Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

 Dnevničke beleške

 Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

Zapis 2

 

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Knjiga Crnih Oblaka

 

MAGIJSKI DNEVNIK

 

 

Zapis drugi - 16.11.2012

Nakšir

Otvaranje Kapije Bezdana

 

Ovo su dani Tame. Vreme je da otvoriš Kapiju Bezdana, vreme da ponovo budeš rođen. Noć koja je pred nama, deveti je dan Tame. Samo u ovoj noći Nakšir prima u zagrljaj svoje Sinove i Kćeri. Samo u ovoj noći Bezdan širom otvara svoje Dveri. Zapamti ovo što ću ti reći, jer moje reči više nećeš slušati. Da, ne šri zalud svoje oči u čudu i strepnji. Ovo jeste naše poslednje veče. Mene već sutra neće biti. Više ti nisam potreban. Večeras je kraj ovog našeg zajedničkog putešestvija.

Na ovom pergamentu je zapisan Obred Prelaska. Ja ti ga predajem. Počećeš odmah, čim završimo ovaj razgovor, da ga prepisuješ na tvoj pergament koji si poneo sobom. Ovaj moj, spalićeš posle toga. Noćas izađi gore na proplanak više sela, na onu čistinu gde sam te danas vodio. Poređaj kamenove kako sam te učio i učini obred ovako kako je zapisano. Zapamti, Nakšir ne smeš vizualizovati ni na koji način. U protivnom, Kapija će zauvek ostati zatvorena za tebe. Seti se šta sam ti govorio. Nakšir nije ni Ona, ni On niti Ono. Ni jedan um ne može obujmiti Nakšir, čak ni ni um najmoćnijeg među Drevnim Bogovima. Zato ni ne pokušavaj. Sve što bi zamislio, jeste Nakšir, ali možeš li istovremeno zamisliti sve što postoji i ono što još ne znaš da postoji? Ne razmišljaj ni sada dok ovo slušaš. Odmah počni da rasteruješ sve misli koje te okupiraju. Mislim da će ti sat vremena meditacije biti dovoljno da izprazniš svoj um pre no što započneš Obred Prelaska. Ništa ne sme biti u njemu. Moraš da osetiš potpunu Prazninu da bi doživeo potpuno Ispunjenje. Ništa ti neću sugerisati, ali znaj, noćas kada zakoračiš u Bezdan, više povratka nema. Tog trena umreće svaka ljudskost u tebi. Razvezaćeš noćas svih sto četrdeset i četiri čvora vezujućih sila. I ništa ti više neće izgledati kao što je bilo. Zato se i kaže da povratka nema. Tvoj život u narednim danima biće samo senka koja nestaje u noći. I rodićeš se ponovo s rađanjem Sunca na Kratkodnevicu.

Nemoj se truditi da previše racionalizuješ sve ovo, kao što znaš činiti. Ni razum, koji imaš, neće te više krasiti od sutra. Sve umire noćas zajedno sa tvojim ljudskim "Ja". U šta ćeš se izroditi s rađanjem Šammaša, ne znam, ali život koji ti predstoji, više neće biti život čoveka. Sve veze koje će se noćas raspršiti u Tami su samo senke. Ne trudi se da ih oživiš. Senke su samo prazan i bezvredan odraz Prirode Stvarnosti. Život koji je pred tobom, takođe je senka, pust odraz Stvarnosti koju još uvek ne možeš pojmiti. Ne umire noćas samo tvoja ljudskost, već i ceo svet zajedno sa njom nestaje. Ostaju samo senke. Sada kušaj svoju volju te vidi šta ti je činiti. Ključ Kapije Bezdana sam ti predao. Da li ćeš ga upotrebiti noćas ni to ne znam. Mene svakako već za koji sat više neće biti. Mnogo je još ciklusa pred tobom, ali znaj, prođeš li noćas ni ciklusa više neće biti. Šammaš je rođen samo jedanput, sve ostalo su sećanja bezvrednog ljudskog puka. Onog trena kad se s Njim izdigneš, tada ćeš postati jedan od Nas, Sin Nakšir.

Dva dana, pre ovog razgovora, Gandukor (moj učitelj) me pozvao da ga posetim ovde u selu gde je boravio svoje poslednje dane, rekavši da ponesem onaj pergament koji napravih još pre pet godina, pero i mastilo od ugljena rastvorenog u ulju od raskovnika. Znao sam da je nešto veliko u pitanju. Ovo mastilo koje me podučio napraviti još ni jednom nisam koristio. Boca je ostala skrivena sve ove godine zajedno sa pergamentom i perom pauna. Kutiju s jedanaest kamenova, jedanaest kristala koje sam davno još pripravio za velike rituale otvaranja, takođe mi je naglasio da ponesem. Da li mi je potrebna i odora ili još nešto od magijskih oruđa, upitah ga. Ne, glasio je odgovor. Tek tada mi ništa nije bilo jasno. Kakav to ritual može biti, a da mi ništa od oruđa neće biti potrebno?

Dva dana smo pričali o raznim stvarima i ničim mi nije nagoveštavao šta treba da radim. Čak nikakve pripreme za vršenje obreda nije bilo. Sve mi je to nekako čudno. Ne bi mi rekao zalud da ponesem kristale. Zato sam znao da je u pitanju neki važan i veliki obred. Znao sam da je tek deveti dan Tame, ali ovaj dan nikada ranije nisam obeležavao, niti mi je pričao o tome. Posle ovoga što mi je rekao u ovaj prvi sat po zalasku Sunca, sve mi je postalo jasno. Konačno sam i taj dan dočekao, ali tako iznenada, bez bilo kakve pripreme, i dalje mi to nije bilo sasvim jasno, no nisam se hteo time opterećivati, već poslušati savet da ni tad dok je pričao, a i sad ne razmišljam o tome. Nastavio sam da rasterujem misli iz svog uma.

Najedanput osetih jako komešanje u stomaku. Znao sam da se ogromna količina adrenalina razlila kroz moju krv, no ne znam kako. Takvo komešanje kakvo do tad još ne iskusih uzimalo je maha sve više i jače. Toliko je bilo sve uzavrelo u meni da sam počeo povraćati. Čudan osećaj neverovatnog uzbuđenja ravnog gotovo histeričnom transu. Sedam puta sam povraćao za nepunih dva minuta. Toliko je bilo obilno da mi nikako nije moglo dopreti do svesti šta se zbiva. Otkud toliko tečnosti u čoveku? U jednom momentu sam klečao na zemlji i oslanjajući se na ruke, sam sebi sam bio nalik na psa. I odvatan miris svega što ispovraćah mi je parao nozdrve. Kao da nisam mogao kontrolisati telo niti se uspraviti. Kako podignem glavu i krenem da se podignem, tako mi se zavrti kao da se čitav svet okreće oko mene.

Trajalo je to nekih par minuta, čini mi se, no ni sad nisam siguran koliko je to stvarno trajalo. Nekako se uspravih i osetih se prilično malaksalo, no ubrzo se snaga poče vraćati. Stajao je tu pored mene sve vreme. Pogledah ga, a on se smijulji. Eto gotovo je - reče i spomenu čaj koji sam neposredno pre ovoga ispijao dok mi je pričao o Obredu Prelaska. Vidiš - nastavio je - nije magu potrebno da posti kako bi se očistio pred vršenje obreda. To može postići i mnogo brže za svega sat vremena. Za sve na ovom svetu postoje trave, samo ih treba dobro sastaviti. I za ovo, uputstvo ti je napisano na pergamentu što ti dadoh. Pa što mi ranije ne dade ovo znanje, nego sam uvek morao da se postom pripremam? I, znači li to da više ne moram da postim ubuduće - upitah ga? Ako se uravnoteženo hraniš kao što sam te učio, post ti nije potreban. Ako li u čemu preteraš, ni tad ti post neće biti potreban, ali mučnina koja bi nastala posle ovoga što si popio, mogla bi biti prilično teška i bolna. A to što si do sada u pripremama postio je bilo neophodno da tvoj krhki um shvati vrednost onoga što treba da radi. Osim toga ovo je samo fizička strana posta čišćenjem organizma. Hajde sad, odmori se malo. Čeka te meditativno čišćenje i priprema, te sve ostalo što ti rekoh i što ti je u pergamentu napisano. Ja odoh sad u gornju kuću. Ovde te ostavljam samog sa sobom. Ujutru kad sve bude gotovo, prvim autobusom se vrati za Beograd. Više se nećemo sresti. Neka ti je blagoslovljen put.

To je to - rekoh sebi. Konačno je i taj trenutak došao kada moram odgovoriti na ono "ili - ili". Ako sam dovde stigao, znači da sam spreman. Znao je to i on. Zato mi je i saopštio ovako "kao grom iz vedra neba". Nisam nikada razmišljao da će rastanak s njim biti ovakav, mada sam znao da će do toga doći pre ili kasnije. Neću se odmarati, nekako se osećam silovito. Počeću odmah sa prepisivanjem pergamenta kako bi mi ostalo dovoljno vremena za meditaciju i duhovno pročišćenje. Nije lako um dovesti u stanje praznine.

Kad sam otvorio pergament, prvo mi je u oko zapala skica Hrama. Raspored kamenova je isti kao što sam već znao, ali nema ni unutrašnjeg ni spoljašnjeg Kruga. Kristali su bili povezani spiralom. Prvi put sam ovako nešto video.

 

 

Prepisao sam ceo pergament, ali ni ritual nikakav nije postojao. Kratak opis pripremnih radnji i tekst Zazivanja Nakšir. Kratak tekst na sumerskom i prevedene reči. Ništa više. Nikakva magijska sredstva. Nikakve radnje. Ništa. Samo jedanaest kristala koji tvore spiralu i ja koji treba da stojim u središtu. Samo ja i Univezum oko mene. Ništa više.

Odoh sad, treba se pripremiti. Ne znam šta dolazi ispred mene, niti znam kuda odlazim. I ne treba ni da znam u ovom trenu. Noć je vedra, i neobično je toplo za ovo doba godine. To je dovoljno.

 

* Zapisano u Magijski Dnevnik 16. novembra 1996. godine u vlaškom selu Rašanac, nedaleko od Petrovca na Mlavi, u zavetrini Homoljskih planina.

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 23-01-2013 04:31