Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

Beleška 92

 

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Nehargil

 

DNEVNIČKE BELEŠKE

 

 

Beleška 92

Um čovekov

Suština učenja o umu u 40 filosofskih crtica

24.06.2013

 

1. Ono što čoveka odvaja od Sveta Bogova je um. Um je sazdan kao zid koji stoji između čoveka i Sveta Bogova. Taj zid je prepreka nepremostiva. Srušiti ga nije moguće, jer bi Smrt u trenu Pokrovom Tame zasenila dušu. Iskra Svetlosti Života bi zgasla i Veo Večne Noći na čoveka bi se tad spustio. A gde je zid takav izgrađen, a da prolaz na drugu stranu nije otvorenim ostavljen. Takvog zida nema, zato čovek mora Prolaz da pronađe, Kapiju da otvori, da bi se, kad je prođe, našao u Svetom Kraljevstvu Nepreglednih Prostranstava Onostranog. Tada on može stati licem u lice pred Bogove.

2. Većina ljudi ne poznaje um svoj i delanje njegovo. Čak i oni koji se smatraju učenim znaju veoma malo o osobenosti uma i njegovoj pravoj prirodi. Jedino Magovi, oni na Stazi Uzvišenog Znanja, poznaju um, njegovu prirodu i tanane niti iz kojih izvire svako delo njegovo. Jedino magovi poznaju Stazu koja vodi do Kapije i znaju Tajnu Nehara, blještavog Crnog Plamena, Večne Vatre Života. Ta Crna Svetlost, koja Stazu obasjava, pred kojom se svaka prepreka ukazuje, razliva se i poput užarene reke pred sobom svaku prepreku slama. Otvori um svoj, o čoveče, i pusti Nehar, iskru Srca svog, da ga obasja.

3. Znaj da Bogovi imaju Osmostruku Prirodu i znaj da je ista priroda podarena i čoveku, jer je rečeno: Ono što je gore jednako je onome što je dole i ono što je dole jednako je onome što je gore, te tako tvore čudo Jedinstvene Tvari. Zemlja, Voda, Vatra, Vazduh, Etar, Um, Razum i Jastvo (Ego) čine ovu Osmostruku Prirodu. Kroz um se izražava Duhovna Moć, pa je tako i sam um, zapravo Moć Duše.

4. Um nikad ne spava. Mozak zahteva san. Mag koji je u potpunosti ovladao umom nikada ne spava. On doživljava potpuni odmor u sjedinjenju sa Sveduhom kroz usredsređenje (meditacija).

5. Sveduh je Um Svemira i zbir je svih umova jer je svaki pojedinačni um povezan sa Sveumom. Kinezi ga nazvaše imenom Dhao, a u drevnom Sumeru beše znan kao Nakšir. Filosofi ga opisivaše kao Nadsvesni um, Beskonačni um, Sveopšti um, Sveum... ali sve su to samo imena. Ljudi su, kroz vreme, koristili različita imena. Ovo ne treba da bude začuđujuće i zbunjujuće, jer je to samo igra reči. Sveum je isto tako i Sveopšta Sila. On je Jastvo slično niti koja sve povezuje. Sveopšta Sila koja teče prema svakoj pojedinačnoj Duši. Budući da je veoma tanan, um je u bliskoj vezi sa ostalim umovima, iako deluje da je od njih odvojen. Kako se um razvija, čovek postaje svestan umnih struja i odnosa sa drugim umovima, onima bliskim i dalekim koji su živi, i onima koji su mrtvi.

6. Pojedinačni um, mada odvojen od umne tvari (materije) koju koriste ostala bića, tankom pregradom sačinjenom od veoma nežne tvari, zapravo je u dodiru sa svim ostalim prividno odvojenim umovima i sa Sveumom čiji je on deo. Svi umovi povezani su sa pojedinačnim umom, a ne samo umovi rođaka, braće, prijatelja i drugih bliskih, jer su veze izravne i posredne. Svaki je pojedinačni um izravno povezan sa mnogo drugih umova i tako je posredno povezan i sa onim umovima koji su u vezi sa njemu bliskim umovima, pa na taj način, pojedinačni um je u vezi sa svim umovima na svetu.

7. Nakšir, koja odražava Um Svemira ili Sveum, je Prva stvar koja se pojavila iz Neobznanjenog. Iz Beskrajne Nakšir nastaje Jastvo (Ego), a iz Uravnoteženog Jastva nastaje Um. Iz Pokretnog Jastva nastaje Sila, a iz Umirenog Jastva nastaje Pratvar, koju Drevni nazivaju Maanna. Iz Maanne kovitlajuće tvari (elementi) nastaju, a iz njih Svemir postade. Kao što se točak na kolima oslanja na osovinu, isto tako se pojedinačni um oslanja na Sveum. Um nije ništa drugo do Jastvo, obznananjeno Ja. Um se uvek vezuje za nešto stvarno, jer ne može opstati sam i jedino što u ovom telu tvrdi da je Ja jeste Um. Obznana Ja je seme drveta uma i Prvo što proklija iz tog semena Jastva je Razum, a iz te klice nastaju grane po imenu Tanani Doživljaji (Suptilne Impresije).

8. Um predstavlja najvažniji temelj (princip) na kojem je Zvezdano (Astralno) telo sazdano. Zvezdano telo je povezano sa Pojavnim (Fizičkim) telom nitima Energetskog vlakna. Posle smrti, Zvezdano telo se odvaja od Pojavnog tela i odlazi u Svet Duhova ili na Nebo, kako ga ljudi nazivaju, dok ovo telo prolazi kroz preobražaj tvari (materije). Ono se rastvara prilikom oslobođenja, odnosno, pri napuštanju tela. Zvezdano telo se u mnogome razlikuje od Eteričnog tela i energetski je nalik Pojavnom telu, jer je sačinjeno od sedamnaest osnovnih sklopova: um, razum, pet organa delovanja, pet organa spoznaje i pet energetskih tokova. Eterično telo je veoma čisto, nasuprot ovom pojavnom telu, pa i Zvezdanom telu. Ovo, prečisto telo je oslobođeno svakog delanja i svakog ograničenja. Eteričnim telom mag može preći iz jednog tela u drugo. Ovim telom se izlazi iz fizičkog tela i putuje do viših svetova, jer se Zvezdanim telom može boraviti samo u svetovima Zvezdane ravni. Uz pomoć ovog posebnog i čistog tela, magovi prelaze u tela drugih ljudi. U trenutku smrti, mag po svojoj volji može preći u drugo telo i produžiti boravak na Zemlji, ili otići u više svetove. On, kao čista, oslobođena duša, ne podleže Zakonu kružnog (cikličnog) rađanja i umiranja. Za ovo delo je potrebna "čista odluka", a ona opet proizilazi iz "čiste volje". Posedovati Čistu Volju, znači vladati umom i svim njegovim dejstvima. To je prvo znanje, prva i najveća mora svakog tragaoca na Stazi Znanja.

9. Um nije gruba tvar, vidljiva i opipljiva. On se ne može videti. Njegova veličina nije merljiva, niti mu je potreban prostor u kojem će postojati. Um i Tvar su dva vida, jednog istog sveukupnog Nakšir, koji nije ništa od ta dva, a opet uključuje oba. Drevno Znanje nam kaže da Um prethodi Tvari, a postavka savremene nauke tvrdi da Tvar prethodi Umu. Zašto ovo naglašavam? Upravo zbog upozorenja svakom da se okane ljudske nauke kao merila svake stvari, kako onih koje jesu da jesu, tako i onih koje nisu da nisu, jer nauka čovekova nije sposobna da izađe iz okova Pojavnog. Neka prione duša tvoja, o čoveče, Drevnom Znanju! Neka Ono bude jedino merilo i Svetlost koja obasjava tvoj Put!

10. Znaj da um nije tvar samo u tom smislu da nema osobinu izmerljive tvari. Međutim, on isto tako nije ni netvaran u onom smislu u kojem Nakšir, kao Čisti Duh, to jeste. Um je tanani oblik tvari (suptilna materija) i kao takav je pokretač tela. Um je sačinjen od Pročišćene, tanane, ne-petostruko kovitlajuće tvari (suptilna neelementarna materija). Zbog ovoga je um sličan strujnom naboju (elektricitetu). Po Drevnom učenju, um se gradi i oblikuje od najčistijih energetskih delova hrane. Zbog ovoga je važno veoma šta i koliko čovek jede i kako hranu prikuplja i priprema. Um je i satvaran (materijalan). On je zapravo pročišćena tanana tvar (suptilna materija). Ovo razlučivanje se zasniva na temelju po kojem je duša jedini izvor razuma, gde je ona sama sebi dokaz, jer sija sopstvenom svetlošću. Um i čula su organi duše i uzrok (princip) svoje pokretljivosti (aktivnosti) i živosti dobijaju iz duše. Sami po sebi oni su beživotni. Zbog ovoga, duša je uvek ličnost (subjekat), a nikada stvar (objekat). Kao što je ovo pojavno telo sačinjeno od tvari čvrstog, tečnog i gasovitog stanja, tako je i um sačinjen od pročišćene tvari različite gustine sa različitim nivoom treperenja (stepen vibriranja). Mag koji poseduje sposobnost ustaljene usredsređenosti (intezivna meditacija), sposoban je da prođe kroz različite slojeve uma.

11. Umno (mentalno) telo se umnogome razlikuje kod različitih ljudi. Ono je sklop grublje ili tananije tvari u odnosu na potrebu više ili manje razvijene svesti s kojom je u vezi. Kod obrazovanih ljudi ono je pokretljivo i jasno određeno, dok je kod manje obrazovanih nejasno i maglovito. U umnom telu postoji više oblasti ili delova slično mozgu gde postoje određene oblasti za određene vrste misli. Za vreme ustaljene ljutnje, ceo um obuzima crni talas zlobe i pakosti slično olujnoj tmini iz koje izleću zapaljene strele ljutnje koje imaju za cilj da povrede onoga kome je ljutnja upućena. Ovako deluje um na svaku vrstu ustaljene usredsređenosti.

12. Po Drevnom učenju um je veličine jedan Annu (atom). Ovo ne mešati sa rečju Anna koja znači Nebo pa nalikuje nesagledivoj veličini iz koje je proistekla tvrdnja da je um sveprožimajući. Ovo je tačno, ali se odnosi na sposobnost obujmljivanja uma (kontemplacija). Postoji i mišljenje da je um veličine pojavnog tela, a u stvari, to je umno telo (mentalno telo), koje ne treba mešati sa umom.

13. Um zrači suptilnom svetlošću koju nazivamo Ozren (aura) uma. To je zapravo sjaj ili odsjaj uma (mentalna aura ili psihička aura). Ozren čoveka koji ima veoma razvijen um je blistav kao svetlost. Ozren može da putuje veoma daleko i da utiče na veliki broj ljudi. Duhovni ozren (spiritualna aura) je mnogo moćniji od umnog ozrena i može delovati kako na planetarnom tako i na međuplanetarnom nivou.

14. Svaki čovek ima svoj sopstveni svet uma (mentalni svet). Svaki čovek se potpuno razlikuje od drugog po načinu razmišljanja, živosti (temperamentu), ukusu, umnim sklonostima (mentalitetu), telesnim osobinama (fizički izgled). Ljudi se razlikuju po svom izgledu, mada mogu postojati i neke međusobne sličnosti. Pažljivo posmatrajte nos, uši, usta, oči, obrve, raspored zuba, ramena, ruke, prste, nožne prste, pogled, glas, držanje, način pričanja i slično. Pronaći ćete ogromne razlike među ljudima. Linije dlanova se razlikuju i ne postoje dva ista koja su potpuno jednaka, kao što ne postoje ni dva ista lista drveta. Isto posmatrano, postoje i razne vrste umova. Neki su izraženo osećajni (emotivni), drugi su pak skloni predanosti i umetnosti. Ima naglašeno razumnih umova (intelektualni) i proračunatih (racionalni). Tako se i u posvećenosti i predanosti magijskom radu, na stazi znanja, magovi razlikuju u skladu sa vrstom uma, umnom živosti (temperament) i sposobnostima. Ukusi se, takođe, veoma razlikuju. Kada neko ugleda ribu, ona u njemu probudi zadovoljstvo. Nekoga će uzbuditi sočno voće, a nekoga ljuto i začinjeno jelo. Jedan pogled na bocu vina, uzbudiće i doneti divno zadovoljstvo ljubitelju ovog pića. Pogled na meso zadovoljiće ljubitelja mesa. Pa zar nije čudnovato što se pljuvačka luči pri samoj pomisli, a kamo li pogledu na ono u čemu čovek voli uživati. Ovome se uglavnom ne pridaje mnogo važnosti zato što se radi o svakodnevnom iskustvu. Ali pazi! Sve su ovo stvari koje mogu mnogo reći o nekome koga poznajemo ili ne poznajemo. Svako delo čoveka je posledica određenog dela uma (umna manifestacija). Um je veoma tajnovit (misteriozan). Takva je i čulna obmana uma (umna iluzija). Zato uvek pažljivo posmatraj! Čak je i najuzvišeniji um ipak samo um, i sačinjen je od iste tvari kao i um bilo kog drugog čoveka. Nemoj misliti da i uzvišeni mag nije podložan strasnim nasladama uma, on samo dobro upravlja njima (kontrola uma).

15. Snažan um utiče na svaki slabiji um. Mag snažnog uma može da obuzme (hipnotiše) celu grupu ljudi čiji su umovi slabi. Među ljudima postoje oni koji su po svojoj prirodi osetniji (senzitivniji) od ostalih. Njihova tela su nežna, a oseti tanani. To su, moglo bi se reći, ljudi na koje sredina malo utiče, a obično se o njima misli suprotno. Tako se zavarava svako ko misli da je osetniji čovek podložniji uticaju okoline. On samo čistije doživljava svoju okolinu i prepoznaje stvari i ljude onakvim kakvi jesu. Mag koji pročisti svoj um postaje centar svih sila. Svi niži, nečisti i slabi umovi nesvesno bivaju privučeni pročišćenim, uzvišenim umom, zato što u njegovoj blizini osećaju mir, moć, snagu i lepotu. Obratite pažnju na utisak koji uzvišeni um ostavlja na manje razvijen um. Nemoguće je opisati kako je to biti u prisustvu Učitelja. Sedeti u njegovom prisustvu, čak i ako ne progovara nijednu reč, znači doživeti posebno uzbuđenje i duhovni podsticaj. To predstavlja zaista izuzetno iskustvo. Ako želiš da popiješ vodu sa izvora, moraš saviti svoje telo. Slično tome, niži um se mora saviti pred uzvišenim umom, ako želi da stekne njegove vrline. Misao mora biti mirna i neuznemirena. Samo tako možete dobiti duhovni podsticaj. Pod takvim uslovima, niži um može privući dobar uticaj uzvišenog uma. U takvim spokojnim stanjima uma stvara se jedinstvo. Uznemirujuća, ljutita i tmurna (depresivna) raspoloženja remete unutrašnji skald uma i predstavljaju kamen spoticanja za spoznaju svake vrste. Magu se ne prilazi bez čiste namere, jer on je kao Crna rupa u Svemiru. Samo ljudsko biće čiste namere može da se preda sili kojom mag upravlja, jer kao što u Svemiru iza Crne rupe stoji Bela koja rađa nove svetove, tako i mag preobražava ljudsko biće u novu iskru, novog čoveka što poput Zmaja stoji i gospodari Nebom i Zemljom. Ali pazi! Postoje razvijeni umovi, magovi koji su došli na pola puta, stali i okrenuli lice svoje nazad prema svetu. Kad se ovo desi, takav mag podlegne svakoj strasti, a onda svo znanje i moć koju je stekao koristi za zadovoljenje strasti svojih i ne preza od toga da iskoristi svakoga zarad samo svojih potreba. Ali znaj da moći ovog maga vremenom blede jer ga Nehar ne obasjava više. Takav je Stazu izgubio za sobom i Točak Života ga neizostavno za ruku drži.

16. Um je ustaljeno promenljive prirode, jer nije ništa drugo nego skup saznanja, navika ili želja koje se javljaju povezivanjem sa mnogobrojnim stvarima tokom života. Isto tako je i skup osećanja koja se javljaju usled svetovnih doživljaja i uznemirenja. Um je zbir svih ideja i informacija sakupljenih na osnovu dejstva stvari i događanja iz neposredne, ali i posredne okoline. Međutim, sve ove želje, ideje, osećanja i informacije se neprekidno menjaju. Stare informacije napuštaju svoje "skladište", svesni um, a nove dolaze na njihovo mesto. Stare informacije se međutim ne gube, već se "pakuju" u podsvesni um, koji tako biva "skladište" svih informacija i umnih doživljaja (mentalne impresije) na podsvesnom nivou uma. Ova stalna promena ni na koji način ne remeti sklad umnog delanja (mentalne operacije). Stare informacije odlaze, a one koje ostaju odlično sarađuju sa novopridošlim informacijama. Štaviše, nove informacije su snažno privučene starim informacijama, pa tako i jedne i druge delaju u skladu i taj sklad zapravo održava samopotvrdu umnog postojanja (identitet mentalne egzistencije).

17. Um nije stvoren u jednom danu. Um se neprekidno stvara. Svakog trena, um menja svoju boju i oblik, poput kameleona. On se stalno menja i veoma je nestalan. Um je večno promenljiv. Čovek svakodnevno stiče nova iskustva. Stavovi, mišljenja, ubeđenja i savest koju je čovek imao pre deset godina, kao i moć da prosuđuje između ispravnog i pogrešnog, danas je drugačija. Um se razvija kroz iskustva. Ovo zapamti! Život je najbolji i najveći Učitelj.

18. Najznačajnije dejstvo uma jeste Savest. Ona je delo (akcija) uma koje se javlja kao posledica sadejstva svih umnih informacija koje deluju istovremeno iz svesnog i podsvesnog dela uma (reakcija interaktivne objektivizacije informacija svesnog i nesvesnog). Ovo dejstvo uma je često zaprečeno (blokirano) kod čoveka nepročišćenog uma. Zbog toga se za nekog kaže "proradila" mu savest. U odnosu na nivo znanja koji poseduje, pojedinačna (individualna) savest se izgrađuje i menja uporedo sa ličnim stavovima, i u svetlu dalje spoznaje kojoj pojedinac teži da stekne. Savest čine lična ubeđenja do kojih čovek dolazi nagonski (instinktivno) ili razumski. Savest deteta ili divljaka je sasvim drugačija od savesti zrelog civilizovanog čoveka, a čak se i među samim civilizovanim ljudima njihovo znanje razlikuje do te mere da savest različito upravlja nji¬hovim ponašanjem. Savest se pogrešno shvata kao moralno ponašanje čoveka. Savest nije moralno određenje (moralna kategorija) koje proističe iz društveno nametnutih pravila ponašanja (moral kao socijalna kategorija). U nekim je društvima nešto prihvatljivo, dok u drugim to isto nije. Kako onda isto delo može biti savesno i nesavesno? Savest koja se oblikuje kao moralno određenje je, u magijskom smislu, nečista savest jer ne postoji društvo ili zajednica koja je zasnovana na duhovnoj čistoti. Savest čoveka pročišćenog uma se znatno razlikuje od savesti običnog čoveka pomućenog uma. Savest običnog čoveka je "uprljana" neznanjem, zabludama, vezanostima, prijemčivošću i odsustvom poriva za spoznajom. Savest pročišćenog čoveka je savršeno čista i jasna, jer je izgrađena na čistim informacijama. Zbog ovoga magovi ustaljeno rade na pročišćenju svog uma.

19. Um čovekov ima četvorostruku prirodu koja podrazumeva Svesni Um, Razum (Intelekt), Jastvo (Ego) i Podsvesni Um. U širem smislu, ovo su unutrašnja oruđa (instrumenti) uma. Spoljašnja oruđa uma su čula putem kojih čovek opaža i oseća. Svesni Um nastaje iz Kovitlajuće Sile Vazduha, a Razum iz Kovitlajuće Sile Vatre. Jastvo proističe iz Kovitlajuće Sile Zemlje, dok je Podsvesni Um izveden iz Kovitlajuće Sile Vode. Da bi ovo bilo jasno, moram napomenuti da su Kovitlajuće Sile Suptilni Elementi, odnosno čista energija elemenata. Iz ove enrgije zgušnjavanjem (kondenzacijom) nastaju Kovitlajuće Tvari, odnosno, grubi elementi. Iz grubih elemenata nastaje gruba materija iz koje se oblikovanjem stvaraju pojavni oblici (formiranje objekata). Ovo znanje je temelj alhemije i celokupne magije. Ovladati Kovitlajućim Silama znači ovladati moćima stvaranja i rastvaranja (materijalizacija i dematerijalizacija) kojima je moguće vršiti preobražaj (transformacija), preradu (transfiguracija), obnavljanje (regeneracija), skrnavljenje (degeneracija) i uprošćavanje (generacija). Sve su ovo sposobnosti nestajanja i ponovnog pojavljivanja, pretvaranja jedne stvari u drugu, obnavljanje i upotpunjavanje postojećih stvari i njihovo usavršavanje, ali ovo su odveć stvari viskoke magije kojoj ovde nije mesto. Ako bi morali porediti unutrašnja oruđa uma po značaju, bilo bi teško jer se za Svesni Um može reći da je "inteligentan" u poređenju sa čulima. Međutim, on je "neinteligentan" ako bi ga poredili sa Razumom. A opet, Razum ima i svoj viši odraz, Prosvetljeni Razum (Božanski intelekt) koji predstavlja spoj volje i intelekta. Zaista, svako od oruđa uma ima svoj poseban značaj i delovanje (funkcija). Svesni Um, Razum, Jastvo i Podsvesni Um su samo odnosni razdeljeni delovi (funkcionalni aspekti) uma. Za Um su sve stvari predmeti (objekti) i on se prostire kroz prošlost, sadašnjost i budućnost. Um je jedinstven, iako ima mnogo delatnosti (funkcija). Kada čovek kod kuće sprema ručak, on je kuvar. Kada obrađuje baštu, on je baštovan. Na poslu čovek može biti lekar, učitelj, trgovac, majstor ili bilo šta u svojstvu obavljanja posla. Ali on je uvek jedan isti čovek, samo što ima različite delatnosti i u skladu sa njima može imati različita imena. Slično tome, kada je Um u okvirima voljne misli i sumnje zove se Svesni Um; kada razlučuje i odlučuje, onda je Razum; kada sebi pridaje značaj, onda je Jastvo; kada predstavlja "skladište" svih informacija, doživljaja i pamćenja, onda je on Podsvesni Um. Ko je dao vodi vlažnost, vatri toplotu, kretanje vazduhu? Sve te osobine su njihova sama priroda. Na isti način, Svesni um ima svoju urođenu prirodu prijanjanja za objekte, Razum za njihovo određivanje, Jastvo za samopotvrđivanje i poistovećivanje, a Podsvesni Um za pamćenje onoga što Jastvo opaža. Kada je Svesni Um aktivan, uporedo sa njim su aktivni i Razum i Jastvo. Ova tri delatnika uma uvek zajednički delaju (funkcionišu) u zdravom međusobnom odnosu. A taj se odnos formira kada Svesni Um stvara misao. On razmišlja da li je neka stvar dobra ili loša. Razum se pokreće da bi doneo zaključak. Razum je je taj koji razlučuje o čulnim doživljajima. Suštinska priroda uma je sama misao. Svesni Um je misaono maštovit (imaginativan). On je precizno određen kada sprovodi odluke Razuma, odnosno, kada prenosi poruke Razuma organima delanja koji ih sprovode u delo. Svesni Um odabira, prihvata i odbacuje sve nadražaje.

20. Delovanje uma je trostruko: kao misao, nadražaj i volja. Mišljenje, želja i volja su trostruko delovanje uma (mentalni procesi). Um se može naći u tri stanja i to u delatnom (aktivan), mirnom (pasivan) i nedelatnom (neutralan). Um, kao stalno pokretljiv, uvek teži različitim i novim utiscima. Um se gnuša jednoličnosti (monotonije). Jednoličnost vodi u duhovnu potmurenost (depresiju).

21. Postoje tri osnovna zakona kroz koje se ispoljava delovanje uma: Zakon Sličnosti (Asocijacija), Zakon Ustaljenosti (Kontinuitet) i Zakon Peispitivanja (Relativitet). Ovi zakoni ne smeju delovati odvojeno i pojedinačno, već uvek zajedno i istovremeno. Samo tako se oblikuju čiste misli i jasne misli. Samo tako nastaje čist um. Svaki opažaj ili doživljaj se najpre po Zakonu sličnosti povezuje sa ostalim opaženim stvarima ili doživljajima. Istovremeno se ustanovljava ustaljenost postojanja stvari ili doživljaja, ali se, takođe vrši i preispitivanje stvari ili doživljaja, odnosno, utvrđivanje razlika između opaženih stvari ili doživljaja. Sledstveno ovim Zakonima prosvećeni um zna da ne postoje dve iste stvari, niti dva ista doživljaja, čak i kad su po svim osobinama stvari takoreći identične, one se ipak razlikuju. Ovo je uzvišeno znanje svih stvari, kako onih koje jesu da jesu, tako i onih koje nisu da nisu. Iz ovih Zakona proističu i glavne osobine uma: promenljivost, delovanje, potiskivanje, usmeravanje, pojavni život i stvaranje ličnosti. Razmišljanje, planiranje, osećanje i saznavanje su različite delatnosti koje se odvijaju u umu. Čovek ponekad planira, ponekad oseća, ponekad pokušava da nešto sazna, ponekad ozbiljno razmišlja, a ponekad nešto odluči. Odluka pokreće sve umne sposobnosti. Zbog ovoga je mag uvek u stanju da unutrašnjim sagledavanjem spozna šta se tačno odvija u datom trenutku u njegovom umu. Ta spoznaja omogućava delanje Čiste Volje koja primenjena u životu predstavlja nepokolebljivu odluku. Nehar (Suptilna Svetlost) ne može osvetliti um ako je um zapečen skramom nečistote! Zato uvek i stalno radi na svom pročišćenju uma!

22. Ispoljavanja uma, odnosno stanja uma su svesni um, podsvesni um, nesvesni um, nadsvesni um i svesvesni um. Svest je ustaljeno (kontinuirano) ispoljavanje uma koje podrazumeva izravnu opstojnost bića (egzistencija) u vremenu i prostoru kroz doživljavanje stvarnosti i odnosa prema svakoj stvari ili biću. Svest se ispoljava uvek u ograđenom prostoru trenutnog. Ovo znači da svest dela samo "ovde i sada" i može obujmiti samo stvari i bića izravnog opažanja stvarnosti. Svest se može ispoljavati i posrednom spoznajom kroz vreme, ali opet ograničena poimanjem trenutnog. Svest je središte i težište ispoljavanja uma, težište spajanja protežne i neprotežne Beskonačnosti. Spoznaja je glavno oruđe svesti, a određena je vremenom i prostorom ispoljavanja svesnog uma.

23. Kao što srce ima dve komore i dve predkomore, tako i svesni um ima svoje dve komore i dve predkomore. Podsvest je "predkomora" protežne Beskonačnosti svesnog uma. Ona je "skladište" svih informacija živog iskustva opažanja i doživljaja. Podsvest je speremište celokupnog ličnog pamćenja (memorija). Ali podsvest je takođe i spremište u koje se, iz svoje "komore", izliva nesvesni um (Jungovo "pojedinačno nesvesno"). Nesvesni um je odraz protežne Beskonačnosti uma i "skladište" svih informacija izravnih i posrednih veza pojedinačnog uma sa ostalim umovima. Ali je isto tako i stecište celokupnog nasleđa čovečanstva (Jungovo "Kolektivno nesvesno"). U nesvesnom su pohranjena sva iskustva, sva znanja i sve veštine svih ljudi koji su ikada živeli i postojali. Kada uzvišeni um otkloni zapreke koje odvajaju nesvesni um, tada reke i potoci znanja pokuljaju u svesni um. Nadsvest je "predkomora" neprotežne Beskonačnosti svesnog uma. Ona je povišeno stanje svesti u kojem mag opaža sve ono što svest svojim spoljašnjim oruđima, čulima, ne može opaziti. U ovom se stanju svesti stiču znanja drugih nivoa i ravni postojanja (multidimenzionalni svet). Nadsvest je poput jezera u koje se, iz svoje "komore", uliva svesvesni um. Svesvesni um je odraz neprotežne Beskonačnosti svesnog uma. To je onaj Božanski um, Sveum, Um Svemira, Beskrajni Nakšir, Dhao. Svesvesni um je riznica Spoznaje Bogova. Tamo odlazi mag na svom Beskrajnom putovanju Duše. Cilj je svakog maga da svoju svest, svoj svesni um sažme u skupnu tačku dodira protežne i neprotežne Beskonačnosti. Ta tačka, u prostornom smislu, je beskrajno mali prostor kroz koji se sveprostor ispoljava. U vremenskom smislu, ova tačka je "trenutno". Zapamti ovo! Trenutak je ovde i sada, ono što jeste, a trenutno je ono što prolazi, a još nije prošlo i ono što dolazi, a još nije došlo. Ovo je Tajna Spoznaje!

 

Grafički prikaz dodira protežne i neprotežne beskonačnosti u trenutnom

 

Slede slike ispoljavanja uma i stanja uma kod prosečnog čoveka i uzvišenog čoveka čistog uma. Krugovima je predstavljen red veličine kako sledi: 1) nesvesni um, 2) podsvesni um, 3) svesni um, 4) nadsvesni um i 5) svesvesni um.

 

Ispoljavanje uma prosečnog čoveka

 

Stanje uma prosečnog čoveka

 

Ispoljavanje uma uzvišenog čoveka

 

Stanje uma uzvišenog čoveka

 

Stanje i ispoljavanje Božanskog Uma

 

Nekada su Bogovi boravili na zemlji među sinovima čoveka. Bogovi su tada postojali kao ljudi (Annunaki) da bi čovek postao kao Bogovi (Kiannapa). Ovo je Tajna nad Tajnama, Dhao Spoznaje koju su preneli Drevni.

24. Um se ne nalazi u pojavnom (fizičkom) telu. Mozak nije um, kao što se uobičajeno misli, niti je njegovo sedište u mozgu. Um i razum (intelekt) se nalaze u Zvezdanom (Astralnom) telu, ali oni deluju putem odgovarajućih centara u fizičkom mozgu. Kako um ima različite sposobnosti, tako ima i različite centre. Um stiče iskustva iz pojavnog sveta (fizički univerzum) putem moždanih titraja (moždane vibracije). Sedište uma je Zvezdano oko ili "treće oko", smešteno naspram čeonog režnja između obrva. Obratite pažnju na ono što čovek čini u stanju dubokog razmišljanja. Podboči bradu, okrene glavu malo udesno i usmeri pogled ka prostoru između obrva, a onda ozbiljno razmišlja o nekom problemu. Ovo je nesvesna radnja pri kojoj se čovek obraća svom umu, a u svakom obraćanju pogled se upire ka sagovorniku. Sedište uma je zaista Zvezdano oko, središte veoma moćne vrtložne sile. Ovaj energetski kovitlac se još naziva i Zmajevo oko, ali o tome će biti reči kasnije, u delu o sedam energetskih vrtloga.

25. Psihologija kaže da je svest funkcija i svojstvo uma. Ovo je velika zabluda. Drevno učenje nam govori da je Jastvo jedino istovetno sa Čistom Svešću. Um može, povremeno "pozajmiti" Svetlost od svog izvora - Jastva, Čist Nehar, Svetlost svih svetlosti, da bi mogao zablistati kao svest, ali ta je svetlost poput pozlate na bronzi, nije čisto zlato. Um može "pozajmti" Svetlost i Moć i od Izvora, Sveuma Nakšir, kao što parče usijanog gvožđa pozajmljuje toplotu i sjaj od vatre. Um je zaista "neinteligentan", ali se stvara utisak da je "inteligentan" zato što pozajmljuje Svetlost od Nakšir. Kao što Mesec kada noću sija, on ne sjaji svojom svetlošću, već je njegov sjaj samo odraz svetlosti Sunca, tako i um za kratko blista Svetlošću koja je samo odraz Svetlosti Sveuma.

26. Um može da čini samo jednu stvar u jednom trenutku. On je ograničen. On je brzoplet. On je promenljiv. On je trapav, jer je sklon stalnim usponima i padovima. Um je samo gomila, ideja, misli, navika, želja, nagona i osećanja. Svaki čovek uvek će reći: "Moj um", kao da je um jedno od sredstava, slično štapu ili kišobranu. I zaista je tako, um nije samoobasjavajuće Ja. Čak i u slučajevima opijenosti ili oduzetosti umnog delanja (paraliza mentalnih funkcija), kada čovek, delimično ili potpuno gubi pamćenje, Jastvo ostaje. "Ja" postoji nezavisno od uma i zato um nije "ja". Um tumara po mraku. On zaboravlja svaki trenutak. On se menja svake sekunde. Ako mu je hrana nedostupna, on ne može pravilno da misli. U dubokom snu um uopšte ne dela. On je pun nečistoća, želja i žudnji. On se zbunjuje kada se ljuti. U strahu, drhti. U šoku, on tone. Um je kao pas kad je pušten s lanca. On besomučno juri u svim pravcima nošen čulnim opažajima. Gleda na sve strane, osluškuje sve zvuke, njuši sve mirise, sve mu privlači pažnju. On sluša samo svoje nagone, hoće da jede, hoće da pije, on hoće seks. Pas je neverovatna slika uma. Ali čovek ipak i dalje tvrdi u Dekartovskom stilu: "Mislim, dakle postojim".

27. Um je organ nadražaja i misli. Kao takav, mora biti potčinjen onome ko ga koristi. Ljudska duša ne upravlja umom, zato što vidimo da obični ljudi ne mogu da upravljaju svojim umom. Oni se veoma lako povode za tričavim čulnim nadražajima (impresije), osećanjima (emocije) i strahom. Stoga u biću mora postojati nešto drugo što upravlja umom. To je "Ja" Gospodar uma, Gospodar ispoljavanja Čiste Volje. Um je, isto tako, veliki prevarant. Koristeći se obmanama (iluzije) on uvek nastoji da čulnim doživljajima (impresije) prevari Jastvo (Ego) "nagovarajući" ga da se prepusti uživanju. Običan čovek lako podlegne ovoj obmani uma, govoreći: "Um to sam ja". Tada se "Ja" usredsređuje na svoje pojavno biće (fizičko telo) i prepusta vođstvo nagonima (instinkti), a Razum se podređuje razlučivanju izvitoperenih nagona (sublimirani instinkti). Tada samoobasjavajuće Ja svoju Svetlost predaje umu koji blista hraneći se nasladama prolaznosti kojima je obuzeto Jastvo. Nehar više ne obasjava "Ja", jer Jastvo ovaj blistavi Nehar prenosi na um koji samo odražava Svetlost. Kako odraz Svetlosti nije istinska Svetlost, tako se Nehar vraća u svoj Izvor, u Nakšir, a duša čovekova tad ostaje u Tami okovana lažnim sjajem svoga uma. Ako ti je teško da prekoračiš granicu ovu i ispoljiš volju gospodara, uzmi onda psa i reci sebi: "Ovaj pas, to je moj um". A kako je pas neverovatna slika prijemčivog uma, tada ćeš shvatiti šta ti je činiti. Pas je toliko prijemčiva vrsta da posle veoma kratkog vremena neverovatno liči na svog gospodara. Zato se i kaže: " Kada sretneš čoveka sa psom, gledaj psa i videćeš kakav je čovek". Zbog toga je ovo najbolji primer prijemčivog uma. Psa moraš naučiti i izvežbati kada je vreme za šetnju, kada je vreme za jelo, šta sme da radi, a šta ne sme, da dođe kada ga pozoveš, da sedne kada mu narediš i slično, ali i da nagradiš poslušnost. Istovremeno, u ovome moraš pokazati i svakodnevnu odgovornost. Tako ti postaješ gospodar psu, a ne njegov tutor i sluga. Isto je potpuno i kad je um u pitanju. I njega moraš naučiti i izvežbati da sledi tvoje zapovesti volje. Moraš mu pokazati da je on podređen, a ti njegov gospodar. Tako, kao što posle izvesnog vremena pas razume i samo pogled mu upućen i zna gde mu je mesto, tako i um kad je pod vlašću volje Jastva, zna gde mu je mesto i uvek se stavlja na raspolaganje svom gospodaru. Otšelnik na Stazi Beskrajnog putovanja Duše, onaj koji je napustio svetovnost, mag, posvećenik u Tajne Božanske Spoznaje zna da je um prva prepreka, zid što čoveka odvaja od Sveta Bogova. Zato on hrli Prolaz da pronađe, Kapiju da otvori, da bi se, kad je prođe, našao u Svetom Kraljevstvu Nepreglednih Prostranstava Onostranog, da može stati licem u lice pred Bogove. Zato, mag prvo što čini, on razdire Pokrov Tame nad soptenim Jastvom, on rastapa sve obmane uma, on zadržava Nehar, blistavu Svetlost u Sopstvu svojeg Ja. Tako um postaje sluga Gospodara, samoobasjavajućeg Ja.

28. Priroda Nakšir, iz koje izvire svaki pojedinačni um, je Postojanje, Znanje i Blaženstvo u njihovoj Potpunosti (Apsolut). Ovo su isto tako i odlike Sveprožimajućeg Jastva, jer je Nakšir Jedinsvo Svega. Zbog toga je Nakšir shvaćen kao Svebiće, Sveduh, Sveprožimajući, Samoobasjavajući, Sveum, Sveduša... Nakšir je Nestvoreno Sopstvo. Pojedinačna duša je Sopstvo isto tako i samoobasjavajuće Jastvo takođe, ali je stvorena. Nakšir je njen Izvor.

29. Svako stvaranje podrazumeva spajanje delova, pa su tako sve tvari, sva bića spoj delova kako ona jednostavna, tako i ona složena (kompleksna). Jastvo je samosvesno. Šta onda ograničava sagledavanje (viziju) duše? To može biti samo um. Ova činjenica pokazuje postojanje unutrašnjeg oruđa, odvojenog uma. Um sakuplja znanje stečeno kroz sva moguća čula. Čulno znanje je proizvod veze između uma i čulnih organa. Iz tog razloga ne može istovremeno postojati znanje o doživljajima koje dolazi kroz različite čulne organe. Koliko puta se dogodi čoveku da iako gleda u jednom pravcu, mnoge mu stvari promaknu, ne vidi ih. Takav čovek kaže: "Kao da mi je um bio negde drugde. Nisam to video." Nemogućnost istovremene spoznaje kroz različite čulne organe ukazuje na postojanje uma. Duša je ustaljena (konstantna, konstantan faktor). Između Jastva i čulnih organa, neophodna je veza. Ta veza je unutrašnji organ, Um, kroz čiju se pažnju i nepažnju dešava opažanje. Ako ne bi postojao um, to bi rezultovalo neprekidnim opažanjem ili neprekidnim neopažanjem. Prvo bi se desilo u slučaju spajanja Jastva, čula i predmeta (objekta), tri oruđa (instrumenta) opažanja. Ako prilikom povezanosti ova tri uzroka ne bi usledila posledica, dogodilo bi se neprekidno neopažanje. Međutim, nijedno od ova dva nije moguće. Ovo je jasan pokazatelj postojanja odvojene stanice između Jastva i čula, unutrašnjeg organa usled čije se pažnje i nepažnje odigrava opažanje i neopažanje. Ovo je glavni dokaz za postojanje uma. Drugi dokaz je sposobnost čoveka da prosuđuje. Kada stojimo na kiši, kapi padaju po našem telu. Tada zaključujemo da pada kiša. Sam dodir kapi ne može nam omogućiti da budemo svesni te činjenice. Sposobnost na osnovu koje dolazimo do ovakvog zaključka je Umna spoznaja rasuđivanjem jer um poseduje skladište informacija čijim spajanjem (kombinovanjem) sa čulnim doživljajem rasuđuje i prosleđuje Jastvu koje izvodi zaključak.

30. Životinja ne može "spoznati sebe". Ona ima samo telesnu (fizičku) svesnost. Ona nema samosvest. Životinja isto kao i čovek oseća neprijatnost, bol, zadovoljstvo, tugu, radost... Ali, životinja nema sposobnost umnog razlučivanja (mentalna analiza). Čovek ne samo da "zna" već on "zna da zna". To se zove samosvest ili umna svest (mentalna svest). Čovek ne samo da "oseća" ili "doživljava" stvari, već on ima i reči kojima izražava svoja osećanja i doživljaje. On može veoma živo da opiše svoja osećanja. On može da misli o tome kako ih doživljava. On može da odvoji sebe od nadražaja i osećanja. On je u stanju da misli: "Ja osećam, ja čujem, ja vidim, ja mirišem, ja kušam, ja delam, ja uživam". "Ja znam ovu knjigu." Isto tako: "Ja znam da znam ovu knjigu." To je samosvest koja je svojstvena jedino ljudima. Sat koji oglašava udarac u zvono, recimo 5 puta, čuju i čovek i životinja, jer zvuk koji treperi dolazi do ušiju i ljudi i životinja. I životinje čuju pet udaraca, ali čovek ih broji i zaključuje putem svog Razuma: "Sada je pet sati." On poseduje posebno znanje, dok životinje imaju obično znanje. Upravo to posebno znanje odvaja čoveka od životinje. Uzimanje hrane, spavanje, strah i raz¬množavanje su zajednički za obe vrste. Životinja reaguje po nagonu i tako dela, dok čovek, pomoću posebnog znanja, razlučuje, zna šta da čini, a šta da ne čini.

31. Postoje četiri izvora spoznaje: nagon (instinkt), razum (intelekt), otkrovenje (intuicija) i Bogospoznaja (nad-intuicija) ili Božanska Spoznaja. Kada muva sleti na telo, ruka se samosvojno (automatski) podiže ka muvi kako bi je uklonila. Um pri ovom delu ruke uopšte ne rasuđuje. Kada ispred svoje noge ugleda zmiju, čovek samosvojno povlači nogu. To se zove nagonski (instinktivan) ili samosvojan (automatski) pokret. Nagoni su obeležje ponašanja životinja kod životinja. Pogledajte na ptice, kod njih se jastvo (ego) se ne upliće u slobodni tok stvari, Božanski tok stvari. Iz tog razloga, rad koji ptice nagonski obavljaju je savršeniji od rada koji izvode ljudska bića. Zbog toga ptice savršeno prave svoje gnezda, uvek iznova i uvak identična? Razum (intelekt) je viši od nagona i poseduju ga samo ljudska bića. On sakuplja činjenice, uopštava ih (generalizuje), rasuđuje od uzroka do posledice i od posledice ka uzroku, od početne misli (premisa) do zaključka (konkluzija), od pretpostavke (hipoteza) do dokaza (teorema). On zaključuje, odlučuje i donosi konačan sud (teorija). Razum je sposoban da čoveka sigurno odvede na prag otkrovenja, ali ga tu mora napustiti. Ako se razum zadrži kao pratilac spoznaje otkrovenjem (intuitivno saznanje), on će svojim razlučivanjem (analiza) uneti pometnju u spoznajno (hipotetisanje) i obezvrediti spoznato preopštavanjem (regenerisanje). Ovim spajanjem, gotovo uvek se donese pogrešan zaključak (degenerisanje), a ukoliko se i dogodi da bude ispravan, on uvek dolazi sa zakašnjenjem te biva neupotrebljiv, a um zapada u protvurečje (mentalna opstrukcija). Otkrovenje (intuicija) je duhovna spoznaja sagledavanjem koja nastaje kao posledica delovanja Zvezdane (Astralne) ravni postojanja. Ovo se smatra spoznajom putem višeg uma ili više umne svesnosti, pri kojoj dolazi do izravne spoznaje Istine (direktna percepcija) ili izravno znanje putem usredsređenja (meditacija). Suština stvari se otkriva u bljesku. Otkrovenje je viši izvor znanja od Razuma (intelekta). Ono potpuno isključuje rasuđivanje, jer predstavlja izravno opažanje sagledavanjem. Otkrovenje prevazilazi (transcendira) razum, ali mu se ne suprotstavlja. Zato je rečeno da Razum dovodi čoveka na prag Otkrovenja, a onda se povlači pred Duhovnim bljeskom i uvidom u Istinu. Kroz otkrovenje dolaze Nadahnuće (Inspiracija) i Bogospoznaja. Uvid kroz Božansku Spoznaju koja prevazilazi (trancendira) otkrovenje jer prevazilazi (transcendira) Zvezdanu (Astralnu) ravan sa Eterične Ravni nazivamo Bogospoznajom. Ona je je najviši oblik Znanja i jedina Stvarnost.

32. Um obuhvata Misao, Zamisao (Mašta) i Promisao u nihovom mnoštvu. Kao takav, nastao je iz Sveuma, kao Njegov Večni deo. Sveum je njegov uzrok, Izvor. Oblik koji Beskrajni Nakšir, Vrhovni Duh, poprima putem Misli je Um. Pošto je prvobitno napustio rasuđivanje, upleo se u mrežu Zamisli koje su uzrok stvaranja. Suština uma, Temelj uma, Izvor uma je Nakšir, Sveum, Vrhovni Duh, Sveduh ili Potpuna (Apsolutna) Svest. Sila nad silama koja daje moć umu, Svetlost svetlosti koja osvetljava um, Posmatrač posmatrača koji svedoči motivima i pokretima uma, Oslonac svih oslonaca na kojima um počiva, jeste Nakšir. Čijom se Voljom i naredbom um povodi za željenim, Toj najmoćnijoj Sili se klanjam sklopljenih ruku. Ta sila nad silama je Nakšir. To Jedinstveno Vrhovno Biće koje boravi u svakom umu, u odajama svakog srca, što prožima svaku tvar kao Sveduh, On je Unutrašnji Vladar, On je Nadzornik (Kontrolor), On je tihi Svedok, Unutrašnje Jastvo koje nema početak, sredinu, niti kraj. On je Izvor Maanne, svega Stvorenog, svih svetova, Izvor Znanja, tela, uma, i Vatre Života (Životna energija). Sveprožimajuća, Nepromenljiva, Jedna Jedinstvena Suština, koja postoji u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti, koja postoji sama od sebe, samoosvetljavajuća, Neharanna jeste Nakšir. Dok sanja, čovek vidi blještavu sjajnu Svetlost. Odakle ona dolazi? Od Nakšir. Svetlost prisutna u snu pojedinačnog uma, samoobasjavajućeg Jastva, jasno pokazuje da je Nakšir Sveum Samoobasjavajućeg Jastva Sveduha Svemira. Ovo je Istina.

33. Bogovi poseduju šest vrlina: Mudrost, Bestrasnost, Slavu, Moć, Bogatstvo i Ispravnost do krajnjih mogućnosti. I Bogovi imaju svoj opseg jer i Oni imaju Izvor u Sveznanju, Svetvarnosti, Svemoći, Sveprisutnosti, Neograničenosti i Večnosti Nakšir. Bogovi imaju znanje o svim svetovima, njihovim vladarima i sudbinama. Imaju vlast nad svime, i Moć kojom dele plodove svim Bićima. Bogovi imaju unutrašnju vlast nad svim Imenima i Oblicima stvorenog i nad svim umovima. Oni su uzrok Stvaranja, Održanja i Uništenja Svega. Svemoćnošću izvode sva dela i potpuno su nezavisni i u delu slobodni. Znanje, bezželjnost, moć upravljanja, pročišćavajuće dejstvo, istinitost, praštanje, istrajnost, stvaralaštvo, Spoznaja Jastva i Svebića, suština je svih dela Bogova. Glavna su dela Bogova: Stvaranje, Održanje, Razaranje, Prekrivanje i Blagosiljanje. Svaki je od Bogova vladar i poznavalac srca, ali je i onaj koji podstiče (inspiriše). Bogovi pomažu posredstvom Duhova na bezbroj načina: preko snova, kao unutrašnji Glas, govoreći kroz usta drugih u svakodnevnim razgovorima i savetima prijatelja. Večno blaženstvo, vrhovni mir, večno zadovoljstvo, beskonačnu sreću i nepomućenu radost mogu imati samo Bogovi. Kada se na svom beskrajnom putovanju duše nađeš licem u lice sa nečim neuništivim, nečim što je po svojoj prirodi večno, čisto, savršeno, samoosvetljavajuće i nepromenljivo, nećeš se više osećati jadno, nesrećno, i hiljadu se još pobrojati može opisa stanja u kojem se izgubljena duša čoveka nalazi. Zato znaj, sine čovečiji, ovo je cilj života. Postigni Božansku svest samoprosvećenjem na Stazi Znanja, na Stazi Bogova. Ovo je tvoja najuzvišenija dužnost. Sve ostalo zanemari!

34. Telo čovekovo, sastavljeno od niza organa nije ništa drugo nego um sam. Ovo je drevno učenje o telu. Pojavno (fizičko) telo je spoljašnji grubi izraz uma (fizička manifestacija), dok je um, suprotno, tanani izraz pojavnog tela (suptilna forma fizičkog tela). Um koji razmišlja o telu (kontemplacija) postaje samo telo i tako poistovećen sa njim proživljava sva telesna uznemirenja. Svako telo ima svoje sedište u umu. Kada bi um bio oduzet (mentalna paraliza), telo ne bi bilo u stanju da živi, isto kao što ni biljka ne bi mogla opstati bez vode. Um je taj koji obavlja sve poslove i on je telo u pravom smislu. Umno delanje je jedino istinsko delanje. Um sva dela izvodi veoma brzo na pojavnom, telesnom nivou Zemaljske ravni, ali u Zvezdanoj (Astralnoj) ravni, um dela dvostruko i trostruko brže jer tamo izuzetno brzo treperi (vibrira). Jedina osobina grubog tela je zaletljivost (inercija) u kretanju i nesposobno je za išta drugo. Čak i kada se grubo telo raspadne nakon smrti, prosvećeni um će brzo preuzeti novo telo po svojoj volji, dok će se um poistovećen sa telom nesvesno uneti u novo telo prema Zakonu Uzročnosti. Iz ovoga proizilazi da je telo sklop koji je um napravio za svoja sopstvena uživanja, za izlivanje svoje energije putem koje stiče različita iskustava u ovom pojavnom svetu posredstvom pet energetskih staza, odnosno, pet čulnih organa opažanja i spoznaje.

35. Umno delanje jedino je istinsko delanje. Delanje tela nije delanje, jer samo po sebi telo je ne delatno. Telo su zapravo misli čovekove, njegova raspoloženja, ubeđenja i osećanja, opredmećena kako bi bila vidljiva oku u pojavnom svetu. Veoma je važno reći da se svaka ćelija tela stvara, raste, zreli, pati i nestaje, primajući životnu iskru ili iskru smrti posredstvom svake misli koja uđe u um, zbog toga što čovek teži da izraste u lik o kojem najviše razmišlja. Kada se um okrene ka nekoj određenoj misli i neko vreme boravi u njoj, uspostavlja se izvesno treperenje tvari (vibracija materije) i što se ta misao češće izaziva, to više ima namernost (tendenciju) da se ponavlja, sve dok ne pređe u naviku i ne postane samosvojna (automatska). Telo prati um i odražava (imitira) njegove promene. Kada čovek usredsredi svoje misli (koncentracija) oči se ukoče (fiksiraju). Svaka promena u mislima stvara treperenje u umnom telu (mentalna vibracija) i kada se ona prenese na pojavno (fizičko) telo, to izaziva dejstvo u nervnim ćelijama mozga. Ovo dejstvo uzrokuje mnogobrojne električne i hemijske promene. Ovo znači da misaono delovanje izaziva promene na pojavnom (fizičkom) nivou. Ovde se odražava dejstvo Zakona privlačnosti po kojem umno treperenje ne samo da oblikuje tvar, već i privlači isto ili slično treperenje energije iz okruženja. Zakon Privlačnosti deluje po određenju "slično privlači slično" i nema vezu prožimanja (kauzalitet) sa Zakonom Suprotnosti. To znači da misao o "nečemu" uzrokovana bilo privlačnošću bilo odbijanjem privlači to "nešto". Ako je čovek u strahu od bolesti glavobolje, on bolest glavobolje privlači, ali isto tako i ako tvrdi da neće imati glavobolju, ili izražava želju da nema glavobolju, on bolest glavobolje privlači. Samo um u kojem ne postoji misao o bolesti glavobolje, zauvek odbija bolest glavobolje. Ovo znači da nema privlačnosti ukoliko nema misaone prijemčivosti.

36. Kao što je pojavno (fizičko) telo spoljašnji grubi izraz uma (fizička manifestacija), tako je um, suprotno, tanani izraz pojavnog tela (suptilna forma fizičkog tela). To znači: ako je um um grub i telo je grubo. Kao što čovek grube pojave kod drugih ljudi ne izaziva nežnost i ljubav, isto tako čovek grubog uma ne može ni kod koga izazvati ni ljubav ni privlačnost. Um vrlo jasno odražava na licu svoja različita stanja koja razuman čovek može lako da pročita. Lice je slika uma, prepuno znakova, i kao što je knjiga prepuna slova i može je čitati onaj ko slova poznaje, tako i lice može čitati onaj ko znake na licu razaznaje. Telo prati um. Ako um pomisli o padu sa visine, telo se odmah priprema i pokazuje spoljašnje znake. Strah, zabrinutost, bol, radost, tuga, veselost, ljutnja i mnoga druga stanja uma, proizvode različite odraze na na licu. Oči koje predstavljaju ogledalo duše, govore o stanju u kojem se nalazi um. U očima postoji "uređaj" koji preobražava i odražava svetlost, kako spoljašnju tako i unutrašnju. Spoljašnja svetlost omogućava opažanje, a unutrašnja svetlost prenosi poruke o stanju u kojem se um nalazi: misli o neverstvu, lukavosti, prevari, čistoj ljubavi, saosećanju, ushićenju, depresiji, sumornosti, mržnji, radosti, miru, skladu, zdravlju, moći, snazi i lepoti. Čovek koji je u stanju da čita iz očiju drugih, može istovremeno čitati i njihove umove. Može pročitati čovekovu zadnju misao ili pretežnu (dominantnu) misao koja obuzima um, ako je u stanju da zapazi znake na njegovom licu, u njegovom govoru i ponašanju. Za ovo je potrebna smelost, oštroumnost, uvežbanost, razum i iskustvo. Misli, osećanja i načini razmišljanja ostavljaju dubok trag na licu čoveka. Na licu je teško sakriti ono što je u umu. Čovek može pomisliti da je zadržao svoje misli u tajnosti, ali misli o naklonosti, požudi, pohlepi, ljubomori, ljutnji, osvetoljubivosti, mržnji, i druge slične, trenutno ostavljaju dubok trag na licu. Lice je veran i vrlo osetan (snzitivan) uređaj koji beleži i snima sve misli koje promiču umom čoveka. Lice je poput uglačanog ogledala, ono odražava prirodu uma i njegov sadržaj u određenom trenutku. Mag će na licu čoveka pročitati njegovu prošlost, videti sadašnjost i nazreti budućnost. Drugim rečima, mag samo jednim pogledom na čoveka zna šta je, zašto i kako radio, šta, kako i zašto radi i zna šta će, kako i zašto raditi. Uvidom sa nivoa viših ravni zna i ishod svake radnje koju čovek preduzima. Onaj ko misli da može da sakrije svoje misli, neznalica je prvog reda. On liči na noja koji, kada ga hvataju, sakrije glavu u pesak i zamišlja da ga niko ne vidi. Šta god da misli čovek, istog trenutka se to ocrtava na njegovom licu. Svaka loša misao je kao igla kojom se urezuju linije i znaci na licu. Lice je zapravo pokriveno ožiljcima i ranama koje su stvorile loše misli pout mržnje, ljutnje, požude, ljubomore, osvetoljubivosti i slične. Na osnovu ožiljka sa čovečijeg lica, mag može odmah da pročita stanje uma čoveka, odmah može ustanoviti (dijagnostikovati) bolest uma ili bolest tela.

37. Kako je um usko povezan sa telom, um deluje na telo a telo reaguje na um. Bol u umu oslabljuje telo, a telo zauzvrat utiče na slabljenje uma. Ako je telo snažno i zdravo, i um takođe postaje zdrav i snažan. Ako je telo bolesno, i um postaje bolestan. Bol u telu prouzrokuje slabost u umu. Ovo je tvrdnja nauke čoveka koja kaže da je u zdravom telu i duh zdrav. Ovo tvrdi um koji je poistovećen sa telom. Istina je sasvim suprotna. Drevno učenje kaže da je telo zdravo ako je duh zdrav. Uzvišen čovek zna da je zdrav duh samo ako je um pročišćen, čime je i telo neminovno zdravo. Kako um ima vlast nad telom, tako čist i zdrav um znači i zdravo telo. Osnovni uzrok bolesti koje napadaju telo su loše misli. Sve što se zadržava u umu, biva stvoreno i u telu. Svako ružno osećanje i ogorčenost delovaće ujedno i na telo i izazvaće neku vrstu bolesti. Sva uznemirujuća stanja kao što su strast, mržnja, ljubomora, zabrinutost, plahovita raspoloženja, zapravo uništavaju ćelije tela i izazivaju oboljenja srca, jetre, bubrega, slezine, želuca i drugih organa. Siloviti nastupi žestoke plahovitosti ozbiljno oštećuju moždane ćelije, ubacuju otrovne hemijske sastojke u krv, izazivaju opšti šok i smanjuju lučenje stomačnih sokova, žuči i ostalih probavnih sokova, oduzimaju energiju, živost, izazivaju prerano starenje i skraćuju životni vek. Kada je um uznemiren, onda je i telo uznemireno. U kojem god pravcu telo krene, um će ga pratiti. Kada su i um i telo uznemireni, Životna energija teče u pogrešnom pravcu. Umesto da prožima telo ravnomerno i stabilno, ona treperi neujednačeno. Tada se ni hrana ne vari pravilno. To je početak bolesti. Bolest je slabost uma, a ne slabost tela. Ako se suštinski uzrok, nečisti um odstrani, nestaju sve bolesti. Čist um. ne privlači nijednu bolest. Mag nikada nije bolestan. Bolovi od kojih pati telo su drugorazredne bolesti tela (sekundarne, fizičke bolesti), dok se patnje koje utiču na um mogu nazvati prvorazrednim umnim bolestima (primarne, mentalne bolesti). Ako se loše misli unište, sve telesne bolesti će nestati. Čistoća uma znači i zdravlje tela. Zbog ovog saznanja magovi su uvek obazrivi u svojim razmišljanjima i u izboru misli. Zato što uvek prebivaju u uzvišenim mislima, magovi žive u skladu, zdravlju i lepoti.

38. Mag je svoj sopstveni lekar. Čak i kada ima pogrešnu misao on je svestan te misli. Ako telo oboli usled pogrešne misli, mag koji poznaje svaku biljku, pronaći će lek kojim će ublažiti patnju tela i zalečiti bolest. Istovremeno će nastojati da odbaci lošu misao, uzročnika bolesti i bolest će nestati, a telo biti izlečeno. Pogrešna predstava (imaginacija): "Ja sam ovo telo" je koren svakog zla. Pogrešnim razmišljanjem, čovek se poistovećuje (identifikuje) sa telom. Javlja se vezanost. Vezivanjem za telo, nastaje prijemčivost. Potom Jastvo biva obmanuto od strane uma, pa čovek onda sopstvo poistovećuje sa spoljašnošću govoreći sebi: ovo sam ja, ovo je moja žena, to su moja deca, ovo je moja kuća, ovo je moj posao od kojeg živim i izdržavam porodicu, sve ovo je moj život. Poistovećenost ili vezanost donosi ropstvo, bedu i patnju. Pogledaj reakciju čoveka koji čuje da je negde neko dete umrlo. U najboljem slučaju reakcija bi bila: "Šteta, tako mlado dete, pa da umre". A onda zamisli reakciju čoveka kojem je rečeno da je njegov sin umro. Video bi bolan krik, jauk i plač: "Moj sin!" Zašto je tako? Upravo zbog vezanosti. Reč "moj" izaziva začuđujuću posledicu (efekat) na licu čoveka. Stani ispred ogledala, posmatraj svoje lice i obrati pažnju na izraz lica i stanje koje u tvom umu izazivaju sledeće dve rečenice: "Pas je mrtav" i "Moj pas je mrtav." Mag je uvek neprijemčiv. Nevezan za stvar ili drugo biće. Mag ne može da izgubi nijednu stvar, ali ne zato što to ne može da se desi, već zato što nije prijemčiv za tu stvar koju je izgubio. Mag nije vezan ni za jedno biće, ali je blagonaklon prema svakom biću. I kad voli, mag je neprijemčiv jer je neostrašćen. Strast je najužasnija prijemčivost koja obuzima um. Njegova je ljubav bestrasna, čak i kad je telesna, ali je sa Božanskom ushićenošću (ekstazom) i zbog toga je savršena. I kada se odnos sa bliskom osobom prekine iz bilo kog razloga, pa čak i smrti, on ne oseća ni bol ni tugu, već samo ono isto Božansko ushićenje. U smirenoumlju svom zna da je svaka veza uspostavljena jednom, trajna veza. Ovo je neprijemčivost.

39. Bol je očigledna sve dok čovek sebe povezuje sa umom. U snu bol ne postoji. Kada se čovek povredi, rana odaje prodoran bol, ali taj bol čovek neće osećati noću dok spava. Samo kada je um istovremeno povezan preko nerava i razmišljanja sa povređenim delom tela čovek oseća bol. Razmišljanjem o bolu čovek počinje da doživljava bol. Nema bola kada se veza između uma i tela prekine dejstvom leka protiv bolova, iako rana i dalje postoji. Za vreme velike ushićenosti, bol potpuno prestaje tako što se umu skreće pažnja sa tela, sedišta bola. Zato vojnik u jurišu i kad je ranjen on, neosećajući bol i dalje napada. Ako bi se svesno odvojio um od obolelog dela tela usredsređenjem na na bilo koji drugi privlačan objekat, ne bi se osećao bol čak ni pri budnom stanju. Neprekidnim razmišljanjem o nekom problemu ili bolesti, čovek samo povećava bol i patnju. Bol je u umu. Mag koji ima snažnu volju i jaku snagu istrajnosti ne doživljava bol.

40. Kod većine ljudi um je uglavnom podređen telu. Pošto su umovi ovih ljudi vrlo malo razvijeni, oni većinom žive u samoobmanjujućem stanju svesti. Mag razvija spoznajno stanje svesti i pomoću razuma iz jastva upravlja umom. Spoznajno stanje svesti se razvija učenjem, proučavanjem, neodnosnim mišljenjem (apstrakcija), odnosnim rasuđivanjem (kontemplacija) i usmerenim usredsređenjem (meditacija). Mag koji upravlja umom, savršeno upravlja i telom. Telo je samo senka uma. Ono je sklop koji je um pripremio za svoj izražaj. Telo postaje rob kada se ovlada umom. Zato je ovladavanje umom prvi korak na Stazi Spoznaje. Zakoračiti drugim korakom, pre nego što se umom ovlada, bilo bi nalik čoveku koji vezanih očiju ide ulicom kojom jure kola. Jastvo je gospodar uma. Ako bi bilo obrnuto, bilo bi nalik čoveku koji pusti slepca da ga vodi pa zajedno u jamu padnu.
 

 

 

 

 

Vrh strane

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-06-2013 03:25