Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 89

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 89

Ne lipši magarče dok ne nikne zelena trava

Trovanje "na malo i veliko" u interesu zaštite proizvođača

21.02.2013

 

Davne 1865. godine čika Jova Zmaj je ovako napisao: U kraljevstvu Jutututu, kralj trinajsti Balakaha, obećao svom narodu, da će dati juhahaha... Svi se grotom smejat stanu, sve se trese brat do brata, a od smeha, teška smeha, za trbuh se i kralj hvata... Srećni su ti Jututunci, srećan je i Balakaha, kad ih tako razveseli prazna rečca: Juhahaha!

Danas se Balakaha retko pred narodom pojavljuje, ali tu se redovno u ime vlade i Balakahe pojave gospoda ministri. Tako ovih dana dok se sa rafova prodavnica smeška juhuhuhu mleko, ministar za juhahaha je u ime vlade Jutututu saopštio da je mleko bezbedno za upotebu iako su morali da izvesne količine povuku zarad dodatnih analiza i to u dalekoj Holandiji. Upreg'o ministar u kola četir' vrana ata te u daleku zemlju odposlao sumljive uzorke juhahaha i obećao da će od aprila, kad ozeleni trava biti više juhuhuhu, a dotle i ako neki magarac lipše, to je u interesu razvoja jututunske juhahahe.

Dragi moji Jututunci, nemojte padati na klevete i glasine. Ministarstvo je upozorilo na "sve češće pokušaje da se senzacionalističkim pristupom vrlo ozbiljnim i značajnim temama ugrožavaju juhuhuhu interesi Jututunije, u ovom slučaju njenih proizvođača i prerađivača mleka, kao i da se unosi bespotrebna panika među Jututunce".

U interesu zaštite juhahahe izaslanik Balakahe je pozvao Jututunce da bez dvoumljenja kupuju juhuhuhu mleko i time pomognu posrnulu jututunsku ekonomiju objašnjavajući da je do pre par godina kriterijum kontrole bio čak deset puta blaži, da smo svi pili juhuhuhu mleko i da eto niko od mleka nije juhuhunuo. Zato dragi moji jututunci slobodno navalite na juhuhuhu da kao i sve patriote poboljšate materijalnu situaciju juhuhuhu proizvođača mleka i onih koji ispod tezge valjaju juhuhuhu kukuruz za ishranu krava koje izdašno daju juhuhuhu mleko. Ne verujte raznim teoretičarima zavere koji šire paniku našom Jututunijom i budite dobri da ne probudimo našeg Balakahu, jer ako Veliki Balakaha ustane, biće vama juhahaha, haha haha...

 

 

Trovanje aflatoksinma "na veliko i malo"

 

Aflatoksini se javljaju u predelima sa vlažnom klimom, na voću, žitaricama i semenskim kulturama. Nastaje kao produkt razvoja gljivične plesni Aspergillus flavus. Javljaju se i kao posledica neadekvatnog čuvanja roda ovih biljaka. Procene kažu da je 70 odsto roda zatrovano. Potpuno je pogrešna tvrdnja da se ova gljivica namnožila zbog izuzetno sušne 2012. godine. Naime, da bi se aspergilus mogao razmnožavati, on kao i sve plesni zahteva visoku vlažnost. Stoga postoje samo dva moguća načina da se ova glivica namnoži u ovoj količini i zatruje 70 odsto roda.

Prvi i koji je vrlo verovatan jeste kemtejls zaprašivanje iz vazduha koje se radi po nalogu onih koji kontrolišu svetsko tržište. Izvesnost je u tome i veća jer je dokazano da kemtrejls pored ostalih otrova i teških metala, sadrži i razne sojeve glivica i bakterija. Zaprašiti neku zemlju neposredno pre nego što padne kiša, dobija se pogodno tle za razvoj gljivica čak i u sušnim godinama.

Drugi način, a koji je takođe vrlo izvestan jeste neadekvatno skladištenje žita u silosima. Poznato je, a za to postoje i potvrde, da se silosi pre nego što se u njih unese novi rod uopšte ne čiste i nedezinfikuju, niti se čak prazne od ostataka starog roda. Naravno, sve je to u interesu smanjenja troškova proizvodnje i skladištenja, pri čemu ni oni koji treba da vrše kontrolu ovih procesa, svoj posao ne rade, jer su izgleda plaćeni mnogo više za svoj nerad. Čak i kad bi se neki entuzijasta pojavio i ukazao na greške, takav bi pre ostao bez posla no što bi njegove tvrdnje i stigle do javnosti.

Prema tome, kada i ono što je zdravo i kvalitetno, stavite u prljavo pored onoga što je već navuklo plesan od stajanja, sasvim je logično da će i novi rod biti ovim zagađen. To je svakome jasno, jer kad u korpi imate samo jednu jabuku koja je počela da truli, i sve ostale, zdrave, počeće ubrzo da trule. Za to vam ne treba nikakvo posebno znanje. To je sasvim očigledno. Seljaci su nekada još tokom berbe vršili selekciju klipova kukuruza, a i svega ostalog. Najbolje je uvek ostavljano za seme, zdrav rod se spremao za ambar, a ako se i naiđe na plod koji nevalja, on se bacao, čak ni za stoku takav se plod nije ostavljao. Interesantno je i to koliko se o čistoći vodilo računa. Obično se desetak dana pre berbe ambari isprazne od starog roda, zatim se dobro očiste i okreče i iznutra i spolja, pa tako prazni, očišćeni i okrečeni dočekaju novi rod. Kreč je inače dobro poznato sredstvo za zaštitu od plesni, insekata i glodara.

Po svemu sudeći, biće da je ovde u pitanju združeno delovanje ne samo oba ova načina kontaminacije žita, već tu treba dodati i još neke faktore. Osnovni okidač ovakvih dešavanja je profit velikih i multinacionalnih kompanija. Zagađenje hrane ima višestruku ulogu. Time se najpre uništava privreda i poljoprivreda zemlje koja treba da se dovede u vazalni položaj. Takođe, na ovaj način, industrija hrane postaje glavni generator narušavanja zdravlja jedne nacije, gde po tom na scenu stupa farmaceutska industrija sa paletom svojih proizvoda koje nude za lečenje bolesti i saniranje posledica uništenog zdravlja konzumiranjem industrijske hrane. Ne retko je ovo način i da se "slome" one zemlje koje pružaju otpor uvođenju u proizvodnju i promet genetski modifikovanih proizvoda.

Ne želim posebno da se bavim time koliko je prisustvo aflatoksina, ali i svih ostalih otrova, opasno kada uđu u lanac ishrane. O tome postoje mnogobrojne studije. Dovoljno je reći da su aflatoksini koji se nalaze u mleku najjači poznati kancerogeni u prirodi. Koliko se gde o tome vodi računa pokazuju sledeći podaci: u Srbiji je dozvoljena količina aflatoksina u mleku 0,05 mikrograma po kilogramu, u EU 0,025, dok je u Mađarskoj potpuno zabranjen. Takođe, da bi se napravio kilogram sira, potrebno je najmanje 3,5 litra mleka, što znači 3,5 puta više potencijalno zaraženog mleka i isto toliko veća opasnost po zdravlje čoveka. Dokazano je da kada jednom uđu u lanac ishrane, aflatoksini se teško uništavaju. Odrasle osobe imaju visoku toleranciju na aflatoksine, za razliku od dece koja su vrlo osetljiva na ove otrove. Ipak, i odrasli, ukoliko su stalno izloženi njegovom dejstvu, opasnost se uvećava, a najčešća bolest koja se javlja je rak jetre. Nedostatak kontrole i redovnih analiza dovode do ovakvih situacija, a ne retko su tu u pitanju gore pomenuti finansijski interesi proizvođača. Kada bi se vršila redovna kontrola, stočnoj hrani i koncentratima se mogu dodati određeni minerali koji omogućavaju da životinja kroz izlučevine izbaci otrov iz organizma i ne veže ga za meso i mleko. Zna se da za tri do sedam dana nakon što se prekine ishrana muznih krava kontaminiranom hranom, aflatoksini isčezavaju iz mleka. Najvažnije je to, pošto je stočna hrana zatrovana kukuruzom, da će se ovaj kancerogen pojaviti u svim proizvodima koji su nastali kao posledica koznumiranja zatrovane hrane: u mleku, siru i drugim mlečnim proizvodima, ali isto tako i u mesu, jajima i svim proizvodima životinskog porekla u čijoj ishrani je korišćen zatrovan kukuruz (goveda, svinje, živina i slično). Aflatoksini su otporni na termičku obradu i ne mogu se uništiti klasičnom preradom, a čovek ne može ni po ukusu ni po mirisu da posumnja da su mleko, jaja ili meso toksični.

 

Rešenja su moguća!

 

Da li se može izbeći toksična hrana? Može ukoliko se jasno naznači šta je i u kojoj meri zatrovano, ali je malo verovatno da se to dogodi. Računica je prosta, ako je 70 odsto roda kukuruza zatrovano, a to ušlo u lanac ishrane životinja, sasvim je izvesno da je isto toliko produkata mesne, živinarske i mlečne industrije zatrovano u većoj ili manjoj meri. Dalje, ko nam garantuje da i brašno, naročito kukuruzno, zatim palenta, kornfleks i ostali slični proizvodi u pekarskoj industriji namenjenoj ljudskoj ishrani takođe nisu toksični? Nema garancija!

Da li uopšte postoji rešenje? Postoji, i ono je jednostavno: obustavite kupovinu i korišćenje ovih proizvoda u ishrani i pređite na alternativne izvore hrane. Ja sam već pisao o problemima industijske proizvodnje hrane i trebalo je još decembra prošle godine da objavim knjigu "Industrijska hrana - Tiha smrt". Međutim konstantno sam imao osećaj da nešto u tom radu nedostaje i da sam nešto izostavio, s obzirom da sam se najviše fokusirao na aditive koji se dodaju hrani u industrijskoj proizvodnji. I nisam se prevario. Afere oko toksičnosti hrane koje su izašle u javnost ovih dana, ukazale su mi na oblast na koju nisam obratio dovoljno pažnje pri pisanju ove knjige, a to su upravo ovi drugi izvori toksičnih materija i nedostatak strogih kontrola u procecu proizvodnje. Sada, uz nova istraživanja i dodatne studijske analize, mislim da ću imati dovoljno materijala za završetak rukopisa knjige.

I pre nego što zaključim ovu belešku, svima koji razmišljaju o sopstvenom životu i koji žele da unesu u život zdrave promene preporučujem da se udruže sa proizvođačima zdrave hrane, sa zemljoradnicima koji se bave organskom proizvodnjom i koji poseduju, moderno rečeno, biofarme na kojima se uzgajaju skoro sve vrste povrća, voća, žitarica i domaćih životinja, i to starih i autohtonih rasa i sorti koje su kroz prirodnu selekciju postale otporne na sve ono sa čim se danas suočava industrijska proizvodnja hrane. Po broju ovakvih biofarmi, danas u evropi prednjači nemačka. Kod nas je to, reklo bi se, još u začetku. Iskustva nemačkih farmera kao i praksa udruživanja sa žiteljima iz gradskih sredina se pokazala kao veoma uspešna. Naime farmeri sklope dogovor sa izvesnim brojem porodica i pojedinaca koji žive u gradskim sredinama da za njihove potrebe proizvode sve neophodne namirnice za ishranu, a za šta, kupci izdvajaju određenu sumu novca na mesečnom nivou. Ovim se ostvaruje velika obostrana dobit i korist. Seljak koji na svom imanju proizvodi namirnice ima sigurne mesečne prihode koje može da investira u proizvodnju i u proces proširenja proizvodnje, a s druge strane, kupac takve robe ima garanciju da sigurno kupuje zdravu i prirodnu hranu. Pri tom, cene i troškovi su takođe na obostranu korist zadovoljavajući, jer kupac plaća nižu cenu nego što je na pijacama i u marketima za sve ono za šta inače daje novac, a s druge srane, poljoprivrednik ima veće prihode nego u slučaju da svoju robu prodaje u kojakavim otkupnim stanicama, nakupcima i slično. I sve to se odnosi na ukupnu prizvodnju tokom cele godine, uključujući i za potrebe spremanja zimnice. Dakle, velika obostrana korist i sigurnost koja omogućava potpuno zdravu ishranu.

Informišite se o ovim pitanjima i idejama. Postoje razna udruženja i neformalne grupe na internet mrežama na kojima se mogu pronaći informacije u ovom smislu, pa čak i uspostaviti kontakti sa domaćim proizvođačima zdrave hrane, čiji broj, na sreću ipak raste u poslednje vreme, ali nedovoljno. Što nas je više koji želimo da se zdravo hranimo i da na ovaj način nabavljamo namirnice, time će rasti i broj proizvođača i broj parcela na kojima se uzgaja i proizvodi zdrava hrana (posetite stranicu: www.facebook.com/groups/StopGMOuSrbiji/).

 

Dno civilizacije

 

Na kraju, da ovu belešku završim kao što je i počeh: Dragi moji Jututunci, u celoj ovoj ujdurmi nije zatrovana hrana najveći problem. Postoji nešto mnogo opasnije, a to je zatrovana svest. Gledao sam reakcije običnih ljudi, koje se ovih dana vrte po svim medijima. Te reakcije su uglavnom ravne totalnom bezumlju. Ljudi su zbunjeni, ništa im nije jasno, ništa ne razumeju, ništa ne znaju, čekaju da stignu nekakvi rezučtati i da im se saopšti šta smeju a šta ne smeju da jedu, a dotle, navodno sve što je u prodaji je zdravo!? I većina i dalje, sve jede i pije kao da ništa nije. Zadnjih godina veoma malo pratim medije i javna dešavanja i čini mi se da sam poprilično izgubio korak sa osavremenjivanjem svesti Jututunaca. Danas je prosto moderno, a izgleda i neizostavno, da čoveku mora sve da se kaže, i šta da radi, i šta da jede, i kako da se ponaša, i šta da slavi, i šta da čita, a to šta će da gleda i sluša, to je odavno već i nametnuto medijskim manipolacijama. Mislim da polako prelazimo u novu civilizacijsku fazu razvoja, a to je potpuna mentalna robotizacija svesti.

Svako ponaosob mora sebe da probudi, da se trgne iz učmale svakodnevice, jer nema opravdanja za nebrigu o samom sebi, a kroz sebe i za svoje bližnje. Dovođenje čoveka u situaciju da drugima preda upravljanje nad svim segmentima ličnog života, bez pogovora i bez makar male unutrašnje pobune, ravno je katastrofi ljudske civilizacije. Ima li kud dalje? Ima, dno dna ljudske civilizacije se uveliko nazire! Dovoljno je samo reći "Juhahaha", i svi se raduju i svi se smeju...

Srećni su ti Jututunci, srećan je i Balakaha, kad ih tako razveseli prazna rečca: Juhahaha!

 

Povezani tekstovi:

Zavera teorije - Istine i obmane u industrijskoj proizvodnji hrane

 


 

 

 

 

 

Vrh strane

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 22-02-2013 03:45