Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 53

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 53 - 13.02.2011

Bežanje od stvarnosti

Gledanje televizije - zavisnost ili navika

 

Svi istraživači se slažu: preterano gledanje televizije ima presudan uticaj na porast agresivnosti, psihološku nestabilnost, gubitak kontrole i neuspeh u školi ili na poslu. Najnovija domaća istraživanja pokazuju da prosečni stanovnik Srbije pred TV ekranom provodi dnevno pet sati, što Srbe svrstava među neslavne svetske rekordere! Da li su ljudi postali zavisni od televizije? Kako preterano zurenje u mali ekran utiče na mentalno i fizičko zdravlje?

Od pronalaska, pedesetih godina prošlog veka, televizija je postala značajna komponenta modernog načina života. Intenzivna stimulacija mozga zbog kombinacije zvuka, slike i pokreta udružena sa dostupnošću, učinila je da televizija potisne radio i novine, utiče na smanjenje posetilaca bioskopa i pozorišta, a o čitanju knjiga i da ne govorim. Moderan način života ne dovodi do zavisnosti od televizije, već gledanje i zavisnost od televizije u velikoj meri vodi modeliranju modernog načina života.

Moglo bi se reći, da je u današnjoj civilizaciji televizija najsnažniji pojedinačni faktor koji utiče na individualnu i kolektivnu svest formirajući lične i zajedničke stavove, uverenja, sisteme vrednosti i način ponašanja. Televizija danas ima veći uticaj od bilo koje religije, nauke ili umetnosti. Aktuelno, kroz emitovanje programa tipa rijaliti šou, nudi vulgarnost, prosečnost i ispodprosečnost kao ideal i uzor.

Svakodnevno gledanje televizije deluje i na telo i na psihu. Povećanje učestalosti gojaznosti izgleda da je u korelaciji sa povećanjem vremena koje ljudi provode ispred televizora. Čovek je u stanju da satima gleda televizijski program, fizička aktivnost je tada svedena na minimum, a običaj da se uz TV nešto gricka, po pravilu se završava tako što se pojede više nego što je organizmu potrebno.

Kombinacija ekstremne vizuelno-auditivne stimulacije i motorne pasivnosti zbunjuje i zamara mozak. Posledica toga je osećanje isrpljenosti, pospanosti i praznine koji liče na depresivno raspoloženje.

lako postoji određen broj zavisnika od televizije, koji ukoliko ne gledaju televizijski program mogu doživeti neku vrstu apstinencijalne krize, mnogima je to samo navika, ili sredstvo koje pomaže da se ne osećaju usamljeni. Za druge je način na koji se informišu, kao što je to nekada bio radio, a ima onih koji uključuju televizor tek da bi se nešto čulo u kući.

Elem, zašto mi je baš ovo tema za razmišljanje? Pažnju mi je zapravo privuklo pitanje kako se to moderan čovek odvikao od tišine. Tišina gotovo da ga plaši. A ona omogućava koncentraciju i usmeravanje pažnje ka samom sebi. A moderan čovek današnjice nije u stanju da se uhvati u koštac sa samim sobom. Zato je bežanje u virtuelni svet, koji je tamo negde, zapravo bežanje od stvarnosti.

Televizijska pretplata je realativno jeftina u odnosu na druge aktivnosti kao što su izlasci, pozorište, putovanja i slično. Ekonomski faktor, uz društvenu prihvaćenost gledanja televizije kao načina provođenja vremena i dostupnost, lakoću upravljanja (dovoljan je samo jedan pritisak na dugme), doveli su do toga da se, posle spavanja i posla, najviše vremena provodi pred televizorom.

Neke studije su pokazale da Ijudi koji mnogo gledaju televiziju ređe posećuju prijatelje ili odlaze na izlete, manje izlaze uveče, ređe telefoniraju rođacima i prijateljima, ređe šalju e-mailove, a čak su i manje zainteresovani za politiku. Uostalom, svakome se dogodilo da dođe u posetu prijateljima, i da, ako je televizor uključen, razmeni sa njima samo par rečenica.

Gledanje TV programa može imati i dobrih strana. Recimo, TV omogućava da uz minimum truda dođemo do dragocenih informacija i saznanja, i da se dobro zabavimo gledajući pojedine emisije, prenose koncerata, filmove i slično. Onima koji su iz nekog razloga slabije pokretni, pomaže da budu u toku zbivanja u spoljašnjem svetu. Dakle, umereno gledanje dobro izabranih programa i sadržaja može pomoći da se poboljša trenutno neraspoloženje, smanji napetost, otkloni dosada, ali pre svega da se stekne neko novo znanje. Ima odličnih edukativnih programa.

Problem je najviše izražen kod dece jer su fascinirana televizijom zbog treperenja, brzog smenjivanja slika, intenzivnih boja i zvukova. Međutim, roditelji moraju da budu vrlo oprezni, i selektivno i dozirano im dopuste šta mogu da gledaju. Ne bi trebalo da televizor stoji u dečjoj sobi, a poželjno je da roditelji budu sa detetom dok gleda program, da bi ga zaštitili od sadržaja koji mogu da ga uplaše ili zbune. U kući gde ima male dece televizor ne bi trebalo da bude stalno uključen. Ako dete štitimo od duvanskog dima i svih ostalih štetnih fizičkih faktora, treba ga, daleko pre svega, zaštititi od mentalnog zagadenja emisijama nasilnog ili primitivnog sadržaja. A deca koja rastu kraj roditelja zavisnih od televizije su zanemarena deca, koja nisu osetila privrženost, sigurnost i Ijubav.

Svako ko preterano gleda televiziju bi obavezno trebalo da odredi dan bez gledanja televizije i da ga posveti druženju i razgovorima sa članovima porodice ili prijateljima, jer se i na taj način život obogaćuje. Slobodno vreme može se ispuniti i umetnošću, sportom ili šetnjom u prirodi.

Moja je preporuka čitanje knjiga, jer nema boljeg niti clishodnijeg načina sticanja znanja i obogaćivanja sopstvenog života od ove, hiljadama godina proverene i utvrđene metode.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 01:26