Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 63

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 63 - 24.04.2011

Učenje i spoznaja

Kruna spoznaje je kontemplacija spoznatog

 

Kloni se neznanja! Kažu mudraci, jer Neznanje je najveći greh. Uostalom, samo je jedan Ključ koji ima moć da slomi sedam Pečata i otvori sedam Kapija koje zatvorenim drže prolaz u Sveto Kraljevstvo. Taj ključ je Saznanje.

Koji god put vodio Saznavanju stvari Života, onaj ko njime krene naići će, pre ili kasnije, na granicu čije prelaženje omogućava samo razumevanje magičnog vrtloga Brojeva. Među Brojevima, Sedam ima poseban značaj. Filosofija Brojeva nas uči da se Brojem Sedam prevodi kretanje jedne natčulne Stvarnosti kroz Prostor i Vreme. Nauka o tom kretanju jeste Sveta Magija. To je nauka o mutacionom pulsiranju Zračeće Energije, to jest o permutaciji oblika koju oblikuje Svetlost.

Permutacija oblika oduvek teži savršenstvu, što za maga znači da je priroda teži dovršetku ciklusa evolucije. Na pragu Novoga Doba važno je potpomoći razvoj jednog tipa Ijudi koji je pozvan đa bude društveni element civilizacije prilagođene osvajanjima fizičke prirode koja ostvaruje čovečanstvo, civilizacije sređene harmoničnom integracijom konkretnih rezultata što ih nudi nauka s manifestaciiama duhovnih moći čije je sedište u čoveku. To bi bila civilizacija otvorena za nova energetska osvajanja, koja su zastrašujuća za nedovoljno pripremIjenog, nedovoljno oduhovljenog čoveka.

Ukratko, valja se nadahnuti Duhom Napretka utemeljenog na naučnom istraživanju, i Večnom mudrošću, koji zajedno upravljaju obnavljanjem oblika s kojima se čovek upoznao u svojoj dugoj istoriji, da bi se kroz rastvaranje i zamenu elemenata opažanja otkrila Nauka Svete Magije iz koje će se roditi novi čovek.

Da bi se u tome uspelo, treba združiti fizičku napetost i duhovno širenje kojem se ona suprotstavlja. Valja združiti intelekt i instinkt, inteligenciju i osećajnost, um i dušu kako bi se došlo do takvog viđenja sveta koje bi prevazišlo sve pojave cerebralno uslovljenog univerzuma.

To viđenje će omogućiti čoveku da se otvori prema novim treperenjima, da opazi manifestovanje harmonične logike u čulnome svetu, da shvati da cilj "inicijacije" dopušta intelektu da prevaziđe znanje kako bi dospeo do Saznanja i da, isto tako, otkrije i tajni rad Života skrivenog u omotač postojanja.

Egzistencijalne Stvarnosti, presložene u svojim odrazima što ih je oplemenila visoka razina svesti, kroz inicijaciju se preobražavaju u reči koje pevaju u razdoblju čije je postojanje omogućila Reč.

Iz manifestacije Reči proističe Vrhovni Zakon koji određuje putanju. To vršenje otkriva unutrašnju logiku čulnog sveta, a ta se logika nalazi, takođe, kako u logaritmičkoj spirali školjke, tako i u savršenoj izvijenosti 14 milijardi neurona čovekovog mozga. Zahvaljujući neuronima koji prenose nervne nadražaje iz čula do mozga i dalje u um, čovek misli. Preko svoje stvaralačke misli on sudeluje u Sveumu (Univerzalnoj Inteligenciji) čiji je izraz ta misao. Pomoću reči čovek prenosi svoju misao, no to je prenošenje manje lako nego što izgleda. Reč, sredstvo prenošenja misli, izneverava misao.

Psihološka evolucija, tehnološki napredak, srozavanje suštinskih vrednosti, sve to čini da reči menjaju smisao, gube rezonancu, dobijaju lažan identitet i prekomerno se kvare. Preko običnog ili profesionalnog značenja, reč prestaje da vrši svoj otkrivalački uticaj, što povlači sobom izvrtanje ideja koje bi trebalo da prenese. Daleko od toga da jezik rasporedom slogova, harmonijom sintakse, koja se pokorava živoj igri misli, odiše dahom religioznosti, on gubi cenu. Tad se srozava i misao, a kako ona upravlja svekolikim delanjem, srozava se delanje i izrođuje u nasilje, protivno svakoj pameti, i to srozavanje vodi u haotično stanje koje rađa strah.
Magija je neodvojivo povezana s religijom i njeni sveopšti simboli zakoniti su čuvari misterija prirode čije poznavanje vodi ovladavanju životnim silama. Ono pak iziskuje veoma strogu disciplinu, jer retki su oni koji bez napora dostižu nadmoćnost. Ne treba smetnuti s uma da se šarlatanstvo dočepalo izvesnih rituala kako bi navelo svoje žrtve da se odaju postupcima koji su u najmanju ruku sumnjivi. Svakovrsne vračarije oslanjaju se na "magijske" obrede i upinju se da u svoju korist skrenu provalu individualne ili kolektivne dinamike koju su prethodno uspele da izazovu. Tvrdilo se da je osnivač magijskih obreda bio Zoroaster. Nije bio. On je samo reformisao obrede kakve su upražnjavali drevni Sumeri.

Kao nauka nad naukama, rnagija je primenjivana odvajkada. Sve drevne civilizacije imale su svoje posvećenike, svoje prvosveštenike i svoje vračeve. Jedan actečki kip prikazuje princezu kako, s kapom indijanske Boginje na glavi, obavlja izvesnu magijsku radnju, a na jednoj medalji nađenoj u Gvatemali predstavljeno je Drvo Spoznaje sa stotinama očiju i ušiju oko kojeg se obavija zmija Mudrosti, šapćući na uho Svetoj Ptici magičnu reč.

Stari narodi smatrali su magiju prirodnom. Po njima, magija je sadržavala početak i kraj Univerzalne Nauke, završnicu u kojoj su zbrana sva saznanja, to jest Znanje koje je ovamo dole doneo Božanski Tot. U tom Znanju sazdan je apsolut filosofije, koji predstavlja rešenje problema Života i Smrti.

Odgonetati misterije hijeratičnih simbola i koristiti se stečenim Saznanjem zarad samoživih ciIjeva, osobina je pristalica moderne magije, i to u svim ravnima njihovog delovanja. Bajke i praznoverice, reći će racionalisti zaboravljajući da se magija u svim mogućim oblicima iz dana u dan upražnjava na naše oči.

Psihološko uslovljavanje, mesmerizam razlivenih govora, naizmenične vibracije dobro orkestrirane propagande, kretanje mase vođene na daljinu, samo su oblici jednog magijskog obreda koji zahvata nemirni um sklon da se jednoglasno odazove talasu šoka što ga dovodi u vezu sa skupinom kojoj bi želeo da pripada.

Svet je pun nesavesnih vračeva, tačnije rečeno, veštaca. Da u svoju korist skreću životne sile koje su se oslobodile usled pucanja brana što ih tvori uravnoteženost telesne, duševne i duhovne ravni, i da izvesnim postupcima izazivaju to pucanje, osobina je "magova" modernog sveta.

Istinski izučavalac magije može to samo da konstatuje, a Mudrac ćuti. Magija se, zapravo, sastoji iz dvojake moći podupiranja neke radnje, bilo blagotvorne, bilo zlokobne. Eksperimentator koji ne ume da pravi razliku brzo će skliznuti u vračariju i na pojavu nepovoljnih ishoda neće se dugo čekati.

Nekad je magija smatrana Božanskom naukom, Herodot, Tales, Parmenid, Empedokle, Orfej, Pitagora odlazili su kod hijerofanata  da potraže Mudrost, s nadom da će naći rešenje velikih problema Univerzuma. Magija, pisao je Pselos, beše poslednji deo svešteničke nauke. U njoj je tražena priroda, moć i svojstvo svake stvari, elemenata i njihovih podela, životinja, različitih biljaka i njihovih plodova, kamenja i trava.

Magija je istraživala moć i suštinu svake stvari. To je naprosto dokaz da je magija bila pomešana sa istorijom sveta te da je neumesno potcenjivati je. Treba shvatiti da svaka zajednica, pa i svaki pojedinac, može da navede izvesne manje-više prostrane zone kolektivne svesti da zatrepere. Dospeti u sazvučje s kolektivnom svešću, umeti je navesti da zatreperi u našem vlastitom dijapazonu, to znači izmeniti nevidljivu osnovu po kojoj Duhovi vezu arabeske ljudske sudbine.
To je pravi smisao obreda inkantatornih molitava koji se stalno sreće na svim geografskim širinarna, a posebno na Istoku, gde se za svakog pojedinca smatra da u svakom vremenu prihvata svoju "magijsku ulogu", ulogu koja se upisuje u kontekst kolektivnog pritiska na drugu stranu.

Na Istoku je molitva inkantatorna. Ona teži da magijski deluje na neopipljivi svet. Nekad je u Kini Car bio onaj koji, prelazeći iz jedne od dvanaest odaja svoje palate u drugu, upravljao mesecima i godišnjim dobima. On, i jedino on, donosio je narodu sreću. Svaki ritual ritmički je izraz i obuhvata magiju znaka i magiju reči. Nisu iz čistog zadovoljstva magovi svih vremena pomno krili Ključ svoje spoznaje.

Vladati nad materijom preko Duha, znači imati magijsku moć čiju tajnu smeju da poseduju samo posvećeni. U naše doba magija je demokratizovana. Tako imamo rulju demokratskih magova koji bestidno manipulišu Znacima i Rečima. Ishod je savršeno očigledan. Po ugledu na glavne učesnike koji naslepo učestvuju u pantomimi u koju su gurnuti, mnogi aspiranti su se zaglavili i traže.
Poplava nasilja, mržnje i samorazaranja sve je veća. Kao i da su na delu neke neutažive sile, i retki su oni koji uviđaju izvor slabašnih struja što bi da postanu struje moći. One se šire, vibriraju i odzvanjaju, da bi se s vremena na vreme rasprsle. Daleko od toga da potraže Mudrost koja osvetIjava Put Spoznaje čiji je izraz Umeće Življenja, Ijudi zaboravljaju da istinska vlast nije vlast za kojom oni žude, da dobro-postojati nipošto nije sinonim za Dobro-Biti, i da je istinska moć, moć Duha, jer za ishod ima Slobodu što se rascvetala s one strane prividnih suprotnosti.

Ta Sloboda-Načelo, suština svake stvari, omogućava magu da se izrazi potpuno samoniklo, do genija, prenoseći tim izrazom Univerzalnu Harmoniju na odabranome području. U odgovornosti do kraja prihvaćenoj, tada se magu otkriva misterija koju krije njegovo prolaženje Zemljom. To otkriće je korisno za celo čovečanstvo jer, kako to uči Sveta magija, čovečanstvo je JEDNO i napredak svakog pojedinca osvetljava put onima koji pipaju po mraku.

Preko Autoriteta kojim zrači, mag će biti zastupnik otpora protiv neminovnosti, koja kao da se okomila na svet. Iz toga će mag, kada savlada neumoljive zahteve svog istraživanja, naći ne neku jednostavnu formulu, nego dah Života. Na nesreću, između većine Ijudi i sredine u kojoj oni evoluiraju ne vlada Harmonija. Čovek zbog toga pati i pod dejstvom patnje buni se protiv prividne apsurdnosti pojava. Ono što shvata on svodi na pojmove, a pojmove smatra za stvarnost. Tako dolazi do nereda i pometnje. Pometnja i nered vladaće svetom sve dok svest čovekova ne uspe da shvati zbivanja u njihovoj opštoj povezanosti, a ne kao razbijena zbivanja, slična usporenim filmskim slikama, slikama uhvaćenim slučajno za njihovog kratkotrajnog pojavljivanja u zamračenoj dvorani, usred prikazivanja filma od kojeg nismo videli ni početak ni kraj.

Tada će se, u svom jedinstvu, pojaviti i polazak i prispeće, to jest ostvarenje nadahnuto jednim osnovnim Načelom koje je srž srži manifestacije. Ta srž srži, to nepromenljivo središte, probojem svojih klica, svojom nedejstvujućom aktivnošću, određuje struju života koja evolutivnom spiralom povlači za sobom manifestovanje.

To je onaj Stožer na koji se pozivaju predanja, to je ona Tačka s one strane suprotnosti, to je Eter ili Kvintesencija alhemičara, to su Alfa i Omega čuvstvenoga sveta. Da li bi čovek svesnim otvaranjem mogao da dosegne nad-razumsko Poimanje, ono načelno jedinstvo koje poznaju mistici svih vremena? Da, bio bi odgovori. Čovekova svest može se premestiti u bilo koju tačku njegove univerzalne stvarnosti. Ta univerzalna stvarnost, spojište s one strane suprotnosti, središnja je tačka preko koje se uspostavlja veza s Nebeskim Oblastima. Kapija koja se otvara prema Kraljevstvu Bogova, Filosofski je Kamen što daje besmrtnost čoveku koji je prispeo u središte sveta i koji ubira zlatne plodove s Drveta Života.

Ne treba ni sumnjati u to da magija pobuđuje nepoverenje. Stoga su magijska dela prikrivena, presvučena nekim drugim delima, nalik običnim, svetovne prirode. Mnogo je dela magijskih oko nas, ali ih mnogi ne prepoznaju. Ne govori li se o magiji reči i ne kaže li se za govornika da je opčinio slušaoce, nije li to čista magija? Nauka iz dana u dan prodire u prostrano područje skrivenih puteva magije, ali neće to da prizna. Cepanje odvlači atom u bezgraničnu prazninu, a ta praznina je puna zračećeg energetskog polja. Nije li to čista magija?

Istina je da se izvesna magija, unižena nečistom mišlju, vrlo brzo izrođuje, jer kad čovek povučen svojom delatnošću, unese nemir u Ijudsko društvo izazivajući sukobe i mržnju, on deluje zlokobnom moći, te ponekad i ne znajući oslobađa snage koje su, premda tanane, i te kako pogubne.

O magijo, ti nisi skrivila ono za šta te optužuju, naprotiv, ti otvaraš vrata čudima koja Duh može da učini. Magija je, zapravo, nauka o skrivenim silama Prirode, silama koje fizika još nije priznala. Ta nauka nas vodi boljem razumevanju odnosa koji svaku stvar povezuju sa svim ostalima, što nam omogućuje da opazimo Suštinu. Suština je Jedinstvena Istina, a ona stiče bezbrojne oblike, koji su ogledalo u kojem tragalac ne posmatra otegnutu priču ni predmet kakav bi, na primer, bilo sleđeno drvo čije se grane njišu pod naletima vetra, već posmatra jedan arhetipski svet u kojem podrhtava diiša koja svim bićima daje Život.

Svi istinski mistici imali su tu viziju suštine svega, i ona se ispoljava u svim uzvišenim delima genija čovečanstva, u delu jednog Betovena, jednog Pitagore ili jednog Bude, kao i u delima na kojima nema ničijeg potpisa, budući da tvore kariku posvećenog prenošenja, legendarnog, proročkog, ili mitskog. Osnovni element tog prenošenja sastoji se iz herojskih epopeja, čarolijskih pustolovina, često mutnih vizija za čije je razumevanje neophodno napustiti logička merila procenjivanja.

Očigledno, nemoguće je odrediti udeo izmišljenog i udeo istorijske istine u pričama koje treba da održe jedno kadikad i namerno velom obavijeno, katkad i namerno osakaćeno učenje. Poricati sve bez razlike, dakle, isto je tako pogrešno kao i prihvatati pojave kao stvarne. Najbolji pristup prenošenju što nas uvodi u tajne jeste, pustiti da deluje ritam priče kako bi se, s one strane svakog logičkog umovanja, s one strane čudesnog, shvatila poruka.

Verovati ili ne verovati, pitanje je sad! Pogrešno pitanje jer nije posredi ni verovanje ni neverovanje, to su stavovi koji na kraju izlaze na isto, jer su sva verovanja sumnjiva, pa imala pozitivni ili negativni predznak.

Sve razumeti, ništa ne verovati, to beše krilatica Mudraca koji su nam preneli svoja iskustva. Prihvatimo njihov savet, pustimo simbole, legende i mitove da na nas blagotvorno deluju i, da parafraziram Šekspira: priznajmo da su mnoge stvari između neba i zemlje kadre da očas izazovu našu zbunjenost.

Prema tome, magijom se može smatrati širenje Zakona koji upravlja dejstvom svih enargetskih preobražaja, a magom onaj ko razume to širenje, potpomaže ga radnjom, uz koju stoji i inteligencija, i koji otkriva ključ svake istinske posvećenosti u tajne. Taj se ključ prilagođava gnostičkim magijskim spisima isto tako dobro kao i drevnim egipatskim, grčkim, sumerskim, persijskim ili kakvim drugim Svetim Knjigama. On se prilagođava kanonima indijskog i budističkog ezoterizma, kao i mazdaističkom predanju i muslimanskom misticizmu, te samim tim omogućava i pristup mitskoj baštini čovečanstva. Taj ključ slikovito prikazuju mitovi i legende. Tumačeći fantastične podvige i herojska dela, slike Ključa bacaju svetlost na poruke Proroka, Mudraca i Svetaca.

Sve Svete Knjige su kao otvoreno oko kojem slike ne mogu promaći. Mitologija isto tako, je poput uha koje osluškuje tu neverovatnu bajku. Da bi se prišlo miitskoj baštini, Treba napustiti razumski um i pustiti da nas vodi isključivo intuicija dopunjena, što treba ponovo podvući, pristankom razuma koje simbolično predstavlja otvoreno oko. Zbog toga kažem da nema magije bez saznajnog zahvatanja učenja mnogih mudraca, raznih spoznaja, različitih metodologija. Što više različitih učenja i naučnih saznanja, to je bogatstvo maga veće. Mnogo je knjiga, i mnogo je dela. Različiti sistemi i paradigme različite preporuke daju, ali ovde budite obazrivi da ne podlegnete prijemčivosti i identifikaciji koje vode u isključivost.

Spoznaja učenjem podrazumeva sveobuhvatnu širinu i sistematičnost. Ali, što je još važnije, spoznaja mora biti kontinuirani procec koji se ne prekida i ne zaustavlja. A najvažnije u spoznaji je intuitivni paralelizam. To znači spoznaju učenjem vođenu intuitivnim uvidom. Kruna spoznaje je kontemplacija spoznatog. Bez promišljanja i razumevanja nema spoznaje. Magija ne poznaje dogme. Niko vam ne sme reći idi tamo, uradi ono, prihvati ovo. Ko vam tako govori prevarant je i varalica.

Šta sam danas saznao?

Ovo je najjednostavnije pitanje u ragovoru sa Sopstvom. Ali dobro pazi na pitanje. Ovo je jedino pitanje koje se postavlja, a da traži odgovor svakoga dana.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 01:30