Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 62

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 62 - 24.04.2011

Umeće života

Oslobođenje kroz magijsko delo

 

Priroda je tajanstveno ogledalo Čiste Istine. Otkriti tu Istinu, jedinu nepodmitljivu stvarnost koju zaklanjaju kratkovečni oblici, suština je misterijske nauke, nauke o misterijama Prirode, na koju se poziva Alhemija. Ta misterijska nauka je Sveta Magija koja se učila u inicijacijskim centrima starog sveta, od Sumera i Vavilona, preko Egipta i Arabije, Indije i Kine, do Grčke i Rima. Nikada Magija nije ostala bez vatrenih sledbenika, koji su, na veliku sreću, prenosili baklju znanja, a ta baiklja je, često posle zaobilaznih stranputica, stigla i do nas. Ne bez zaprepašćenja, savremeni čovek primećuje da se iza jednog namerno hermetičkog jezika otkriva ne samo duboka mudrost nego i osnovno znanje koje nije ni u kakvoj suprotnosti sa onim što ga pruža današnja nauka. Nasuprot običnome naučniku, istinski Alhemičar, podržan velikim žarom i prodahnut čistom namerom, nastojao je da se u razumevanju Viših Ravni i prozirnosti vlastite prirode udruži sa stvaralačkim silama koje se kreću svetom.

Ta prozirnost, to razumevanje i udruživanje okončavaju se stanjem otvorenosti i raspoloživosti svesti, svojstvom Filosofskog Kamena ili Kamena dovršenosti, završnim držačem svoda Hrama u simboličkom značenju te reči. Hram je, u stvari, sveto mesto, spojište nebeskih i zemaljskih sila. Čovek, budući da svojim telom predstavlja tačku u kojoj Duh stupa u materiju, kroz sklad vlastite prirode s Ritmom Kosmičkoga Života postaje Živi Hram, i tako se neobrađeni kamen pretvara u Živi Kamen, poslednju etapu unutrašnjeg ostvarenja.

Teži tome da združiš um svoj sa svojom dušom. Kloni se neznanja, kloni se varke, ali u telu svome, šatoru osećaja, otkrij Večnoga Čoveka. Ovim rečima drevni učitelji svoje učenike savetovahu. Cilj Svete Magije beše da pronađe put koji vodi tom otkriću. Budući da svaka stvar, prilagođavanjem, proishodi iz JEDNOGA, to JEDNO valja shvatiti kao Sveduh (Univerzalnu Inteligenciju), kao koren čovekove stvaralačke inteligencije.

Ako se u obzir uzme povratnost pojava kojima se odlikuje fizički svet, trebalo bi da čovek koji je postao svestan Zakona koji upravlja svim energetskim spletovima, postane čovek koji je stigao na čelo razvojnog ciklusa na Zemlji, i da se iz sveta različitosti ponovo uzdigne do Prvobitnog Jedinstva.

Pomoći materiji da evoluira, a pri tome se i sam smatrati sirovom materijom podložnom sazrevanju, podrazmnevalo je odgovornost koju je valjalo prihvatiti.

Alhemičarisu oduvek težili Zlatu, Zlatu savršenstva, i tome da s njim budu u međudejstvu, osvetljavajući misteriju kratkovečnog, a ipak trajnog prolaženja čovekovog Zemljom. Sveta Magija, kroz Alhemiju skida koprenu s razloga čovekovog postojanja i sudbine. Alhemičar, onaj pravi, prihvatio se Velikog Dela, dela oslobođenja čoveka.

Širiti duh spoznaje, bio je to i ostao zadatak Oslobođenih Bića koja žive među Ijudima ne razlikujući se od njih ničim osim unutrašnjim zračenjem, koje može opaziti svako ko se za to pripremi. Ova priprema vodi otkriću unutrašnjeg puta, otkriću Filosofskog Kamena, ispunjenju Velikoga Dela i završnici Kraljevskog Umeća. Aspirant mora da zaboravi svoj razumski um da bi se bolje prožeo simbolikom punom žive dinamičnosti, da bi u blagotvornoj tišini uma shvatio njenu tajnu poruku.

Dela u kojima je reč o nauci Kralja Tota, tri puta Najvećeg, dela su skrivenih poruka. Ipak, i taj jezik, premda kriptičan, može se rzumeti pod uslovom da aspirant sebi ne dopusti da ga odvuče značenje koje se rečima obično daje. Taj jezik, kadikad kitnjast, kadikad glasovni, kadikad analogan, a uvek simboličan, odaje povezano značenje, mada tu povezanost tek treba znati protumačiti.
Ako se, recimo, postavi pitanje "tri neophodne kokcije da se skuva Kamen", onda "kokciju" treba prevesti sa "etapa", a "kuvanje" kao "sazrevanje", pa bi tako, tri etape vodile čoveka od stanja nesavršenosti do konačnog ostvarenja, to jest od neobrađenog kamena do Živoga Kamena. Koje su to etape?

Prva zahteva da se spoznaju Univerzalnog Zakona i da se aspirant potpuno pridržava tog Zakona. Druga vodi ovladavanju stvaralačkom dinamikom, koja upravlja Univerzalnim Zakonom i koja je njegov izraz. Treća etapa je ispunjenje. Za početak, ipak, treba jasno reći, da se od vrha do temelja životne piramide, od izraza do odraza, od proređenog do zgusnutog, manifestuje Sopstvo, to jest osnovno načelo Jedinstva, aktivno ali nedejstvujuće, jedina Stvarnost kad se sve iscrpi.

Život, zapravo, "Jeste" i nikad ne postaje. Iz njega proističe Životna Sila,  indukujući stvaralačku dinamiku, mutaciono pulsiranje Zračeće Energije što ga manifestuju sile Prirode, stvaralačke misli čovekove i suštinske težnje koje ih nadahnjuju. Ta dinamika čini klicu svake materije i Ritam svega živoga.

Instinktivne sile, sile mentalne i sile psihičke, izražavaju je u ravni životinjskog i Ijudskog. Čovek je, međutim, kadar da upravlja svojim stvaralačkim mislima i tako da se usredsredi. Preko fenomena rezonance, raspoređuju se energije koje stvaraju osnovu fiziokog sveta.

Učiniti da se kroz usklađenost ritma duše maga s Ritmom Duše sveta razvije ta klica, cilj je Velikoga Dela, a kruna njegova je treća etapa. Posredi je etapa ispunjenja, a ona zahteva povezivanje čovekove stvaralačke misli i njegove dinamike s dinamikom Prirode, koja, neprestalno, teži skladnoj ravnoteži, manifestujući time evolutivnu spiralu koja od zgusnutoga vodi proređenome.
Tri etape, dakle, ali trostruke etape, jer valja ovladati svakom stranom u svakoj ravni. Oslobođenju kroz magijsko delo vodi trostruko osvešćivanje u svakoj ravni. To je smisao Devete Kapije, velike Ijudske pustolovine u onostranom.

Zato se i smatra da je Broj Devet, Broj dovršenosti nekog ostvarenja. Magovi, istinski tragaoci, svesni da je ono što je gore jednako onome što je dole, a ono što je dole jednako onome što je Igore, nisu to zanemarivali već i zato da bi našli potvrdu svoje nauke, mogućnost preobražaja bića čovekovog. Pošto je Životna Sila klica svekolikog rasta, a dinamička misao sredstvo kadro da usmeri životnu dinamiku koju je u žižu doveo mislilac, stvaralačka sila koju zrači ta misao mora da pod izvesnim uslovima može proizvesti mutacionu ener-giju i dovesti do mutacije, to jest do bitnog preobražaja.

Danas je bombardovanje nekog elementa u ciklotronu atomskim česticama uobičajen postupak fizičara, i njime se, pravo rečeno, postiže isto. S jedne strane stoji radnja koja za osnovu ima usmereno cerebralno zračenje, i nju moderna nauka počinje ozbiljno da izučava. S druge strane stoji grubo bombardovanje koje se okončava preobražajem materije u Energiju i, u krajnjoj liniji, atomskom bombom. Prodiranje u neznanstva Zakona koji upravlja svim preobražajima, od kristalisanja minerala do mutacija kod biljaka, životinja i Ijudi, omogućava probuđenom čoveku da preko Duha vlada materijom. Budući da je materija kadra da ispari u svetlost, a svetlost kadra da se kondenzuje u materiju, to se Čovek kao gospodar svoje dinamičke misli može umešati u ovaj proces, te ga ubrzati ili usporiti.

Probuđeni čovek, a Mag je takav čovek, poznaje Zakon uzroka i posledice, odnosno Zakon Privlačnosti i razume njegovo kosmičko odvijanje. Budući da je u savršenoj rezonanci s ritmom Života, mag je kadar da usmeri svoju stvaralačku misao u pravcu prirodnih zakona i time ispuni svoju sudbinu, koja mu nalaže da svesnu energiju stavi u službu Evolucije. Kao sluga tog Zakona, on će nastojati da odvoji zgusnuto od proređenog i da potpomogne evolutivni ciklus, autonomnu krivulju koja svoju spiralu razvija od dubina beskonačno malog do nebesa beskonačno velikog. Između te dve beskonačnosti, čovek je pozvan da postane svestan toga da ono što "Jeste" nikad ne postaje, a da ono što "Nikad Nije" ne prestaje da postaje. Pozvan je da shvati da, postavljen između dva pola, svojim telom predstavlja tačku u kojoj Duh stupa u materiju.

Kraljevsko Umeće uzelo je pentagram za simbol ostva-enoga čoveka. Zar pentagram nije postignuto savršenstvo? Zar on slikovno ne predstavlja moć i silu koja se širi? Broj Pet je sasvim poseban Broj. Pentagram ilustruje tu posebnost. On zrači kao kakav magični pečat koji otkriva nepropadljivu Suštinu Života. Život je tajanstveni fenomen na koji čovek nema nikakvog svesnog uticaja, a ipak Život peva u svemu što čovek dotakne, vidi, oseti ili opazi. Stoga življenje ne iziskuje nauku, već Umeće, jer Umeće Življenja obuhvata postojanje, koje kroz ritam što ga izražava manifestuje Suštdnu Života.

U ritmu Psihe rascvetava se lepota, a ritam je Broj koji peva. Krv kruži u ritmu srca, u ritmu Kosmičke Harmonije raspoređuje se kretanje zvezda i planeta, a stroga orkestracija čini da se u prostoru kreću i svetlost i životvorna energija.

U Harmoniji Zakona, to ritmičko kretanje sjedinjuje u istinsko srodstvo biljke sa životinjama, životinje s Ijudima i Ijude s Bogovima. Otkriti tajne prirode usklađene s Božanskim Zakonima znači otkriti 'Smisao Harmonije Sveta. Sva se velika Predanja slažu u naznačivanju puta koji vodi ovom osvešćivanju, a ono pak potpunom oslobođenju.

Nauka danas razmiče granice onoga što ostaje nepoznato, ali, paradoksalno, odmah razotkriva sve veću složenost jednog sveta koji prkosi jedva iskazanim teorijama, složenost jednog talasnog prostora i vremena koje prevazilazi maštu.

Tako su istraživači, i to ne najmanji među njima, na kraju svojih ispitivanja dovedeni dotle da napuste pređašnje isključivo logičke i racionalne osnove i upuste se u užarene oblasti metafizike. Openhajmer kaže: Na prividno najjednostavnija pitanja bićemo primorani da pružimo odgovor koji na prvi pogled podseća na čudnovatu veronauku. Upitamo li, recimo, da li položaj elektrona u unutrašnjosti atoma ostaje isti, moraćemo da odgovorimo ne. Upitarno li da li se taj položaj vremenom menja, moramo da odgovorimo ne. Upitamo li da li je elektron nepokretan, moramo da odgovorimo ne. A ako upitamo da li se kreće, ponovo moramo da odgovorimo ne. Mora biti da je i Buda, kad su ga pitali o stanjima čovekove ličnosti posle smrti, davao slične odgovore. Priznajte da oni nisu baš u skladu s naučnom tradicijom onako kako mi volimo da je određujemo.

Sve veća složenost Univerzuma koji se širi uznemirava. Umesto da pusti večitu Mudrost da se slobodno iskazuje, čovek naoružan sve ubojitijim sredstvima upropašćuje vlastitu sredinu. Nesvestan imanentnosti harmonične logike u čuvstvenome svetu, on razara uspostavljenu ravnotežu i zapanjuje se pred posledicama čija je žrtva on sam.

Rađa se strepnja a s njom i metafizičko traganje koje postaje opšte. Kuda i prema čemu ide svet, pitaju se mnogi. Gde se, onda, nalazi sreća? Dok se jedni pitaju, drugi beže u pseudomisticizam razularene seksualnosti i u psihodeličnost potpomognutu drogom.

Dolazi do pometnje i nereda. I sam jezik menja smisao reči injihovu vrednost. Više ne razumemo jedni druge. Ne treba se iznenađivati što je ponašanje Ijudskih bića nalik njihovoj pometnji. Da bi se izišlo iz ćorsokaka, potrebno je otkriti put koji vodi osunčanim obalama Umeća Življenja prilagođenog Novome Dobu čija zora već puca.

To Umeće Življenja traži od čoveka da u svakom minutu, svakom sekundu bude tumač onoga što je Dobro, onoga što je Lepo, i zahteva saradnju njegove osećajnosti, volje i intelekta. Te radnje čovek potčinjava harmoniji, koja se, prema poetici starih naroda, rađa iz muzičkih vibracija Apolonove lire, iste one koju je Tot poverio ovome Bogu.

Upravo preko Lepote, Magija i prenosi dar Življenja i širi Rađost koju rađa stvaralaštvo, koju rađa Ispunjenje. Postavlja se sledeće pitanje: da li se može otkriti veza koja, s onu stranu prividne suprotnosti, ujedinjuje patnju i radost? Da li se može izgraditi most preko ponora za koji se čini da razdvaja ta dva pojma? Može li čovek uhvaćen u mrežu sveta u kojem caruje dvojstvo prevazići zlokobnu neminovnost: patnje što kao da je prikačena uz njegovu sudbinu, koja ga okiva prostorno-vremenskim granicama? Može li se on približiti Harmoniji Života i stvaralačkoj radosti koju ova nadahnjuje a da pri tome ne napusti ovaj svet?

Čovek postoji unutar prostorno-vremenskih granica. On pomoću kretanja meri vreme i pomoću vremena meri kretanje, a i jedno i drugo svojstvo su Prostora. Da li se može baviti često prinudnim zanimanjima i postojati u Prostoru trpeći pritisak Vremena, a u isto vreme svaku svakidašnju odluku potčinjavati ritmu Života i njegovoj Harmoniji?

Da li se može sagledati svakidašnjica kao prostrano polje iskustva koje vodi prevazilaženju patnje, smatrati je polazištem koje vodi radosti ispunjenja, pri čemu bi patnja bila samo neizbežna posledica Nepoznavanja stvari Života.

Odgovor na ova suštinska pitanja osvetliće, možda, misteriju kratkovečnog a ipak trajnog prolaženja čovekovog Zemljom. Budimo pažljivi i tihi, jer dok ćutanje deluje na nas svojom blagotvornom moći, dotle u njemu odjekuje kretanje Života. Svaka reč, preko živoga ritma koji je modulira kroz slogove, sledom slika i melodijom zvukova manifestuje svoju magiju. Ta magija dovodi do razumevanja kakvo ne može da izmami nikakvo mentalno predstavljanje, i to razumevanje rastapa neznanje, jer u njemu, i njime ispunjava se čudo jedne jedine stvari, čudo oslobođenja, a to je most štood varke vodi do Istine, od izmišljenog do stvarnog, od postojanja do žvota.

Čudo jedne jedine stvari manifesfuje se u mutacionom pulsiranju Zračeće Energije i kroz to pulsiranje koje indukuje život, to pulsiranje ispunjava prostore i od preknutog vodi neprekinutome. Kroz ovo čudo, svaka je stvar povezana sa svim stvarima. Njegovim posredstvom nestaje varljiva razdvojenost i pojavljuje se veza koja i najmanji atom sjedinjuje s ceIim Svemirom i svakog čoveka sa svim Ijudima.

Kroz mutaciono pulsiranje Zračeće Energije rastvaraju se i zamenjuju elementi opažanja i širi viđenje sveta, što je inicijacija u stvari Života. Ta inicijacija diže rešetke tamnice koju čine granice ustrojenog i uslovljenog cerebralnog sveta, i svakome obelodanjuje njegov razlog i meru, što je odskočna daska za oslobođenje, koje i jeste cilj postojanja.

Postojanje shvaćeno kao polje iskustva projektovaće, u tajnoj odaji duše, sliku koja će poprimiti vid Lepote, i taj vid Lepote će, preko Svetlosti inteligencije koju odražava, pročistiti patnju, a ona će tad, buduči shvaćena, biti i prihvaćena, i učiniti da se raplamsa Umeće Življenja, koje će biti veoma daleko od nauke postojanja kakvu sad primenjujemo.

Preko Umeća Življenja Novoga doba čovek će, pošto otkrije istinsku Slobodu, steći svoju pravu meru. Umeće Življenja pokrenuće sve njegove stvaralačke delatnosti koje nadahnjuje Dah Života i on će iza krutih formula otkriti ritam mutacionog pulsiranja Zračeće Energije, koje će udahnuti život njegovoj magijskoj praksi i završetku Velikog Dela.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 01:29