Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 80

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 80

Praznina

Razmišljanje o sve manjoj dostupnosti kvalitetnih sadržaja u štampanim i elektronskim medijima

02.04.2012

 

U vreme kad sam pre tri godine zapčeo rad na svom sajtu-blogu, namera mi je bila da prezentujem svoj rad, praksu, iskustvo, tekstove koje prevodim, pišem... Tako sam i počeo. Naravno, jedan sajt blogerskog tipa treba da sadrži i niz drugih sadržaja sličnih po tematici, jer o svim ovim pitanjima mnogo je pisanih tekstova, knjiga i audio-video zapisa. Tako je i ovaj moj "Blog Alexanthorn" prerastao u portal "Sveto Kraljevstvo Magije".

U prvo vreme sam, osim svojih radova, arhivirao priličan broj tekstova prikupljanih s raznih strana, štampanih i elektronskih medija, internet strana. Sve ono naravno što mi se dojmilo kao dobri ili bar zanimljivi tekstovi i prilozi. Međutim, primetio sam da postoji jedna jaka tendencija pada ovakvih tekstova i uopšte informacija, naročito u poslednjih godinu dana. Vrti se u krug mnogo već davno ispričanih priča i na razne naćine prepričanih i iz raznih formi mišljenja interpretiranih.

Oseća se neizmerna praznina javne reči, misli i dela. Iako je sve, naizgled, pretrpano i prezatrpano svakvim informacijama, kad ih malo bolje analizirate, vidite da tu zapravo nema ničega, nikakve vrednosti niti kvaliteta. Posmatrajući rad mnogih grupa na Facebook-u, uglavnom se može videti zatrpavanje raznim linkovima sa mnogih sajtova, naročito Youtube, ali sve uglavnom bez neke velike vrednosti i informacija koje bi bile korisne u bilo kom smislu. Čitajući razne postove, imam osećaj kao da je negde u nekom trenutku sve nestalo a da se onda dogodila apokatastaza i sve počelo da se otkriva negde iz početka... Svi bi nešto da kažu, svi bi nešto da pokažu, svi bi nešto da otkriju... I tako se svi vrte u krug ne otkrivajući niti pokazujući bilo šta i što je najgore, niko nikoga ne konstatuje, ili jednostavno, kao da je sve manje onih koji su u stanju da uopšte nešto konstatuju. Ili je to samo meni lično sve tako bezvredno i besmisleno. Posle svih ovih godina rada, proučavanja i prakse, možda samo meni to izgleda tako - kao praznina.

Ali ni to nije sve. Radim takav posao da imam dodir sa svim štampanim medijima i dovoljno vremena za pregled elektronskih. I zamislite tu mogućnost da prelistate i pregledate više od 400 vrsta novina, časopisa, magazina i raznih drugih piblikacija, što redovnih što povremenih. Neko bi rekao da je to izuzetno. I jeste bilo tako, ali ranijih godina. A onda, kao da je nastupila praznina. Kao da se sve, pa i život u opštem smislu, pretvorio u jedan veliki tabloid. Naravno, pojavi se tu i tamo, s vremena na vreme i po neki iskorak iz te tabloidne i učmale svakodnevice bezvrednih informacija, koje su, šta više, toliko postale zatupljujuće i zaglupljujuće da se ne mogu nazvati informacijama uopšte. I kada u tom okeanu gluposti naiđem na biser, zaista se obradujem. Ali izgleda da su biseri postali raritet.

Zašto je to tako? Šta se događa, generalno, sa civilizacijom? Da li to duh čovekov zaista tako ubrzano propada i odumire? Sve mi izgleda kao da će zaista da se dogodi, ne apokalipsa o kojoj mnogi bruje, već baš ona prava apokatastaza. Veliki ciklus koji se po kalendaru Maja, ali i po drevnom Sumerskom kalendaru, završava baš ove godine na Kratkodnevicu, čini mi se da baš to najavljuje. Ali ostaje jedno drugo veliko pitanje. Koliko će ljudi zaista biti sposobno da doživi katarzu apokatastaze? Malo čini mi se, vrlo malo...

Neznanje ogromno vlada među ljudima. No nisu za to krive nove generacije, niti je, kao što neki misle, u pitanju svetska zavera moćnika koji žive u senci. Izgleda da je ponajviše krivica na onim straijim koji znaju a ćute. I mnogi od njih su se utopili i ugušili u toj opštoj učmalosti beznađa i odsustva svake vrednosti. Zašto?

Danas gotovo da i nema više onih visprenih umova, spremnih i sposobnih da povedu, da prenesu svoje znanje. Kao da su se svi zatvorili u svoje "svetove", ćute i "čekaju"... Ali "Zavet" davno sklopljen između "Sinova Božijih" i "Sinova Čovečijih" jeste i uvek će biti živ: "Ono što si dobio, moraš dati". Ali avaj, tu je još jedan, mnogo veći problem, umišljeni um koji krajnje egoistično sebe doživljava kao nešto bogomdano. Takav um jednostavno nije u stanju niti da pojmi, niti da shvati, a kamo li da primi informaciju, odnosno da je razume, oseti, doživi...

Nekada davno, znanje je bilo zapisivano u knjige i postojali su "učitelji". Iako proganjani od strane onih koji su žudeli samo za bogatstvima ovosvetskim, Istina je uvek pronalazila put do onih koji su za njom tragali. Masa je tada držana u pokornosti i daleko od znanja religijskim mahinacijama i opštom elementarnom nepismenošću. Danas je, iako ne sasvim, ta elementarna nepismenost iskorenjena, ali napravljen je drugi model: zatrpavanje bezvrednim informacijama. Efekat je isti. Nema više, osim možda u izgrednim slučajevima, robova, kmetova, nepismenog puka... ali ima mnogo nabeđenih "slobodnih ljudi", velike egzemplarske prevare koje se zovu demokratija i tržišna ekonomija, sa sve ljudskim pravima i slobodama udavljenim u potrošačkom mentalitetu koji već odavno sledi samo jedan zakon - novac. I svi se neizmerno trude da ga imaju, jer "zakon" im kaže da će tada imati "sve", jer će to "sve" moći da kupe...

Tako danas i ono što se nekada nazivalo Sveta Nauka Magije, takođe se kupuje, u raznim instant formama, vežbama, praktikumima, seminarima i kvazi školama trećerazrednih sektaških umova. Zamislite, čak postoje i "okult šopovi" gde možete kupiti sve što vam treba da postanete "mag". Zato je danas veoma malo Magova, i mnogo manje vrednosti na svim nivoima. A tako je mnogo "slobodnih umova", ili bolje rečeno: modernih robova... "Dajte im sve, ali ih zatrpajte, to je isto kao da im niste dali ništa". To je nova filosofija onih koji su oduvek i kreirali javni život. Jedno istraživanje čije rezultate nedavno videh, kaže da je 62 procenta stanovništva na planeti funkcionalno nepismeno i tendencija je ka ubrzanom rastu ovog broja. A poslednjih godina, čak i broj elementarno nepismenih je počeo da raste, iako se do sada konstantno smanjivao, pa je tako u poslednjoj deceniji sa 8 procenata skočio na 12.

Praznina već uveliko uzima svoj danak. Koliko je vas zaista spremno da se odupre praznini? Evo vam saveta: čitajte, čitajte mnogo više stare svete knjige i spise. I videćete da sam u pravu. Ostavite malo po strani te moderne "trice i kučine" koje vam zamajavaju dušu, ostavite te "papazjanije" koje truju i razaraju duh. I opet ćete videti da sam u pravu. Zapitajte se samo ovo: koliko je knjiga napisano? Koliko mudrosti vekova je pretočeno u pisanu reč? Koliko sam ja od toga primio u sebe, koliko spoznao, koliko shvatio? Obrazovni sistem je odavno već, svuda po svetu, uništen i razoren. Mnogi više i ne znaju gde se krije vrednost, gde su ta mudrost i znanje što su vekovima nagomilavani. Ali zato svi zdušno slede moderne ideje koje vas mame s TV ekrana, tabloidne štampe i internet strana. Svi čekaju da im neko nešto da, da im neko nešto pokaže, da im neko nešto učini, da uradi umesto njih i za njih. Ne retko, mnogi su čak spremni i da plate za to i to mnogo da plate, pa i da daju sve što se od njih traži, ne znajući pri tom da ne dobijaju ništa i da zapravo svi zajedno obitavaju u okrilju, sada već velike praznine.

Od početka mog, da ga tako nazovem, javnog rada dobijam priličan broj mail-ova, poruka, pa i poziva sa raznim mišljenjima, komentarima, pitanjima, zahtevima, molbama... U poslednje vreme je sve više onih koji traže pomoć u raznim vidovima. Čak je to preraslo u takvu meru da više nisam u stanju ni da pročitam sve poruke, a kamo li da na svaku odgovorim. Razumem kada čovek nema dovoljno znanja o nekim pitanjima i kada traži odgovore. Ali problem nastaje kada savet ili uputstvo koje se od mene može dobiti zahteva lični angažman i kada se shvati da su to procesi koji traju. Mnogi su mišljenja da je magija nekakva moć kojom se na zamah "čarobnog štapića" svi problemi rešavaju. Bilo bi lepo da jeste tako. Ali nije. Ono, nije da nije, da se neke stvari mogu razrešiti samo jednom emenacijom misli, magijskim pokretom ili obredom, ali i to mora biti lično delo. Zapamtite, ukoliko sami ne načinite korak, niko taj korak ne može učiniti za vas. A kada sami načinite samo jedan korak, Univerzum će odgovoriti tako što će za vas načiniti još dva koraka. Na sledeći vaš korak, Univerzum će biti još blagodarniji i načiniće još četiri koraka. I tako redom do u nedogled, geometrijskom i aritmetičkom progresijom ređaće se i umnožavati vaši koraci i blagodat koju dobijate, a sve sledstveno Zakonu: Kako je dole tako je gore; kako je gore tako je dole.

Ali da ne odem predaleko i pređem u neku sasvim drugu raspravu, ipak ću se vratiti na osnovnu misao o praznini duha i sve manjoj dostupnosti dobrih i kvalitetnih sadržaja u medijima svih vrsta. Ako bi ste me upitali šta je od ovo dvoje uzrok a šta posledica, teško bih na to mogao da odgovorim. Prazan duh ne može dati kvalitetnu informaciju, a opet bez kvalitetne infomacije ni duh se ne može ispuniti. I besmislena bi bila rasprava da li je starija kokoška ili jaje. Hajde da vidimo kako to može da se promeni. Neke sam savete već tokom ovog teksta dao. Ali treba naglasiti:

- Učenje je prvi korak.

- Drugi je, ne rasipanje životne energije na besmislene aktivnosti.

- Saživot sa prirodnim tokovima energije je treći korak.

- Uvećanje unutrašnjih energetskih resursa je četvrti korak, kako sledi.

- Kontemplacija (promišljanje) svakog iskustva, saznanja, dela, reči, misli... To je peti korak.

- Selekcija (odabir) informacija i delovanje prema jedinom kriterijumu, interakciji Sedam Univerzalnih Zakona je šesti korak.

- I na kraju, sedmi korak jeste primena stečenog znanja.

Ali nemojte misliti da je svaki od ovih koraka odvojena celina. Kao što Univerzalni Zakoni deluju istovemeno i interaktivno, tako i ovih sedam koraka neprestano treba da su isprepletani. Blagodat dolazi na kraju sama od sebe. Samo treba načiniti prvi korak. Takav je Zakon...

Ne znam koliko i kome moja reč može biti od pomoći. Ne znam čak ni to da li sam dovoljno spreman da u potpunosti dam adekvatnu pomoć ili savet. Neki kažu da jesam. Možda. Neki su i veoma zahvalni jer su iz korena promenili svoj život i to ne malo, niti mnogo, već u potpunosti na bolje. I srećan sam zbog toga. Srećan sam jer znam da Zakoni deluju. Prihvatili ili ne, Univerzum uvek odgovara na svaku misao, reč delo... Kada shvatite kako deluje Univerzum, učinili ste ne samo prvi korak, već svih sedam istovremeno.

I sada evo razmišljam... Pišem novu knjigu, pripremam novi serijal predavanja za školu Akad, dovršavam neke nove prevode i konačni rad velikog i objedinjenog Šoteneroma (Nekronomikon). I biće sve to u ovoj godini. Ali i dalje mi na umu ona praznina. Uvek je bilo raznih tekstova koje sam u hodu ukupnog rada prikupljao i prezentovao. A sada ih je tako malo. Bilo je i zanimljivih dešavanja koja su ostavljali trag, tražili komentar, podsticali na razmišljanje... ali sada je i toga mnogo manje. I sve vreme bejah nošen mišlju da nije tako, a zapravo sabirajući sopstveno iskustvo prevideo sam tu prazninu koja se enormno raširila. Mnogo toga nedostaje. To sam tokom svojih javnih predavanja shvatio objašnjavajući baš te, najosnovnije, temeljne stvari i pitanja. A onda sam, tragajući za nekim informacijama pohranjenim u mojoj ličnoj živoj arhivi, gomilanoj skoro trideset godina, došao na ideju da umesto potrage za vrednostima u ovim modernim i duhom osiromašenim vremenima, tu svoju živu arhivu pretočim u elektronski format i njome obogatim sadržaj portala Sveto Kraljevstvo Magije. Naravno, to neće biti ni mali niti lak posao. Ali u hodu tekućeg rada to će biti ne nadopuna praznini o kojoj govorih, već jedan mali pokušaj oživljavanja nekih sadržaja i tema davno ispričanih koje su novim generacijama ne poznate, a od onih generacija starijih već zaboravljene.

Možda će vam biti zanimljivo, i trebalo bi. Nama koji smo u to vreme tragali za Spoznajom, u vreme kada su knjige bile retke, internet nije ni postojao, a prvi kompjuter (Comodor 64) bio tek nešto više od električne pisaće mašine, ovi biseri značili su neizmernu radost. O njima se govorilo, prepričavalo na skupovima i dugim sedeljkama. Stariji su prenosili svoja znanja, a mlađi pomno slušali i svaku reč upijali. Razmenjivala se iskustva, rukom prepisivani i na pisaćim mašinama pod indigom umnožavani tekstovi. Delili smo međusobno ta znanja kao gladni što međusobno dele komad hleba. I znali smo vrednost svake reči.

I gledajući te gomile fascikli, registratora, novinskih članaka, tekstova, starih časopisa, magazina i nararavno gomile knjiga, shvatih da ogromno bogatstvo reči već leži tu ispred mene. Verovali ili ne, do sada prikupljeno više od 30.000 arhiviranih knjiga, časopisa, tekstova, članaka, studija... I zaista, eto materijala koji ću postepeno i u hodu trenutnog rada, barem delimično, prebaciti u elektronsku formu i podeliti sa vama. Nadam se da ćete otkriti u ovome, kao što sam i ja, mnogo novih i vednih informacija...

Do novog pisanja, neka vam znanje bude jedini put...

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 00:50