Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 58

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 58 - 05.03.2011

Egocentrik protiv Egoiste

 

Ko preživi proročanstvo Maja o smaku sveta 2012. već sledeće godine neće u reviziji Međunarodne klasifikacije bolesti i povreda naći egocentričnost. Društvene promene se odvijaju tu pred nama, a ljudski um, kočničar jedan, uvek živi u boljoj prošlosti i sve manje je sposoban da prati savremena kretanja. Tako će pobedu odneti određeni sklop ličnosti koji je u prošlom veku bio obeležen kao samoživ, egocentričan, samozaljubljen, škrtica, koji ne zna da je ljubav davanje i da ne možeš zahtevati od drugog ono što ni sam nisi dao. Filozofi i sociolozi će okrivljavati prevlast kapitalističkog sistema vrednosti i potrošačkog mentaliteta koji je iznedrio tu pojavu.

Sigurno će se neko upitati: Kave sad veze ima egocentrizam sa proročanstvom Maja? E sad ću da ispričam šta je zapravo u pitanju.

Dođe meni juče jedan "prijatelj", samoživac, da nekažem egocentrik, i kaže mi: "Ti si pravi egoista i treba mi tvoja pomoć" Nasmeših se na ovu konstataciju i rekoh: "Da čujem..."

I poče čovek da priča. I priča, priča, priča... ne mogoh doći do reči, a on ko navijen. Uzgred, od svih reči koje je upotrebio mislim da sam reč "Ja” čuo toliko puta da mi se čini da ništa drugo i ne čuh. Elem, nije bitna priča, ali poenta beše da ga je društvo počelo odbacivati, navodno jer je veliki egoista, pa eto on došao kod mene, kao već izvikanog egoiste, da traži savet. I dođe on nekako i do lične zamenice "Ti" posle dobrih sat i nešto više. I tako, naoko u nastupu samokritike, reče: "E, dosta sam "Ja" pričao, ajde sad malo "Ti". Nego...kako ti se sviđa moja nova košulja? "Ja" sam odiševljen...” I nastavi čovek dalje... "Ja" pa "Ja..." I odmah da vam kažem da i ne dođoh do reči. Kad mu je ponestalo misli uz koje bi stavio prefiks "Ja", ispostavilo se da eto nema više vremena: "Znaš, "Ja" sam toliko prezauzet da "Ja" ne znam ni kako "Ja" nađoh i ovo malo vremena. "Ja" sam, eto hteo, ali znaš, "Ja..."

Kukala mi majka.... puna dva sata... Ali, beše ovo dobra inspiracija da napišem nešto o egoizmu i egocentrizmu. A ko će drugi nego prokazani egoista...

Egoizam se može tumačiti kroz materijani i duhovni pristup sagledavanja. Materijalni pristup svakako jeste pretpostavljanje svojih vlastitih interersa svim drugim, pojedinačnim i opštim interersima. Bile bi to sve one težnje koje su bez obzira prema drugom čoveku ili čitavoj zajednici, gde je težište egzistencije stavljeno na potvrđivanje, očuvanje i prosperitet sopstvenih interesa.

U duhovnom smislu ovo je suprotstavljanje individualnog kolektivnom. Faforizovanje individualne spoznaje naspram kolektivne poslušnosti. To je proces u kojem pojedinac odbacuje kolektiv i posvećuje se sopstvenom individualnom razvoju i usavršavanju.

Egoizam je, asocijalna i antireligijska pojava. Ukoliko se razvija na nivou intelektualnog uglavnom stremi anarhizmu, dok u duhovno spoznajnom se kreće ka nihilizmu, odnosno poništavanju svih tradicionalnih i svetovnih vrednosti.

Egocentrizam, nasuprot, je prenaglašeno socijalna kategorija, jer ne može funkcionisati izvan društvenog okruženja. Manifestuje se, ne kao potreba pretpostavljanja vlastitih interesa već kao potreba isticanja sebe i svojih navodnih kvaliteta. Donekle se može preplitati sa materijalističkim poimanjem egoizma, ali ta boljka ima sasvim drugo ime, no o tome malo kasnije.

Koren potrebe za isticanjem sebe i svojih navodnih kvaliteta leži u nesigurnosti koju su oblikovali roditelji u ranom detinjstvu, tokom prve četiri godine života. Roditelji imaju neodoljivu potrebu da stalno ispravljaju, popravljaju, kritikuju, ograničavaju slobodu deteta. Stalnim upozorenjima, težnjom da iz deteta izvuku maksimum, nastojeći da tako isprave sve svoje životne greške, propuste, mane, i ko zna šta još. Ovakvim odnosom prema detetu roditelji zaptavo uteruju nesigurnost, ruše samopouzdanje, ali stvaraju i izvesnu dozu drskosti koju svaka mlada osoba nosi dok je život ne smesti tamo gde pripada. Kad odraste, takva osoba nastoji da natkompenzuje tu manu i da bi prikrila nesamostalnost, nesigurnost, strah i bojazan od konkurencije, preterano i nekritički prenaglašava sebe i svoje navodne uspehe. To kod ozbiljnih ljudi izaziva suprotan efekat i umesto očekivane simpatije, aplauza za prenaglašena dela, izaziva podozrenje, antipatiju pa i prekid prijateljstva.

Egocentrici su u stalnom traženju samopouzdanja. U ljubavnim odnosima mogu doživeti samo kratkotrajne uspehe. Lakovernost i padanje na blagoglagoljive narcisoidne reči, partneri kasnije teško plaćaju. Prekasno uoče da je njihov "heroj” izostao iz škole kad su se učile sve druge zamenice osim "Ja”.

Neki se nadaju da će se takva samoživa osoba kasnije smiriti, da će ga šamari koje mu život daje opametiti. No, to je uzaludna nada. Jednom egocentrik, uvek egocentrik. Istini za volju, treba reći da organizacija života u ovoj fazi kapitalizma pogoduje takvim ličnostima. Uskogrudnost do samoživosti je kao stvorena za beskompromisnu borbu sticanja profita. Izdaleka gledajući, divimo se tim bogatašima. Njihova najbliža okolina može pričati koliko je taj sjaj lažan. I koliko je tuđih suza ugrađeno u privid njihovog uspeha, koje jedino zadovoljstvo imaju u izazivanju divljenja i zavisti posmatrača. Izbor gostiju na jahtama novokomponovanih bogataša sastoji je samo od onih koji su spremni da im se bezrezervno dive, naplaćujući to kavijarom, šampanjcem i provodom. Za život s egocentrikom morate biti spremni da ih hranite dnevnom dozom aplauza, ma šta pričali i činili.

Brisanjem te vrste poremećaja s liste bolesti, psihijatri su izgubili mogućnost da stvari barem nazovu pravim imenom. Ali, ima, u vezi s tim, i jedno utočište u terminima koje se klasifikatori nisu setili izbrisati. To je egolepsija. Baš kao što epilepsija (padavica) dolazi u napadima, tako i egoleptici imaju napade japajizma, kada se od njihove samohvale i pozivanja na sopstvenu izuzetnost i samodovoljnost ne može doći do reči.

Elem, da se vratim na priču s početka ovog teksta. Setim se ja one stare: "Onog koga ne mogu pobediti, priključiću mu se.” Prekinem ti ja mog "prijatelja" u njegovom izlaganju nakon puna dva sata monologa, a on ko u čudu: "Šta "Ti" je?" Rekoh: "Slušaj, pošto žuriš i imaš mnogo obaveza, a ne bih da te zadržavam, hajde da odložimo ovu priču za neki drugi dan. Dođi ti kod mene odmah po praznicima u januaru 2013. godine. Kažu Maje da će 22.12.2012. biti smak sveta, te ja mislim da prođe taj smak pa da mi onda sednemo natenane da se izrazgovaramo."

Kratki tajac a onda osu čovek paljbu: Auuuuuu, tako "Ti" meni. Pa "Ti" si lud. "Ti" nisi normalan. "Ti" nisi nikakav prijatelj. "Ti" si ovakav... "Ti" si onakav... "Ti" si ovo... "Ti" si ono... Izređa čovek sve po redu čega god se setio, al' sve s prefiksom "Ti". I ode na kraju i zalupi vrata za sobom.

Ma ako vala neka ide, mislim u sebi. Barem sam ga izlečio.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 01:27