Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 81

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 81

Moj Put nema ime

U susret Mladom Mesecu

17.08.2012

 

Najava za knjigu: SATANIZAM - Demisterijum Misterijuma

Istine i obmane od postmoderne ka izvoru, kroz odgovore na uobičajena pitanja i najčešće nedoumice

 

Tamna strana moje Staze, Alexandar Thorn 2011

 

Ko to poseduje Ključeve Spoznaje i da li ih uopšte poseduje? Da li se tu radi o istinskom Znanju, ili je u pitanju samo teorijsko praktični sinkretizam javno dostupnih materijala, ranije u formi knjiga, a danas i obilato u vidu internet prezentacija. Ili se možda radi o mentalnim opservacijama koje jedini efekat mogu proizvesti upravo na, i samo na, mentalnom nivou. Stoga je i razumljiv taj nedostatak. Jer kad izostaju vidljivi rezultati onda se nema ni šta prezentovati. Jedino što ostaje su mentalne opservacije. Kada kažem "vidljiv rezultat", to u potpunosti podrazumeva manifestaciju na sve tri ravni: eteričnoj, astralnoj i zemaljskoj. Ova poslednja, zemaljska ravan ima dva nivoa: mentalni i materijalni, stoga kad se govori i postizanju uspeha on se uvek svodi na mentalni nivo zemaljske ravni. Tačno je i to da se mogu postići izvesni rezultati u meditativnom smislu i u smislu delimičnog prenosa mentalnog uticaja ka nivou materijalne pojavnosti uz pomoć meditacije, odnosno usredsređenja. Međutim to je sve i dalje samo na nivou zemaljske ravni, a i za to je potrebno mnogo rada i napora, koji je uvek praćen strepnjom pred neizvesnošću, a ne retko i strahom od izvesnosti.

Paradoksalno, magija je toliko jednostavna i toliko lagana veština, da mag sve čini kao da se poigrava sa perom, nežno i nadasve ljupko... jedino treba da nauči kako da upravlja energijama... Ovde uvek dolazi smeh. "Da, samo toliko" - odgovoriće svako na ovo. Ali kako to da naučim? Jednostavno, prestaneš da gubiš dragocenu energiju "sadašnjeg trenutka". Devedeset pet odsto svega što vas okužuje vam uopšte ne treba. Zbog toga čovek i koristi samo pet odsto mozga. No ovo su geniji, većina čak ni toliko ne koristi. Dakle reč je o iluzornom zamajavanju, a iluzija može imati takvu moć kod "nepremoštenog" ega, da čovek zaista živi u takvom ubeđenju da je "nešto" postigao. Uredu, hajde onda ovako da postavimo stvar. Postignut je izvestan uspeh. Meditacija je urodila plodom i obezbedila izvesne efekte na unutrašnjem planu. I šta sad? Ništa. Ili to samo ja ne vidim ništa među svim tim paradigmičnim filosofijama. Ko zna možda sam zaista "slep kod očiju", pa ne vidim kako svetom šetaju sve "moćni magovi", gde god se okreneš sve "mag do maga". Nije nego, "sve moj do mojega", što bi rekla moja baba. Pa, dobro onda, šta je to magija od koje su mnogima tako puna usta priče, a u stvarnosti su izgleda samo "puna jaja" koja treba da se troše, a naravno "nije sapun da se može potrošiti". Da se dame ovde ne uvrede kako se ovo odnosi samo na one što se busaju vidljivim jajima, u duhu modernih tekovina "rodne ravnopravnosti" kažem da i dame imaju jaja, samo nevidljiva, i to po mnogim svojstvima čak i moćnija od ovih vidljivih. Uostalom, drage moje, šta bi ovi s vidljivim bez vaših nevidljivih? Ono jes' da se mogu malo međusobno poigrati, ali život nije samo igra. Da nije tako ne bi nas ni bilo. A ima nas, o ho ho... Još malo pa će nas biti po milijardu godišnje na planeti više. Zamislite kad nas bude bilo petnaest ili dvadeset sedam milijardi!? Pričao ja s jednim iz Leskovac, na ovu temu, tu kod mene na pijacu, kad čovek vrisnu: Leeeeleeeeeee, de će gi potrpamo svi ti čoveci!? Ništa se ti ne brini, rekoh, već se svi uveliko "trpaju". E, sad je stvarno dosta... Skrenuše me ova "jaja" s glavnog toka misli. "Đavo ih ih odneo", 'de mi padoše baš "jaja" na pamet sad kad htedo' koju o satanistima...

Satanizam je "otvorena paradigma" i grabljenje "napred" Stazom Leve Ruke, te mi je čudno baš to kako sve izgleda poprilično siromašno. Čisto sumnjam, s obzirom na prirodu ljudske psihe iz čijeg se okvira ni satanisti ne izdvajaju, da se neko ne bi odmah ili bar malo "pohvalio" izvesnim postignućem, ili bi to unekoliko bilo čak i vidljivo u njegovoj pojavi i okolini. Naravno, ne mislim na vidljivost u preziranju svetskog poretka i pokazivanju raznih simbola, načinu oblačenja, posebnoj muzici i intelektualnom prežvakavanju pročitanih knjiga i raznih tekstova, te "prodavanju magle" zarad lagodnog života po animalističkoj filosofiji: "vredno je sve ono što možeš pojesti ili pojebati", što je inače i stav nekih, možda čak i većine satanista. Posmatratrajte ljude pažljivo! Priče o tajnosti, inicijacijama i slično su notorna glupost pojedinih grupa koje se samoorganizuju zarad nekih "drugih interesa". Nego tu htedoh, ponukan ovim meditacijama "moći" nešto drugo da kažem, no me prekunuše ona... neću da ih spominjem. A htedoh reći: Pa, dobro onda, šta je to magija od koje su mnogima tako puna usta priče da prosto ne mogu da stignu ni da se normalno najedu "ko čovek", mada je i ovo što rekoh animalizam. Kad malo bolje pogledaš ono sve neka anoreksija savatala mnoge. Jes' da ima tu i "elegantno popunjenih" i po koji debeo, ali to su sigurno "ubačeni elementi" među sataniste. Provokatori! Prikriveni "dešnjaci" namereni protiv "levaka, il' ovih najnovijih "ibermenš" "devetnjaka". Novo doba, novi eon nagoveštavaju, novo doba Ničeovog "nadčoveka". Neki se i svesrdno pripremaju. Telesne vežbe, kondicione pripreme, testovi opterećenja i izdržljivosti, ratničke veštine. Da, čak i pokazuju svoje slike u maskirnim uniformama, ili do pola razgolioćeni, ne bi li bili "seksi", s fantomkama i redenicima, pa "šmajserima", doduše novije proizvodnje od ovih im iz vremena ideologije drage. Naravno, preživeće samo najsposobniji. Ne, uopšte ovo nije animalizam. Ima tu i namerenih da "Galaktičku imperiju" prave. Ne znam samo s kim, verovatno s Anunakijima kad se Nibiru primakne Zemlji. Verovatno otuda i te pripreme, samo čini mi se da će malo ko postati "džedaj". Ne znaju oni ko je "Dart Vejder". Mada, ima i onih koji su namereni da spoznaju "tamnu stranu sile". Čitava "filozofija tame" je o tome već napisana, a tamu su spoznali taman toliko kad u sobi svetlo ugase. Ruku na srce, da ne budem toliko "zlonameran" ima i onih se iskreno i srcem predaju potazi, samo ne znaju gde da krenu. Lutaju bespućem haosa. Sve u svemu, prava "haotika", moglo bi se njlakše opisati...

Uh, uopšte nije dobro kako sam raspoložen ovih zadnjih dana, neće ovo na dobro da ispadne... Eto opet sam skrenuo sa teme. Hajde još jednom, treći put: Pa, dobro onda, šta je to magija od koje su mnogima tako puna usta priče o meditacijama za zadobijanje "moći", silnim vežbama i "povuci-potegni" tehnikama kad rezultati očigledno izostaju. Evo primera koji se dogodio pre nekoliko meseci, baš ovde u Beogradu. Dođe do mene priča da je jedan "viđeniji mag" stradao nesrećnim slučajem. Iš'o čovek trotoarom, ko i svi, jel te, i odvali se gromada od krova sa sve simsom i pade na njega. Kažu "ost'o na mestu..." Ta je zgrada na uglu Nemanjine i Resavske još uvek ograđena pa se trotoarom ne može. Ko zna kakva je to "magija" u pitanju. Možda je čak i neki "zločesti mag" umešao svoje prste pa se još ni građevinari ne usuđuju da zgradu poprave. Predosećaju ljudi valjda neke "zle sile". I šta sad reći? Gde je tu ta "silna magija". Gde su te moći, ili makar intuicija, da upozori pre ovakve situacije? Da ne govorim o moći da tu gromadu zaustavi iznad sebe i baci u stranu, ili je u putanji preusmeri pored sebe. Naravno ovo je samo jedan od drastičnih primera, reći će neko. Da jeste, kažem i ja. Neki će reći da i nije bio neki mag kad mu se to dogodilo. Pa i nije, kažem i ja. To vam je ona vrsta "načitanih" magova. Neka mu je "laka zemlja", ili "nebesa" gde god da je. Više sreće u "novom krugu". Valjda će kad se opet rodi shvatiti gde je pogrešio. Baš sam nešto zajedljiv, ne dam čoveku mira ni "n' onom svetu".

Dobre su meditacije, ne kažem da nisu, samo meditacije moraju da imaju s čim "da rade". Potrebni su resursi. Ideja da se napravi kuća je dobra, čak i volja da se prione na posao, ali ako nema kamena cigala, peska, kreča i svega ostalog, osta čovek "bez krova nad glavom". Doduše, može u neku rupu, k'o i sve životinje, u skladu sa animalizmom. Stop, stop, stop. Opet ću postati zajedljiv. Baš sam se nešto namerio...

Šta treba učiniti? Za početak barem jedan korak da se onaj odnos 95 prema 5 odsto izmetne u 94 prema 6. Naravno, neki će reći da čine maksimalan napor u tome i da imaju rezultata. No čini mi se da je kod tih odnos bio 96 prema 4, pa uznapredovao u odnos 95 prema 5 odsto. Nešto im se ovih 95 odsto toliko sviđa da ostaju "zalepljeni" za sve za šta ne bi trebalo, a pomeranje od 1 odsto doživljavaju kao predivnu iluziju blagodati uspeha. I da ponovim opet, da ne budem i dalje toliko "zlonameran": da, ima i onih koji se iskreno i srcem predaju potazi, čak su uspeli i da u izvesnom smislu ovladaju svojim bićem i da zaista poboljšaju sebe, samo ne znaju kuda dalje. Lutaju bespućem haosa. Moram priznati da je haos veliki uspeh "onih" čija je prvobitna namera i bila da se prava znanja sakriju. Kako se više ne može braniti opismenjavanje, niti sprečavati poriv za saznanjem, druga krajnost ove iste namere koja se ogleda u "intelektualnoj slobodi" koz zatrpavanje obiljem informacija, koje se ne mogu ni u naznakama sve sagledati, bila je "pun pogodak". Još kad se tu doda i sloboda lične interpretacije, i više je nego "pogodak". Zato "oni" i mogu da budu zadovoljni učinkom za još dugo, dugo vremena. E sad to i ako se pojavi tu i tamo po neko ko iz ovih okvira iskoči, to neće ni biti veliki problem, jer će u tom "moru" svega i svačega ostati zatrpano te neće predstavljati "pretnju". Tajna ovog "njihovog" uspeha se svodi na to da sve bude na nivou "statističke greške". Sumnja i strah su "njihovo" glavno oružje isto tako. Tu ne pomažu nikakvi oblici organizovanja, borbe ili čega god slično. Jedini je "lek" okrenuti lice od takvog sveta, jer kad se samoizopštiš iz ukupne energije svetske kolotečine na svet zaista počinješ da gledaš drugim očima, a za to nije potrebna nikakva magija, već samo "Namera". Sve posle dolazi "samo po sebi". I nemojte brinuti o tome kada će i kako doći. Univerzum se "stara" o tome. Ne razmišljajte ni o prošlosti, jer ono što je prošlo - ne postoji. Čak ni ono što je juče bilo nema nikakvu vrednost u životu čoveka. Naravno da ostaju sećanja, ali bavljenje njima je gubljenje dragocene energije "sadašnjeg trenutka". Uslovno rečeno, čovek ne treba ni budućnošću da bude preokupiran. Postoji samo "Sadašnji trenutak".

Magija uči kako se izlazi iz "okvira vremena" i kako se ukupnost proživljava "ovde i sada" u dodiru protežne i neprotežne Beskonačnosti. Jer, jedino "ovde i sada" je moguće da se "sve" manifestuje. Trabunjanja o tome kako "ja nisam ovo telo", "ja sam zarobljen", "ja sam duša", "ja sam ovo", "ja sam ono", "ja sam", "ja ću", "ja", "ja", "ja", na žalost ne vodi nigde. Podseti me opet na "jaja", ali nećemo opet o njima.

Istina je uvek "negde tamo" i za to se za Njom besomučno traga. Rekao bih to i ovako: "Jadna" Istina, kako su svi na nju nameračili, nije ni čudo što Ona neprestano "beži". A Ona je zbog svoje laganosti toliko brza, da je prosto neuhvatljiva. Nikakve vam tu "sprinterske" discipline ne mogu pomoći. Tek kad prestanete da "trčite", naročito "pred rudu", što bi naš narod rekao, i smirite se u unutrašnjosti sopstvenog bića, Istina će vam sama doći, jer Ona, zapravo, nikada nije ni odlazila. Ali kako baš to postići? Toga nema u knjigama! Avaj, toga nema ni na internetu! Kako onda prokrčiti put sticanju znanja i zadobijanju moći? Prava magija jeste izučavana u najstarijim proročkim školama i u izolovanim krugovima u koje su samo posvećeni imali pristup. Doći do onih "koji znaju" veoma je teško, pa još kad se zapitamo kako doći i kako prepoznati ko zna? To su tek "Sizifove muke". Mali broj knjiga koje daju škrte informacije o magiji pisane su na takav način da njihovi sadržaji nude malo čak i najpažljivijem čitaocu, čineći potpuno shvatanje te nauke nemogućim. A ustvari, sve je tako lako! I to sam već rekao, ako niste primetili...

Kad okreneš lice od sveta i kad se samoizopštiš iz ukupne energije svetine, počinješ da gledaš drugim očima. Za to nije potrebna nikakva magija, već samo "Namera". Sve posle dolazi "samo po sebi". I nemoj brinuti o tome kada će i kako doći. Univerzum se "stara" o tome. Na tebi je jedino da budeš "ovde i sada". Čak je i Njegoš znao, iako nije bio hermetičar, da je "pučina stoka jedna grdna". Njegova je "Luča Mikrokozma", za koju sumnjam da su mnogi i čuli, biser nad biserima daleko veći od "Gorskog Vijenca". Ali to je opet slika opšteg obrazovanja od kojeg svi beže "ko Đavo od krsta" i misle da će "nešto na brzaka". Nema instant magije, niti "inteziva prosvetljenja" za tri dana pod uslovom da imaš 50 evra. Od "vikend magova" već mi je postala muka. I da ne bude "ko o čemu, baba o uštipcima", da se vratim na temu...

Upitaše me pre nekoliko dana da li Satanizam može biti Put Spoznaje? Šta je to Satanizam? Ko je Satana? I ranije sam mnogo puta dobijao ovakva i slična pitanja. Jeste i to da se u mojim tekstovima i svim objavama ni u jednoj formi ne pojavljuje Satanizam, čak ni u posrednom razmišljanju. Bilo je i takvih primedbi da je celokupan moj rad u priličnoj meri nalik Satanizmu i LHP Stazi Spoznaje, i konkretnih pitanja, da li sam Satanista i zašto svoju praksu i učenje koje prenosim izdvajam iz korpusa satanističkih učenja? Odgovor je krajnje jednostavan: To nije Satanizam ni po jednoj od njegovih odrednica, čak ni u filosofskom smislu.

Tačno je i da sam nebrojeno puta na vešt način izbegavao da na ovakva ili slična pitanja odgovaram, jer ono što znam ne bi se svidelo nikome ko sebe na bilo koji način doživljava "satanistom", ali još manje bi se moglo svideti onima koji na sav glas viču protiv satanista. Da ne budem pogrešno shvaćen, nije kao razlog u pitanju izbegavanje polemike koja bi eventualno nastala. Iako je polemika tvorac mentalnog antagonizma koji je u Magijskoj Spoznaji nedopustiv, razlog je više lične prirode. Ja sledim jedan Put. Taj Put nema ime. Iako bi se mnogim imenima mogao nazvati, svaki pokušaj da se bilo koje ime nametne značio bi nastojanje da se Put obesmisli.

Moja "načela" ne postoje, te stoga mogu odgovor dati na svako pitanje, naravno dokle sežu dometi moje spoznaje. Ono što ja, kao znanje, prenosim jeste samo sredstvo koje čoveku omogućava da svoju svest dovede u stanje da opaža Prirodu Stvarnosti. Tada, može spoznati sve što želi i učiniti sve ono što želi, ali ne posmatrano kroz prizmu sadašnjeg stanja svesti, već kroz to "novo" stanje svesti, kroz Čisto Sopstvo. Upravo je tu i ključ svakog antagonizma kroz koji vidimo i doživljavamo celokupan svet oko sebe pa i same sebe. Sopstvo ruši svaki antagonizam. Pred Sopstvom nestaje svaki mit. Kroz Sopstvo se otkriva Staza Spoznaje u stapanju sa Univezumom u neraskidivo Jedno, a opet zadržavajući posebnost i odvojenost. To se zove skidanje okova iluzornosti, ili jednostavno Spoznaja Prirode Stvarnosti. Taj Put Spoznaje sam simbolično nazvao Put Magijske Spoznaje, kako bi se moglo nazreti da je to proces. Staza koja vodi Spoznaji beskrajna je i nema Ime, jer da nije tako ona bi bila konačna. Konačnost ne postoji, jer ako bi rekli da je nešto konačno i da se može stići na cilj, onda bi to bio kraj, a kraj je smrt, odnosno nepostojanje. Smrt nije antagonizam životu, jer život nema svoj antagonizam. Život izvire iz Večnosti i unosi se u Beskraj. Dakle, sve je proces koji se nepretano kreće kroz Beskraj. I ma kako ovo zvučalo filosofski i apstraktno, život Jeste i on je Božanstven. Tome ja poučavam onako kako i ja naučen bejah i kako još uvek učim. Kroz moj rad provejava mnogo elemenata iz sumerskog nasleđa, što se da primetiti, no to nije ni sumerska magija ni sumerska religija, niti je inicijacijski sitem. Ta drevna znanja su samo temelj, kamen oslonac koji označava polaznu tačku posvećeništva u beskrajne misterije Univerzuma kroz Sopstvo. Zašto baš nasleđe drevnog Sumera, a ne neko drugo? Jednostavno, zato što u izvorima koje posedujemo starije nasleđe ne postoji. Zašto bih pio vodu sa reke, kad znam da je na izvoru voda najčistija? Ne tvrdim da ne postoji Izvor još čistiji, još udaljeniji i skriveniji. Naravno da postoji, ali među svim "izvorima" koji su nam dati treba napraviti izbor da bi se sagradio temelj. Ja sam ga izabrao. I na svakome je da bira.

No, tema je - Satanizam. Sabrao ja tako sva pitanja pre pet dana i krenuo da pišem, što bi se reklo "ni po babu ni po stričevima", sve redom "od Kulina bana i starijih dana". I kad videh da je gotovo, imadoh šta i videti. Ispade cela jedna "knjižurina". E, ovo je najava za knjigu koja sledi. Iako se ona nepredviđeno "umrsi" u ovo što već radim, sigurno je trebalo tako da bude. Ovo nije studija o Satanizmu, niti retrospektiva paradigme, već jedno izlaganje na osnovu dvadeset osam godina rada i skustva. To je samo jedan lični stav pod naslovom: "SATANIZAM - Demisterijum Misterijuma".

Trebaće mi još nekih dan dva da knjigu oblikujem u formu koja dolikuje da bude knjiga, pa me eto ponovo čim završim...

 

 

Korice: Šub Nigurat (Bafomet), slika za Oltar Zahvalnosti

Alexandar Thorn, tempera na drvenoj ploči, 100x80cm. 2002.

Prema izvornom crtežu Elifasa Levija u delu, Dogma i Ritual Visoke Magije,

Pariz 1855.

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 00:49