Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 87

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 87

Egopatologija - Neizlečiva bolest duše?

U potazi za Istinom ne pomažu nikakva "sita i rešeta" jer ako zahvatiš sa gomile laži, laž je sve što zahvatiš

02.12.2012

 

U sumerskim je spisima ostalo zapisano (Knjiga Mrtvih XV: 23-26):

"Ne zaboravi, moj ludi čitaoče, da ste ti i svi ljudi stvoreni iz krvi Kingua, užasne moći drevnog Dagona. I tela su vaša od tela Tiamat, drevne Zmije i Majke svega stvorenog. Sve je u krvi vašoj zapisano jer je krv Voda Života. Stari Bogovi koji nadvladali su Drevne, bljeskom Svetlosti su zatvorili moć koja vam je po prirodi data. Čovek nije biće Svetlosti kao što mislite. Priroda je ljudska Demonska. Bogovi su Stari to učinili da na rođenju svaki čovek se iz vlažne vode rodi na suvom vazduhu i iz Tame na Svetlost izađe. I kada Svetlost ošine Tamu u bljesku, sav Zapis Večnosti se ogradi Preprekom Zaborava da duša ne spozna bit svoju. I zbog toga su Bogovi ostavili Zavete čoveku i zapovesti da ih sledi. Ali avaj, gledaj svuda oko sebe kako priroda Demonska uzima svoj danak i čovek ne zna zašto. Gledaj na sva dela ljudska kako su većma podla i zla, kako su puna mržnje i užasa, i niko ne zna zašto. Ni Demonske sile nisu tako ogavne i na takvo zlo spremne kao što čovek jeste, i niko ne zna zašto. I Anđeli Svetlosti i Demoni Tame slede Zakon, samo čovek Zakon ne sledi. Ne može čovek protiv prirode svoje, ne može protiv krvi Kingua koja u žilama njegovim tutnji. Čovek je biće Zla i samo Spoznajom može uzdići svoj Duh stvarajući Ravnotežu svoju sa Svemirom celokupnim. Ali znaj da Ravnoteža nije kada rukom jednom činiš dobra dela, a drugom stvaraš zlo. Ni hiljadu dobrih dela ne može zaseniti jedno zlo, niti hiljadu zala može jedno dobro prekriti. Od postanka se vodi rat između Sila Svetlosti i Sila Tame. U našem Svemiru čovek je kruna tog Rata u kome pobednika nema. Takav je Zakon. Pobednik možeš biti samo kada se duhom izdigneš kroz spoznaju prirode Svetlosti i Tame, kada se ne činjenjem dela izdigneš iznad svakog dela. Zbog toga su sveštenici oduvek skrivali Znanje, kako bi čovek kroz unutrašnju spoznaju otkrio pravu Prirodu Stvarnosti."

Ljudi zaista imaju pogrešnu predstavu o sebi samima. Bilo bi naporno zalaziti u analizu zašto je to tako. Dovoljno je reći samo to da čovek nije ono što misli da jeste. Stvaranje čoveka je opisano na glinenim pločama iz doba Sumera, najstarijim pisanim spomenicima za koje znamo. Čovek, kakav je danas, nastao je od modifikovanog primata intervencijom Bogova, i to mešanjem krvi Drevnog Kingua (predvodnik vojske Drevnih i zapovednik svih demonskih sila) sa krvlju primata koji je nastanjivao Zemlju u to vreme. To je i jedino objašnjenje koje postoji za činjenicu da se homo sapiens pojavljuje naglo i iznenada potiskujući dotadašnje neandertalce i kromanjonce, što nauka još uvek nije uspela da objasni kako se i zašto dogodilo. Kada su Anunakiji, po naredbi Bogova oblikovali novog čoveka, on je trebao da postane ne samo rob koji će raditi za svoje gospodare kao do tada, već je tebalo da postane i vojnik koji će za gospodare ratovati. Zbog toga je s namerom baš krv Kingua pomešana s krvlju prvobitno stvorenog čoveka još u pradavno doba. Šta god čovek mislio o sebi i svom poreklu istina je da, iako stvoren po volji i prirodi Bogova, njegovim venama tutnji demonska krv. Zbog toga je čovek ne samo nalik Bogovima koji ga oblikovaše, već je više nalik Drevnim Bogovima i po moći i po snazi. I kad su shvatili šta su stvorili mešanjem krvi odmah su učinili da se glavni gen, koji je nosilac svake moći, ugasi i zamre u biću čovekovom. Taj umrtvljeni gen ne dozvoljava da ceo mozak čovekov funkcioniše i čini da ukupna svesnost Univerzuma rođenjem ostane zakopana u dubokoj podsvesti. U početku su ljudi, poput Drevnih Bogova, bili hermafroditna bića, a od tada se razdvojiše na muško i žensko. I od tada svo znanje i spoznaja za čoveka ostade skrivena. I tada čovek posta smrtno biće poput svakog drugog stvora koji zemljom hoda. Vremenom se čovek namnožio i zavladao zemljama. Bogovi su otišli u svoje svetove, a čovek, ni bog ni životinja ostade da živi po sopstvenim nagonima.

Dalja nam je istorija ljudskog roda, manje ili više poznata. Ali su tajne mnoge ostale zabeležene i u spisima raznih naroda skrivene. Anunakiji koji su ostali da među ljudima žive kao čuvari znanja, inicirali su stvaranje religija kako bi znanje sistemski ostalo skriveno i čoveku nedostupno. Jer, ako bi čovek došao u posed ovog znanja mogao bi sebe većim učiniti i od Bogova, svojih stvoritelja. Potomci drevnih čarobnjaka - Maga, sve ovo znaju i danas, ali oni su od davnina prokuženi i od većine odbačeni. Mnogi se danas nadaju i misle da su Anunakiji ili Elohimi kako ih drugačije nazivaju, prijatelji čoveku, da će doći ponovo i na Zemlju doneti "hiljadugodišnje" carstvo blagostanja i sreće. Ali neće. Samo će pomor i užas doneti. I to već uveliko čine pripremajući čovečanstvo za novo doba velikog ropstva koje dolazi. Ni magovi više nisu nikakva pretnja. Lomače su odavno zgasle. Neprijatelji čoveka već odavno svu vlast u svojim rukama drže. Sistemska laž koja je vekovima, čak milenijumima izgađivana genetski je usađena u prirodu svakog čoveka koji se rađa. Sve ono što život čoveka danas čini je plod laži. I sam život je laž. Neizmerna laž. I sve dok čovek se ne otrgne i iz nutrine svog bića laž ne izbaci on neće imun biti na laži koje spolja neprestano dolaze i opsedaju da zaposednu svaki damar njegovog bića.

Onaj ko ego svoj odbaci, svaku laž sa njim će odbaciti istog trena. Samo je takav imun na svaku laž koja spolja stremi dušu da opčini. I onaj koji potpunu ravnotežu energija u nutrini svog bića uspostavi sjedinjujući krv božansku i krv demonsku otvoriće za sebe Univerzum ceo i postaće kao jedan od Njih, Drevnih koji su hodali Zemljom. Kaže se u spisima starim da će Oni opet doći i hodati Zemljom, no neće se Bogovi vatiti niti će kakva bića iz Svemira Zemlju pohoditi da je osvoje. Dolazili su oni uvek i sada dolaze i biće ih i ubuduće. Ali zemljom će Drevni hodati ponovo kada čovek postane kao jedan od Njih. Toga se najviše plaše Anunakiji i sluge Bogova. Preobražen čovek u iskonsku prirodu svoju je Njima najveća pretnja.

Uobičajeno je shvatanje da su Bogovi bića dobra, bića Svetlosti i naklonjena ljudima, a da su Demoni bića Tame, zla i užasna stvorenja koja muče i opsedaju ljude nanoseći im bol i patnju svake vrste. Ovo je najveća zabluda koja je usađena u ljudsku svest. Sa pojavom monoteističkih religija ova laž nad lažima pretvorena je u istinu. Kada Bog kaže: "Ja sam Bog tvoj i nemoj imati drugih Bogova osim mene", On ne kaže da nema drugih Bogova i da je on jedini, već naređuje čoveku da samo njemu svoje molitve i žrtve prinosi, da sve druge odbaci smatrajući ih svojim protivnicima. Kasnije se to doktrinarnim filosofsko teološkim manipulacijama reči utvrdilo kao teorije i učlvrstilo kao dogme, kao nešto što se ne osporava, kao nešto u šta se predano veruje bez ikakve sumnje. To je tipično proizvedena robovska svest. Čak se ni ropstvo tu neosporava. Svaki vernik će vam reći: "Ja sam rob Božiji" ili "Ja sam sluga Bogu svojemu".

Sve je pretumbano i izokrenuto u ovom svetu našem pojavnom. Pogledajte kako se svakodnevno govori o tome šta je dobro, pravedno, ljudski i po zakonu božijem, i sa druge strane, šta se sve kao zlo, nepravda ili đavolska rabota kvalifikuje. I tako vekovima, iz dana u dan. Kažu da su devedeset odsto populacije vernici, ljudi koji teže dobru i pravednosti. Prosto je čudno to kako svet u kojem ogromna većina veruje u Boga ili Bogove, čini dobro i teži pravdi, sve više, brže i sve dublje tone u bezakonje, užas, nepravdu i zlo svake vrste. Zar je zaista moguće da je desetak ili manje procenata onih koji obožavaju Demone i druga bića Tame jače i moćnije od od ove ogromne većine? Tu nešto nije uredu. Tu neko nekog veoma laže, a kako stvari stoje, izgleda da svi lažu sve i čini mi se ponajviše da zapravo čovek sam sebe laže i obmanjuje najviše. I tako svi žive u laži. Lažima se hrane, laži oko sebe šire, laži sakupljaju i razmenjuju, laž proizvode i prodaju, lažima se upodobljavaju, lažima vladaju, lažima veruju i lažima se nadaju. Sve je laž. Čitav svet nam je od laži sazdan.

I gle opet kako "vernik" skače i na sav glas viče: "Tako je. Đavo je od pamtiveka laža i otac laži. On je knez ovoga sveta". Pa nije li to onda priznanje da je zlo iako deset puta manje čak deset puta od dobra jače? Tu opet nešto nije uredu i tu opet neko nekoga laže. E moj "verniče", pa kad znaš šta je dobro, kako onda u laži živiš? Zašto laž primaš u sebe i sa njom oko sebe živiš? Nije li logično da onaj ko u istini stoji da ga laž ne dotiče? O "verniče", imaš li ti oči da vidiš, i imaš li uši da čuješ? Ako imaš, kako laž ne vidiš i laž oko sebe ne čuješ? Odgovor je ovde posve prost. Sve je laž. Čovek samo misli da zna šta je istina, ali ne zna, jer u laži stoji i kroz laž na drugu laž gleda. Da nije tako, ovaj bi svet bio posve drugačiji.

U svetu istine sve je istina. Tamo laž ne postoji jer laž nije suprotnost istini već pokušaj da se istina sakrije i zameni. Zato ne postoji mala ili velika istina. Istina je uvek i samo istina. Možda ovo zvuči apstraktno i nerazumljivo, ali je potrebno da se kaže kako bi se razumelo šta je to laž. U svetu laži postoje male i velike laži. I svaka je laž u početku bila mala. Laž je kao kvasac, ona neperstano raste u težnji da preraste istinu. Laži se i međusobno tuku u jedna drugu proždiru ne bi li što više narasle. Iako laž fundamentalno ne može da preraste istinu, ona može toliko da naraste, da istinu zaseni tako da je oko ne može videti. Laži takođe imaju i svoje instinkte. Velike uvek nastoje da se održe, nadvladaju sve druge i uvećaju ne birajući sredstva. Velika laž tvrdi da je ona istina, jer da nije tako ona nikako ne bi mogla biti toliko velika. One pak male, neprestano pucaju od zavisti i ljubomore. Kadkad se i međusobno udruže ne bi li postale veće u nameri da velike napadnu. I tako svetom laži tumaraju i oni koji nastoje da razotkriju ove laži velike. Oni nose sa sobom sito pa kad zahvate s gomile laži te proseju, ono gle, u situ zaista ostanu laži velike. Tako male laži razotkrivaju laži velike i polako ih rastaču, ali njihova je priroda ista i namera im je jedina da postanu laž velika. Priroda laži je u suštini takva da njoj nije uopšte važno kolika je koja laž, ni to da li će neka propasti. Njoj je važno da kao laž opstane. Zato je laž "smislila" genijalno oruđe, sito koje je metnula u ruke onih koji navodno za istinom tragaju. I kad se u tom prosejavanju kakva velika laž ulovi, niko više ne pita šta je sa onim lažima sitnim koje kroz sito prođoše? A one prođoše i ostaše da rastu i uvećavaju se. I tako od pamtiveka, svet laži živi, raste i stalno se preoblikuje zamećući tragove. U potazi za Istinom ne pomažu nikakva "sita i rešeta" jer ako zahvatiš sa gomile laži, laž je sve što zahvatiš.

Ako je sve laž, kako onda da dođemo do istine? Kako da uđemo u taj svet istine u kojem laž ne postoji? Odgovor je jednostavan. Kad odbaciš ego (lažno ja) sa njim nestaje i svaka laž. Rasprše se laži poput dima u vazduhu čim se iskonsko Sopstvo (istinsko ja) razbukta u plamen života. I zaista, sve dok čovek ne odbaci svoje lažno ja, istinsko ja se nikada neće probuditi. Ima danas mnogo onih koji sebe nazivaju "ratnicima svetlosti" i koji se navodno sa silama Tame bore. Neki među njima čak najavljuju i konačnu pobedu Svetlosti nad Tamom. Nasuprot njima i "ratnici tame" postoje i oni sasvim drugačije od ovih prvih Tamu prikazuju nazivajući je večnom, sveprožimajućom i nepobedivom. Jeste da je tako od pamtiveka, no još niko nikad ne pobedi, čak ni jednu "bitku" još niko ne proslavi kao pobedu. Zašto? Nije li rečeno: "Od postanka se vodi rat između Sila Svetlosti i Sila Tame. U našem Svemiru čovek je kruna tog Rata u kome pobednika nema. Takav je Zakon. Pobednik možeš biti samo kada se duhom izdigneš kroz spoznaju prirode Svetlosti i Tame, kada se ne činjenjem dela izdigneš iznad svakog dela." Ne razumeju "ratnici" ni prvi ni drugi prirodu Svetlosti i Tame. Ove dve sile su istovremeno dva osnovna vida suptilne tvari iz kojih su sazdane sve tvari stvorene. Nisu Tama i Svetlost suprotstavljene sile, već sile obstojstva svake tvari. Nema postojanja izvan Tame, niti je postojanje bez Svetlosti moguće. O konačnosti sam nogo pisao i pomalo se osećam umorno od tog ponavljanja jedne te iste misli. Ono što je doseglo konačnost znači da je došlo do svog kraja iza kojeg sledi nepostojanje. Kako nepostojanje nije stanje postojanja tako je i insistiranje na "borbi" između Tame i Svetlosti i najavljivanje "pobede" besmislenost koja poništava sveukupnost postojanja. Prema drevnom učenju postoji sedam elemenata, odnosno sedam principa ispoljavanja sveukupnog postojanja. Ovo učenje je gotovo nepoznato, jer je uobičajeno da se govori četiri elementa: Vatri, Zemlji, Vazduhu i Vodi, a u pojedinim sistemima se Eter izvodi kao peti element. Ovo je sasvim ispravno, ali znanje drevnog nasleđa nam govori o još dva elementa, odnosno principa: Svetlosti i Tami.

Fizički elementi koji mogu biti grube i suptilne materijalne prirode su Vatra, Vazduh, Voda i Zemlja. Njihovi numerički ekvivalenti su 1, 2, 3 i 4. Ne-fizički elementi suptilne materjalne prirode su Eter, Svetlost i Tama. Numerički ekvivalent za Eter je 10, dobijen zbrajanjem vrednosti fizičkih elemenata: 1 + 2 + 3 + 4 = 10. Eter je, prema tome, suptilna Jedinica (1 + 0 = 1). Ovo znači da su četiri gruba elementa potekla od Etera. Zbog toga je Eter nazvan Prvim Uzrokom i treba ga shvatiti kao Prvu Silu. Svetlost i Tama su najviši suptilni izraz stanja materije i imaju istu numeričku vrednost 0 (nula). Redosled elemenata prema drevnom učenju je sledeći: Tama, Svetlost, Eter, Vatra, Vazduh, Voda, Zemlja, Tama.

Sedam elemenata je izraženo kroz osam, Beskonačnu položenu osmicu ∞. Tama se pojavljuje na početku i na kraju niza. To je zbog toga što je Tama element koji okružuje Sve. Iz Tame dolazi Sve i u Tami Sve nestaje, da bi kroz Svetlost ponovo postalo. Tama je zapravo Apsolutna Nula. Ona skriva Beskrajna nepregledna prostranstva Drevnih Bogova. Svetlost je pak, Prva Energija, Prva Iskra postojećeg. Svetlost je Srce Tame. Bez Tame, ne samo što se Svetlost ne bi mogla raspoznati, nego je bez Tame uopšte ne bi ni bilo. Isto tako, ko bi Tamu mogao spoznati da nije Svetlosti? Potpuno je pogrešno shvatanje da je Tama negativan, a Svetlost pozitivan princip. Ovu relaciju stvorio je ograničeni um čoveka u nemogućnosti da spozna Tamu. Čovek vidi Svetlost, pa je stoga doživljava kao nešto pozitivno, kao dobro. Tamu um ne može obujmiti i iz toga proističe da je ono što je nepoznato i neshvatljivo, negativno i zlo. U magijskoj literaturi ćete naići na stav da se Svetlost zasniva na principu Vatre, da je Svetlost bez Vatre nezamisliva i zbog toga je smatraju jednim vidom Vatre. Takođe, kao suprotnost Svetlosti, Tamu izvode iz principa Vode. Ovo su potpuno pogrešna shvatanja i učenja zasnovana na fizičkim osobinama Vatre i Vode. Tačno je da Vatra emituje Svetlost, ali ne zato što je Svetlost osobina Vatre, već zato što je Svetlost suština Vatre. Svetlost je, isto kao i Tama, suština svakog fizičkog elementa. Vatra je, stoga samo niži, fizički, izraz Svetlosti. Kako je Tama Apsolutna Nula, tako je Svetlost Manifestovana Nula. Nula koja se manifestuje kroz 10, kao simbol svetvarnosti - Eter.

Svetlost kada se prelomi kroz prizmu vidi se kao spektar svih boja (duga). U Svetim Knjigama je ostalo zabeleženo da su Bogovi, Bića Svetlosti, posle Velikog Potopa, kao znak Zaveta između Nebesa i Zemlje, između sveta Bogova i sveta ljudi, pokazali čoveku Dugu, Pečat Svetlosti na Nebesima. Od tada se posle kiše, pod zracima Sunca uvek vidi Duga, kao znamen ovog Saveza, ali i opomena čoveku. Bogovi su, dakle, Bića Svetlosti. Njima su upućene molitve, Njima se pevaju himne i hvalospevi. Oni se zazivaju da Put osvetle i um prosvetle. I mnogo je Bića Svetlosti još. O Njima govore Svete Knjige i Grimoari magova vičnih. Ali i bića Tame su iste božanske prirode i moći jer njihov je uticaj na Zemlju veliki, ali ljudi to ne znaju. I veliki je strah među ljudima od ovih Demona. Oni su bića Tame i Bezdana, Veliki Duhovi kraljevskog dostojanstva. Ima onih koji će reći da su Oni zlo i tako svoju decu uče. Ali zlo je upravo to što čine. Ne znaju da je rečeno za Duhove svih Nebesa: "Oni su samo zlima zli". Jadni su ljudi koji za Bogove, čija je suštinska priroda sazdana od elementa Svetlosti, kažu da u oni bića dobra koja dobro čine, ljubav, radost i blagostanje donose. I jadni su isto tako kada za Demonska bića tvrde da su oni zlo i da samo užas, bedu i jad donose čoveku. Ako ste pažljivo čitali svete knjige i druge stare spise, mogli ste zaključiti da su i sami Bogovi činili dela koja se mogu kvalifikovati kao neprevaziđeni zločini nad rasom ljudi. Eto primer: neki analitičari su proučavanjem jevrejskih svetih spisa izveli broj ljudi koje je Jahve, Bog Jevreja, ali i hrišćana ubio u svojim osvetničkim pohodima. Prema ovom popisu onih koji se spominju, sabrano je 2.391.421 ljudsko biće, međutim to koliko je ljudi pobio Bog nije, niti može biti utvrđeno. Koliko ih je pobio u potopu, koliko živih spalio u Sodomi i Gomori? Koliko je Egipćana pobio prilikom izlaska Jevreja iz Egipta? Tu je sigurno nemoguće sve prebrojati. Treba li ovde da spomenemo i sve zločine koje su ljudi počinili nad drugim ljudima u ime ovog Boga? Takvog među nama nema koji bi zla i zločine nad ljudskim rodom mogao pobrojati. I ovo je samo jedna slika, a šta ćemo sa svim ostalim slikama Bogova i njihovih dela? Istina jeste da su i demonska bića, čija je suštinska priroda sazdana od elementa Tame, činila ono što se kao zlodelo kvalifikuje, ali čini mi se da njihova dobra dela svi zaboravljaju da spominju. Besmisleno je na bića Svetlosti i Tame gledati kao na bića dobra i zla. I jedni i drugi su božanska bića i mogu činiti što im je volja. Problem nastaje kada čovek, koji ne razume ni prirodu Svetlosti niti prirodu Tame, Svetlost veliča i slavi, a zastorom Tame prekriva um drugog čoveka kako bi istinu prikrio. No ovaj čovek ne skriva istinu zato što zna šta je istina, već baš zato što istinu ne zna on svoje neznanje za istinu proglašava. I tako nastaje laž, svet laži u kojem se vodi lažni rat između Svetlosti i Tame. A čoveku koji u laži živi, laž širi, za laž se bori, laž stvara i u laž veruje, smeju se i Bogovi i Demoni. Uživaju i jedni i drugi i naslađuju se ljudskom glupošču.

Probudi se, o čoveče!. Tvoja priroda nije ni od Bogova ni od Demona, iako si od prvih stvoren i krvlju drugih oblikovan. Tvoja je priroda od Drevnih Bogova koji iz Tame dolaze i koji Svetlost nose. Teško je ovo razumeti i zbog toga je simbol Bafometa teško shvatiti. On je sjedinjenje crnog i belog, ženskog i muškog, mikrokosmosa i makrokosmosa, dobrog i zlog, pozitivnog i negativnog te predstavlja savršeni princip Uravnoteženja izdizanjem iznad Suprotnosti kroz interaktivno dejstvo svih Sedam Univerzalnih Zakona. Desnom rukom, na kojoj je napisano "solve", što znači "razredi", Bafomet pokazuje na Beli Mesec, Stazu Desne Ruke. Levom rukom, na kojoj je napisano "coagula", što znači "zgusni" pokazuje na Crni Mesec, Stazu Leve Ruke. "Razredi i Zgusni" je temelni princip Spoznaje. Primenimo li Atbašku šifru na reč "Bafomet”, otkrićemo je da se reč "Bafomet" pretvara u  reč "Sofia”, što na grčkom znači "Mudrost”. U šta god verovali i šta god mislili, slika Bafometa predstavlja Ključ Mudrosti, simbolički prikaz dostizanja najvišeg stupnja Spoznaje: "Razredi i Zgusni".

Ma koliko pričali o Drevnima, Oni ostaju misterija, nespoznatljiva i nedokučiva priroda ljudskom umu, jer "Drevni sada ne borave u Prostranstvima koje ljudi poznaju, već u procepima između Nebesa. Oni sada caruju van Zemaljskog Plana i bez prestanka čekaju trenutak kada će proći kroz Veliku Kapiju, jer Zemlja ih je znala i Zemlja će ih znati. I Drevni čekaju" (Knjiga Mrtvih, III-14).

"Čarobnjaci što su opijeni svojom slavom i opravdani svojim Moćima, zaista jesu Budale, jer ophode se prema Drevnim Bogovima kao da su obični Demoni i pokušavaju da prizovu ih raznim vradžbinama, Prizivima i Petokrakom Zvezdom. Jer Demoni zaista odazivaju se ovakvim stvarima, ali Drevni Bogovi su daleko više od Demona i drže svu magiju Zemlje za uzaludnu i nemoćnu koliko i sve Čarobnjake Zemljine dece što prave se da upravljaju Vetrom koji ovde duva" (Knjiga Mrtvih, III-204). Znaj ovo: sve dok ne spoznaš i Svetlost i Tamu i dok kroz sjedinjenje njihovo u nutrini bića svog ne spoznaš prirodu svoju nećeš spoznati ni prirodu Univerzuma. Možete meditirati i hiljadu života još, možete spajati znanja i učenja svih vremena, možete izmišljati svakojake paradigme i slediti principe za koje uvreženo tvrdite da su pravi, ali Prirodu Stvarnosti nikada nećete otkriti sve dok svet laži ne napustite i sve dok svoje lažno ja ne odbacite. Ma šta mislili i ma šta činili u samoobmanjujućem osećaju da činite i mislite po svojoj volji, to je uvek volja ega koji sledi tuđu volju. Čini se kao da je egopatologija je neizlečiva bolest duše i čini se kao da lek za ovu bolest ne postoji, ali postoji "reka života" koja izvire iz odnosa "Ja i Univerzum". Ta je "voda života" melem za dušu.

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 25-01-2013 00:44