Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 51

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 51 - 03.02.2011

Koga "jašu" "Jahači Apokalipse"?

NOVI PRILOZI TEORIJI POBUNE ZEMLJE I NEBA - VIII

 

Pre neki dan mi jedan neidentifikovani virtuelni "online" poznanik uputio pitanje: dolaze li to "Jahači Apokalipse", nakon iščitavanja mojih Priloga teoriji pobune Neba i Zemlje. Smak sveta je izvestan, ali ne i kada i kako će se to dogoditi. Izvesno je to da život neće nestati u razotnoj katazklizmi, ili serijski povezanim kataklizmama. Oni koji veruju u skoru propast sveta, već vide etiri Jahača Apokalipse", četiri jasna znaka: solarne baklje, samouništenje, masovno umiranje ptica i kalendar Maja. O ovim scenarijima mogućih katastrofa ću kasnije. Sad da vidimo koga to "jašu" "Jahači Apokalipse". Kao prvo, apokalipsa nije apsolutna kategorija. Dakle nema potpunog uništenja. Drugo, nakon apokalipse dolazi apokatastaza, obnavljanje ciklusa, kao nastavak života, ali novog, pročišćenog i obnovljenog života. Novozavetno hrišćansko otkrovenje je skup priča nastalih, ne zna se tačno u koje vreme, ali se predpostavlja da je nastalo na prelasku iz prvog u drugi vek nove ere. Ne zna se ko je autor, ali je delo pripisano apostolu Jovanu. Ono što se zna, jeste da je ovaj tekst nastao kao filosofska interpretacija drevnih egipatskih i vavilonskih misterija. Kako se, zapravo, radi o krađi ideja, hrišćanski neuki pisci prvog i drugog veka su samleli Istinu i u ruglo pretvorili Drevne Misterije. "Jahači Apokalise" iz ovog spisa, neću reći "svete knjige" su Ćetiri Užasna Potomka Drevnih: Humvava, Pazuzu, Azagtot i Kutulu. Oni su bili rođeni pre svih Doba Vremena i obitavali su u krvi Kingua, a Marduk nije mogao sve zajedno da ih zatvori s One Strane. I Oni borave na našoj Zemlji, istovremeno sa našim generacijama, iako se ne mogu videti. Ovome su podučavali Sveštenici Bab Ela, koji su naredili da ovi Obrasci ne smeju biti nikad otkriveni nikome ko nije posvećen našem Učenju, jer ako se uradi tako, bila bi to stravična greška (Knjiga Mrtvih, 11-2:3-5.).

Tako teoretičari apokalipse stalno smišljaju nove interpretacije teksta, koji čak nije ni nalik izvornom, u iščekivanju propasti sveta, plašeći još neukije i neobrazovanije mase. I kako pseudoreligijska saznanja, pseudoreligije nisu dovoljna pseudovernicima, ovi teoretičari posežu i za drugim interpretacijama, hvatajući se tako za Nostradamusa, Kalendar Maja i ko zna šta sve još, ne bi li "potkovali" priču, ili možda konje ovih "jahača". Tako guraju svoj nos tamo gde mu nije mesto, što bi naš narod rekao kao "zadušne babe". I tako dođoh i do odgovora na pitanje iz naslova: "Jahači Apokalipse" jašu "zadušne babe".

Elem, da se vratim na ono o čemu hoću da pišem, o "pobuni Neba i Zemlje"...

 

Zastrašujući ciklon

 

Pre neki dan se vetar brzine 300 kilometara na sat primakao severoistočnoj obali Australije: na pomolu veliko razaranje, tvrde zvaničnici. Prema izveštajima agencija, jedan od najjačih ciklona u istoriji, nazvan "Jasi”, primakao se obali severoistočne Australije brzinom od 300 kilometara na sat, praćen teškom kišom i talasima visokim devet metara. Uoči udara na kopno, „Jasi” je dva i po puta snažniji uragan od "Katrine” koja je 2006. godine sravnila Nju Orleans.

Direktno na udaru "Jasija” (ciklona najviše, "kategorije pet”) našlo se najmanje 400.000 stanovnika regiona Kvinslend, niz vodećih svetskih rudnika uglja, zlata i cinka, strateške rafinerije za preradu bakra, preko 300.000 hektara plantaža šećerne trske, ogromna stada stoke, kao i velike luke za izvoz metala. Više od 60.000 domova u Kvinslendu, petoj po ekonomskoj snazi regiji Australije, već je ostalo bez električne energije zbog dejstva udara ciklona. Australijska vojska je u međuvremenu već započela evakuaciju oko 40.000 stanovnika najugroženijih područja na obali. Ipak, skloništa za sve za sada nema. "Nailazi ciklon zastrašujućih razmera: čeka nas razaranje kakvo ova nacija još nije videla”, upozorila je predsednica Kvinslenda Ana Blajt. Udar "Jasija” već je izazvao novi skok cene uglja, bakra, nikla i šećerne trske na svetskim berzama. Vodeći rudnici metala i železničke pruge u Kvinslendu, ali i dublje u unutrašnjosti Australije, privremeno su obustavili rad. Meteorolozi prognoziraju da bi "Jasi” mogao da prodre i 1.200 kilometara u unutrašnjost, pre nego što sasvim izgubi snagu. Formiran usred Pacifika, "Jasi” je ciklon "kiklopskih proporcija”: pokriva okeansku površinu veću od Italije, dok njegovo "oko” ima prečnik oko 35 kilometara. "Nakon nedavnih razornih poplava, ciklon "Jasi" izazvaće katastrofalne gubitke”, predviđa Udruženje australijskih farmera.

 

Sunce počelo da se budi

 

Dve istovremene eksplozije na Suncu desile su se 28. januara, što je veoma retka pojava. Osim toga, zabeležena je serija drugih eksplozija na Suncu. Iako je NASA je saopštila da nijedna od ovih moćnih eksplozija nije bila usmerena ka Zemlji, ovo je sasvim sigurno početak žestoke Sunčeve aktivnosti koja bi trebalo da kulminira 2012. godine.

 

Buđenje drevnog monstruma

 

Naučnici strahuju da se posle 600.000 godina budi najveći supervulkan na svetu, onaj u nacionalnom parku Jelouston u američkoj saveznoj državi Vajoming, poznat i kao Jeloustonska kaldera. Poslednju erupciju je imao još pre 600.000 godina, ali naučnici koji ga posmatraju uočavaju da se njegovo dno od 2004. uzdiže rekordnim tempom - samo u tri protekle godine dno kaldere uzdizalo se za po 7,5 cm godišnje, što je ukupno za tri godine više nego za ceo period otkako je 1923. započelo posmatranje i beleženje ove pojave.

Ukoliko bi došlo do erupcije, oblak otrovnog dima i toksičnih isparenja mogao bi da učini nenastanjivim dve trećine površine SAD, dok bi milioni ljudi bili prinuđeni da se evakuišu iz svojih domova. Naučnici se, međutim, zbog nedovoljne količine podataka kojima raspolažu, uprkos uznemirujućim pokazateljima, ipak suzdržavaju da za ovaj kataklizmički događaj predvide vreme erupcije.

Kada do nje jednom ipak dođe, erupcija supervulkana će, međutim, biti hiljadu puta jača od one vulkana Sveta Jelena iz 1980, dok bi prošlogodišnja erupcija vulkana na Islandu, koja je izazvala haos u vazdušnom saobraćaju širom sveta, u poređenju sa njom delovala beznačajno.

 

Četiri priče

 

Prognoze o kraju planete i ljudskog roda nisu nove, pominju se praktično od početka civilizacije. Potvrde se traže u starozavetnim knjigama, u raznim proročanstvima, ali i u položaju zvezda i planeta. A kada se kobni datum približi, ljudi koji u to veruju, različito reaguju. Neki odluče da poslednje trenutke provedu u razbludnim bahanalijama, dok pojedini, i pre nego što kraj nastupi, pribegavaju kolektivnom samoubistvu. Uostalom, takve primere imamo u svim delovima sveta.

Ipak, ono što će zabrinuti i one najtrezvenije jeste činjenica da ništa nije večito. Da je kraj sveta izvestan, slažu se i laici i stručnjaci, jedino je pitanje kada će se to dogoditi. Ako je suditi po događajima koji su obeležili poslednje dane prošle godine, sumornim prognozama naučnika, ali i na osnovu onoga što je zabeleženo u drevnim proročanstvima, apokalipsa i nije tako daleko!

 

1. Solarnre baklje

 

Sunce je izvor života na našoj planeti, ali i njegov potencijalni ubica. U knjizi "Apokalipsa 2012" Lorens Džozef tvrdi da su oluje i aktivnosti na površini Sunca intenzivnije nego u prethodnih 11 miliona godina, a kada se to poslednji put dogodilo, otopilo se i poslednje ledeno doba. Vrhunac Sunčevih aktivnosti možemo očekivati već naredne godine, kada će oluje biti najintenzivnije i najrazornije. Solarne baklje, kako se nazivaju ti naboji energije, mogle bi ugroziti Zemljino magnetno polje koje nas štiti od radijacije Sunca. Uostalom, već sada se u ovom magnetnom polju, tvrde naučnici, mogu videti rupe veličine jedne Kalifornije! Doduše, takvih oluja je i dosad bilo u ljudskoj istoriji, ali je sada opasnost znatno veća, čemu smo i sami doprineli!

Naime, tokom prethodnih decenija širom planete smo izgradili strujnu mrežu visokog napona koja će prva i privući udar. Samo jedna takva oluja bi Zemlju mogla da vrati u vreme pre otkrića električne energije. U Nasi ovu oluju nazivaju prekidačem na nebu, jer će zaista takva i biti. Kao kada bi neko ugasio svako svetlo na Zemlji, koje i pored ogromnih investicija ne bi moglo da se upali bar u narednih pet godina. A kakve bi posledice bile u međuvremenu, nije teško ni zamisliti.

Veliki problem su preopterećeni transformatori u svetu, jer više od polovine njih ne podnosi količinu energije koja kroz njih prolazi. Pitanje je samo trenutka, bolje rečeno jedne jače Sunčeve oluje, da čitav elektroenergetski sistem ode u paramparčad! Još frapantnije deluje vest da sve velike elektrane zavise isključivo od jednog satelita kome je odavno istekao rok upotrebe?! Naime, reč je o satelitu ACE, koji se nalazi u gravitacionom bunaru, odnosno na tački na kojoj se balansiraju gravitacije Sunca i Zemlje.

Njegova jedina funkcija je da 15 do 45 minuta ranije upozori na dolazak magnetne oluje, ali se ova obaveštenja u praksi retko, bolje rečeno uopšte ne koriste?! Teoretski, svaki put kada stigne signal sa satelita, trebalo bi isključiti struju u celom svetu, a svako novo uključivanje bi koštalo najmanje desetak milijardi dolara.

S druge strane, iako redovno napadaju Zemlju, Sunčeve oluje se uglavnom završavaju na Severnom polu, koji je ujedno i magnetni pol. Drugim rečima, zbog ogromnih troškova jedina bezbednosna mera koju nadležni koriste protiv Sunčevih udara koji bi mogli otići i nešto dalje od očekivanog, sastoji se u samo dve reči - valjda neće!

 

2. Samouništenje

 

Postoji hiljadu načina kako možemo sami sebe da dokrajčimo, što svakodnevno, valja priznati, uporno i posvećeno radimo. Međutim, ono što nam zaista može doći glave jesu naučna eksperimentisanja sa svim i svačim. Pristalice teorije zavere odavno veruju da je virus HIV-a izmišljen u laboratoriji, baš kao i ebola ili svinjski grip. Po njima, kravlje ludilo je tajni eksperiment kojim se ljudski mozak pretvara u kašu, a osoba postaje rob bez emocija i mišljenja. Šta tek reći o razvoju nuklearnog i biološkog oružja koje se pronalazi mnogo brže nego što se otkrivaju sredstva protiv njegove razorne moći? Ipak, ono što teoretičare zavere najviše zabrinjava jeste "petljanje" naučnika sa božjom česticom.

Reč je o naučnom eksperimentu koji se izvodi u blizini švajcarsko-francuske granice, a čiji je cilj da se u veštačkim uslovima stvore crne rupe. Ceo eksperiment se naziva Lovcem na božju česticu, odnosno svodi se na izazivanje sudara čija bi snaga iznosila neverovatnih 14 milijardi elektronvolti. Da li će se pri tom zaista stvoriti crna rupa, odnosno da li će nas ona naposletku sve i usisati, predstavlja ono što plaši laike širom sveta. Uostalom, šta god da pronađemo ili izmislimo, uvereni su oni, uvek će se naći neki ludak koji će to zloupotrebiti.

Ako zanemarimo paranoju i nečiju paniku, činjenica je da strah od naučnih pronalazaka i njihove zloupotrebe nije bez osnova. Dok proizvodnja nuklearnog oružja zahteva velika postrojenja koje je lako otkriti, biološko oružje se može bez problema napraviti i u maloj, skrivenoj laboratoriji. A šta sve može da zamisli jedan bolesni um, nije teško pretpostaviti.

 

3. Masovan pomor ptica

 

Ptice koje su krajem prošle godine u jatima padale mrtve s neba, ali i pomor čitavih životinjskih vrsta širom sveta, pouzdan je znak, veruju mnogi, da je apokalipsa na vratima. Da podsetimo, u novogodišnjoj noći stanovnici jedne američke varošice su zasuti pravom kišom mrtvih ptica, koje su pljuštale po krovovima kuća i automobila. Procenjeno je da je tom prilikom uginulo barem pet hiljada crvenperki.

Samo nekoliko dana ranije, reka Arkanzas je kod Litl Roka u SAD izbacila na desetine hiljada mrtvih riba. Jato od 500 ptica palo je i kod Baton Ruža, a slično se dogodilo i u Švedskoj i na Novom Zelandu. Krajem prve nedelje nove godine, kod Kenta u Velikoj Britaniji more je izbacilo 40.000 mrtvih rakova, a slični primeri zabeleženi su i u drugim delovima sveta.

Zašto životinje masovno umiru? Odgovor nude drevna proročanstva u kojima stoji da će životinje prve osetiti nadolazeću katastrofu i reagovati na dva načina: masovnim samoubistvom ili prirodnom smrću koju nauka neće moći da objasni.

Mnoge pristalice teorije zavere i za ove neobične slučajeve optužuju američku vladu, odnosno njena tajna istraživanja. Dok jedni tvrde kako Amerikanci testiraju neko novo biološko oružje, drugi veruju da je reč o laserskim zracima koji izazivaju infarkt i dovode do trenutne smrti. Mnogi su skloni da u svemu vide i neke druge uzroke, takođe nimalo ohrabrujuće. Tako na primer mnogi veruju da je zamena Zemljinih polova uveliko u toku, a kako se ptice orijentišu po njima nije čudno što potpuno slepo uleću u ledene oblake ili su zapliću u električne kablove.

Iako su i sami zatečeni, naučnici pokušavaju da daju kakvo-takvo objašnjenje, pa čak i ono koje će kod mnogih izazvati nevericu ili podsmeh. Tako pomor riba biolozi objašnjavaju bolešću, a za smrt rakova krive hladnoću. Navodno, i ranije je bilo takvih slučajeva, ali su sada, zbog novogodišnjih praznika, daleko više medijski predstavljeni?! Da bi suzbile masovnu histeriju, američke vlasti se nisu libile ni toga da pronađu vozača kamiona koji je navodno naleteo na jato ptica na putu i koji ih je, tom prilikom, mnoge pregazio ili ranio. Ako je verovati objašnjenju lokalnih vlasti, novogodišnji vatrometi krivi su i za masovan pomor ptica u još tri odvojena slučaja.

Logično je pitanje zašto takve pojave nisu zabeležene i u drugim mestima gde je pucanje u vazduh takođe omiljena zanimacija stanovništva. Pogotovu u Srbiji, gde retko koja proslava ne prođe sa masovnim rešetanjem neba.

 

4. Kalendar Maja

 

Ako je suditi po drevnom kalendaru Maja, naroda koji je živeo pre tri hiljade godina na području današnje centralne Amerike, kraj sveta nas očekuje 21. decembra 2012! Doduše, uvek kada je reč o proročanstvima, prisutna su najmanje dva problema: prvi, da li će se ono zaista i ostvariti, a drugo da li je reč o autentičnom zapisu ili je dokument, po običaju, tokom minulih vremena dopunjavan ili prepravljan.

Drevni narod je naseljavao područje današnje Gvatemale, Hondurasa i Jukatana, i odlikovao se naprednom civilizacijom astronoma i naučnika. Bili su opsednuti merenjem vremena, pa je tako jedan pokazivao Sunčeve mene, drugi vreme trudnoće, treći rast useva i slično. Stvorili su i dvadesetak različitih kalendara, a u jednom su merili razvoj civilizacije i planeta tako što su ih podelili u periode. Svaki period je bio dug 5.125 godina, a kada se to uporedi sa gregorijanskim kalendarom, ispada da je period u kome živimo započeo 3144. godine pre Hrista i da se završava upravo 21. decembra sledeće godine!

Prema kalendaru Maja, svaki period planete traje 5.125 godina, a ovaj u kome živimo, završava se 21. decembra naredne godine. Prelazak iz svakog perioda u novi Maje su opisivale kao krvav i izuzetno mučan, nakon čega nastaje preokret, kada se ulazi u novi period koji je pun optimizma i prosvećenosti. Ono što zabrinjava jeste podatak da je ovaj datum, sem toga što je sam po sebi depresivan (reč o danu kada je noć najduža), ujedno i datum kada će se Sunce naći u središtu Mlečnog puta. Pojedini naučnici tvrde da bi to moglo da izazove promenu magnetnih polova na Zemlji, odnosno da Severni i Južni pol zamene svoja mesta, što bi za život na planeti imalo tragične posledice.

Kao da su pozvani da budu umiritelji svih ljudskih nemira i strepnji na planeti, Amerikanci i ovog puta požurili da umire javnost. Navodno, prema službenom saopštenju svemirske agencije Nasa, izdatom prošle godine, nema naučnih dokaza da je kalendar Maja uopšte tačan! Po njima, svet neće propasti 2012. godine, jer nam u ovom trenutku ne preti nikakav sudar sa meteoritom, jer bi on već sada morao da bude vidljiv na nebu. Sem toga, kažu u ovoj agenciji, niko od relevantnih stručnjaka nije pronašao nijedan uzrok neke potencijalne katastrofe. U Nasi, dakle, znaju da smaka sveta neće biti krajem naredne godine.

A šta će biti? Smak sveta je izvestan, ali ne i kada i kako će se to dogoditi. Izvesno je to da život neće nestati u razotnoj katazklizmi, ili serijski povezanim kataklizmama. Kao prvo, apokalipsa nije apsolutna kategorija. Dakle nema potpunog uništenja. Drugo, nakon apokalipse dolazi apokatastaza, obnavljanje ciklusa, kao nastavak života, ali novog, pročišćenog i obnovljenog života.

A ko će preživet? E, to neću da vam kažem, mada postoji formula "D"

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 01:26