Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 83

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 83

Zavera teorije

Istine i obmane u industrijskoj proizvodnji hrane

14.10.2012

 

Kada se o ishrani povede rasprava, ona se može razvesti u nebrojenim pravcima. Od pitanja zdrave ishrane i religijsko filosofskih rasprava za i protiv vegetarijanstva, do raznih naučnih i eksperimentalnih tumačenja pitanja šta, kako i koliko treba jesti. U ova razmišljanja neću ulaziti, jer je o ovim temema napisano mnogo knjiga, studija, rasprava i tekstova. Zadržaću se na osnovnim magijskim postulatima koji su temelj na kojem je moguće razviti čitavu filosofiju ishrane, i to onu filosofiju čijom primenom se može stvoriti osnova potpuno čiste, zdrave i funkcionalne ishrane u životu čoveka.

Prvo pitanje koje se postavlja, iako će nekome zvučati kao besmisleno pitanje, jeste: šta je to hrana? Hrana predstavlja osnovno, pogonsko gorivo, čijom se razrgradnjom i sagorevanjem, kroz niz hemijskih procesa u organizmu, obezbeđuje osnovna, "sirova" energija za funkcionisanje živog bića. Druga važna činjenica jeste da je hrana ispoljavanje Elementa Zemlje. To znači da hrana u sebi sadrži princip Elementa Zemlje, odnosno sjedinjući princip Elemenata Vatre i Vode, kao i Vazduha koji je posrednik između ova dva Elementa. Ovo dalje znači da su u hrani svi Elementi međusobno pomešani. Posledica uzimanja hrane je hemijski proces pomoću kojeg naše telo zadržava te Elemente u telu. Sa medicinskog i biohemijskog stanovišta, uzimanje hrane, zajedno sa uzimanjem vode i disanjem, izaziva procese razlaganja i sagorevanja. Stoga, čitav život zavisi od stalnog snabdevanja organizma hranom, vodom i vazduhom. U magijskom smislu, ovaj proces je mnogo više od obične hemijske pojave. Hrana u sebi, budući da sadrži sve Elemente, sadrži i čist Eter, čija asorbcija kroz ove procese u organizmu omogućava pravilno snabdevanje svim Elementima kao supstancama koje zajedno sa čistim Eterom održavaju celokupno biće u životu i u potpunoj funkcionalnosti. Sledeća, važna spoznajna činjenica jeste da postoji proporcionalnost u međusobnoj odnosnosti Zemlje kao planete i čoveka kao bića Zemlje. U fizičkom smislu, čovek je stvoren od zemlje u proporcionalnom odnosu svih tvari koje zemlja sadrži, i može se reći da je telo čovekovo zapravo "mala zemlja". Sve ono što zemlja sadrži, nalazi se i u telu čovekovom. Ovo saznanje je od posebnog značaja i direktno se odnosi na određivanje načina ishrane, ne samo u smislu raznovrsnosti već i potrebnih količina. S jedne strane, kada bi znao tačnu meru svake tvari od koje je Zemlja sazdana, čovek bi znao i proporciju istih tvari od kojih je i telo izgrađeno, i s druge strane, kada bi znao Tajnu Božanskog Promisla i time imao spoznaju Tajne Stvaranja, čovek bi imao moć da bude nestvarno dugog veka i u fizičkom pojavnom obliku, ukoliko bi to želeo. Ali, ova tajna je skrivena i ona je pitanje Visoke Magije i Alhemije.

Nama ostaje da u što boljoj i funkcionalnijoj meri iskoristimo ono što nam je dato. Uzimanje hrane, isto kao i disanje i uzimanje vode, te izlaganje vatri, ima dvostruku funkcionalnost. Prva, svima opšte znana, jeste bitnost i važnost za održanje života u kvalitativnom i kvantitativnom smislu kroz proces pravilne ishrane, kroz absorbciju energije Elemenata, a druga je funkcija absorbcija i akumulacija čistog Etera kroz proces četvoropolnog sažimanja energije Zemlje i eterizacije Životne energije kroz svesno uzimanje hrane.

Ovde je tema industrijski proizvedena hrana i posledice ovakve, neprirodne ishrane. Industrijska hrana sadrži hemijske supstance koje se dodaju u procesu proizvodnje, čak i u dečju hranu, i čest je slučaj da mnoge od tih supstanci uopšte i nisu navedene u deklaraciji, a one i koje se navode, obično se skrivaju iza nerazumljivih naziva i raznih šifri, što prosečnom čoveku ne znači ništa. Zahvaljujući moći i uticaju velikih međunarodnih korporacija i njihovim finansijskim i drugim interesima, često kao opšte prihvatljivi, promiču i oni proizvodi koji su štetni po zdravlje čoveka, kako fizičko, tako i njegovo mentalno zdravlje. Posebno je zabrinjavajuće kada se u promet stavljaju prehrambeni proizvodi ili lekovi koji direktno negativno utiču na zdravlje ljudi. Moćne organizacije koje se bave proizvodnjom hrane kao i moćne i bogate farmaceutske kompanije su one koje naručuju i finansiraju raznovrsna istraživanja koja bi trebala da potvrde kvalitet njihovih proizvoda. Ako to nije sukob interesa, šta onda jeste?

Dodaci životnim namirnicama se definišu kao prirodne ili sintetičke supstance koje se dodaju namirnicama za postizanje određenog kvaliteta, trajnosti, izgleda ili "specifičnih osobina". Poznato je postoje takozvane liste dozvoljenih, tolerantnih i nedozvoljenih supstanci, ali najpre treba da postavimo pitanje ko utvrđuje šta je štetno po ljudsko zdravlje, a šta ne? Sukob interesa sam već nagovestio, međutim, ne radi se ovde ni o kakvoj teoriji zavere. Ovde se radi isključivo o interesima i to na prvom mestu finansijskim, te bi se i učešće nauke ovoj ujdurmi koja se zove industrijska proizvodnja hrane moglo okvalifikovati kao zavera teorije.

Kako bi se zaštitilo zdravlje potrošača od štetnih efekata dodatih supstanci u namirnicama, članice Evropske Unije su se dogovorile da se kreira lista svih pouzdanih, a time i dozvoljenih aditiva, i da se pojedinačnim supstancama daju brojevi. Ovi "E-brojevi" (EU - brojevi) namenjeni su pre svega pojednostavljivanju trgovine između članica Evroprske Unije, dok je informisanje potrošača njihov sporedni efekat. Navedeni cilj kome se teži, u vezi sa navedenom listom dozvoljenih aditiva, jeste već pomenuta zaštita potrošača. Da bi neka supstanca mogla da bude uvrštena na tu listu, najpre mora da prođe brojne testove, kako bi potom bila proglašena toksični neškodljivom. U dozvoljenoj dozi ona ne sme da dovede do znakova trovanja, poremećaja plodnosti, stvaranja raka, telesnih abnormalnosti i poremećaja u trudnoći. Postavlja se pitanje - da li je ovim "merama opreza oko naših namirnica", kako se tvrdi od strane zvaničnika, naša ishrana zaista postala zdravija i bez rizika? Ne bih rekao da je tako. U svim analizama i ispitivanjima proverava se trenutno dejstvo hemijskih dodataka hrani i u količinama koje organizam može da "istrpi" a da se ne pojave negativni nus efekti. Međutim ovde niko ne postavlja pitanje - kakve posledice ovi dodaci hrani izazivaju njenom dugotrajnom upotrebom? Kod bližeg posmatranja zakonski regulisane "pozitivne liste", tj. svih "dozvoljenih" aditiva, uviđaju se različiti aspekti tog rešenja, koji nisu baš uvek pozitivni.

S jedne strane, smanjuje se rizik od trovanja nekom namirnicom i u širem smislu od oboljenja. Na drugoj strani, sve više se oseća i sumnja da su se ovim zakonskim rešenjem širom otvorila vrata trgovački orijentisanim manipulacijama našom hranom. Prehrambena industrija je moćna industrijska grana, sa milijardama profita, i širom sveta je zauzeta time da našu hranu uz pomoć "dozvoljenih" dodataka učini još boljom, dugotrajnijom, obojenijom, mirisnijom. Drastično udaljavanje kvaliteta takvih namirnica od njihovog prirodnog stanja, za proizvođače je od drugorazrednog značaja, sve dok se roba dobro prodaje. To se ne odnosi samo na velike proizvođače. Danas svaki mali, pa i najmanji proizvođač (pekar, mesar, poslastičar...) dobija od hemijske industrije širok izbor supstanci, a uz to i besplatno uputstvo kako da ih upotrebi, kako bi svoju robu u potpunosti dozvoljeno "poboljšao" i time bio konkurentan na tržištu. Potrošač o čijoj se zaštiti u početku radilo, nalazi se u vrtlogu nepreglednih ali "dozvoljenih" manipulacija svoje svakodnevne hrane, čemu se uopšte ne može odupreti.

Međutim, zna li iko kakvu hranu jedemo? "Zaraženo mleko u prahu", "Sumnjivi dodaci hrani" , "Radioktivno meso i salame", "Pokvarene dečije kašice".... To su česti naslovi u novinama. Svi i dalje ćute a država ništa ne preduzima sve dok se ne desi neko masovno trovanje ili zaraza. Dobro državi jer ubire poreze i carine, dobro državnim službenicima jer ubiru dobar mito, dobro proizvođačima i uvoznicima jer ih niko ne kontroliše, dobro trgovcima jer mogu da rade šta hoće. Jedino kome nije dobro jeste krajnji potrošač. Neispravna hrana putuje sa kontinenta na kontinent, ali najčešće završava u slaborazvijenim i nerazvijenim zemljama. Ni građani u našoj zemlji ne mogu da budu apsolutno uvereni u kvalitet i ispravnost uvoznih namirnica, ali mogu da budu sigurni da je većina proizvoda koja nam stiže iz Evrope - "druga ili treća klasa".

Setimo se kad je Belgijska agencija za sigurnost hrane upozorila Evropljane da je 19 tona mleka u prahu belgijske proizvodnje zaraženo salmonelom. Prodaja ovog mleka je zaustavljena kada je otkriveno prisustvo opasne bakterije kod 16 beba u Sibiru, koje su hranjene mlekom "Damil 1", kompanije Faska iz Luvena. 16 tona ovog mleka izvezeno je u Rusiju, a tri tone su pomešane sa nekontaminiranim smesama i poslate u zemlje Trećeg sveta. U izveštaju Agencije za sigurnost hrane Belgije, međutim, ne preciziraju se imena tih zemalja, sem da mleko nije dospelo na tržište EU. Šta ovo znači? Zaraženo mleko nije uništeno, već je samo plasirano tamo negde gde nikoga nije briga da li će ljudi umirati. Zapravo, uopšte nije tajna da postoji čitava industrija hrane koja svoje proizvode uopšte ne plasira u svojim i visoko razvijenim zemljama. Dilema da li iz uvoza dobijamo robu osrednjeg, pa često vrlo problematičnog kvaliteta, obično kulminira kada iz Evrope stignu vesti o pokvarenim namirnicama. Takođe je poznato da većina proizvođača u Evropi ima dve proizvodne linije - jednu za tržište najvećih i najrazvijenijih članica EU, a drugu za zemlje istočnog bloka. Proizvodi sa druge linije rezervisani su i za našu zemlju.

Zvaničnici kažu da bez relevantnih istraživanja ne mogu da se donose sudovi i iznose zaključci o kvalitetu proizvoda namenjenog matičnom tržištu ili drugim zemljama. Ako kupite "Milka" čokoladu na našem tržištu, na osnovu organoleptičkih svojstava možete da zaključite da nema ni isti ukus ni isti kvalitet kao ona u Švajcarskoj ili Austriji. Sve te sumnje u kvalitet rada multinacionalnih kompanija i njihovih proizvoda mogu da se otklone jedino istraživanjem koje bi pre svega trebalo da sprovede nadležno ministarstvo odnosno njegove inspekcije. Ali, oni to ne čine. Postoji i "Zakon o bezbednosti hrane", ali nažalost, on se u praksi ne primenjuje. Kad su u pitanju restorani i objekti brze hrane, često se na meniju može naći stara hrana, odnosno ostaci od obroka pređašnjih dana. Anonimni konobari progovorili su i o drugim lažima koje serviraju gostima. Jedna od tih laži odnosi se na vegetarijance. Njima najčešće govore kako u jelu nema mesa ili ribe iako je to notorna laž. Nadalje, gostima koji traže beskofeinsku kafu često se prodaje obična kafa sa kofeinom jer je jeftinija, ali je naplate kao beskofeinsku. Iako gosti uz kafu traže nemasno mleko, ipak dobijaju punomasno. Sudeći prema istraživanjima, vrlo je diskutabilna i higijena u restoranima. Kriška limuna koju dobijete u soku ili koktelu gotovo nikada nije oprana! Reč je pritom o voću koje prođe kroz mnoge ruke i pre nego što dospe u vašu čašu ili na vaš tanjir čuva se u nefunkcionalnim magacinima i prljavim gajbicama ili kutijama. Isti izvori otkrivaju i kako riba u restoranima gotovo nikada nije sveža, odnosno dobijaju je jednom u nedelju dana ili dve nedelje, ali je sve vreme prodaju kao svežu. Slično je i sa mesom u mesarama, bez obzira da li su u pitanju male trgovačke radnje ili veliki trgovinskli lanci. Svaki mesar, ukoliko ga poznajete, će vam reći da ne jedete popularno ''mešano meso'', a naročito ne gotove proizvode kao što su ćevapi, pljeskavice i slično, zbog sumnjivog kvaliteta mesa i zbog toga što ne znate ni šta je sve samleveno niti ko je dobavljač tih mesnih prerađevina.

Ako ste odlučili da iz upotrebe konačno izbacite "koka-kolu" ili "pepsi", osvešćeni najnovijim saznanjima o potencijalno kancerogenim sastojcima pomenutih gaziranih pića, ne bi bilo zgoreg da još malo sačekate pre nego što sadržinu vašeg frižidera proglasite bezbednom za zdravlje. Ljudi često nisu ni svesni da svakodnevno u svoj organizam unose namirnice "bogate" raznoraznim emulgatorima i konzervansima za koje je takođe utvrđeno da mogu biti štetni ili čak pogubni po čovekovo zdravlje. Dok se potencijalno kancerogeno sredstvo za bojenje 4-MEI može naći u svakoj flašici "koka-kole" u bilo kojoj zemlji na svetu, samo se još u Srbiji mogu kupiti mesni proizvodi koji sadrže polifosfate i druge štetne sastojke. Neki od njih su, štaviše, toliko opasni da na ljude mogu da deluju mutageno i u drugom ili trećem kolenu, a mada su zvanično zabranjeni, proizvođači ih i dalje obilato koriste kako bi namirnice duže trajale, imale lepšu boju ili jednostavno prijatniji ukus. Tako se, recimo, konzervans E-407 karagenan odavno nalazi na listi zabranjenih aditiva u zemljama Evropske unije, budući da je dokazano da izaziva brojna oboljenja želudačno-crevnog trakta (među njima i rak debelog creva), ali ga u Srbiji možete naći na svakom koraku, odnosno bukvalno u svakoj mesari. Ovaj sastojak kod nas se koristi i u mlečnoj industriji, zbog čega bi država morala da reaguje i da zaštiti potrošače i njihovo zdravlje. Taj E-407 karagenan spada u grupu najštetnijih aditiva, a kod nas se stavlja u viršle, šunke i druge mesne prerađevine, a čak sam skoro video da ga ima i u mleku i mlečnim proizvodima. Karagenan je izuzetno opasan, jer je potencijalni izazivač raka debelog creva, a stavljaju ga u namirnice koje ljudi svakodnevno kupuju i unose u organizam. I nikom ništa. Niko ne reaguje. Nadležni o tome ćute, jer su izgleda debelo plaćeni da ne rade ništa, mediji tu i tamo po nešto objave, a udruženja potrošača su nemoćna da bilo šta preduzmu.

Polifosfati su, takođe, uobičajena pojava u ovdašnjim suhomesnatim prerađevinama, a proizvođačima nimalo ne smeta što je isti dokazano genotoksična materija, te njegovo preterano unošenje u organizam može izazvati mutacije gena. Osim što ih stavljaju u šunke i parizere, zabranjeni polifosfati mogu se naći bezmalo u svakom kiosku brze hrane u Srbiji. Nigde se u svetu polifosfati ne stavljaju u mleveno meso, osim kod nas, gde ih možete naći gotovo u svakom kiosku koji prodaje ćevape i pljeskavice. Za to je kriva veterinarska inspekcija, jer ne radi svoj posao. Takve namirnice ne smeju da idu u promet, samo što se ovde kontrole izvršavaju po nalozima tajkuna i proizvođača, pa se tako desi da u našoj hrani možete naći aditive, boje, emulgatore koji se više nigde u svetu ne koriste.

Osim u slatkišima, sokovima, mesnim i mlečnim proizvodima, štetnih sastojaka ne manjka ni u povrću, jer se prilikom uzgajanja upotrebljavaju brojni pesticidi, od kojih su neki dozvoljeni u određenim količinama, a drugi nisu uopšte. Čak ni takozvana organska hrana više ne može smatrati u potpunosti zdravom. Namirnice organskog porekla moraju da se proizvode u čistoj i potpuno prirodnoj sredini, dakle na terenima gde ne postoji nikakvo zagađenje zemljišta, vode ili vazduha, a takvih terena je veoma malo i još je manje savesnih proizvođača.

Dalje, postoje aditivi koji su na crnoj listi, zabranjeni su, pa je njihova upotreba krivično delo, ali postoje i oni koji su navodno manje opasni i koji se kod nas koriste i dan-danas. Međutim, ako nešto ne valja, ako je u svetu dokazano da su ti sastojci štetni, ja ne znam zaista zbog čega se mi pravimo pametni i sve to trpimo i dozvoljavamo da se dešava. Ako je nešto crno - crno je i ne može nikako da bude belo samo zato što to nekom tako odgovara. Mogla bi se čitava jedna knjiga napisati ovako ređajući primere. Ali to nije rešenje problema. Jasna je mnogima sprega industrije hrane, hemijske, farmaceutske i kozmetičke industrije. Suština je u sledećem. Jedete nezdravu hranu koja se plasira kao ispravna i zdrava, zatim poboljevate i oboljevate od raznih bolesti, onda koristitie lekove da se lečite i razna kozmetička sredstva da prikrijete posledice. Vremenom vama je sve gore i gore, budžet vam sve tanji i tanji, a njima sve bolje i bolje.

Ne treba ovde zaboraviti ni genetski modifikovanu hranu, ni stravični Kodeks Alimentarijus (Codex Alimentarius). Ovo je ujedno i upozorenje svim ljudima da shvate kakav im je užas pripremljen. Ovo je i apel svima da okrenu leđa profiterskom zlu koje danas hara planetom. Nesumnjivo je da su se i na našem tržištu pojavili prehrambeni proizvodi opasni po život i zdravlje obeleženi znakom piramide i imenom Codex Alimentarius. Navedeni proizvodi su se pojavili nezakonito, jer genocidni Codex Alimentarius u suprotnosti sa Roterdamskom i Kopenhaškom konvencijom, i sve dok je naša zemlja potpisnica ovih konvencija one imaju veću snagu od bilo kog zakona. Codex Alimentarius sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani, što će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija. Sve vrste prehrambenih namirnica se po odredbama Codex Alimentarius-a moraju zračiti da bi duže trajale, a ne postoje bezbedne doze zračenja za ljudsko zdravlje. U poljoprivrednoj proizvodnji Codex Alimentarius obavezuje upotrebu jedino genetski modifikovanog semena, a od 12 zabranjenih herbicida kao najopasnijih hemijskih sredstava za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, Codex Alimentarius na listu dozvoljenih jedinjenja vraća sedam, kao DDT, lindan, malation i druge otrove. Zvanične preporuke Codex Alimentarius-a su smanjile minimalne količine hranljivih materija u ljudskoj ishrani, tako da će se u zemljama koje prihvate Codex Alimentarius, vitamini, lekovite trave (čajevi), korisni minerali biti zabranjeni u slobodnoj prodaji. Autori Codex Alimentarius-a su prilikom sastavljanja odredbi planirali smrt tri milijarde ljudi, jednu milijardu od neposredne primene odredbi Codex Alimentarius-a, a dve milijarde od posledica pothranjenosti i nemogućnosti lečenja, a sve u cilju smanjenja ljudske populacije na za njih prihvatljivu jednu milijardu. Codex Alimentarius je nastavak nacističke filosofije koga je osmislio Fritz De Meer, direktor farmaceutske kompanije I. G. Farben (danas Novartis) koja je proizvodila Ciklon B za gasne komore u konc logorima tokom Drugog svetskog rata. Zbog toga je u Nirnbergu 1945. godine osuđen zbog zločina protiv čovečnosti. Ne kupujte namirnice sa znakom piramide uz koji stoji naziv Codex Alimentarius, jer taj znak predstavlja nadgrobni spomenik našem zdravlju i budućnosti. Obeležene namirnice zbog štetnih sastojaka u sebi kod korisnika i potomaka mogu da izazovu maligna oboljenja, sterilitet, šećernu bolest, atrofiju mozga, impotenciju i još 60 najtežih oboljenja. Dobro zagledajte proizvode pri kupovini, beskrupulozni proizvođači su već dobili zeleno svetlo od odgovornih političara i opisani znak stavili na svoje proizvode. Bojkotujte te proizvode, zaobilazite takve prodavnice.

Kako bi multinacionalne kompanije ostvarivale velike profite i bile favorizovane na svetskom tržištu obaraju se sve dosadašnje kontrolne norme u oblasti proizvodnje hrane, aditiva i ostalih dodataka hrani. Ali da bi se ugušila konkurencija donosi se i veliki set propisa koji u mnoge zemlje dovodi monstruozni Codex Alimentarius. Verovatno većina nije ni čula za Codex Alimentarius. Ako niste čuli za njega, to znači da je elita postigla svoj cilj, jer im upravo to najviše odgovara, jer kada biste znali šta je Codex, njihov opstanak bi bio ugrožen. Codex Alimentarius je skup pravila za regulaciju poljoprivrede i potpunu kontrolu hrane od semena do konačnog proizvoda. Pokušaću na što jednostavniji način napisati šta znači njegova primena:

- Pod Codex-om više nije potrebno obeležavati životinje koje su genetski modifikovane, što je do sada bilo obavezno. Na taj način će se životinje ukrštati i time će se uništiti prirodni potencijal postojećih rasa, što je i cilj Codex-a.
- Svo povrće i seme će biti izloženo zračenju. Trenutno se to radi samo kod semenja i povrća koje je dugo u transportu, kako bi ostalo sveže što duže. Pod Codex-om će to biti obavezno za svo povrće, seme, životinje i meso.
- Uvođenjem Codex-a će sve životinje, koje se uzgajaju za hranu ili mleko, morati da dobiju Monsanto hormon rasta i Monsanto antibiotike.

Inače, kompanija Monsanto je najveći proizvođač genetski modifikovanih životinja na Svetu. Vrlo podla, jedna od najpodlijih kompanija na Svetu. Ljudi će oboljevati zbog upotrebe genetski modifikovane hrane. Kada se dogodi tu uskače farmacija, koja će im nuditi pomoć u obliku svojih lekova. Gotovo svi prirodni lekovi će biti zabranjeni i označeni kao opasni, a dozvoljeni će biti samo farmaceutski proizvodi. Pa neka neko kaže da je hemija zdravija od prirodnih proizvoda, kako hrane tako lekova. Prirodni lekovi su konkurencija farmaciji, pa ih zato žele ukinuti. Vitaminski dodaci će moći da se dobiju samo na recept. Codex u osnovi sprečava i ukida prirodno organsko ratarstvo. Da još jednom sve povežemo i podvučemo. Codex Alimentarius će svu kontrolu nad hranom dati u ruke farmaciji i Monsanto-u kao najvećem proizvođaču genetski modifikovane hrane. Ako se ostvare sve crne slutnje, uubrzo ćemo na policama u trgovinama imati samo genetski uzgojenu hranu, a organske, ekološke i biološke neće više biti. Seljaci će svake godine morati kupovati seme od Monsanto-a, a njihovo seme ima ugrađen gen koji sprečava daljnje razmnožavanje. Drugim rečima, biljke ne proizvode seme, pa ratari svake godine moraju ponovo da ga kupuju. Naravno, od Monsanto-a. Kvalitet života će biti daleko manji od ovog sadašnjeg, jer će ishrana biti potpuno nezdrava i nekvalitetna. Hronične bolesti su inače u porastu, pa će se sada još drastično povećati. Zato je tu farmacija koja će nam prodavati svoje proizvode, a mi dobar deo svojih prihoda trošiti na lekove. Sve je osmišljeno tako da farmacija uzme veliki deo kolača. A sada ono najstrašnije. Kao posledica uvođenja Codex-a na svetskom nivou, predviđa se da će umreti oko 3 milijarde ljudi. Zašto? Zbog nestašice (skupe) hrane, i od bolesti od kojih je inače moguće ozdraviti. Prirodni lekovi će biti zabranjeni, farmacija će praviti lekove koji vas ne leče, već samo privremeno zaleče, a oslabljeni imunitet zbog nekvalitetne industrijske i genetski modifikovane hrane, organizmu neće omogućavati da se sa bolešću sam izbori.

Pravila koja danas nameće Codex, uvedena su sa ciljem da osiguraju zaradu ogromnim korporacijama koje proizvode semena i hranu, kao i firmi koje se bave genetskim inženjeringom. Ova pravila predstavljaju ogromnu opasnost po zdravlje svakog stanovnika planete, i to se u organizacijama Ujedinjenih Nacija (WHO, FAO ili WTO) sve zna. Ali je lobi moćnih farmaceutskih i poljoprivrednih kompanija je ove organizacije UN-a, pa i sam Codex odavno stavio pod svoju kontrolu i one danas rade u interesu kompanija, a na štetu svih stanovnika planete.
To što oni predlažu je apsurdno. Prirodni dodaci ishrani, alternativni prirodni lekovi, vitamini i minerali će tim zakonom biti zabranjeni, dok će se otrovne hemikalije koristiti kao dozvoljeni dodaci u ishrani, a farmaceutski čisto hemijski proizvodi kao lekovi i vitamini. Većina namirnica će biti podvrgnuta zračenju kako bi im se produžio rok ili mogućnost upotrebe, a genetski modifikovana hrana neće više morati da bude obeležena sa GMO. Slede glavni kriterijumi koje Codex Alimentarius nameće:

1. Genetski modifikovana hrana:
- Uvođenje genetski modifikovanih proizvoda na globalnom nivou. GMO kampanja se vodi od strane SAD-a i Kanade, a Evropa će morati da popusti pod njihovim pritiskom.
- Prodaja semena “Terminator” će biti dozvoljena na međunarodnom nivou.
- Uvode se novi GMO životinjski proizvodi. GMO proizvodi više ne moraju da nose oznaku GMO na etiketi, jer se onda znatno teže prodaju. Ovako kada neznate vi kupujete.

2. Ekološka poljoprivreda:
- Smanjenje standarda eko-poljoprivrede. Podrška na državnom nivou ogromnim poljoprivrednim korporacijama sa “isplativijom” proizvodnjom.
- Uvođenje različitih sintetičkih aditiva i metoda procesiranja u eko-proizvodnju.
- Prema ovom zakonu, eko-proizvođačima je od sada dozvoljeno da svoje proizvode podvrgnu zračenju.
- Na etiketi eko-proizvoda ne moraju da budu navedeni

sastojci ne-organskog porekla.

3. Aditivi:
- Više od 300 različitih aditiva (većinom sintetičkih) su odobreni kao “sigurni”. Među njima su aspartam, BHA, BHT, potassium bromat, tartrazine itd, koji su do sada tretirani kao kancerogeni ili štetni po zdravlje ljudi i životinja.
- Ne uzima se u obzir potencijalan rizik dugoročnog korišćenja namirnica sa tim aditivima.

4. Procenat pesticida u hrani:
- Dozvoljene su povišene koncentracije više od 3.275 vrsta pesticida u hrani, uključujući i one za koje se zna da su kancerogene ili remete rad endokrinog sistema, na primer, 2.4-D, atrazine, methyl-bromide
- Ne uzima se u obzir rizik po zdravlje koje nosi dugoročno korišćenje namirnica sa pesticidima.

5. Hrana i dodaci:
- Minimalna dnevna doza vitamina i minerala je spuštena za 75%.
- Postavljena je oštra granica između hrane i lekova. Hranljive materije će od sada spadati u kategoriju lekova.
- Dodaci ishrani će morati da se podvrgnu kliničkim ispitivanjima, što je preskupo za većinu malih i srednjih proizvođača. Ovo daje zeleno svetlo samo velikim korporacijama i uništava ostale.
- Spuštanje zvanične minimalne dnevne doze hranljivih materija će imati ozbiljan negativan uticaj na opšte zdravlje čovečanstva.

6. Činjenice:
- Velika Britanija je prihvatila Codex Alimentarius bez obzira na protest više od milion stanovnika. Češka je jedina članica Evropske Unije koja se još uvek odupire Codex-u, dok su ga sve ostale prihvatile, većinu propisa koje Codex propisuje. S obzirom da mi uporno hoćemo da postanemo članica EU, pa i unapred sprovodimo njihove norme Codex Alimentarius će se kod nas pojaviti sa svom svojom regulativom.
- Sve države članice Svetske Trgovinske Organizacije, na kraju će biti prisiljene da pristanu na smernice Codex Alimentarius.

7. Krajnji cilj Codex-a:
- Tretiranje svih životinja sa antibioticima i hormonima.
- 100% genetski modifikovani usevi.
- Proizvodi biljnog i životinjskog porekla podvrgnuti zračenju.
- Izbacivanje sa tržišta eko-proizvoda i prirodnih lekova.

WTO (Svetska trgovinska organizacija) određuje smernice svetske trgovine, a države članice moraju da poštuju ta pravila. Države članice WTO-a praktično ne mogu da odbiju smernice Codex-a, jer u protivnom bivaju podvrgnute teškim sankcijama i ogromnim kaznama. Primer jednog takvog konflikta je Evropska Unija, koja je zabranila uvoz mesa iz SAD-a i Kanade, od krava odgajenih uz pomoć hormona rasta. Zbog nepoštovanja pravila WTO-a Evropska Unija je prisiljena da godišnje isplati 116 miliona dolara SAD-u i 11 miliona dolara Kanadi. Takva situacija se nastavlja već duže od 10 godina, bez ikakve naznake za rešenjem ovog spora. Dakle države koje nemaju dubok džep će morati da se slože sa pravilima koje nameću WTO i Codex.

Ima li izlaza ii ovog začaranog kruga, kakvo je rešenje i šta se može učiniti? Previše smo mala zemlja, sa marionetskim rukovodstvom, da se od ovakvih svetskih a monstrumskih organizacija možemo odbraniti. Ako već to ne možemo, možemo bar da na sve načine te propise zaobilazimo i pokušamo da se što duže hranimo na naš tradicionalni način, domaćim povrćem, od naših semena i sorti. Ne da bi bilo kome prkosili, već da bi svoje, a i zdravlje svoje dece sačuvali. Jer vrlo je jasno da svi ti svetski "lobisti“ lobiraju samo u jednom pravcu, da sa ove naše zajedničke planete uklone bar 3 milijardi ljudi, prvenstveno sirotinje, kako bi njima bilo što "šire“ i kako bi bili još bogatiji. Bar tako misle, da su sva rešenja u tome. Bogati sve ovo odavno znaju. Odavno se ne hrane "unapređenom“ i genetski modifikovanom hranom, već za debele pare kupuju ono što je za mnoge isuviše skupo. Naša zemlja ima plodno tlo i pitomu klimu, pa je samo na nama da u svojoj ishrani što duže bežimo od raznih Codex-a, ozračenih namirnica, i pesticidima obogaćenog povrća i voća. I ovo svetsko ludilo, profita, pljački i otimačine, je po svoj prilici u zamahu, ali sve što se bliži vrhuncu, bliži se i svom kraju, zato treba izdržati, da na tom kraju, Codexs Alimentarius proždre samog sebe.

Moja je preporuka da najpre počnete da izbacujete iz upotrebe sve one proizvode koji sadrže opasne materije, a potom, ako ne i odmah, i sve one prehrambrene proizvode sa "dozvoljenim" aditivima. Takođe, preporučujem vam da u ishrani koristite što je više moguće hranu iz domaće proizvodnje, proizvedenu u malim seoskim domaćinstvima. Kupujte je na pijacama, a ne u supermarketima. Izbegavajte što je više moguće proizvode iz raznih kioska brze hrane i pekara. Najbolje bi bilo da ih nikada više ne kupujete i ne jedete. Oni koji poseduju obradivu zemlju treba da čuvaju prirodno seme autohtonih (starih) sorti svih biljnih kultura. Uvođenjem Codex-a će biti teško ili gotovo nemoguće kupiti genetski neprerađeno seme. Zato svoja dobra sortna semena obavezno čuvajte kod kuće. Ako imate mogućnosti, povećajte svoju baštu i pokušajte da ostavite što veće zalihe zimnice, kako biste i preko zime mogli da jedete što više zdrave hrane. Budite oprezni šta kupujete. Najčešće su proizvodi većih i najviše reklamiranih proizvođača u stvari najgori po zdravlje. Trudite se da meso kupujete u mesarama koje ne uvoze meso i koje je domaćeg porekla. Izbegavajte suhomesnate proizvode, jer oni iz uvoza velikih svetskih kompanija sigurno sadrže meso od genetski modifikovanih životinja, a svakako i sve što je konzervirano jer sadrži velike i neproverene količine aditiva. Kada krenete u kupovinu, pored novca, što se podrazumeva, obavezno ponesite lupu. To je glavno oruđe koje vam je potrebno da iščitate sastav na svakom proizvodu, jer svi ti otrovi se štampaju toliko sitnim slovima da ih je bez lupe gotovo ne moguće pročitati. Imajte kod sebe i listu nedozvoljenih i onih sredstava koje treba izbegavati.

 

 

Najava za knjigu: TIHA SMRT - Industrijska hrana

 

Čuvajte svoj život i čuvajte svoje zdravlje. U tu svrhu je i napravljena ova knjiga koja će vam dati pregled svih materija i hemijskih supstanci koje se koriste u industrijskoj proizvodnji hrane. Knjiga je koncipirana kao mala enciklopedija složena po abecednom redu i sadrži sve ono što treba da znate o industrijskoj hrani. Kao dodatak, izrađene su tabele sa svim dodacima u hrani koje sadrže šifre i oznake koje najčešće ne razumemo, hemijski naziv i uobičajene nazive koji se koriste da bi se prikrile prevare.

Na kraju ove knjige je i posebni dodatak "Pravilna ishrana" koja sadrži najvažnije napomene o zdravoj ishrani zasnovanoj na osnovnim magijskim postulatima. Zapravo to i nije magija u pravom smislu, već umeće života koje je preneto iz davno zaboravljenih vremena. To su oni uvidi u način ishrane kakav su ljudi odvajkada imali i po tim principima živeli.

 

 

Iz knjige...

 

Aditivi su nastali kao posledica razvoja prehrambene industrije i potreba da se količina hrane sačuva za duži period. Potreba za aditivima u procesu proizvodnje hrane opravdava se i navodnim povećanim zahtevima potrošača, međutim to je samo zamena teza, odnosno manipulacija prehrambene industrije koja kroz marketing i zloglasno uplitanje nauke i medicine deluje na prilagođavanje svesti potrošača nudeći im hranu sa novim senzorskim svojstvima, novim izgledom, dužim rokovima trajanja, novim ukusima i slično, pri čemu aditivi isključivo imaju funkciju da proizvodnju hrane učine lakšom i profitabilnijom. Industrijska hrana pogubno utiče na ljudsko zdravlje, ali tu na scenu stupa farmaceutska industrija koja po istom modelu nudi svoje proizvode za lečenje i oporavak od bolesti koje nastaju kao posledica lošeg načina ishrane. Ne treba zanemariti činjenicu da se i u farmaceutskoj industriji takođe obilato koriste mnogobrojne vrste aditiva. Tu se krug zatvara, jer se bolesti ne leče već zalečuju čime se čovek dovodi u stanje stalne zavisnosti od lekova, drugih pomoćnih preparata i sintetički dobijenim dodacima za ishranu koji inače manjkaju u industrijski proizvedenoj hrani. Jednom rečju, dobro razrađen sistem za razaranje zdravlja, uzimanje svega onoga što zaradite i dovođenje u podređenu i zavisnu poziciju.

Aditivi su tvari poznate hemijske strukture, koje se samostalno ne konzumiraju, niti su tipičan sastojak hrane i po pravilu su bez prehrambene vrednosti. Dodaju se hrani i lekovima za vreme proizvodnje, prerade, skladištenja ili pakovanja, radi poboljšanja fizičkih i senzorskih svojstava proizvoda. Pošto nisu prirodan sastojak hrane, ali ni lekova, oni nose određene zdravstvene rizike. Pojedini aditivi ako se unose u količini koja premašuje "dozvoljeni" dnevni unos (ADI), mogu izazvati degenerativane promene, alergijske reakcije, te povećati rizik za određene oblike raka i drugih bolesti. Ovde se opet radi o manipulaciji. Naime, svi aditivi, čak i oni koji se smatraju bezopasnim, takođe imaju izrazito štetno dejstvo po ljudski organizam, i to ne samo ukoliko je dnevna doza premašena, već i u minimalnim dozama ukoliko se koriste duži vremenski period mogu imati iste ili čak teže posledice. Zbog toga i mogu da kažem da je industrijska hrana zapravo "tiha smrt".

Upotreba aditiva u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji mora biti pod strogom zakonskom kontrolom i predmet stalnih provera, međutim te kontrole naručuju i sprovode upravo proizvođaći hrane i lekova. Nigde ne postoje nezavisne i samostalne institucije koje bi vršile proveru proizvoda za ljudsku upotrebu u ishrani i lečenju što je svojevrstan sukob interesa, a ne retko su državni organi i inspekcijske službe u jakoj finansijskoj sprezi sa industrijama hrane i lekova. Sa zakonodavnog stanovišta, svaki aditiv u hrani mora imati korisnu i prihvatljivu funkciju ili svojstvo da bi njegova upotreba bila opravdana. Prihvatljivom funkcijom aditiva smatra se poboljšanje nekog od atributa kvaliteta, produženja roka trajanja, poboljšanje teksture i organoleptičkih osobina, povećanje nutritivne vrednosti, stvaranje i poboljšanje funkcionalnih svojstava, olakšavanje prerade i povećanje prihvatljivosti potrošača. Upotreba aditiva u svrhu sakrivanja oštećenja ili kvarenja namirnice kao i zavaravanja potrošača strogo je zabranjena propisima kojima se reguliše njihova upotreba. Za većinu aditiva postoje prirodni analozi, koji se često komercijalno proizvode iz prirodnih izvora. Takvi su na primer, pektini, antioksidansi, vitamini, minerali, prirodne boje i prirodne arome. Ono što proizilazi iz ovakvog sagledavanja stvari, kroz navodnu zakonsku regulativu, jeste interes prehrambene i farmaceutske industrije, a ne interes čoveka kao krajnjeg potrošača. Jedini interes čoveka može da bude samo u upotrebi zdravih, čistih i hemijski neobrađenih namirnica koje se organski proizvode u prirodnoj i zdravoj sredini. To znači da jedini pravi interes čoveka može da bude potpuno odbacivanje industrijski proizvedene hrane...

 

...Postoje grupe aditiva koji nesumnjivo škode zdravlju, ali je za neke od njih primena u prehrambenoj industriji neophodna jer štite hranu od kvarenja. Određeni aditivi sadrže i kancerogene spojeve i takve treba izbegavati, kao i aditive u količinama koje mogu štetiti zdravlju. Posledice su individualne. Naime, vreme inkubacije toksičnih materija ili letalno vreme je individualno i zavisi od imunoloških kao i genetskih predispozicija. Štetnost aditiva je veoma diskutabilno pitanje, s obzirom da ljudski organizam nije sposoban da prerađuje hemijske supstance, za razliku od onih iz prirodnih namirnica, naročito u dužem vremenskom periodu. Već sam napomenuo da se ova istraživanja koja vrše naučnici rade uvek po narudžbini proizvođača i ne retko je ovde u pitanju sukob interesa, u kojem je jasna podređenost nauke naručiocu posla, zarad finansijske dobiti. Prekomerno konzumiranje aditiva kroz hranu može da izazove: akutne ili hronične bolesti sa lakšim ili težim posledicama. Neki od njih, kad se unose u većim količinama ili u dužem vremenskom periodu, uzrokuju bolesti kao što su: maligna oboljenja, dermatitis, razaranje hromozoma, astma, alergijske bolesti, visok krvni pritisak, čir na želucu itd. Sa stanovišta zdravstvene sigurnosti posebno su značajni aditivi koji imaju sintetičko poreklo (svi sintetički aditivi), zatim sumnjivi aditivi koji su prirodno identični i aditivi poreklom od genetski modifikovanih organizama.

U industrijskoj proizvodnji hrane nema ni jednog proizvoda koji ne sadrži aditive i ukoliko deklaracija ne navodi listu korišćenih aditiva, takav proizvod je veoma rizičan i opasan po zdravlje. Deklaracija proizvoda bi trebala da sadrži i nespomenute aditive poput zaostatka supstanci korišćenih za pospešivanje rasta ili procesa proizvodnje, međutim to najčešće nije slučaj. Deklaracije, osim što su štampane veoma sitnim slovima da se bez lupe gotovo i ne mogu pročitati, one često deluju zbunjujuće i načinom kako su napisane najčešće stvaraju pogrešan utisak. Primer: "Bez zaslađivača" po pravilu znači da je dodat šećer, dok "Bez šećera" znači da sadrži zaslađivač. Oznaka "Prirodan" uopšte ne znači da je i zdravstveno siguran. Čitanje deklaracije omogućava potrošaču da kontroliše unos aditiva u svoj organizam, međutim to često nije moguće utvrditi. Nakon klanja stoke, recimo, u meso se dodaju hemikalije za konzerviranje, omekšavanje ili boju. Kokoškama na farmama za proizvodnju jaja se u hranu dodaju aditivi koji imaju svrhu da oboje žumance, ali to se takođe ne navodi u deklaraciji na kutiji s jajima...

 

...Aditivi se svakako nalaze u industrijski proizvedenoj hrani u izvesnim količinama i zar ne bi bilo logično postaviti pitanje - zašto onda jedemo nešto što nema nikakve karakteristike hrane niti hranljivu (nutritivnu) vrednost? I, kao što je već rečeno ima jedinu funkciju da tamo neko uzima naš novac dajući nam u zamenu podložnost bolestima, degenerativnim promenama i ne retko, psihičkim problemima, dodvodeći nas u zavistan položaj ne samo od prehrambene, već i farmakološke industrije. Osim toga, iz rečenog se jasno vidi da industrija hrane preradom najpre uništava prirodnu i zdravu hranu zarad očuvanja njene trajnosti i profitabilnosti, a potom je obogaćuje supstancama ne bi li takva hrana bila nalik onoj prvobitnoj prirodnoj pre obrade, što je svojevrstan apsurd. Kada sam sebi postavio ova pitanja i, isto tako sebi, razumno odgovorio, počeo sam sa odbacivanjem ovakvog načina ishrane i u nepunih godinu dana sam odbacio oko 90% svih industrijskih proizvoda. Posledica je u sledećem - već 15 godina nisam ušao ni u jednu lekarsku ordinaciju i to ne iz nekakvog bunta, već jednostavno što takve potrebe nemam niti imam bilo kakvih zdravstvenih problema. Čak i kada se sporadično nešto pojavi, tu je uvek narodna medicina koja, uz pravilnu ishranu, brzo i lako može rešiti svaki problem očuvanja zdravlja i opšte vitalnosti. Čovekov organizam jeste svojevrsna laboratorija koja prerađuje materiju unošenjem hrane zarad održavanja života, ali ljudski organizam nije formiran da prerađuje hemijske i veštačke supstance, već isključivo one koje se u prirodi nalaze i koje mogu biti samo termički obrađene (kuvanje, pečenje) i obogaćene prirodnim dodacima (so, začini i slično). Naš organizam nije namenjen preradi veštačkih hemijskih supstanci i zbog takvog načina ishrane (industrijska hrana) nastaju mnogobrojne bolesti, deformiteti i drugi psiho-fizički poremećaji.

Ukoliko ne postanemo svesni svega ovoga, neće me začuditi da u doglednoj budućnosti nekim izvitoperenim umovima padne na pamet i da obustave, pa čak i zabrane proizvodnju hrane nudeći čovečanstvu da se hrani samo pilulama i kojekakvim praškovima ili možda intravenozno kroz infuziju, te će tako svi morati da svakodnevno odlaze u "ustanove" na dopunjavanje "hranljivim materijama". I ma kako ovo zvučalo kao naučna fantastika u ovom trenutku, istina uopšte nije daleko od toga. Eksperimentalno se takvi preparati već nalaze u upotrebi i nazivaju se dodacima ishrani.

I još jedna napomena za vegetarijance, vegane i one koji iz verskih razloga povremeno poste uzdržavanjem od hrane životinjskog porekla. Mnogobrojni aditivi, a naročito enzimi su životinjskog porekla i koriste se u tretiranju i obradi mnogih namirnica biljnog porekla prilikom proizvodnje, prerade i uskladištenja. Ovo jednostavno znači da ako konzumirate hranu koja sadrži aditive životinjskog porekla, svakako se ne možete u potpunosti smatrati vegetarijancima, jer svakako time saučestvujete u ubijanju i drugim vidovima zlostavljanja životinja, što se svakako kosi sa osnovnim principima vegetarijanstva i mnogih religijskih ili magijskih učenja...

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 00:48