Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

Zapis 1

 

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Knjiga Crnih Oblaka

 

MAGIJSKI DNEVNIK

 

 

Zapis prvi - 21.10.2012

Amelatugu Duranki

Ništa nije kao što izgleda iako jeste sve moguće

 

Ovo su moje nikad ispričane Tajne. Prepisi beleški iz Magiskog dnevnika koje dajem sadrže magijske obrede, zazivanja bića iz Onostranog, opise astralnih putovanja, razgovore s entitetima, moje uvide i spoznaju, magijske čini i bajalice, moćne reči i gestove, učinjena dela, sve moje uspone velike i male, i isto tako padove i greške neizbrisive. Reči iz mog Magijskog dnevnika koje smem napisati ili izgovoriti ovde, jesu uvidi koje s dozvolom mogu saopštiti...

Knjiga Crnih Oblaka, kako sam nazvao moj Magijski dnevnik, sobom nosi Tajne Beskrajnog Prostranstva Tame. Ovo su moji lični uvidi, i zato vas molim ne pokušavajte ništa od svega ovoga. Ključevi su skriveni u prabolama i simbolima, i samo će Posvećenik znati kako da ih otkrije i zaobiđe Proklestvo Crnih Oblaka.

AMELATUGU DURANKI

GUDALKHU ETUTU KVABU RIKIŠTU

Glas je ovo Čuvara Kapije, Prolaza između Nebesa i Zemlje. To je glas Demona Tame pod Zavetom izrečen.

Usudiću se da napišem nešto što niko još se odvažio nije. Moje je prokletstvo davno još zapečaćeno. Dela učinjena neizbrisiva su isto kao i reči izgovorene što se poništiti ne mogu. Takav je Zakon Drevnih. Breme koje nosim ja znam kakvo je. I niko ga nije meni natovario niti doneo kao zalog. Primih ga na sebe kao dar, ali je dar Onostranog isto što i prokletstvo ovostranog sveta.

Znajte, ovo što ću opisivati kroz vreme koje sledi, nekome će ravno užasu biti. Nekome pak, nalikovaće na Svetlost u Tami. Ništa nije kao što izgleda iako jeste sve moguće, čak i ono nezamislivo. Mnogo od ovoga, ako ne i sve, nepojmljivo će biti svakom umu zatvorenom. Neko će svakako reći da samo lud može ovako što činiti, ali nisu li tako mnoge nazivali?

Na isti ovaj dan pre dvadeset godina prizvao sam je. Kraljica i gospodarica beše ona. Ime Njeno ne smem da izgovorim. Čak ni u Dnevnik ne smem napisati Njeno ime. Samo znak je ostao zabeležen. Znak Njen koji na ime podseća, samo podseća, zato ga i pamtim. Beše to prvo Ime koje dozvah iz dalekih prostranstava i prvi glas to beše koji sam čuo kako odzvanja "hodnicima vremena". Na zaravni vrha planine Kablar, u drugom satu iza ponoći, stajala je ispred mene, sva u plamenu. Ali to ne beše vatra.

"Gledaj me", progovora Demonesa. "Ja sam Anđeo, ja sam Orao, ja sam Lavica i Bik sam ja. Imam uzvišeni odraz kao Bogovi, a telo je moje krilata zver koja riče u plamenu. Ti čoveče nemaš takvo telo, snažno i krepko, ni kandže nemaš, niti krila, ali tvoji su prsti isti kao moji. Znak si moj prstom pokazao. Ko si ti? Od kuda dolaziš? Ogradio si se u Krugu. Gde si se zaputio, ti što si iz zemlje nastao? Nema sada Moći što silazi sa sunčeve sjajne ploče, što se diže nad Zemljom ovom? Ja jesam, vidim i znam od početka vremena. Jer ja sam jedan od večnih, koji žive u Tami iz koje je sve stvoreno, ali zabranjeno mi je da govorim drukčije do samo svojom prisutnošću. A ti smrtni čoveče, neznani putniče, senko što nestaješ, traži i nagađaj, odgonetni Tajnu ili očajavaj u bedi neznanja! Ako želiš govoriti pred licem mojim, razbi Krug svoj! Skini odoru svoju da te vidim onakvim kakav si!"

Na te zapovesti krilate zveri plamtećeg tela, koje ni muško ni žensko nije, već oboje istovremeno, ostadoh kao ukopan. Osetih kako ona sve više i jače još obuzima moje srce. Svojom desnom zakoračih nogom, zgazih na simbole što su Krug držali. I gle! Nestade plamteća zver i u ljudski se oblik pretvori u tren. Prelepog lica, čini mi se kao u deteta. Snažnog tela beše kao u kakvog muškarca viteške snage. Ali opet beše kao i žena što izgleda. Samo noge ispod kolena ostadoše kao u orla što su. Jasno videh, kao što i svakog čoveka što gledam. Beše i muško i žensko. Strgoh odoru svoju i stadoh pred nju smelo i bez zaštite ikakve.

"Ti dolaziš iz Božanskog sveta i u njega ćeš se vratiti, ako želiš. Telo je tvoje prolazno i smrtno, ali telo što je od zvezdane prašine sazdano, ono je večno, te ne može umreti. Ne služi se onim prvim drugačije, no tako da razrešiš i obogatiš ovo drugo. Postoji iskonska i večna mudrost koja je nastanjena u srcu saznanja. Nekad je tekla širokim obalama Tigra i Eufrata, u zemlji koja je nestala. Danas je, čini se, tek maleni potočić koji se s mukom probija kroz peščano korito. Ovaj izvor, ipak, nikada nije sasvim presahnuo. Ova se mudrost služi drugim čovekovim sposobnostima, koje se razlikuju od onih koje koristi ljudska nauka. Ova se mudrost naziva Maga, spoznaja Božanstva, živo pričešće sa večnošću. Ona se rađa iz unutrašnje svetlosti, koja živi kao iskra u čoveku i u određenom trenutku njegovog razvoja, prolazi Astralnim svetom, ishodištem stvaralačkih sila, dok ne dospe u Duhovni svet, Eteričnu ravan koja je poreklo svih stvari. Nejasni su i nesavršeni pokušaji ljduskog jezika i umetnosti da objasne ovu mudrost, ali je njen izvor čist i blistav, jer ona izlazi na javu usled duhovnih moći i direktnim sadejstvom sila, koje su stvorile svest. Kao i nekadašnji mudraci ne samo što moraš razumeti ove Zakone, već ih moraš gledati u živim slikama, koje lebde u Astralnoj Svetlosti, okom čistoga Duha. Rodio si se u košuljici utrobe majke svoje. Posebna je to okolnost. Imaš žensku intuiciju i polovinu ženske prirode. Razmišljaš, ali voli da spekulišeš mnogo. Nećeš imati poroda nikad, ali ćeš otkriti tajnu stvaranja. Naučiću te da oblikuješ materiju i udahnjuješ joj život. Ali pre toga moraš biti čarobnjak i alhemičar, ratnik i tragač. Koristi samo prava imena Bogova, Anđela, Demona, Duhova i svih stvari materijalne i nematerijalne prirode. Nauči sve simbolizme i spoznaj sve mirise, boje i zvukove. Spoznaj putanje zvezda i prorokovanje kroz čitanje Etera neka ti bude cilj. Sveštenik prirode budi i lekar. Nije na tebi da tumačiš sudbinu, niti da se u svet ljudi upuštaš previše. Tvoje je da sudbinu stvaraš, da je prizivaš, odvraćaš, oblikuješ i proizvodiš. Svoj pogled upiri u noć, jer ta tamna noć mnogo pre svitanja najavljuje novi dan".

Tako je govorila Demonesa. Tako sam i ja krenuo stazom po zapovesti, ili bolje rečeno, savetovanju koje dobih. I nikada više ni jedan priziv ne činih iz Kruga. Tako poučen bejah. Ceo svet, Univerzum ceo je kao Hram, Beskonačni Krug koji se izdiže nad svakom konačnošću. U magiji nema ničeg nemogućeg. Kroz nju magavan upravlja elementima, govori jezik zvezda i usmerava putanje planeta. Kad on progovori, mesec boje krvi ruši se sa neba, mrtvi ustaju iz grobova i mrmore zloslutne reči, dok noćni vetar prolazi kroz njihove lobanje. Magavan gospodari ljubavlju i mržnjom, veštinom daruje ljude rajem ili paklom po svojoj volji. On raspolaže svim oblicima i bira lepotu ili rugobu. Uz pomoć Magijskog štapa on pretvara ljude u zveri i životinje u ljude, naizmenično. On čak raspolaže životom i smrću, može da podari bogatstvo i besmrtnost svojim eliksirom.

Magija predstavlja fatalnu Spoznaju Znanja rezervisanog samo za Bogove, a posledica njene spoznaje je smrt. Mojsije je znanje opisao slikom Drveta Spoznaje Dobra i Zla, koje stoji u središtu zemaljskog Raja, u blizini Drveta Života, sa kojim je spojeno korenom. U podnožju tog Drveta nalazi se izvor četiri misteriozne reke koji čuvaju plameni mač i četiri heruvima... Kakvo Znanje čuvaju četiri sumerske Sfinge? Šta je to u, još uvek, skrivenom Hramu Tota? Kakav je to misteriozni Izvor u Dvaranama Amenti? Šta to tako besomučno Kraljica Ereškigala čuva u Bezdanu?

U prirodi postoji Sila neuporedivo snažnija od svake poznate, a čovek koji njome ovlada i usmeri je, u stanju je da izmeni lice celog sveta. Ova Sila beše poznata starima, ona sadrži Univerzalne Zakone čiji je vrhovni zakon Ravnoteža. Usmeravanjem sopstva kroz Univerzalne Zakone moguće je menjati redosled godišnjih doba, izazivati dnevne pojave noću, u jednom trenutku opštiti između dva kraja zemlje, videti šta se dešava na drugom kraju sveta, isceljivati ili zadavati rane na daljinu, govor učiniti univerzalno razumljivim. Spoznaja ovih Zakona jeste upravo ono što su posvećenici u srednjem veku nazivali Prvom Stvari Velikog Dela. Gnostici ga predstavljaše kao ognjeno telo Svetog Duha. Bio je predmet divljenja u tajnim Ritualima izvođenim na Sabat i u Hramu predstavljen hijeroglifskom figurom Bafometa ili Androgina.

Mene su već mnogi optužili za ludilo, ali isto tako opružiše i božanskog Paracelzusa. Optužili su me i za šarlatanstvo, ali isto tako optužiše i velikog i nesrećnog Agripu. Iako se inkvizitorska lomača ugasila, ostaje mi samo sumorna zabrana tišine i kletva. Ja ne prkosim, ali sam razočaran u rasu ljudi. Pišem ove reči po svojoj volji, ali isto tako znam da kada dođe vreme dokazivanja, da će jedino magovi biti ti koji će svedočiti. Zato ćemo ostati mirni i čekaćemo.

 

 

 

 

 

 

Vrh strane

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 04:31