Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

  Predavanje prvo

 

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Akad

 

BESKRAJNO PUTOVANJE DUŠE

Javna predavanja, tribine, skupovi, škola spiritualne magije

 

 

Predavanje prvo

 

Put u zemlju Kutu

Beskrajno putovanje Duše

 

29.01.2011.

 

Kutu je zemlja daleka. Nepregledna prostranstva prepuna obilja svakojakog. Kraljevstvo u kojem svaka Senka ime svoje ima. Tamo vreme kao da ne postoji. Svako je delo samo tren istrgnut iz Večnosti. Staza koja vodi u zemlju Kutu nije utabana, ne vidi se... Ali ako samo malo skupiš kapke svoje i netremice zuriš u daljinu, ugledaćeš Njene obrise. Ugledaćeš veličanstvenu Stazu koju blistavi Nehar osvetljava. Ta Crna Svetlost, čigrastih iskri, od koje se ništa sakriti ne može, nešto je najsjajnije što će oko ikad videti. Izvor je Njen baš tamo u zemlji Kutu. Cvet veličanstvenog Crnog Plamena iz kojeg isijava Večnost Života. To je nekada Izvor bio na kome ljudi i žene žeđ svoju gasili su. I danas je...

Izuj cipele svoje pre nego li tamo kreneš, jer ako bosonog trnje pregaziš, izvesnije je da će te, onaj od čije se pojave krv u žilama ledi, Čuvar Kapije pustiti da prođeš. Isprazni posudu svoju iz koje vodu piješ, jer kako ćeš sa izvora zahvatiti, ako ti je posuda puna. I zapamti ovo: kada Kapiju prođeš, ako li se okreneš samo, nestaćeš u trenu. Zato na Kapiji Bezdana, stari natpis upozorenja stoji:

O SMELI PUTNIČE!
DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANEŠ,
ALI ZNAJ: PROĐEŠ LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA.
ZATO STANI OVDE, NAZAD SE OKRENI
I POGLEDAJ NA SVET KOJI OSTAVLJAŠ JOŠ JEDNOM,

JER IZA KAPIJE OVE NEPREGLEDNA PROSTRANSTVA STOJE.

IZA KAPIJE STOJI GOSPODAR DREVNI, KAPIJE ČUVAR.
KRALJ VOJSKE UŽASNIH JE ON.
IME MU SE NE IZGOVARA GLASNO,
JER PROKLESTVO BACA NA POKOLJENJA.
OD POGLEDA NJEGOVOG KRV SE U ŽILAMA LEDI.
MALO JE ONIH ČIJE SRCE OVDE NIJE PUKLO.
ON ZNAMENJE IŠTE,
A TI, ZNAŠ LI OD KOJIH SI?
ON OTKUP TRAŽI,
A TI, IMAŠ LI ŠTA DATI?

STANI, TRI KORAKA ODSTUPI.
ISPITAJ SRCE SVOJE JOŠ JEDNOM.
ISPITAJ UM SVOJ JEDNOM JOŠ.
OKRENI SE I POGLEDAJ NA SVET OPET!

O SMELI PUTNIČE!
DRZNUO SI SE NA PRAG OVAJ DA STANEŠ,
ALI ZNAJ: PROĐEŠ LI KAPIJU OVU POVRATKA NEMA.
KAPIJA BOGOVA JE OVO.

Ja sam na ovaj Put krenuo poodavno. Sećam se kad sam ugledao Stazu prvi put. Kakve radosti! Kakve sreće neizmerne! Ali avaj, od tog zanosa, te silne ushićenosti, nazad sam pao. Srećom trnje nije bilo na putu tad, ali sam seo pravo u koprive... Da znaš samo kako je to svrbelo.

Evo, za koji dan, februara drugog će biti tačno 26 godina kad sam krenuo da nađem Stazu. U to vreme, kompjutera nije bilo, ni interneta, a o knjigama, o kojima se danas olako priča, mogli smo, zenesenjaci, samo da sanjamo. Ova naša zemlja, i tada a i danas vala, kaska za progresivnim tvorevinama geometrijskom progresijom. Tako sam ja misleći da je to stvarno put ko i svaki drum pošao da ga tražim. Poneo sam bio čak i planinarsku opremu i džeparac "silni" koji bejah uštedeo. Negde bejah isčitao da je put skriven u šumama i planinama i da se pred Kapijom otkup plaća. I tako, mislim ja, da ponesem sve što treba.

Tri meseca sam lutao šumama, i lutao planinama. I nisam našao Stazu. A onda, dok sam sedeo na steni blizu jednog potoka i zureo u zalazak Sunca, ugledah kako zalaze dva Sunca. Tu se trgoh, pomislih da nije kakva iluzija i otpih malo vode. Raširih oči, a ono i dalje dva Sunca. Jedno malo iznad stene, a drugo kao da iz stene izbija. Krenuh u pravcu Sunaca da misteriju razrešim. Ono iznad stene već beše zašlo dok sam stigao, a ovo drugo još je sjalo žarom purpura, pravo kroz stenu ispred mene. Zatvorih oči i posle trenutaka nekoliko ih opet otvorih, ali samo toliko koliko sam zuriti mogao. I ugledah tada Stazu veličanstvenu i u blještavilu Svetlosti koju nikada do tada video nisam.

Kakva radost! Kakva sreća neizmerna beše moja. Ali avaj, na tren pogled spustih dole, zegledajući kuda gazim i dok sam glavu podigao opet, nestade Svetlosti i Staza opet beše izgubljena. Tu se tlo ispod mene kao izmače, posnuh natraške i zavalih se pravo u koprive. Opisati ne mogu koliko je svrbelo. Čini mi se da sam vrištao od bola, a onda začuh glas od nekud: "A kuda si ti krenuo mali!"

Češao sam se svuda po telu i unezvereno vrteo gledajući odakle dopire taj glas. A onda iz pravca gde je Sunce izbijalo iz stene izađe on. Čovek, duge prosede kose i brade, rekao bih četrdesetak godina, ali je imao više, što doznah kasnije. "Zar si zaista mislio da se tek tako može kročiti na Stazu između dva Sveta"? - upitao me je. Ćutao sam kao zaliven, i gledao. "Ako i ne treba ništa da kažeš" - nastavio je i posle kraće pauze rekao mi: " Ja ću ti pokazati kao ćeš na ovaj Put da kreneš".

I tako je sve počelo. Bio je to moj prvi Onostrani doživljaj. Pojavio se moj prvi Učitelj, tog petog maja u kanjonu reke Vratne, ispred prve Vratanjske Kapije. Zapravo, tada je počelo moje pravo putovanje u zemlju Kutu.

Sada pozivam i tebe na Put ovaj, ali te molim, ostavi svoj mentalitet iza sebe...

 

ŠOLJA ČAJA

Zen priča (Meditacija)

 

Nan-ina, japanskog učitelja zena iz razdoblja Meidži, jednog je dana posetio neki učenjak iz druge zemlje, koji se želeo raspitati o Zen učenju. Nan-in posluži čaj. Napunivši šoljicu svome gostu, nastavio je i dalje sipati.

Učenjak je posmatrao kako se čaj preliva, ali kada se više nije mogao suzdržati, reče: “Puna je. Više ne može stati!”

“Kao i ova šoljica”, reče Nan-in, “pun si svojih uverenja i pretpostavki. “Kako ti mogu objasniti Zen, ako prethodno ne isprazniš svoju šoljicu?”

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:25