Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 54

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 54 - 14.02.2011

Dioksin - otrov koji lagano ubija

Kako nas truju i kako se zaštititi?


Ovo je priča koja me je podstakla na jedno malo istraživanje. Dioksin, najotrovnija hemijska supstanca koju je čovek napravio svojom rukom dospela je preko stočne hrane na mnoge govedarske i živinarske farme širom Nemačke. Meso, jaja, mleko i prerađevine, koji potiču iz ovih uzgajališta, uveliko se prodaju širom Evrope, jer je informacija o pogubnom dejstvu strašnog toksina stigla prekasno.

Krajem decembra, kao bomba odjeknula je vest da su jaja i meso sa nemačkih farmi zatrovani opasnom supstancom dioksin, koja je pronadena u hrani za svinje i piliće. Ovo je otvorilo Pandorinu kutiju iz koje je pokuljala strašna istina da se u trci za novcem ne biraju sredstva, pa makar to koštalo na hiljade Ijudskih života. Da sve bude još strašnije, prisustvo dioksina u mešavinama za pioizvodnju stočne hrane otkriveno je još u martu 2010. godine, ali je ta informacija zataškana. Prvi trag vodio je do nemačke fabrike "Harles i Jenč", koja je pod pritiskom javnosti priznala da je "slučajno" napravila grešku u proizvodnji. Slučajno ili namerno, uštedeli su novac i zaradili ekstraprofit, ali rezultat je poražavajući: 150.000 tona zatrovane hrane koja je distribuirana farmama žirom zemlje, a odatle, preko mesa, jaja, mleka i raznih prerađevina po celoj Evropi.

Istraga je pokazala da je fabrika "Harles i Jenč" prilikom spravljanja mešavina za stočnu hranu koristila zagađene masnoće koje potiču iz otpada nastalog u proizvodnji biodizela od soje i palminog ulja. Zakon dozvoljava određeno prisustvo dioksina u ovim mastima, a pravilnim doziranjem može da se izbegne njegova toksičnost, ali sporni dioksin nije bio namenjen proizvodnji stočne hrane, već za tehničku mast. Kontingent opasne supstance bio je uredno upakovan i obeležen kao sirovina za proizvodnju sredstava za podmazivanje, a nikako kao komponenta za mešavine namenjene ishrani stoke.

Razlika u cenama ove dve vrste masti je drastična, pa nije teško pretpostaviti zašto je pogrešna sirovina "volšebno" dospela u pogon fabrike "Harles i Jenč", koja je jedan od vodećih nemačkih proizvođača i distributera biljnih i životinjskih masti.

Koliko je dioksin zapravo otrovan?

Dioksini spadaju u najtoksičnije hemikalije koje je napravila Ijudska ruka. Gram ovog otrova sadrži 14 miliona smrtonosnih doza. Kada bi se samo 500 grama čistog dioksina raspršilo po čitavoj teritoriji Evrope, to bi imalo katastrofalan i poguban utcaj na Ijudske živote celokupnog stanovništva Starog kontinenta. Vreme poluraspada dioksina u prirodi iznosi između 9 i 25 godina, dok u dubljim slojevima tla traje duže, od 25 do 100 godina.

Gde se sve nalazi dioksin i kako se manifestuje njegova toksičnost?

Dioksin se već duže vreme široko primenjuje u industriji i agrotehnici, ali ima ga i u prirodi, što je posledica neodgovornog ponašanja čoveka - spaljivanja PVC plastike, zaprašivanja herbicidima, nefiltriranju vode koja se pušta iz fabrika...

Dioksin preko životinjske hrane ili biljaka dospeva u organizam čoveka gde se akumulira u masnom tkivu, a posledice su nesagledive i to na duže staze: slabljenje imuniteta, poremećaj genetske strukture fetusa, oštećenje spermatozoida, rak testisa i dojki. Pored toga, ovaj toksin izaziva poremećaj u funkciji jetre, jaku glavobolju, gubitak telesne mase, akne ili osipe po koži, oštećenje nervnog sistema, leukemiju, poremećaje u razvoju, ali i lučenju hormona i enzima. Ukoliko se unese hranorn, dioksin se akumulira u grudima žene i oslobađa se tokom dojenja. Bebe koje se hrane takvim majčinim mlekom izložena su za 10-20 puta većim dozama za razliku od odraslih koji ovaj otrov unose preko hrane.

Zaštita

Smanjiti ili izbegavati unošenje životinjskih masnoća, jer su one rezervoar dioksina. Oni koji ne mogu da zamisle ishranu bez mesa, treba da ga dobro termički obrade (pečenje na roštilju ili u reni na visokoj temperaturi), jer se tako izbacuje višak masnoće. Savet je: jedite više ribjeg mesa, a osobe koje piju mleko treba da uzimaju ono sa manjim sadržajem masnoće.

Dioksin se najviše primenjuje u industriji plastike. PVC flaše i druga ambalaža u sebi sadrže dioksin. On se iz plastike oslobađa na dva načina: dejstvom visokih temperatura i dejstvom niskih temperatura. To znači da vodu i drugu hranu nikako ne treba zamrzavati u PVC flašama i plastičnim posudama, jer se na taj način oslobađa dioksin iz plastike.Takođe, štetno je i grejanje hrane, naročito masne u mikrotalasnoj pećnici i u plastičnom posuđu. Kombinacija masnoće, visoke temperature i plastike oslobađa dioksin koji prodire u hranu, a potom i u organizam. Umesto plastike, preporučuje se upotreba vatrostalnog stakla ili keramike, koji ne sadrže dioksin. Sva smrznuta hrana koja je pakovana u PVC ambalažu i koja se nalazi u prodavnicama je sasvim sigurno zagađena dioksinom. Pitanje je samo u kojoj meri. Što je duže takva hrana smrznuta to je postotak zagađenosti veći. Ako se već mora koristiti birajte što svežije zamrznutu hranu, mada pitanje je i koliko se više može verovati i proizvođačima i trgovcima validnost datuma proizvodnje i roka uzpotrebe. Takođe je poželjno izbegavati pića iz PVC ambalaže, naročito gazirana i alkoholna, jer ove vrste tečnosti izazivaju hemijske reakcije oslobađanja dioksina iz plastike i pri ne tako visokim ili niskim temperaturama, naročito ako su u poodmaklom periodu od datuma pakovanja. Adekvatnost čuvanja i skladištenja ovih proizvoda na idealnoj temperaturi i kod proizvođača i kod trgovaca je krajnje sumnjiva i tu nema mesta poverenju. Ovo se posebno odnosi na pivo u PVC flašama, jer je fermentisano i akohol je, što ubrzava proces oslobađanja dioksina.

Najbolje bi bilo izbegavati plastiku u potpunosti, ili svesti je na najmanju moguću meru, ukoliko je to danas uopšte moguće, jer se mnogi proizvodi više uopšte ne pakuju u staklenu ambalažu. Mogu se pronaći nerafinisana ulja ili maslinovo ulje u "staklu" i pojedine vrste sokova i sirupa u specijalizovanim prodavnicama zdrave hrane. Generalno, pripremajte sami hranu od svežih namirnica. To je jedina potpuna zaštita.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 01:26