Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 67

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 67 - 19.06.2011

Magijska Mesta Moći

HRAM - Energetsko čvorište pogodno za vršenje magijskih rituala

Foto: Arhiva Thornal

 


Sremska Mitrovica nekada se zvala Sirmijum, Beograd Singidunum, Kostolac Viminacijum, a Niš Naisus. Srbija je jedna od onih zemalja na čijoj teritoriji se nalaze arheološki lokaliteti posebne važnosti, a što bi mi magovi rekli, mesta posebne moći. To su one lokacije koje su se gradile po drevnim standardima energetskog uklapanja sa silama prirode (harmonija postojanosti).

Sirmijum i Trajanov most su posebni biseri na ruti Puteva rimskih imperatora kroz Srbiju. Sirmijum je do pre nekoliko godina bio u prilično jadnom stanju. Trajanov most na Đerdapu, sa svojih više od 1.000 metara, bio je svetsko čudo kada je izgrađen početkom 2. veka i do danas su sačuvana tri fragmentovana stuba na srpskoj i dva na rumunskoj obali Dunava.

Posebno dragoceno nalazište je Vinča, arheološki lokalitet svetskog značaja, koja se nalazi na samo dvadesetak kilometara od centra glavnog grada. Međutim, umesto "srpske Troje”, vidi se tužan prizor. Ekskluzivni lokalitet, koji je od nedavno i zvanično zatvoren za posetioce, nalazi se pod vedrim nebom i bez ikakve je zaštite, ako se ne računaju nekakvi prekrivači od katrana i desetine kubika šljunka kojim je ovo arheološko i turističko blago, naprosto zatrpano.

Što je Maču Pikču za Južnu Ameriku i Troja za Malu Aziju, to je Vinča za Srbiju i Evropu. Sa adekvatnim sadržajima ovde bi bilo 500.000 stranaca godišnje. Nalazište u Vinči otkrio je 1908. Miloje Vasić, koji je iskopao 10 metara arheoloških naslaga, u kojima je "upakovano” 7.500 godina istorije, od neolita, preko srednjega veka, pa sve do danas. Po svemu sudeći, to je bilo gradsko naselje u kome je živelo od 2.000 do 2.500 stanovnika. Ukoliko su ove pretpostavke tačne, onda bi se pokazalo da je Vinča bila jedan od prvih evropskih gradova, a možda i prvi, kako neki smatraju. Vinča je bila kulturno i ekonomsko sedište tadašnje Evrope, prva urbana civilizacija, metropola u neolitu, što se vidi i iz činjenice da na teritoriji Beograda ima oko 40 naselja koja su gravitirala ka Vinči.

Većina drugih država, takvu srećnu okolnost koristi da zaradi čak ogromna finansijska sredstva, ali ne i Srbija, koja bi ovim fantastićnim arheološkim nalazištima mogla iskoristiti priliku za poboljšanje sopstvenog imidža u svetu. Srbija zapravo dopušta da njeni arheološki biseri zarastu u korov i kultirni nemar. Čak ni činjenica je da je 18 rimskih imperatora rođeno na teritoriji srbije, što je najveći broj izvan Italije, odnosno skoro četvrtina, nije dovoljno da se bilo koja od nadležnih institucija pozabavi rimskim gradovima, utvrđenjima i drugim zdanjima.

Sve u svemu, reklo bi se ovo je slika (ne)kulture jednog naroda. Međutim, čitajući tekst o zapuštenosti arheoloških lokaliteta u jednom domaćem dnevnom listu, nisam imao nameru da se bavim kulturnom dkontaminacijom Srbije, jer su nekultura i neobrazovanje toliko uzeli maha da bi, čini mi se, kultivisanje Srbije postalo "Don Kihotski", ako ne i "Sizifov" posao.

Naime, setih se svojih davnih obilazaka Srbije i sada drugih država, nekadašnje Jugoslavije u potrazi za takozvanim "mestima moći". Mestima koja su prirodno energetski obdarena za vršenje najrazličitijih magijskih obreda. Na ovakvim mestima je moguće izgraditi Hram, ili postaviti elemente Hrama za privremeno korišćenje u ritualne svrhe. Ali najpre treba objasniti šta je to Hram?

Hram, suštinski, predstavlja Univerzum. To je posebno "mesto moći", najveće svetilište ispoljavanja. Tako shvaćen, čitav makrokosmos predstavlja Hram po sebi, ali isto tako, i čovek shvaćen kao mikrokosmos, predstavlja Hram za sebe. Ovo je suštinsko određenje Hrama. Međutim, Hram je svaki prostor posvećen u svrhu vršenja magijskog ili religijskog obreda. Prostor kao takav, simbolički predstavlja Univerzum u kome se vrši delo (ritual). Mag prihvata svaki prostor onako kakvog ga pronađe, tako da on ima određen oblik, ali ipak, u starim spisima je zapisano: Jedanaest Stupova od kamena ili stene moraš podići u oblik od četiri u unutrašnjem krugu i se-dam Stupova u spoljašnjem krugu Uglova, kao mesto Kapije kroz koju se Oni moćno pojavljuju iz Onostrane Praznine. Ovaj oblik je poznat kao Hram Drevnih, ali samo najveći među magovima su u stanju da tako oblikuju Hram. Ovaj Hram biće Kapija kroz koju ćes pozivati Njih koji su izvan čovekovog vremena i prostora.

Na slici

uprošćen 3D prikaz izgleda Hrama Drevnih

veličine 100 metara kvadratnih

Medutim, može da postoji i određeni izbor prostora, a to se odnosi na moć i sposobnost maga da pronađe odgovarajući prostor. Ovo se prvenstveno odnosi na sposobnost prepoznavanja "mesta moći".

Šta je zapravo "mesto moći? To je svako mesto ukrštanja energetskih tokova, jer je takvo mesto prirodno sposobno da emanira energiju. Na ovakvom mestu mag ili sveštenik, koristi prirodni tok energetskih kretanja bilo za širenje sopstvene energije, bilo za sažimanje spoljašnjeg toka energije. Ovde do izražaja dolazi sposobnost maga da osteti pulsiranje zračeće energije na određenom prostoru (radiestezijska senzibilnost). Ova energetska ukrštanja mogu biti različita, od ukrštanja tokova energije Zemlje (meridijani i paralele) preko podzemnih vodotokova i drugih podzemnih i nadzemnih energetskih vrtloga, poput rečnih tokova, izvora vode, jezera, mora, vazdušnih kovitlaca vetrova (ruže vetrova), pa do visinskih tačaka, vrhova brda, planina i stenovitih litica, koje su sposobne da upijaju i šire energiju sa kosmičkih ravni. Kakvo će se mesto odabrati, zavisi isključivo od njegove namene i namere maga da vrši određeno delo. Zbog toga, iskusni magovi imaju veći broj svojih svetilišta, jer nije moguće u jednom hramu činiti sva dela.

Mag mora da razvije svoju senzibilnost do hipersenzibilnosti, kako bi ne samo osećao (detektovao) energetske tokove i vrtloge, zarad pronalaženja "mesta moći", već i zbog pronalaženja mesta na kome će živeti i raditi sve druge poslove. Ova sposobnost omogućava besprekornost u radu sa energijama uopšte, i bez nje nije moguće učiniti ni jedno valjano magijsko delo.

Najbolja "mesta moći", mesta sa snažnim energetskim vrtlozima, su ona u prirodnom okruženju, ambijenti koji je priroda sama stvorila: vrela, rečne uvale, useci, tesnaci, klisure, kanjoni, pećine, vrhovi brda i planina, litice, mala ostrva (rečna, jezerska ili morska). Na ovakvim mestima je moguće izgraditi hram za trajnu upotrbu ili privremenu, u svrhu vršenja jednog ili više rituala. Isto tako, izuzetna mesta moći su stare građevine, ruševine ili ostaci utvrđenja, zamkova, a posebno hramova. Naravno ukoliko su ove građevine očuvane u smislu svoje funkcionalnosti, to je bolje. Sve drevne građevine podizane su na "mestima moći". Stari graditelji su se koristili rašljarstvom (radiestezija) za pronalaženje pogodnih mesta. Ne retko su u ovu svrhu korišćene i životinje, kao veoma moćni detektori mesta sa povoljnim energetskim vrtlozima. Čak i obični ljudi su koristili ove metode za određivanje mesta na kome će graditi svoje kuće. Obično bi pustili na otvoren prostor stado ovaca, koza, goveda ili konje da sami po svom instinktu pronađu mesto gde će prenoćiti. Čovek bi tada to mesto obeležio i potom na tom mestu gradio svoju kuću.

Potrebno je naglasiti da mag ne sme odabrati mesto za svoj Hram koje je u upotrebnoj funkciji od strane drugih ljudi, ili su u pitanju atratktivne turističke destinacije i mesta na kojima se ljudi okupljaju. Hram mora biti nepovredivo mesto kojem samo mag pristupa i oni koje on dovede. Zbog toga su najbolja mesta napuštene lokacije u divljini i pustarama u koje ljudi ne zalaze. Takođe, treba napomenuti da u naseljenim mestima, koja potiču iz starog i srednjeg veka, postoje izgrađene katakombe i lagumi. Ovo su takođe odlična mesta za magijske rituale, ukoliko su izolovana i drugi ih ljudi ne posećuju. Groblja su takođe snažna "mesta moći", naročito velike stare grobnice, ali na ovakvim mestima se rade samo rituali prizivanja bića iz sveta mrtvih i ostvarivanja drugih namera u svetu mrtvih. Groblje za ovu namenu mora biti staro groblje, mesto na kojem najmanje dvanaest ciklusa Sunca (dvanaest godina) niko nije sahranjivan.

 

Fotografije koje slede su samo mali prikaz izgleda nekih mesta moći, koje mogu poslužiti kao dobra ilustracija izgleda "mesta moći".

 

   

 

   

 

   

 

   

 

 

 

Iskusni mag sa istančanom hipersenzibilnošću će i samo posmatranjem ovakvih ili sličnih fotografija osetiti pulsiranje zračeće energije. Aspiranti koji su tek zakoračili na Stazu Znanja će morati da neguju svoj osećaj za doživljavanje energije. Zato će odmah po izvršenoj samoinicijaciji krenuti u potragu za svojim mestima moći. Zadržavaće se na njima izvesno vreme u nastojanju da oseti zračenje energije, da kroz saživljavanje sa okruženjem razotkrije njegovu snagu i moć. Što više otkrivenih "mesta moći" sa različitim energetskim nabojima, veće su garancije uspešnog rada.

Mag je uvek u potrazi za "mestima moći". Svaki prostor ili mesto koje se kroz intuitivnu percepciju učini primamljivim, treba magijski ispitati, boravkom na tom mestu i energetskim stapanjem. Takođe, od pomoći može biti i radiestezijska veština upotrebe viska i rašlji, kako za samo otkrivanje "mesta moći", tako i za detektovanje vrste i inteziteta energetskog zračenja. Traganje spada među najveće magijske vrline, ne samo u prostornom smislu, već i svakom drugom.

Naravno, sve ovo podrobno treba opisati u svom Magijskom Dnevniku i čak napraviti mapu sa svim otkrivenim mestima moći. Povezivanjem ovih tačaka na mapi moguće je dobiti svojevrstan sigil, koji bi mogao postati lični zaštitni energetski Pečat. Na slikama desno, prikazane su mape sa ucrtanim tačkama "mesta moći" koje povezane daju sigil magijske prostorne zaštite. Na prvoj slici je prikaz koji obuhvata širu teritoriju (centralna i istočna Srbija), a na drugoj je prikaz užeg gradskog jezgra (Beograd).

Često se postavlja pitanje da li Hram može biti napravljen u kući ili stanu? Može, ali nije preporučljivo. Treba napomenuti da Hram ne sme biti napravljen u okviru prostora (sobe) u kojoj se boravi ili spava, iako je ovo vrlo česta praksa među aspirantima na zapadu. Oltar postavljen na ovakav način je nefunkcionalan, naročito ako u taj prostor ulaze drugi ljudi. Time se obesvećuje suština Hrama i on u energetskom smislu postaje prljav i neupotrebljiv. Ukoliko je mag u mogućnosti da odvoji u svojoj kući posebnu sobu i posveti je kao svoj Hram, u taj osvećen prostor ne sme dozvoliti ulazak neiniciranima. Ni sam mag u svoj Hram ne ulazi ne pripremljen, niti ako neće vršiti obred.

Hram pripremljen u okviru kuće ili stana ima ograničene mogućnosti i koristi se samo za male rituale čišćenja, posvećenja, konteplativno čitanje Svetih Knjiga, meditaciju i obrede Zahvalnosti. Ne preporučuje se rad na prizivanju entiteta u ovakvom Hramu, jer se retko koji Duh hoće pojaviti u prostoru u čijoj blizini ima drugih ljudi, naročito ako je u pitanju stambena zgrada u kojoj ima ljudi ispod, iznad i oko posvećenog prostora. Takođe, čest je slučaj da mag ili aspirant imaju kućne ljubimce, te je stoga važno napomenuti da se u posvećen prostor ne smeju uvoditi životinje jer bi i na taj način Hram bio obesvećen. Izuzetak su određeni posebni rituali koji se vrše uz prisustvo neke od životinja, ali takva životinja se smatra saveznikom u magijskom delu.

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 01:30