Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 86

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 86

"Đekna jošte nije, a ka' će ne znamo"

POSLEDNJI PRILOG TEORIJI POBUNE ZEMLJE I NEBA - XIII

21.11.2012

 

Čitam sve i svašta što ljudi pišu i teorije koje razvijaju. I ne mogu se budalaštinama načuditi. No ne čudim se ja budalastom umu ljudskom, već se čudim tome do koje se granice idiotizma ljudski um može spustiti. Ali ni to nije za čuđenje kad su u pitanju tvorci raznoraznih "teorija" i "pisci" koji takve teorije obrazlažu, već je za čuđenje neizmerni nivo idiotizma onih koji u sve to veruju i još pride nastavljaju takve teorije da "obogaćuju" i šire što posredstvom medija, što raznih internet mreža. Iz istog sam razloga prestao da vodim bilo kakve polemike i da učestvujem u bilo kakvim raspravama. Jednostavno, ne želim da učestvujem u tom sveopštem besmislu koje se širi brže i gore od kuge koja je harala srednjevekovnom Evropom. Ne interesuju me čak ni razlozi zašto je to tako.

Mogu da razumem kada čovek nešto ne zna, onda pita i dobije odgovor. Ali nisam nikada mogao da razumem tog istog čoveka koji nastavlja dalje da traži odgovore postavljajući isto pitanje, a da pri tom nije u stanju da bilo koji od tih odgovora unese u svoj život i za sopstveni život nešto učini. To je između ostalog i razlog zašto se više ne bavim ni astrologijom u tom smislu. Zato za sebe često u šali kažem da sam astrolog koji to neće da bude.

Pitanja svakakva i priče raznorazne dobijam svakodnevno. Ni deset odsto od toga ne vredi ni za pročitati a kamo li na to odgovarati. Najočigledniji prikaz funkcionisanja ljudske prirode, u ovom smislu je ovaj: svi bi hteli da određeni rezultat postignu "ovde i sada" a da pri tom sami "ovde i sada" ne urade ništa. Čak i kad prihvate ideju da nešto sami i urade tada očekuju da im neko da čarobnu formulu ili magični štapić kako bi svoje mentalne opsevacije pretvorili u stvarnost baš ovde i baš sada. "Ja bi ovo, ja bi ono, ja hoću, ja želim, ja bi da dobijem, ja bi da napravim, ja bi da učinim, ja bi da prizovem, ja bi da saznam, ja bi da otkrijem, ja bi da postignem..." Pa dobro, pitam ja - šta te sprečava u svemu tome što bi ti hteo? Onda se žale kako su probali ovo ili ono i - ništa. I kad dobiju odgovor zašto se uvek pojavi jedno ništa, i odgovr šta je sve to što treba uraditi da bi se neki rezultat postigao, onda pobegnu "glavom bez obzira" jer im njihov sjebani ego ne dozvoljava ni jednu drugu opciju postizanja rezultata osim "ovde i sada", zaboravljajući pri tom činjenicu da reakcija "ovde i sada" mora biti pokrenuta akcijom "ovde i sada". Univerzum tako funkcioniše. Međutim, da bi sebe čovek doveo u stanje sposobnosti preobražavanja stvarnosti akcijom koja proizvodi reakciju "ovde i sada", mora da pređe prilično dug put, koji pri tom uopšte i ne mora vremenski biti dug. Ali, ego uvek kaže da to nije tako i da postoje prečice. "Znam ja, ja sam to pročitao, ja sam to video tamo, ja sam to čuo od onoga..." Pa dobro, pitam opet ja - šta te sprečava u svemu tome što bi ti hteo? I odgovor se uvek svede na to da je rezultat jedno i sasvim obično ništa. Ne može egom opčinjen um čoveka da shvati da je put od sna do jave velik i dalek. Čovek može potok u jednom skoku da preskoči. Može i po neku reku da prepliva, ali većinu ne može jer su struje i virovi jaki. Zato je i smislio da napravi mostove ne bi li obale spojio i tamo 'amo prelazio. Tako isto treba premostiti i reku Bezdana koja san od jave razdvaja. I isto kao što je potrebno vreme da se most preko reke izgradi, tako je i vreme potrebno da se san i java premoste. U životu ne biva po principu "što je babi milo to joj se i snilo". Stvarnost se nikada iz jave ne unosi u snove, već obrnuto, iz snova se java u Stvarnost pretvara.

Da, ima i onih koji kažu da su postigli nešto, a kad im zatražiš da objasne to što su postigli, ili to ne umeju da objasne ili nestanu pa se priča o tome i završi. Pa naravno, kako objasniti ili opisati ono što se naziva mentalnom samoobmanom. Čak su mnogi i svesni da je u pitanju samo mentalna opservacija, jer jasno vide da razultata nema. E, ovde sad nastaje ona situacija koja je meni posve nerazumljiva. Čovek i tada nastavlja da radi isto i da se ponaša isto, pa čak i da to svoje "znanje" i iskustvo prenosi i širi obmanjujući i druge na isti način kao i sebe samog. Još je gore, kad čovek ubeđen u sopstveni uspeh, iako nikakvih vidljivih rezultata nema, nastavi svoju teoriju da širi. Oni koji to svesno rade po sistemu "da komšiji crkne krava", jer kad nisam ja što bi i drugi, pa kad budem ja onda će biti i drugima. Tobož, treba sve to proći kako bi se steklo znanje. Tu ima čak i onih koji razne teorije i prakse prenose i šire, a da se sami u njima nikada nisu ni oprobali. I tako, začarani krug bezumlja se širi, a svi ubeđeni u svoje samoobmane kako je to ispravan put ili kako mnogi to vole da kažu "put leve ruke". Ubeđeni svi u svoju "božansku" prirodu kojom će oni "ako se potrude" postići svoje "konačno ispunjenje", ne znajući pri tom ni sami šta znači ovo "ako se potrude". U svom sujetno egoističnom poletu ubeđeni kako je sve dato i napisano samo to treba da nađu i primene u životu, kreću se kroz život u potazi za čarobnom formulom i eliksirom, dok ih sve vreme kao senka prati jedno i sasvim obično ništa. Nije čak ni važno to što je postignuće ništa. Najvažnije je izgleda nahraniti sopstveni nadobudni ego koji glumi mudraca pred onima koji tek započinju svoju potragu za znanjem. A davno je rečeno "ko slepcu dopusti da ga vodi, zajedno će s njim u jamu pasti". Nije čovek ništa više biće od obične životinje koja četvoronoške po zemlji hoda. To što uspravno hoda na dva uda koje se eto slučajno zovu noge i što kroz život mlatara sa dva uda koji se slučajno zovu ruke, ni po čemu ga ne izdvaja. Udovi su udovi kako god ih nazivali. Stoga je i jasno da put leve ili put desne ruke nisu ništa više do obične "staze i bogaze" leve ili desne noge. Životinje koje po zemlji hodaju nikada nisu ni izmakle iskonskoj božanskoj prirodi, a čovek je od te prirode toliko daleko da ni za 25 ili 38 još života inkariranih, se s tačke ove na kojoj jeste pomeriti neće. Žalosno.

Zašto ja sve ovo pišem? Neću odgovoriti na to pitanje. Ali, ću svakako još koju reč o toj životinji koja nadobudno misli da je odveć inteligentna. Sad će na red i takve reči koje će mnogi možda okarakterisati kao uvredljive ili čak kao "zlo i naopako". Čitav ovaj predhodni serijal mojih dnevničkih beleški pod nazivom "Prilozi pobuni Zemlje i Neba" imale su za cilj da prenesu poruku o dubokoj smislenosti promena koje nastupaju, kataklizmama koje se dešavaju sve jačim i učestalijim tempom. Poruka je sasvim jasna: I Zemlja i Nebo ustali su protiv gnjide, štetočine koja remeti prirodni sklad u nastojanju da sruši ono što je nemoguće srušiti - Univerzalne Zakone. Takva jedna gnjida, koja se eto slučajno zove čovek, ubeđena u svoju "neprikosnovenu" inteligenciju i da može uzeti "stvar u svoje ruke" po svim pitanjima, izgleda da je osuđena na propast. I Zemlja i Nebo otvoriće se i gnjide će progutati. Kako god da vam ovo zvučalo, ja se neizmerno radujem svakoj novoj prirodnoj kataklizmi, požarima, vulkanskim erupcijama, sunčevim olujama, cunamijima, zemljotresima, uraganima i tornadima... I ratovima među ljudima se radujem isto tako. Što je više svega toga, to je manje gnjida. Priroda ne čini ništa drugo do sasvim običnog reagovanja sledstveno delovanju Univerzalnih Zakona. Čovek je taj koji sopstvenu raku kopa da u nju legne kad za to veme dođe. Čak i da se svih sedam milijardi duša, i nešto od toga više, ujedini u meditaciji protiv Zakona Univerzma, jedino što može proizvesti je sopstveno uništenje. Nemilosrdno, ali istinito.

I tako, dođoh i do ovih pitanja koja se u zadnje veme mnogo vrte, čak ni meni mira ne daju, te svakodnevno čitam šta će biti 21.decembra? Je li to kraj sveta? Dolaze li Anunakiji? Je li blizu Nibiru? Armagedon da li preti? Je li istina da će Zemlja da pređe u petu dimeniju? Šta će biti i da li će stvarno Zemlja da postane zvezda i mi zajedno sa njom zvezdana bića? Šta to donosi doba Vodolije? Pa evo, kad već mnogi o tome pitaju, da i ja kažem šta će biti, mada može sve to i u onu crnogorsku da stane: "Đekna jošte nije, a ka' će ne znamo".

Odmah da vam kažem, 21. decembra, dogodiće se jedno ništa, a o utiscima pričaćemo 22. decembra. No, dok ne svane jutro 22. hajde da vidimo nekoliko činjenica. Odakle ta neverovatna opsednutost apokaliptičnim teorijama. Iz straha. Ali odakle taj strah potiče. Iz pogrešnih interpretacija stvarnosti upravo onih koje malopre opisah, koji nadobudno misle da su svu pamet ovog sveta posisali, pa tumaraju okolo obmanjujući i sebe i svet oko sebe. Kalendar Maja, toliko izrabljen u zadnje vreme, isto kao i kalendari Inka, Tolteka i Anasaza na Zapadu, ili Sumera, Vavilona i Egipta na bliskom nam Istoku, te Indije i Kine na Istoku dalekom, nije ništa drugo do simolička predstava ciklusa koji kao markere uzima određene kosmičke fenomene posmatrane sa zemlje. I to je sve. Kao što svaki kalendar ima svoj početak, tako ima i svoj kraj, no taj kraj nikako nije i kraj sveta. Kalendar je podsetnik za činjenje, jer on pamti ono što se zbilo i daje odgovore šta bi moglo da se zbude, a ne šta će sigurno biti. Nikada se ista stvar nije ponovila niti će. Zato se i budućnost nikada ne može posmatrati tumačenjem istorije. Vreme jeste ciklično posmatrajući markere kretanja, ali vreme nije kružno već spiralno kretanje. U polaznu tačku se nikada ne vraća već se kraj nje samo prolazi te tako nastaje novi ciklus koji sa svim predhodnim formira spiralu kretanja. Ali i ta spirala se kreće na isti način formirajući Velike Cikluse ili Velike Spirale Vremena. Tako, ad infinitum, živi Univerzum krećući se i u tom kretanju obrazuje spiralu, spiralu spirale, spiralu spirale spirale... I nikad ništa nije isto, niti je na istom mestu. Ono što je kao marker uzet za kalendar Maja jeste veliko poravnanje Zemlje sa centrom galaksije. Iako se to događa, okvirno, na svakih 26.000 godina, ni Zemlja, ni Sunce i ostale planete, ni zvezde, ni naša galaksija, niti ostale galaksije u Svemiru nisu na istom mestu kao pre 26.000 godina, niti će u budućnosti biti ovde gde su sada. Tačno je da poklapanja i poravnanja sa velikim mutacijama i promanama u Svemiru donose i izvesne promene na svim planovima, ali nikako ne označavaju kraj jednog i početak nekog novog sveta.  Postojanje ima svoj kontinuum. Čak i periodična uništenja koja su se događala u prošlosti nisu predstavljala kraj civilizacije i pri tom ni ta uništenja se nisu događala u jednom danu, no su predstavljala proces koji se događao. Ništa se značajno, niti prelomno neće dogoditi ni ovog 21. decembra, ali godine koje dolaze biće teške godine koje će doneti mnogo neuobičajenih pojava i promena. Na kraju krajeva, zar je bitno da li će na Zemlji živeti sedam milijardi ili tek nekoliko desetina hiljada ljudi. Spram Univerzuma, obe su cifre beznačajne. I sve ono što se u budućnosti bude događalo sa našom civilizacijom jedini će uzročnik tome biti gnjida koja po zemlji hoda i slučajno se zove čovek.

Kad već govorim o ciklusima, da i to spomenem. O Eri Vodolije se priča već čitav jedan vek. Postoje različita mišljenja o tome kada je nastupila era Vodolije. Po nekima, to se desilo otkrićem planete Uran 1781. godine, posle čega je čovečanstvo nesvesno počelo da živi u skladu sa simbolikom znaka Vodolije kojim ova planeta vlada. Drugi, pak tvrde da se to desilo velikom konjukcijom planeta 1962. godine u znaku Vodolije, a treći, pak, zasnivaju mišljenje na računici nekih astronoma, koji su ulazak naše planete u sazvežđe Riba locirali 150 godina pre nove ere pa prema tome računica početka ere Vodolije zapada u 2010. godinu. Zbrka oko ovoga uveliko zbunjuje i astrologe i poštovaoce astrologije pa se malo pažnje poklanja suštinskoj simbolici i promenama koje ovo doba donosi. Uran, vladar znaka Vodolije u astrologiji, vlada ljudskim mozgom, intelektom, velikim otkrićima, veštačkim tvorevinama, kompjuterima, robotima, eksplozijom. Osim toga, simboliše seksualne nastranosti, vanbračne zajednice, razvode, homoseksualnost i sve one vidove socijalnog ponašanja koje su suprotne opšteprihvaćenom modelu našeg vremena. Da bismo osetili direktan uticaj ere Vodolije, moramo potražiti simboliku koja je naglašena svuda oko nas. Najupečatljiviji primer ovog dejstva je razvoj kompjuterske tehnologije u proteklim decenijama. U rekordno kratkom periodu ovaj vodolijski izum promenio je razvojni tok naše civilizacije. Egzaltiranost Merkura (svest, misao, reč) u znaku Vodolije proizveo je neviđeni bum u sferi komunikacije. Svedoci smo vrtoglavog razvoja brzine razmene informacija putem Interneta ili mobilne telefonije, kao i pojave novih vidova društvenih zabava. Sociolozi imaju pune ruke posla da objasne organizovane mreže kao što su fejsbuk, majspejs ili tviter. S punim pravom se iz zazličitih sfera apeluje na poguban uticaj novog načina života. Niko ne zna kako će se to odraziti na generacije koje tek dolaze. Ipak, tok kojim je čovečanstvo nesvesno krenulo je nezaustavljiv. Dostupnost informacijama, mogućnost lakog učenja, otuđenje i promena osnovnih ljudskih osobina, praktično prerasta u robotizaciju širokih narodnih masa. Sve je to uvod u skoru ekspanziju velikih naučnih otkrića koja su tek pred nama i koja će tek promeniti svet. S druge strane, izlaskom iz ere Riba, velike zakulisne radnje, zavere i civilizacijske prevare biće obelodanjene. Izlaskom Neptuna (zavera, tajna) iz znaka Vodolije 2012. godine čovečanstvo će se definitivno oprostiti sa zamućenim kolektivnim nesvesnim koje ga je pratilo proteklih 2.000 godina. Nastupa li novo doba, zajedno sa svim svojim veštačkim tvorevinama koje će u potpunosti srušiti sisteme vrednosti koji su obeležili našu civilizaciju? Kada se sve ovo što pomenuh analizira, reklo bi se da je Era Vodolije već tu, ali to nije baš tako. Hajde da vidimo i zašto?

Zemlja se ne okreće samo oko Sunca, već i oko svoje ose. Nesimetričnost Zemlje, kao i privlačne sile Sunca i Meseca, izazivaju poremećaj kretanja naše planete. Pravac Zemljine ose u odnosu na zvezde i nebeski svod - nije stalan. Naime, pomera se za jedan stepen svake 72 godine, što predstavlja jedan ljudski vek i opisuje pun krug za 25.920 godina. Dakle, jedna precesiona godina traje 25.920 naših godina. Stari Grci su procesionu godinu nazvali Velikom godinom koja, kada bi se navršila, označavala da se Zemlja vratila na isto mesto na ekliptičnoj putanji. Takozvana velika godina podeljena je na dvanaest meseci koji traju 2.160 godina i svakom je namenjen po jedan zodijački znak. Teorija era u astrologiji je nastala kao posledica precesije ravnodnevice a sam termin Zodijačka era je nastao u XIX veku i prvi ga upotrebljava P. le Cour 1930. godine. Ovu astronomsku pojavu je prvi otkrio pitagorejac Hiparh 129. godine stare ere kao posledicu delovanja sile Sunca i Meseca na kretanje naše planete i to u smeru suprotnom od ose rotiranja. Hiparh je trajanje ciklusa procenio na 36000 godina. Postoje razlčičita gledišta o trajanju ovog ciklusa koji se još naziva Platonova godina ili Velika godina. Obično se računa celim brojevima pa tako dobijamo 720 x 30 = 2160 x 12 = 25920 (26000). Potrebno je dosta preciznog posmatranja i računanja da bi smo dobili tačno trajanje ciklusa. Prema nekim proračunima trajanje ciklusa iznosi 25868 godina a prema drugim 25786 godina, međutim treba imati u vidu da Zodijačka sazvežđa ne zauzimaju jednak broj stepeni u ekliptičkom krugu tako da trajanje ciklusa varira između 25500 i 26000 godina. Zodijačka era je od izuzetnog značaja za astrološko izučavanje istorije i razvoja civilizacijskih tokova. Vraćanje Sunca u početnu tačku svog kružnog kretanja naziva se apokatastaza ali je to i termin kojim se označava periodično obnavljanje sveta nakon velikih kataklizmi kao što su vatrene stihije, potopi i slično. Ovakve kataklizme se dešavaju svakih 13000 godina. Kataklizma velikom vatrom koja je izazvana, po principu polariteta, velikim konjukcijama u konstelaciji Raka desila se pre oko 23000 godina u Eri Jarca a poslednja velika kataklizma, nama poznata kao veliki potop se, po istom principu, desila pre oko 12000 godina u Eri Raka.

Kako se precesija ravnodnevice pomera unazad istim tempom se premeštaju i sfere uticaja koji dovode do periodičnih kataklizmi, ali unapred. Tako, prema astrološkim tumačenjima, sledeća kataklizma treba da odigra na prelasku u Eru Vodolije. No, ovde treba uzeti u obzir privlačne sile polariteta, odnosno Lava kao suprotnog znaka Vodoliji i same osobene karakteristike Vodolije. Osobenost koja bi opisala tu predstojeću kataklizmu se može izraziti rečima "Vatra koja dolazi sa Nebesa". A kada će biti? Sigurno neće biti u jednom danu i zavisi od drugih mnogobrojnih faktora, koje sada neću opisivati. I sigurno neće biti 21. decembra. Era Vodolije još uvek nije ni počela, niti će uskoro. To što se osećaju uticaji koji prate osobenost znaka Vodolije, to je posve nešto drugo i tiče se preplitanja uticaja znakova Zodijaka. Osim toga Svakako treba uzeti u obzir i realne pozicije sazvežđa u odnosu na fiksni zodijak. Fiksna podela zodijaka služi samo kao praktičan sistem za markiranje fenomena i njihovo pozicioniranje na osnovu proračuna, a nikako se ne odnosi na sfere uticaja i ispoljavanja samog dejstva. Precesija ekvinocijuma kao fenomen predstavlja pomeranje Prolećne tačke za 1° svakih 71 godinu, 7 meseci i 16 dana jer osa Zemljine rotacije nije fiksna. Njen ugaoni razmak sa upravnom linijom na ekliptici beskonačno malo varira ali premeštanje ove ose koja se polako okreće oko sebe u periodu od 25.868 godina uzrokuje pomeranje plana ekvatora jer poziciju ovog plana određuju ravnodnevice koje se pomeraju pa otuda i naziv ove pojave. Prolećna tačka koja obeležava ulazak Sunca u sazvežđe Ovna pomeranjem pripada svakom znaku Zodijaka u proseku 2155 godina i 8 meseci. To znači da kada za nekoga danas kažemo da je rođen u znaku Ovna, kažemo da je Sunce bilo u Ovnu ali u konstelaciji, to jest prolazilo sazvežđem Riba. Proračunima je jasno utvrđeno da se SVP (Sintetic Vernal Point), odnosno pozicija tropskih 0° u sideralnom Zodijaku poslednji put poklopila 221. godine nove ere i od tada se, zbog fenomena precesije ravnodnevica, udaljavaju za 1° svakih 71.5 godina. Pozicija i u ovom i u sledeća tri veka je u sazvežđu Riba jer se tropski Zodijak kreće retrogradno duž ekliptike. Dakle, Era Riba je započela 221. godine i trajaće sve do 2376 godine, što znači da ni sveopšte kataklizme neće biti još par stotina godina. Sve ove male prateće kataklizme, promene koje se dešavaju na svim planovima su samo priprema za novo doba koje dolazi i predstavlja opomenu čovečanstvu da konačno zauzme one pozicije koje su neophodne kako bi se civilizacija sačuvala. Da li će civilizacija opstati, zavisi samo od nas i to ne u kolektivnom smislu, već prvenstveno u pojedinačnom. Zbog toga sam i stavio onu opasku, da je spram Univerzuma potpuno beznačajna cifra da li će na zemlji živeti sedam milijardi ili tek nekoliko desetina hiljada osvešćenih ljudi. Konjukcija ili poravnanje sa galaktičkim centrom koje je sada aktuelno, predstavlja ulazak u takozvano prelazno doba ka novom dobu koje dolazi i u ovom periodu nastupaju velike promene u kojima svako mora pronaći svoje mesto za šta je potrebno buđenje i samoosvešćivanje kako bi se došlo do spoznaje.

Dalje, na šta hoću posebno da skrenem pažnju jeste novoproklamovana notorna glupost o pretvaranju zemlje u zvezdu i prelasku u petu dimenziju. Koliko mora da bude glup čovek koji živi u XXI veku pa da poveruje u to da se "Zemlja pretvara u zvezdu"? Zemlja je planeta, hladno nebesko telo koje se i dalje hladi. Okreće se oko Sunca, kao i sve druge planete u Sunčevom sistemu, koje će ostati samo planete, i nikada se nijedna neće pretvoriti u zvezdu, ni najveći i gasoviti Jupiter, a kamoli mala i hladna Zemlja. Zemlja je prilično mala ako je uporedimo sa Jupiterom, koji je od Zemalje teži 319 puta, ili sa Suncem, koje je teško kao 335.789 Zemaljskih kugli. I ostale zvezde su teške kao Sunce i čak teže od njega. Sunce je mala zvezda u Svemiru, tačnije nalazi se među najmanjima, i mala je verovatnoća da postoji i 2 puta manja, a kamoli 1300 puta manja, kao što je to Zemlja. Zvezda je zvezda, a planeta je planeta. Ali budala može da poveruje da se Zemlja pretvara u zvezdu, jer je budala koja može da poveruje u svaku baljezgariju koju čuje. Crkva je nekada tvrdila da se Sunce okreće oko Zemlje iako je heliocentrična koncepcija bila znana još u antičko doba.  I danas ima raznih budala koje tvrde svakakve gluposti među kojima je ova poslednja, "pretvaranje Zemlje u zvezdu", glupost nad glupostima. Tvorci nove "tralala" teorije ne izneše ni jednu činjenicu u odbranu svoje teorije, osim što im je to "javljeno" iz viših dimenzija. Nemojte samo smetnuti s uma koliko je bilo i koliko danas ima onih kojima se nešto "javlja". Zanimljivo je da se ova teorija pojavila među samoproklamovanim guruima "sangejzinga" koji pri tom ni o energiji Sunca, odnosno Vatre i Svetlosti, te čistog Etera ne znaju ama baš ništa. Pre će biti da ih je Sunce previše opalilo po glavi te im se svašta "javlja". Očigledno da ne znaju kako se to radi, jer Solarna joga nije samo gledanje u Sunce, niti je to samo stvar fizike. Ona je prvenstveno duhovna stvar pomoću koje se vrši absorbcija životne energije koja proistiće iz Vatre i Svetlosti Sunca. Radi se o procesu, koji ja nazivam samoeterizacijom elementom Vatre iz energije Sunca, a za to je potrebna i određena vrsta mentalnog usredsređenja. Joga koja se zasniva samo na fizičkim elementima nije joga. To je isto kao i kad se govori o postu. Post nije samo puko uzdržavanje od mrsne hrane, što bi bila samo obična i prosta dijeta. Post je pre svega duhovno usredsređenje na najviše spoznajne vrednosti koje fizički post samo prati i omogućava lakši pristup spoznajnom jer eliminiše vezujuće sile. Fizička strana posta kroz uzdržavanje od mrsne hrane, seksa i drugih ovosvetskih sklonosti služi samo za kidanje ili privremno zamrzavanje vezujućih sila koje onemogućavaju pristup višim spoznajnim i duhovnim vrednostima. Dakle, Solarna joga, ukoliko je ne prati duhovnost, može biti čak i opasna. Upijanje energije Sunca bez znanja i sposobnosti transformisanja te energije unutar samog bića, može delovati isto kao što deluje i droga koja se unese u organizam. Ne samo što može pogubno delovati na zdravlje već može izazvati i opasne halucinacije i priviđenja te gubljenje zdravog razuma. Otuda je i razumljivo bezumno buncanje samozvanih sangejzing gurua o zemlji koja se pretvara u zvezdu. Neću više o ovome. Nema prelaska u petu dimenziju, niti će Zemlja postati zvezda. Ljudi su kao bića fundamentalno i zvezdana (astralna) bića koja pored fizičkog poseduju i svoje astralno telo. Prema tome, šta koga sprečava da u bilo kojem trenu izađe svojim astralnim telom u bilo koji svet ili dimenziju. Za to nije potrebno nikakvo generalno preobražavanje.

Priče o apokalipsi, sudnjem danu, armagedonu i konačnom obračunu dobra i zla ispredane su u prošlosti nebrojeno mnogo puta. O tome ne treba ni govoriti niti treba analizirati takve nebulozne tvorevine bolesnih ljudskih umova. Nikada se ni jedna od ovih priča nije obistinila niti se išta čak i približno tome dogodilo. Ništa se od toga neće dogoditi ni ovog 21. decembra. Konačnost, o kojoj sam već pisao u serijalu tekstova pod nazivom "Tajna Univerzuma", ne postoji. Kada bi postojala konačnost, tada bi se sve zaustavilo i iza konačnosti ne bi postojalo ništa, odnosno sve bi prešlo u Nepostojanje. Međutim kako je to prema Univerzalnim Zakonima nemoguće, tako ni konačnost ne postoji. Već sam u gornjem tekstu objasnio da u Univerzumu postoji ciklično kretanje kroz vreme koje obrazuje spiralu spirale i tako "ad adfinitum". Ta periodična uništenja i periodi kataklizmičnih pojava su sasvim normalna i uobičajena pojava u Svemiru. I nikako ne označavaju kraj sveta niti konačno uništenje, već predstavljaju potvrdu neuništivosti životvorne sile koja se neprestano kreće što je i jedan od temeljnih Zakona Univerzuma. Stoga je i negovanje kulta smrti, uništenja, razaranja i apokaliptičnih teorija, naročito onih opisanih u najbesmislenijoj knjizi ikada napisanoj, novozavetnoj Apokalipsi Jovana bogoslova, protivno je fundamentalnom ustrojstvu Univerzuma i protivno je Sili Života. Evo, pogledajmo na primer ljudsko telo. Svakodnevno u ljudskom telu odumiru milioni i milioni ćelija i isto tako milioni i milioni novih ćelija se stvaraju. To se zove život. Sad, ovde će neko reći - da, ali čovek ipak na kraju umire. Međutim ni to nije tačno. Umire samo fizičko telo, a ne i ljudsko biće. Ono nastavlja svoj život iznova i iznova kroz nebrojene inkarnacije. To je život. Ljudsko biće, koje se karakteriše kao mikrokosmos, analogno i sledstveno Zakonu "kako Gore, tako Dole", ogleda se kao odraz istog procesa koji se i u Univerzumu odvija. Galaksije nastaju, rastu, razvijaju se i žive milione i milijarde godina i kada zavše svoj ciklus proguta ih Crna rupa koja se nalazi u središtu svake galasije. Čak i taj proces traje vremenski veoma dugo. Ali to "usisavanje" galaksije u Crnu rupu ne predstavlja smrt, niti nestanak galaksije, već njen preobražaj u novi život. Sa druge strane Crne, nalazi se Bela rupa iz koje kulja nov mlad i preobražen život nove galaksije u nastajanju. To je život. Tako je bilo oduvek i tako će uvek biti. Zaista, bilo bi bolje svakom da o životu razmišlja, a ne o smrti, uništenju i apokaliptičnom razaranju. Život živi samo onaj ko na život gleda i takvom se smrt u očima ne ogleda.

Odbacite svaku naklonost umišljenim mudracima i samozvanim guruima koji vas lažu i obmanjuju lažnim interpretacijama onoga što Priroda Stvarnosti jeste. Okanite se verskih vođa čiji je jedini zadatak da hrane vaše strahove od uništenja iskajući vam zadnji atom snage i životnu slilu primoravanjem na pokornost, poslušnost i robovanje. Oni su ti koji hoće da vas žigošu kao stoku, da vas obeleže kao svoje stado. Priče o pastirima i ovcama nisu samo parabole o dušebrižnicima već "premazana" činjenica o njima kao gospodarima i ostatku čovečanstva kao stoci. Oni kao stoku tretiraju ljude iako pričaju o neizmernoj ljubavi, kao stoku koju čuvaju u torovima izvan kojih "nema spasenja", kao stoku koja se tovi strahom ne bi li postala hrana njihovim egregorima i njima samima čije nametnute običaje ljudi sprovode i kojima svoje molitve uznose zarad lažnog obećanja i nade u bolje sutra koje nikako da svane, kao stoku koja se iz torova pušta da se međusobno u ratovima kolje kako bi se vernost i odanost na ispit stavili i ujedno kontrolisala populacija na onom nivou koji oni mogu da kontrolišu svojim manipulacijama. Nedajte im svoju životnu energiju. Ne hranite njihove bolesne i vampirske duše.

Ne okrećite svoje lice ka prevarantima koji iz njihovih redova dolaze s velikom pompom kao brižni ljudi koji razotkrivaju tajne vladara iz senke, iluminata i ostalih moćnika koji pripremaju mikročipovanje, šire genetski modifikovanu hranu, bacaju razne otrove (Chemtrails) i ostalo farmaceutsko i industrijsko đubre. Kad se pojave oni poput sive eminencije teorija zavere Dejvida Ajka i njemu sličnih, namamiće vas upečatljivim i argumentovanim razotkrivanjem tajni i misterija, a potom će vas uvući u vrtlog laži i obmana pozivanjem na opšte kolektivno buđenje i osvešćivanje, te pripremanje za prelazak u neke nove dimenzije gde caruju večni život, blagostanje, mir i ljubav. Potpuno je to ista priča poput one koju i dalje šire verske vođe, samo što je ova namenjena ovom novom dobu u kojem se religijske forme masovno napuštaju. Nova forma da zameni staru. Zar zaista mislite da neko može tek tako i olako da razotkriva tajne skrivene a da oni koji tajne čuvaju i obmanivanjem vladaju na to mirno gledaju. Takav zaista ne bi ni jutro dočekao, a kamo li silne knjige pisao i svetski brend postao u koji se već milioni kunu i slave njihovu navodnu naklonost ljudskom rodu. Iz iste kante splačina oni dolaze s jednim ciljem da vas opet prevare i u iluzijama učvrste.

Razlog zašto danas tajni vladari tako ubrzavaju sprovođenje svog programa je u tome što znaju da nastupa doba promena. Njihov je cilj da to novo predstojeće doba iluzijama preoblikuju u svesti većine ljudi ne kao istinske promene koje jedino mogu biti individualne, već kao opet neke kolektivne i sveopšte koje pozivaju na novo sledbeništvo njihovim idejama. Tačno je da se osećaju veliki uplivi energije iz središta naše galaksije, što je odlika ciklično spiralnog kretanja kroz vreme. Međutim tu nema nikakve kritične tačke prelaska, pa tako ta tačka ne može ni biti ovaj 21. decembar. Poravnanje sa galaktičkim centrom je samo marker cikličnog kretanja i označavanje kraja jednog i otpočinjanja novog ciklusa.

U čemu se satoji ova obmana. Kažu da se događa stvarna žarišna tačka transformacije, odnosno nastupanje novog ciklusa svesti koji je poput Kapije ili Portala koji se otvara za one koji su spremni da kroz njega prođu u jedno više stanje svesti. Dalje tvrde da kada se propusti iskoristiti otvaranje ove Kapije, ciklus počinje iznova dok se ne otvori sledeća Kapija. Objašnjavaju da ovo s čime se sada suočavamo, jer se radi o jednom velikom ciklusu, nije samo obična Kapija Svesti, već ogroman ponor mogućnosti za globalnu transformaciju kakva nam je iz sadašnje perspektive neverovatna. To čak i potkrepljuju tekstovima raznih religija i misterijskih škola koje ovo i simbolički najavljuju već hiljadama godina. "Veliku smenu doba“, kako objašnjavaju, najavljuju i mnogobrojne kataklizme u vidu prirodnih nepogoda koje su sve učestalije i sve izraženije i razornije. Nikada, niti u jednom starom spisu nije zabeleženo opšte otvaranje portala ili prolaza u neke druge svetove i dimenzije kroz koji se može proći ili preći kolektivno. Taj put je oduvek bio krajnje individualan i oduvek je to mogao svako učiniti sam za sebe. I danas je tako. Ništa vas ne sprečava, ako znate kako da to učinite, da učinite odmah ili bilo kad, kad se osetite spremnim. Za to vam nije potreban nikakav ciklus pa čak ni ovaj veliki. Problem je što ogromna većina, uzgred i funkcionalno nepismena većina koja nije u stanju ni tri rečenice da poveže u celinu kako bi razumela o čemu je reč, veruje u takve priče samozanih gurua i vođa u bolje sutra, da ništa ne treba da rade, samo da se njihovom vođstvu predaju i da će ih oni povesti i kroz portal uvesti u novi svet večnog života, radosti, blagostanja, sreće i sveopšte ljubavi. Nekoliko otrcanih fraza, potpuno istih koje i verske vođe pričaju milenijumima unazad. I ništa više od toga. Novi "pastiri" i nove ovce. Ja vam kažem - nikakav se globalni portal neće otvoriti ni ovog 21.decembra, niti bilo kojeg dana u budućnosti, sve dok ne shvatite da portal mora svako sam za sebe da otvori, i da je svako, sam po sebi, tvorac i kreator sopstvenog života u skladu sa Univerzalnim Zakonima. Zato okrenite lice svoje od lažnih proroka, spasitelja, vođa samozvanih gurua koji sebe nazivaju "prosvetljenima". Ne vode vas oni ni u kakav novi svet, već u novi tor da se tovite kako biste postali hrana njihovom bolesnom i izopačenom egu.

Da pomenem još i ovo. Greg Braden je u knjizi "Awakening To Zero Point" (Otkrivanje nulte tačke) opisao da se promene dešavaju i da je otkrivena nova frekvencija vibriranja energije iz središta naše galaksije, koja utiče na Sunce i preko Sunca na Zemlju i ostale planete delujući na magnetne sile koje ne samo što održavaju poredak, već dovode i do promena koje su nužne u svakom kretanju i usavršavanju kroz to kretanje. To je tačno, ali to što je nauka tek skoro počela da otkriva i registruje ovakve i slične pojave nema nikakve veze sa ovim novim i malumnim teorijama. Takve promene događale su se i u prošlosti. Sunce je i tada bilo Sunce, odnosno zvezda, a Zemlja je bila Zemlja, tj. planeta kao i sve ostale. Tako je bilo milionima godina unazad, tako će ostati i milionima budućih godina. "Sve teče, sve se menja" - tvrdio je Heraklit mračni. I nije pogrešio. To je jedan od osnovnih Univerzalnih Zakona. Promene koje se neprestano događaju, nikada nisu trenutne niti sveopšte, već postepene i dugotrajne, čak i kada to po svojoj učestalosti i intezitetu deluje kataklizmički. Razlog tome je upravo u Univerzalnim Zakonima koji omogućavaju ono što se naziva prlagođavanje, odnosno preobražavanje zajedno sa preobražavanjem čitavog Univerzuma. Tačna je i činjenica da Zemlja usporava svoje kretanje, da slabi njeno magnetno polje i da dolazi do promene polova. Magnetno polje Zemlje postepeno slabi više od 1.500 godina unazad. Dakle taj proces promena koje se dešavaju traje skoro čitavu jednu eru i to baš zbog toga da bi život opstao i kroz prilagođavanje se i sam transformisao kroz vreme. Iako su ove promene praćene većom učestalošću prirodnih nepogoda, sve se odvija postepeno i gotovo neosetno. Rotacija Zemlje neće biti zaustavljena, niti će vreme da stane, već će usled promene polova doći i do promene kretanja Zemlje. To ne samo što je moguće, to se i u prošlosti dešavalo. Ni vreme, ni Zemlja, niti bilo šta što postoji ne može da se zaustavi niti da stane. To bi značilo onu konačnost za koju sam objasnio da ne postoji, jer ono što stane zači da je doseglo konačnost i prešlo u nepostojanje. Vreme, iako se definiše kao fizička kategorija, predstavlja sponu, vezujuću silu između fizičkog i duhovnog i ako bi vreme stalo ta bi se spona prekinula i više ništa ne bi postojalo.

Zato dragi moji, otvorite oči svoje i isto tako osluškujte svet oko sebe. Osluškujte i pazite na svaku reč. Okrenite lice svoje od slepaca koji bi vodiči da vam budu. Tamo gde vas takvi pozivaju, dno je dna sa kojeg se teško može vratiti.



 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 00:45