Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 52

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 52 - 04.02.2011

O genetski modifikovanoj hrani

Malo pravih informacija i mnoštvo zabluda

 

Pročitavši intervju sa Irene Barret, Ne želimo pustinju u Srbiji, naravno, odmah sam takst arhivirao i preneo na portal. Odličan tekst, odlična tema i veoma važna, te se nisam mogao odupreti porivu da još malo pročeprkam po ovom pitanju i iznesem još koju informaciju - i naravno moj lični stav.

U Srbiji je zabranjeno gajenje biljaka dobijenih genetičkim inžinjeringom, ali iz novosadskog Ekološkog pokreta stižu najave da će njihov uvoz, prodaja i proizvodnja dobiti zeleno svetlo za prolaz u naše krajeve, što opet ministar poljoprivrede negira.

Priča o genetski modifikovanoj hrani i semenu bar kod nas još nema kraj. Ostaje da se precizira u zakonu šta sme a šta ne sme da se nađe u proizvodnji i prometu i tako definitivno usaglasi sa evropskim propisima i pravilnicima. Zagovornici zdrave hrane i "zeleni” uvek vrlo burno reaguju na svako pominjanje dozvole za gajenje genetski modifikovanih useva na našim njivama, prepoznajući opasnost svuda. I gde je ima i gde je nema. Proteklih nedelja opet se mnogo govorilo o toj temi.

Fitilj je zapalilo dramatično upozorenje Udruženja Stop GMO u Srbiji u kome je isticano da je "Ministarstvo poljoprivrede pripremilo Nacrt zakona o genetički modifikovanim organizmima (GMO) čijim bi se usvajanjem dozvolio njihov uvoz, prodaja i proizvodnja”. Bura je nastupila odjednom, iako je po važećem Zakonu iz 2009. godine u Srbiji zabranjena proizvodnja i promet genetski modifikovanih biljaka i semena u komercijalne svrhe, a uz posebne dozvole mogući su samo ogledi.

Ekološki pokret Novog Sada se u upozorenju, između ostalog, pozvao i na izjavu Božidara Đelića, potpredsednika vlade zaduženog za evropske integracije, posle nedavne posete Briselu tvrdeći "da ćemo imati izmene i dopune Zakona koji će bolje regulisati genetski modifikovane organizme”. U isto vreme ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin negira izmene važećih propisa. I šta sad, da li se to nešto "iza brda valja” ili ne? Da li su i zašto genetski modifikovani organizmi toliki bauk i postoji li razlog uvođenja GMO koji bi bio od koristi nacionalnoj ekonomiji u vreme kada se svet okreće organskoj proizvodnji hrane?

Genetski inženjering, kao retko koja oblast, izaziva mnoge nedoumice. Počev od onih moralnih, do naučnih koje tvrde da je polje u vezi sa genima najmanje istraženo i da se ne može sa sigurnošću znati neće li u budućnosti i dovesti do nepredviđenih posledica. Već je bilo i slučajeva da rezultati eksperimenata budu potpuno suprotni od očekivanih. Međutim, zagovornici GMO navode da će se njihovom komercijalizacijom rešiti problem gladi u svetu. Ukrštanjima gena nastale bi vrste otporne na bolesti, korov, štetočine, sušu, mrazeve i vrste zemljišta…

Dr Aleksej Tarasjev, viši naučni saradnik na Odeljenju za evolucionu biologiju Instituta za biološka istraživanja u Beogradu, ekspert UN za biološku sigurnost, očigldno zagovornik GMO proizvodnje, tvrdi da je sadašnji zakon u suprotnosti i sa evropskim propisima i sa pravilima Svetske trgovinske organizacije (STO).

Nacrt izmena ranijeg, saveznog zakona iz 2001. koji se morao uskladiti sa najnovijim propisima EU, bio je na javnoj raspravi i dobio pozitivno mišljenje stručne javnosti. I nacrt i stari zakon su omogućavali dobijanje dozvole za komercijalno gajenje GMO, s tim da nijedna dozvola nije izdata. Zato je nešto trebalo preduzeti. Napisan je novi predlog zakona i poslat poslanicima u skupštinu. Međutim, 2009. godine u toku skupštinske procedure, bez učešća stručnih tela, nacrt je značajno izmenjen i takav usvojen. Tako da je na snazi propis koji je restriktivan, ali ne i bezbedan. On dozvoljava kontaminaciju genetski modifikovanim materijalom od 0,9 odsto, što "liči” na evropske propise, ali nema, kao u EU, dodatnih odredbi, koje kažu da ta kontaminacija mora biti nenamerna i tehnološki neizbežna, i to već odobrenim GMO ili onim GMO koji ima pozitivnu procenu rizika.

Primera radi, prilikom uvoza po sada važećim propisima, u pošiljci mogu da se nađu i bilo koji živi genetički modifikovani organizmi u količini od 0,9 odsto, pa i manjoj, ali sasvim dovoljnoj da se rašire. Što znači da su bez navedenih ograda, širom otvorena vrata ulasku netestiranih i potencijalno štetnih GMO u Srbiju. Zato je donošenje valjanih propisa u interesu svih zainteresovanih stana.

Procena potencijalnih rizika po životnu sredinu i zdravlje ljudi od GMO je regulisana i međunarodnim aktima - Kartagenskim protokolom o biološkoj sigurnosti uz Konvenciju o biološkoj raznovrsnosti čiji je potpisnik i naša zemlja.

Procena se zasniva na prncipu predostrožnosti, ali se po principu "slučaj po slučaj” rizici moraju razmatrati posebno za svaki modifikacioni događaj, životnu sredinu i svaku planiranu upotrebu GMO. Ne može se govoriti o opštoj opasnosti od GMO, ni o tome da su oni svi bezbedni. U proceni rizika ide se "korak po korak”, što znači da se GMO mora prvo testirati u eksperimentalnim uslovima, zatim u poljskim ogledima, pa se tek na bazi tako prikupljenih informacija može razmatrati njegovo eventualno oslobađanje u životnu sredinu.

Deset odsto Evropske unije koristi hranu organskog porekla, a to je 50.000 potrošača. Zato bi za Srbiju bilo bolje da ne uvodi GMO već da ostane zaštićena zona za organsku proizvodnju.

"GMO - seme spasa od gladi”, jedna je od svetskih reklama koja u našoj zemlji nema uporište, jer Srbija može da prehrani i sebe i još dve zemlje slične veličine i bez GMO. Da GM neće rešiti krizu hrane stoji i u izveštaju Svetske banke iz 2008. godine u kome se navodi da je povećanje proizvodnje biogoriva uzrok povećanja cene hrane.

Inače GMO se prvi put našao na njivama u SAD 1996. godine, kada je na dva miliona hektara zasađena soja genetski otporna na herbicide. Ova kultura se gaji na velikim površinama kao monokultura uz najsavremeniju agrotehniku, vremenom su farmeri imali sve više problema sa korovom. Naučnici su došli na ideju da proizvedu seme soje koje će biti otporno na herbicid na koji su sve ostale biljke osetljive. Tako je počelo a danas se širom sveta komercijalno gaje biotehnološki dobijeni soja, kukuruz, uljana repica, pamuk i šećerna repica na oko 134 miliona hektara.

I dok se u zemljama u razvoju beleži stalni porast GMO, u razvijenim posustaju jer najavljena očekivanja nisu ispunjena: prinosi ne samo da stagniraju već i opadaju, a povećava se unos herbicida, raste cena semena koje se mora uzimati zajedno sa određenim herbicidom. Pri tom se od mnogobrojnih najava o GM biljkama otpornim na sušna područja ili pak salinitet u zemljištu što bi bilo poželjno, nije otišlo dalje od otpornosti na herbicide i insekticide.

Ljudi su selekcionisali biljke i životinje više od 10.000 godina unazad. Tradicionalna biotehnologija je takođe prilično izmenila i izvesne biljke. Mi smo od jedne jedine vrste napravili i kelerabu, kupus, kelj, karfiol, brokoli. Sa biološke tačke gledišta, i u prošlosti su u proizvodnji poljoprivrednih kultura bile korišćene drastične metode. Prenošenje genetičkog materijala daje velike mogućnosti da se potrebne kulture proizvode brže, u vremenskom rasponu koje se meri godinama a ne decenijama ili stotinama godina. Veće mogućnosti koje daje neka tehnologija zahtevaju i veću stručnost, kao i pažljivije proučavanje mogućih efekata.

E, tu smo već na klizavom terenu, jer genetički inžinjering ostavlja prostor i za zloupotrebu. Naučna istraživanja su skupa, a oni koji ih finansiraju očekuju i korist. Insistira se na što bržoj primeni novih GMO, bez detaljnije provere, što se u pojedinim slučajevima pokazalo vrlo opasno. Zato ne čudi da su se "zeleni” širom planete pobunili protiv primene, pa i biotehnoloških istraživanja. Jedan od argumenata su i rezultati eksperimenta dr Artada Pustaija na pacovima. On je jednoj grupi davao GM, a druga je jela prirodnu hranu, sa istim hranljivim sastojcima i proteinima. Kod pacova koji su jeli GM paradajz creva su rasla mnogo brže, bubrezi i jetra bili su oštećeni, veličina im je bila manja, a mozak se nije pravilno razvijao, navodi Ajrin Bert, iz Udruženja "Stop GMO u Srbiji”.

U pet američkih država farmeri su imali identične probleme, njihove krmače se nisu prasile. Trag ih je naveo na to da su sve krmače jele jedan te isti genetski modifikovani kukuruz. Upotreba genetičkim inženjeringom dobijenog rekombinovanog goveđeg hormona rasta za povećanje mlečnosti krava takođe je pokazala i svoje "naličje” - veće oboljevanje krava.

Sve to navodi na sumnju da je i ljudsko zdravlje ozbiljno ugroženo i da sa biotehnologijom treba biti obazriviji. Mada je u SAD-u dozvoljeno komercijalno gajenje GMO bez prethodnih provera uticaja na ljudsko zdravlje, to nije sve. Stručnjaci tvrde da je od ukupnih površina pod sojom - 90 odsto ona modifikovana koja se nalazi u mnogim namirnicama u tamošnjim supermarketima.

Prisustvo GMO u hrani se ne označava tako da potrošači nemaju mogućnost izbora jer ne znaju šta uzimaju, za razliku od EU, gde prisustvo GMO u hrani mora da bude jasno obeležena, osim ako je to 0,9 odsto, što se toleriše.

Zanimljivo je da su naši ljudi listom protiv GMO, ali se modifikovana soja zbog otpornosti na korov ipak prošvercuje na njive, a kada je inspektori otkriju, onda se njeno uništavanje brani svim raspoloživim sredstvima! Teško je u zrnu koje se na izgled ni po čemu ne razlikuje od klasičnog, prepoznati opasnost, superbiljku koja nema prirodnog neprijatelja, a otporna je na herbicide... Džaba upozorenja i zabrane. Svest i savest su jedina brana. Treba znati da je pored zdravstvene bezbednosti po čoveka i životinje, veoma važno da se očuva raznovrsnost lokalnih sorti poljoprivrednih kultura koje mogu biti ugrožene ne samo primenom GMO, već i stranih, invazivnih vrsta (poput ambrozije ili kineskih bubamara), baš kao i masovnom upotrebom jedne vrste hibrida. Primer je i svinja mangulica koja je bila pred nestajanjem, jer su se proizvođači opredeljivali za strane krupnije rase poput jorkšira, zanemarujući domaće. Slično se dogodilo i sa jabukama, sve je teže naći stablo "kolačare" ili "budimke", jer su ih potisnule "greni smit”, "jonagold”, "zlatni delišes”... Ko se još seća kukuruza "osmaka” od koga se pravi najslađa pogača, koji je neuporedivo ukusniji i od kukuruza šećerca?

Kako poljoprivrednici došlaze do tog modifikovanog semena soje? Jednostavno, GM soja se uvozi i distribuira ilegalnim kanalima, a potom nelegalno prodaje na pijacama, pretežno u zrnu kao stočna hrana. Poljoprivredni proizvođači koji jedanput kupe GM soju nakon žetve ostavljaju seme za sledeću setvu i na taj način se šire površine pod ovom sojom, ponekada i ne znajući da je seme GMO.

Kako se može prepoznati genetski modifikovane biljke? Jedino, metodom proteinskog testa, odnosno tehnikom test traka za brzu detekciju GM soje. Ukoliko test trake pokažu prisustvo GM, uzorak se dalje šalje u akreditovanu laboratoriju na analizu. Dakle običan čovek ne može nikako prepoznati ove biljke.

Proizvođači mogu da prepoznaju da li se radi o GM soji tako što mali deo parcele, od nekoliko kvadrata, isprskaju totalnim herbicidom. Sve što nije genetski modifikovana biljka osušiće se.

U Srbiji je moguće vršiti testiranja mogućeg prisustva genetičke modifikacije semenski i merkantilni kukuruz, semenska i merkantilna soja, semenska i merkantilna uljana repica, semenska šećerna repa, pirinač kao i proizvodi dobijeni od navedenog bilja. Tipovi modifikacije koji se ispituju određeni su na osnovu odobrenih modifikacija u EU, odnosno koji se nalaze u registru EU a to su soja i sojina sačma (Roundap Raedy CP4 protein), kukuruz i proizvodi od kukuruza (MON 810, NK603, T25, Bt11 i Bt 176), pirinač i proizvodi od pirinča (LL62), uljana repica i proizvodi od uljane repice ( RF3, T45, Bt73) i semenska šećerna repa (H71).

Svaki organizam nosi u sebi nešto što nazivamo genom. To važi za bakterije i gljive u jednakoj meri u kojoj važi za biljke i životinje, uključujući i ljude. Ti geni su kodovi ili poruke. Oni prenose potrebne podatke organizma da bi znao kakve hemijske supstance mora da napravi da bi preživeo, rastao i da bi se razmnožavao. Ti kodovi nose i informacije koje su skrivene i savremenoj nauci ne poznate. Zbog toga je i bilo nebrojeno katastrofalnih rezultata laboratorijskog GMO ispitivanja. Genetski inžinjering koji podrazumeva premeštanje gena iz jednog u drugi organizam i stvaranje neprirodnih spojeva ima samo jednu nus pojavu - degeneraciju. Bez obzira na određeni učinak u početnoj fazi stvaranja novog organizma, kasnije neminovno dovodi do degeneracije i u krajnjoj instanci involucije i odumiranja vrsta. Ovo me još podsetilo na jednu anegdotu iz vremena posleratnog komunizma, kad su partijski komesari, u nameri da zemlju ukrupne u zadruge i oduzmu je od seljaka, objašnjavali tim istim seljacima po Srbiji kako u ruskim "kolhozima" i "solhozima" raste paradajz od 5 kila... što neodoljivo ličii i na ovu GMO papriku na slici. Lično, više volim stari srpski jabučar paradjz, pa nek ima i samo 50 grama. I jabuke, budimke volim, onako kvrgave i s po nekim crvom... More, ako je crv jede, mogu i ja - zdrava je...

Izuzetan je poduhvat danas pronaći zdravu hranu, organski proizvedenu, čak i za one koji su posvećeni čistom životu i imaju vremena da posvete sebi i svom blagostanju. Većina ljudi, skrhana obavezama i hroničnim nedostatkom vremena, to nije u stanju. Ja ne verujem nijednom proizvođaču, a još manje poverenja imam u trgovce. Zato proveravam sve. I nije mi potrebna nikakva laboratorija. Kako sam hipersenzibilne prirode, većinu negativnih energetskih upliva osećam pod rukom, ali tamo gde je analiza zahtevnija koristim visak. I bez greške, dobijem svaku potrebnu informaciju. Za to što me ljudi čudno gledaju na pijaci ili u prodavnici, ne hajem puno - samo zavrtim visak.

A radim na još jednom planu, baš poveden ovim problemom urbanog života. U relativno skorije vreme, pripremam se napustiti Beograd. Ima neverovatno očuvanih oaza prirode i čistote u mnogim našim ruralnim predelima, naročito u istočnoj Srbiji. Sela su gotovo napuštena, neka čak i potpuno prazna. Seosko domaćinstvo se može kupiti za par hiljada evra. Za vrednost jednog dvosobnog stana u Beogradu, može se kupiti celo jedno manje selo. A i u magijskom smislu, urbani život nameće limite i niz ograničenja. Ruralni život u tom pogledu nudi neograničenu slobodu. A šta drugo ljudska duša ište...?

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 01:26