Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 85

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 85

"Duhovna" čistka

Kad umilješ lice ne zači da si oprao dušu...

11.11.2012

 

 

Čitam ovih dana da se u narednim mesecima sprema velika čistka vladika za koje se u vrhu SPC smatra da su na ovaj ili onaj način doprineli narušavanju ugleda crkve i kreiranju negativne slike u javnosti. Na spisku su vladika Vasilije, koji je primoran da se penzioniše, a slična sudbina čeka i vladike Filareta, Pahomija, Jefrema i Lavrentija. Liči na duhovnu čistku u vrhu crkve, s obzirom da su se pomenute vladike na više načina kompromitovali u javnosti, protivno ne samo crkvenim pravilima, nego i duhovnom ustrojstvu vere. Međutim, pre će ovo biti po onoj narodnoj: "Crkni magarče dok ne nikne zelena trava". Pozadina cele priče nije nikakva duhovna čistka, već pripreme za unošenje promena u samu crkvu kako bi zauzela jedno od mesta na pijadestalu budućeg "novog svetskog poretka". Dve su stvari u tome bitne. Najpre treba otkloniti sve zastarele elemente koji bi se iz krila tradicije suprotstavili kreiranju bolesno zatupljene mase kojoj ništa nije sveto, a potom i odbrana ustanovljenog poretka od svih slobodoumnih pokušaja njegovom suprotstavljanju. Ovde imamo na delu najpre uklanjanje svih rusofilskih elemenata iz krila crkve nakon čega se crkva može postepeno približavati zapadnoj rimokatoličkoj crkvi i novom poretku, a koju predvodi grčka struja pod patronatom episkopa Irineja Bulovića. Njegove su mi se reći vrlo dojmile i nekako idu u prilog ovom razmišljanju. On se, kao "portparol crkve" (funkcija koja ne postoji, već je pomodarski izmišljena) u više navrata obraćao medijima i drugim episkopima putem saopštenja, kritikujući vladike što iznose lična mišljenja a novinare što njihove izjave prenose, upitavši jednom prilikom novinare: "Zašto se ne obratite nadležnom za izjave, tj. meni?

Naravno, ne želim ovde nikoga da branim, a posebno ne crkvu o kojoj i nemam nikakvih reči hvale. Pomenute vladike jesu kompromitovale veru te im mesto i nije na episkopskim tronovima, ali ovde više pažnju privlači licemerje onih koji ostaju, jer je njih koji su od vere otpali mnogo više no što se prikazuje. Vladika Vasilije je zapravo bio primoran da navodno iz zdravstvenih razloga, pred proširenim sastavom Sinoda SPC u Patrijaršiji, potpiše da će u narednih nekoliko meseci otići u penziju. Penzionisanje u duhovnom ustrojstvu crkve ne postoji. To je takođe svetovnjačka novotarija kojoj je crkva podlegla kako bi se istinski iskorenila ona suštinska duhovnost. Prema duhovnom ustrojstvu, episkop je doživotni suveren eparhije. Čak i kada se povuče sa trona iz bilo kojih razloga on ostaje suveren. Sabor mu dodeljuje vikarnog episkopa, odnosno episkopa saslužitelja koji umesto njega obavlja sve dužnosti, ali duhovni suverenitet ostaje nedodirljiv. Praksa koja je uvedena takozvanim penzionisanjem i imenovanjem novog patrijarha ili episkopa za njegovog života, otvorila široka vrata obezduhovljavanju same zajednice koja bi morala imati najpre duhovno, a tek iza toga tradicionalno i svetovnjačko ustrojstvo. Na ta široko otvorena vrata sada se ulazi unatraške, od svetovnosti preko tradicije ka duhovnosti do koje se uopšte više i ne stiže.

Brojni analitičari i takozvani "poznavaoci prilika u crkvi", koji se uzgred u duhovnost razumeju "ko Marica u kriv kurac", hvale svaku svetovnjačku novotariju smatrajući da je do čistke moralo doći jer je to, tobož, dobro kako bi crkva popravila svoj ugled i kredibilitet. Naravno, taj kredibilitet ne počiva na duhovnosti, već na savremenim "demokratskim" tekovinama i stvaranju novog društva. Zna se da analitičari upravo služe navodno opštim interesima tog novog poretka, te im je jedini cilj oblikovanje svesti javnog mnjenja. Otuda i mišljenje da se i crkva mora osavremenjavati i prilagođavati promenama i novom dobu. Ovde mnogi zaboravljaju da je davno rečeno: "Ne može se služiti i Bogu i Mamonu". Duhovno ustrojstvo, kakvo god ono bilo, ne može se menjati niti prilagođavati. Spoljašnja slika neće promeniti unutrašnji sadržaj kao što ni kad umiješ lice ne zači da si oprao dušu...

Slika: Jedan od salona u dvoru vladike Vasilija

Spoljašnja slika bi bila, recimo, zameranje vladici Vasiliju na raskalašnom životu te sjaju i luksuzu koji ga prati, dok narod grca u bedi i siromaštvu. Tome i doprinosi javna rasprava o tome koliko bi se usta moglo nahraniti u javnim kuhinjama ili bolničkih postelja pribavilo, da ne nabrajam šta sve još. Tipična zamena teze. Episkop nema privatnu ili ličnu svojinu, te tako ni episkopski dvor sa sve enterijerom nije njegovo vlasništvo. Sve to pripada crkvi. I sve to uživaće sledeći izabrani vladika. Čisto sumnjam da će se i taj budući odreći i jedne barokne ili rokoko fotelje da za njenu vrednost kupi izvesnu količinu hleba za neku narodnu kuhinju. Stara je ovo mudrost: "Ako čoveku daš jednu ribu, nahranićeš ga za jedan dan, ali ako ga naučiš da lovi, nahranićeš ga za ceo život".

Teško je licemerje davno obuzelo crkvu. I još teže prožima čitavo društvo u kojem razni beskrupulozni teoretičari i analitičari sa sve crkvenim velikodostojnicima i svetovnjačkim političarima sole zdravu pamet. Pljujem na sve njih zajedno. Zbog takvog licemerja s jedne strane, i nemogućnosti te osporavanja spoznaje s druge strane, ja sam davno još napustio krilo crkve i pronašao sopstveni put. Spoznajući sebe i ono što jesam, i znajući da je čovek na duhovnoj stazi poput ogledala u kojem se svaka duša može ogledati, zavetovao sam se istini. Iako sam pojam istina zvuči odveć apstraktno u filosofskom smislu, znajući to što jesam, ne mogoh ostati i među licemerima sedeti, jedno misliti, drugo govoriti a treće činiti. Uostalom, nije li rećeno da je "blažen čovek koji u društvu nevaljalijeh ljudi ne sedi".

Radostan sam i srećan što su i jedni i drugi daleko od mene i svaka pogan druga koja svetinju života skrnavi. Zato, radujte se i vi bežeći iz užasne mreže mračnih "ribara ljudskih duša". Sjaj i svetlost koju vam nude samo su koprena, lažni odsjaj istinskog svetla koji slepilo duše tvori u iluzornoj pretvorbi bede i jada kroz obećanje "sutra" u zamenu za dušu odmah. Lažu vas i jedni i drugi govoreći kako je istina ovde ili onde. Lažu vas svi koji vam osvetljenje tame neznanja nude skrivajući luču svetlosti pod skutima svojim. Istina nije negde tamo. Ona je oduvek bila u srcu čovečijem, u najvećoj nutrini sopstvenog bića...


 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 00:48