Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 66

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 66 - 29.05.2011

Krizno doba tek dolazi

NOVI PRILOZI TEORIJI POBUNE ZEMLJE I NEBA - X

 

Tokom poslednjih pola veka drastično je porasla, pre svega, potrošnja energije. Ako se taj trend nastavi do 2030. godine zemljanima će biti potrebna još jedna planeta. Istraživanja Svetskog fonda za prirodu pokazuju da čovečanstvo već godinama ne živi u skladu sa mogućnostima. Tokom poslednjih pola veka drastično je porasla, pre svega, potrošnja energije. Negativni trendovi postoje na više "frontova“: u proseku, svaki stanovnik planete troši jedan i po put više, nego što priroda može da mu obezbedi. U industrijski razvijenim zemljama ta potrošnja višestruko je veća. Zatim, milijarda ljudi nema dovoljno pitke vode. Od sedamdesetih godina u svetu se, za trećinu, smanjilo brojno stanje 2.500 posmatranih vrsta, a u tropima smanjenje iznosi čak dve trećine! Sedamdeset procenata svih vrsta riba ugroženo je zbog prevelikog ulova.

Kada bi površina zemlje bila pravedno podeljena i u skladu sa onim što priroda može da obezbedi, svaki čovek imao bi korisnu površinu od 1,8 globalnog hektara. Od sedamdesetih godina, međutim, potrošnja čovečanstva u značajnoj meri premašuje godišnji biokapacitet Zemlje tako da se koriste 2,7 globalna hektara po stanovniku. To je jedan i po put više, nego što priroda može da obezbedi. U poslednjih pola veka drastično je porasla pre svega potrošnja energije. Ona ubrzano raste i dalje u zemljama, kao što su Kina, Indija, Brazil i Rusija.

Da bi se zadovoljila potražnja za namirnicama, energijom i drugim prirodnim sirovinama već sada je, praktično, potrebna druga planeta. Blagostanje u razvijenom svetu plaćeno je biološkim bogatstvom drugih delova sveta, pored ostalih, tropskih krajeva. To se odražava i na ljudsko okruženje - u tropskim krajevima brojno stanje u vrstama, koje se prate, smanjeno je za 60 procenata, u području umerene klime za 29 odsto. U tropskim šumama Sumatre umesto da vidite tigra, videćete buldožer koji krči šumu...

Najraskošnije se živi u Ujedinjenim Arapskim Emiratima gde svako raspolaže sa po deset hektara, a "pripada mu“, kao i svakom na planeti 1,8 hektara. Slede Danska, Belgija i SAD. Nemačka je sa pet globalnih hektara negde u sredini. Na začelju su Istočni Timor, Bangladeš i Avganistan sa po 0,5 globalnih hektara. Tako čovek već troši za polovinu više biokapaciteta, nego što je na raspolaganju. Pri tom, najrazvijenije zemlje žive na račun nerazvijenih i zemalja u razvoju.

Kakva nezasitost i neumerenost savremenog čoveka. Kakvo nerazumevanje prirode. I u svom tom samouništavajućem nesvesnom nagonu, ovakav se čovek bez imalo stida čudi prirodi koja sve vrtoglavije razara čovekovo okruženje i uništava samog čoveka, brojnim i sve učestalijim, zemljotresima, poplavama, vulkanskim erupcijama i snažnim, te nepredviđenim olujama. Zemlja je ova kao organizam živi, oseća i trpi, a kad zlo uzme maha, naravno da će se pobuniti. I čovek kad je napadnut se brani, i kad oboli za lekovima poseže. Zašto se onda iko čudi kad Zemlja prizvodi kataklizme, uništavajući štetočine na leđima svojim!? Krizno doba ljudske egzistencije tek dolazi!

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 01:30