom i ličnim ljupkim osobinama, tako da poplava skrivenih manijaka i pedofila uopšte nije čudna pojava.

Vikipedija je, na primer, treći najposećeniji sajt na kojem svako ko je završio kurs za opismenjavanje može da upiše podatke a da se oni uopšte ne provere. Za Jutjub ništa nije previše prozaično niti narcisoidno. Niže se galerija trivijalnih filmova o ljudima koji igraju, ručaju, peru se, kupuju ili samo bulje u ekran. Zastrašuje činjenica da veliki broj ljudi to gleda, da odvaja dragoceni deo sopstvenog života da bi uronio u čistu glupost.

Unuk evolucioniste, pisac Oldos Haksli, romanom Vrli novi svet, prognozirao je, slično dedi, vladavinu svetine i vampirizam gomile. Umnožavanjem besmislenih blogova i veb-sajtova napadnuti su kulturni standardi i svete vrednosti, a istina biva sve dalja i nedostupnija. Nepostojanje znanja u izopčenoj požudi spoznaje koju je stvorio "vrli novi svet" pretvario je ljude u otupela psiho-sosijalna bića koja se izranjajući iz (ne)obrzovnog sistema ponovo pretvaraju u Deda Hakslijeve majmune koji vode igru i na beskonačnom broju kompjutera ispisujući budućnost koju, zbog silne zaokupljenosti spisateljskim poslom, neće imati ko da čita.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 02:22