Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

Beleška 40

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 40 - 24.10.2010

Evropa kao iluzija

Sve bliži kraj "evropskog sna"

 

Angela Merkel rekla da u Nemačkoj nije uspeo multikulturalni koncept prema kojem ljudi srećno "žive jednih pored drugih”

Koncept multikulturalnog društva u Nemačkoj je, sudeći izjavama prema najistaknutijih predstavnika nemačke političke elite, zaista propao. Prekjučerašnja izjava kancelarke Angele Merkel da je pokušaj izgradnje multikulturalnog društva u Nemačkoj "neslavno propao” predstavlja treću ocenu ovog tipa koja je u poslednjih nekoliko sedmica došla sa vrha vlasti.

Svi koji veruju da je mešanje kultura neizbežnost i poželjnost našli se u čudu i zatečeni izjavom nemačke kancelarke Angele Merkel da se taj ideal tamo premetnuo u iluziju. U njenoj zemlji, rekla je, "multikulturalizam nije uspeo”. Uzalud su decenije utrošene u veri da će ljudi biti srećni jedni s drugima, proizlazi, jer su se razlike među domaćinima i došljacima ispostavile kao moćnije od međusobnog prožimanja, pa čak i prerasle u prepreku nacionalnom razvoju.

Ovakve teze mahom su doživljene kao iznenađujući obrt, bar u fenomenološkom smislu. Jer dolazi iz Berlina u kome je pad čuvenog zida među ideološki podeljenim blokovima, pre 21 godine, rasplamsao nade u internacionalna objedinjavanja, i iz zemlje koja predstavlja "lokomotivu” evropskog ujedinjavanja. Zaokret ujedno deluje kao kontrasmer neminovnosti da se svet povezuje više nego ikad i da u takvom njegovom napredovanju profitira i Nemačka kao jedan od najvećih izvoznika robe i usluga.

Nedavno objavljeno istraživanje Fondacije Fridrih Ebert pokazalo je da više od 30 odsto Nemaca smatra da stranci upravljaju državom i da drže ključne pozicije u društvu. Osim toga, prema istom istraživanju, bezmalo isti procenat Nemaca smatra da je najveći broj imigranata ili građana Nemačke stranog porekla, kojih ima 16 miliona, došlo u Nemačku samo da bi uživali u socijalnim pravima.

Prema ovom istraživanju, 58,4 odsto Nemaca smatra da bi trebalo značajno ograničiti propovedanje islamske vere u Nemačkoj, dok 55,4 odsto njih tvrdi da „razume određene osobe kojima su Arapi neprijatni”.

S druge strane, Centralni savet Jevreja u Nemačkoj upozorio je ovog vikenda na radikalizaciju nemačkog društva, ističući da bi rezultati ovog istraživanja trebalo da „predstavljaju upozorenje” i nateraju vladu da učini nešto protiv antidemokratskih ideja

Generalni sekretar Saveta Štefan Kramer je u listu „Rajnfalc am Zontag”, ocenio da je „zabrinjavajuće što postoje ekstremno desničarski stavovi u srednjem sloju društva, kako na istoku tako i na zapadu zemlje, među mladima kao i među starijima, i kod žena i muškaraca”. On je govor Zehofera osudio kao „potpuno neodgovoran”, ali i „preteranu, licemernu i histeričnu” debatu o integraciji imigranata u Nemačkoj.

Rezultati istraživanja Fondacije Fridrih Ebert ukazuju i da svaki deseti Nemac želi jednog „firera”, odnosno, vođu, koji bi „čvrstom rukom” vladao Nemačkom. Autori ovog istraživanja ocenjuju to kao dramatičnu promenu, izazvanu, pre svega, privrednom krizom i strahom pripadnika srednje klase od obrušavanja u siromaštvo.

Najjednostavnije objašnjenje za ocenu da "multikulturalizam nije uspeo” našlo bi se u primeni izreke Žan-Pol Sartra: "Pakao to su drugi”. U vremenima krize, koju oseća i Nemačka, najlakše je za nevolje optužiti strance i ostale nedovoljno prilagođene pridošlice. Takvo mrgođenje primećuje se i u nizu drugih, pa i razvijenih zemalja: od Francuske, proslavljene po prednjačenju u davanju azila, gde su zabranjene burke i odakle se nelegalno doseljeni Romi vraćaju tamo odakle su došli, i pojedinih nordijskih država u kojima raste politički uticaj antimigrantskih snaga, pa do Amerike koju su, kako sama ističe, stvorili imigranti i koja, kao takva, multikulturalnost ubraja u svoja egzistencijalna obeležja.

Multikulturalnost se preporučuje i kao model za rešavanje međunarodnih sporova. Ističe se, na primer, kao neophodnost u procesu izmirenja na prostorima bivše Jugoslavije, koja se raspala iako je decenijama izgledala kao podesna mešavina nacija, jezika, vera...

Niko ne poriče da Nemačka ima teškoće oko integracije imigranata, pre svega četiri miliona muslimana. Mnogi zaista slabio govore nemački, njihov obrazovni nivo je niži i uravnotežavanje je poželjno, potvrdio je i turski premijer Tajip Erdogan.

Nastup Merkelove i ne ide ka potiskivanju stranaca, kao takvih, iz života Nemačke. Vrata ostaju otvorena, precizirala je, za kadrove neophodne nacionalnom razvoju.

Nagoveštena selekcija ne deluje izvodljivo, bar ne lako. I Nemačkoj, kao i većini zemalja Evrope, nedostaje "sveža krv” jer Stari kontinent postaje i biološki star, u raskolu sve manjeg prirodnog priraštaja i sve većeg broja ljudi poodmakle dobi.

Problem je u tome što uvozimo radnu snagu a dobijamo ljude, sa svim njihovim složenostima i običajima koji odudaraju od naših - odavno je rekao jedan proučavalac gastarbajterskih kretanja sa juga, a sada i sa istoka, na sever kontinenta. Multikulturalnost je, reklo bi se, stoga osobina koju treba posedovati kao svoju vrlinu pre nego što se kao mana pripiše drugima.

Drugi veliki problem je kriza kapitalističkog sistema liberalne tržišne ekonomije i ogromno nezadovoljstvo građanstva širom Evrope. Velike proteste kakvi su proteklih dana viđeni u Francuskoj najavljuju u Britaniji i Rumuniji,a stručnjaci upozoravaju da bi slični nemiri mogli da izbiju i u Grčkoj, Italiji i Španiji

Rigorozne mere štednje zbog ekonomske krize u evropskim zemljama naterale su na hiljade nezadovoljnih radnika na ulice. Velike proteste, kakvi potresaju Francusku već više od nedelju dana, najavljuju Britanci i Rumuni, a analitičari navode da postoji opasnost od opšteg sindikalnog bunta i u drugim zemljama, koje su štajkovale tokom leta, poput Grčke, Španije, Nemačke i Italije.

Protesti u Francuskoj pretvorili su se u ulične nemire, a zemlja je ostala bez goriva i prinuđena je da uvozi struju, uprkos velikom broju nuklearki koje ima.

U najnovijem pokušaju specijalnih jedinica policije da oslobode jednu od glavnih rafinerija nafte blizu Pariza, juče je povređena jedna osoba. Stotinak policajaca učestvovalo je u akciji razbijanja barikada ispred rafinerije, koja je od ključnog značaja za snabdevanje gorivom francuske prestonice i međunarodnih aerodroma „Šarl de Gol" i „Orli". Radnici su, međutim, nekoliko sati kasnije ponovo pokušali da blokiraju rafineriju, a jedna osoba je povređena kada je policija probila živi štit.

Na ulicama francuskih gradova danima demonstriraju milioni ljudi svih struka i uzrasta - radnici, penzioneri, srednjoškolci i studenti. Privredi Francuske preti totalni kolaps. Nezadovoljni najavljenom reformom penzionog sistema, što je samo jedna od mera štednje francuskih vlasti, revoltirani radnici blokirali su 12 rafinerija i zauzeli 14 skladišta nafte. Blokirani su i luke i veliki broj aerodroma, kao i železnički saobraćaj. Ulice najvećih francuskih gradova polako postaju deponije jer su u štrajku i zaposleni u gradskoj čistoći.

Pored toga, na uličnim protestima dogodilo se nekoliko sukoba demonstranata i policije. Najžešći su bili u predgrađu Pariza i u Lionu, gde je policija upotrebila silu kako bi rasterala demonstrante koji su palili automobilske gume, lomili izloge radnji i pljačkali ih i gađali policiju kamenicama. U poslednja dva dana u sukobima je povređeno oko 120 ljudi. Prema saopštenju policije, samo u četvrtak je uhapšeno skoro 250 učesnika protesta.

U Britaniji je 3.000 ljudi pre dva dana demonstriralo zbog najavljenog otpuštanja čak pola miliona ljudi zaposlenih u javnom sektoru, što je 10 odsto od ukupnog broja. Po završetku protesta 12 ljudi upalo je u zgradu vlade u ulici Viktorija. Sindikati najavljuju štrajkove po uzoru na one u Francuskoj.

Proteste najavljuju i radnici u Rumuniji. Pet sindikalnih organizacija priprema masovne demonstracije protiv rumunske vlade naredne srede. Oni su nezadovoljni merama štednje koje sprovodi vlada - smanjenje penzija i plata u javnom sektoru za 15, odnosno 25 odsto i povećanje PDV-a sa 19 na 24 odsto. Prema rečima jednog od sindikalnih funkcionera naredne srede u centru Bukurešta protestovaće više od 80.000 radnika i službenika.

Celo leto protestovali su građani Grčke i Španije, a protesti su bili održani i u Italiji, Češkoj, Britaniji, Nemačkoj i Bugarskoj.

Italija se zasad bori sa protestima u Napulju zbog krize sa odlaganjem smeća. Analitičari kažu da protesti u Italiji vrlo lako mogu da se prošire i na ostale gradove, i to zbog mera štednje vlade Silvija Berluskonija, koja namerava da u naredne dve godine uštedi 24 milijarde evra.

Grčki sindikati zaposlenih u javnom sektoru ponovo najavljuju štrajkove, što bi, prema mišljenju stručnjaka, moglo da se pretvori u mnogo agresivnije ulične nerede od onih u Francuskoj.

Sve bliži kraj "evropskog sna" najavljuje krah Unije. Čemu se to Srbija nada...?

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 02:10