Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

  Predavanje treće

 

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Akad

 

BESKRAJNO PUTOVANJE DUŠE

Javna predavanja, tribine, skupovi, škola spiritualne magije

 

 

Predavanje treće

 

Korelacije magijskog i svetovnog

 

 

27.03.2011.

Prvi deo predavanja

 

Teze:

1. Magijski život

- Magijski i svetovni život.
- Poriv kao polazna tačka.
- Frustracije i konflikti kao izraz nedostatataka, potreba i razmimoilaženja.
- Šta znači živeti magijskim životom?
- Magijski odnos prema svetovnom.
- Odnos prema neposvećenima.
- Odnos prema materijalnim dobrima.
- Ispoljavanje seksualnosti.

 

Uvod

 

Mnogo puta sam u razgovoru sa ljudima koji se bave magijskim radom, nailazio na njihove brojne nedoumice i nerazlučenost najosnovnijih polaznih činjenica. Mnogo sam video različitih poriva za ulazak u svet magijskog, ali malo onih pravih i istinskih. Neverovatne mentalne sklopove ličnosti sretah. Ljude koji su po predstavi svojoj, ovladali voljom i sa mnogo znanja stečenog. A onda ti isti, na sasvim uobičajene stvari svetovnog, reaguju, ne čak ni razumski, već nagonski i instinktivo. Što bi se reklo, reaguju ljudski. A mag može da bude sve drugo, samo ne čovek, čovek u smislu ljudskih osobina.

Kada jednom stane na Stazu i otisne se kroz Beskrajna Prostranstva Duha, sve manje i manje ostaje ljudskog. Jer čovek je ipak stvoren iz krvi Kingua, moćnog Drevnog predvodnika Demonskih Sila, i od tela Tiamat, Drevne Majke, Krilate Zmije Bezdana.
Mag nije zanimanje, niti kakva kauzalna odrednica. Mag je stanje bića. Mag nema ljudske osobine. On ih samo ispoljava u svetu ljudi po sopstvenom nahođenju, bez strasti, bez prijemčivosti. U drevnom Sumeru su govorili da postoje ljudi i magi. Zato postoji podela na Sveto i profano, na inicirane i laike, na moćnu prirodu maga i robovsku prirodu čoveka.

Zbog ovoga krećemo od ove prve korelacije magijskog i svetovnog. U ovom prvom određenju - samoodređenju, sazdana je polovina spoznaje. Poništavanje ljudskih osobina je temelj spoznaje. Ovo je zapravo, svojevrsno poništavanje ega, ali ne u religijskom smislu kakvo propovedaju mnogi orijentalni, a u novije vreme i zapadnjački sistemi, i magije i religije. Ovo je proces izdizanja Jastva iznad Uma. To je Čista Volja, Sila koja deluje kroz Um kao oruđe.

Čovek kaže: "Moj um, to sam ja".

Mag kaže: "Ja sam onaj koji jesam."

Magijski Put spoznaje nije za svaku ljudsku prirodu, nije za svakog čoveka. Mnogo je onih koji ne mogu izdržati taj pritisak iskonske biti. Mnogo je onih koji ne mogu istrgnuti dušu svoju iz ropstva svetovnom. A koliko je tek onih koji nisu ni spremni ni sposobni da se suoče sa realnošću života koji žive u ovom svetu, a kamo li da se suoče sa samim sobom i stvarnoću magijske spoznaje. Put Spoznaje je neverovatno težak, mučan, kadkad svirep i bolan, a opet tako prost i jednostavan, radostan i pun ushićenja. Kakav paradoks!

Zbog toga ću pokušati da ovim predavanjem, na što jednostavniji i sažetiji način, odgovorim na nekoliko važnih pitanja i neoumica polaznih stremljenja na Putu Magijske Spoznaje. To su pitanja na koja se mora dati vrlo jasan i definisan odgovor. To su pitanja na koja svako mora odgovoriti, pre svega samom sebi. Stoga, ja ću se posvetiti osnovnom razlučivanju korelacija magijskog i svetovnog, a ne davanju odgovaora na pitanja. Odgovore na ova pitanja mora učiniti svako od vas, sam pred sobom. Svaka od korelacija izneta u polaznim tezama za ovo predavanje, nameće jasno pitanje. Zato budite spremni da dobro razmislite o svakom pitanju, i da kao aspiranti odgovorite svom Sopstvu jasno i iskreno. Tek kada se odgovorima aspirant odredi prema Sopstvu i prema Apsolutu, prema svetovnom i prema magijskom, može da radi slobodno i neometano.

Korak po korak se ide, ali se može i potrčati ako se ukaže takva spoznajna prilika. Mag grabi svaku priliku koja mu se ukaže. Nemilosrdnost u Magijskoj Spoznaji je vrlina. Zapamtite ovo, i neka vas ne preneraze neke reči koje budem izgovorio ovde.

 

Deo prvi: Magijski život

 

1. Magijski i svetovni život

 

U dodiru magijskog i svetovnog leži izvor svih nedoumoca, svih frustracija koje nastaju ispoljavanjem težnje ka magijskoj spoznaji, a da osnovno razlučivanje pri tom nije jasno razdvojeno, niti definisano.

Magija nije posao sa radnim vremenom. Ništa se ne može postići ukoliko ne postoji potpuna posvećenost magijskom. Svetovni, svakodnevni život mora u svakom trenutku biti podređen magijskom. Jedino ovako prožimanje i proživljavanje magijskog i svetovnog isključuje mogućnost njihovog međusobnog sudaranja. U suprotnom, bilo da je magijski život podređen svetovnom, bilo da se naizmenično smenjuju kao prioritet, to neminovno dovodi do niza kako spoljašnjih tako i unutrašnjih sukoba. Nedefinisanost i neodređenost magijskog kao primarnog, nedvosmisleno je izvor frustrirajućih i konfliktnih stanja i okolnosti.

Mag je u svakom trenutku svog života mag. Bez obzira šta radio i gde boravio, svako njegovo delo je magijsko delo. Bilo da obavlja sasvim obične svakodnevne poslove, bilo da ide u školu ili na posao, svaka aktivnost mora biti usaglašena magijskim tonalitetom i modalitetom magijske prakse. Bez ovog usaglašavanja, nikakvom se uspehu nenadajte. Nije moguće biti čovek pre i popodne, a kad Sunce zađe i u tami noći obasjan mesečinom postati mag.

Jesam li sposoban da razdvojim magijsko od svetovnog i da svetovno podredim magijskom?

Ovo je prvo pitanje na koje mora jasan odgovor dati svaki aspirant. Tek posle ovog određenja, zapravo samoodređenja započinje se proces izgradnje i stvaranja svih neophodnih uslova za magijsku spoznaju i magijsko delovanje.

 

2. Poriv kao polazna tačka

 

Razlučivanje magijskog i svetovnog ima jednu zamku. To je pitanje poriva za magijkim delovanjem. Odmah ću definisati ovo neophodno pitanje.

Šta je uzrok moje potrebe za magijskom spoznajom i stricanjem magijskih moći?

U ovom pitanju na koje se, isto tako, mora dati jasan, nedvosmislen i potpuno iskren odgovor, leži velika, možda najveća zamka samoodređenja, samoposvećenja od koje zavisi svaki daljii ishod magijske prakse.

Porivi mogu biti različite prirode, a uglavnom su svetovnog karaktera. Od razočarenja u porodicu i sukoba s pojedinim članovima porodice, nedostatka jednog ili oba roditelja, preko nesrećnog detinstva, torture i zlostavljanja u porodici i okruženju, života, uslovno rečeno, u bedi i siromaštvu, do razočarenja u ljubavi i sveukupnog nerazumevanja prijatelja i okoline. Ovo su neki, najčešći, porivi. I svi su utemeljeni na emocionalnom reagovanju. Ljubav, mržnja, osveta, težnja za bogatstvom, težnja za moći i uticajem u društvu, ili pak postojanje neke "hronične" ili "neizlečive" bolesti, sve su to užasne sablazni magijske spoznaje, kamenje spoticanja na Stazi Znanja.

Uslovljenost magijskog dela porivom svetovnog porekla, opaka je prepreka koja pre ili kasnije odvede u ludilo, u izgubljenost duše, kako za ovaj tako i za Onostrani svet. Poriv svetovnog karaktera konstantno vrši presiju nad mentalnim bićem i onemogućava jasnoviđenje. To je svojevrsna samoobmana, iluzija ega nametnuta umnim operacijama reagovanja i uslovljenosti u svetovnom životu. To se još naziva "magijskim slepilom".

Svaki poriv svetovnog karaktera, a to je svako uslovljeno reagovanje na događaje iz svetovnog života od najranijih dana života, smatra se bolesnim porivom u magijskom smislu. Zaista je mnogo onih koji su podlegli uticaju pojedinih entiteta, samo zbog pogrešne motivacije, pogrešnog poriva za ulazak u Onostrano. Poriv je polazna tačka samoinicijacije. Zbog toga je prvi korak samoizlečenje i neutralizacija pogrešnog poriva. A to je moguće tek nakon jasnog odgovora Sopstvu, šta je moj poriv. Tada je moguće poimati pravo stanje stvarnosti, shvatiti iluzornost svetovnog kao inicijalnog. Tada je tek moguće preobraziti ljudsku prirodu u prirodu magijsku, odbacivanjem iluzornosti svetovnog kao jedine realnosti.

 

3. Frustracije i konflikti kao izraz nedostatataka, potreba i razmimoilaženja

 

Sada dolazimo do onoga što se definiše kao ograničenje realizacije izraza i željeljenog. Mentalne frustracije koje se često manifestuju i na fizičkom planu nizom posledica i to uvek loših. Ovo dalje neminovno vodi u konfliktne situacije, najpre sa samim sobom u vidu različitih stanja iskompleksirane svesti, a potom sa okolinom kroz različite forme odbacivanja, prokazivanja i ozloglašavanja. Sve ovo je posledica raznih nedostataka svesnog poimanja stvarnosti, nerealizovanih željenih potreba i razmimoilaženja sa okolinom usled nerazlučenosti magijskog i svetovnog.

Uslovljenost elementima svetovnog karaktera deluje poput tega oko vrata čoveku koji pliva. Što pre se odbaci iluzornost svetovnog, tim pre se stvarnost da sagledati. Svaka naša potreba iskazana u ovom svetu jeste samo kamen spoticanja na Putu Spoznaje. Usredsređenost na svetovne potrebe, odnosi svu Životnu Silu, svu raspoloživu energiju. To se zove prijemčivost. A ona će izrasti u nepremostivu prepreku ako se u korenu ne saseće. Kukuruz neće u korovu dati ploda, niti će žito roditi u kukolju.

Koje su to stvari i koje su to potrebe ovog sveta prijemčive mom biću?

O ovome posebno i dobro razmislite. Ne donosite zaključke na prečac. Sedite na neko osamljeno mesto, u sumrak, i zagledajte se u daljinu beskraja. Otvorite um svoj i srce svoje. Svoju dušu posmatrajte, gledajte je sa svih strana i osluškujte. Tada svom Sopstvu iskreno odgovorite na ovo pitanje. Kako odbaciti iluzornost svetovnog, kako odbaciti svaku prijemčivost, biće pojašnjeno kroz niz sledećih teza o kojima ću govoriti.

 

4. Šta znači živeti magijskim životom?

 

Ne prepustiti se ni u jednom trenutku svetovnom, bio bi odgovor na ovo pitanje. To znači, a to sam već napomenuo, mag je u svakom trenutku svog života mag.

I kad priprema hranu koju će pojesti, mag je energizuje. I kad pije vodu on je isto tako energizuje, kao i svako drugo piće. I vazduh koji diše on udiše kao Životnu energiju. I svetlost sunčevih zraka i toplotu njihovu upija kao Silu Života. Svaka stvar koju poseduje je čista, osvećena i posvećena Velikom Delu, bez obzira čemu ona služi. I svaki odnos prema drugim bićima je uvek kroz prizmu sopstvene paradigme izgrađen.

Ovo će možda u početku izgledati opterećujuće, ali neverovatno brzo to postaje nesvesna radnja poput disanja, poput otkucaja srca. O, kakva blagodat proističe iz magijskog dela samoposvećenja svake stvari, svake aktivnosti i svakog odnosa. Nevarovatan štit, tvrđavu ovim podižete oko sebe. Nedodirljiv mag postaje za svaku silu i energiju stranu ili nepoželjnu.

Dobro pazite na ovo! Svaka misao oblikovana u umu, svaka reč izgovorena, svako delo učinjeno, svaka stvar u posedu i svaki odnos prema drugom biću, bio to čovek, životinja ili biljka, mora imati svoju magijsku svrhu. U protivnom ne služi ničemu, a troši energiju i stvara prijemčivost.

Koliko je moj život zaista magijski život?

Zaista budite neizmerno iskreni odgovarajući na ovo pitanje Sopstvu bića svog. Jer kakav će nam život biti, u mnogome od ovoga zavisi. Koliko nam je život, čak i u njegovom najmanjem delu posvećen magijskom radu, toliko će nam Put biti lakši i podnošljiviji, a o uspešnosti magijske prakse ne treba ni govoriti.

 

5. Magijski odnos prema svetovnom

 

Sad se postavlja pitanje odnosa prema svim stvarima svetovnog. Mag može sebi dozvoliti svako delo u uvom svetu ukoliko je ono delo samoposvećenog Sopstva. Odbacivanje prijemčivosti za elemente svetovnog ne znači odbacivanje svetovnog, niti znači isposnički i pustinjački način života. Mag se može prepustiti svakom svetovnom odnosu, svakoj vrsti uživanja u životu, svakoj vrsti rada i delovanja, ali samo ako je to delo posledica čiste volje. Ovo znači neprijemčivost. Svaka svetovna aktivnost je prvo magijska, pa tek onda istovremeno magijska i svetovna.

Prema svakoj stvari svetovnog života mag nema nikakav odnos, jer je svestan njene iluzornosti. Sve stvari svetovnog, moraju biti samo sredstvo i to posvećeno sredstvo! A sredstvo uvek, i samo, služi svrsi - magijskoj svrsi.

Mag je uvek samo nemi posmatrač ovog sveta, nikada njegov deo. Ovo zapamtite i uvek imajte na umu! Mag nikada ne pripada ni jednom ustrojstvu sveta ljudskog. Mag nema ni rod, ni naciju, ni državu. Nema političko uverenje niti pripada bilo kakvoj organizaciji ljudi. Mag nije čovek, kao što rekoh još na početku ovog predavanja. Kako onda može biti kao jedan od njih? Ovo je pravilo: "Mag se nikada ne upliće u istoriju sveta ljudi delujući na socijalni poredak". Stvari svetovne, kao da ga se ne dotiču. Nema samilosti prema svetovnom poretku stvari.

Ali, isto tako, mag je i zaštitnik ovog sveta. Nijednim delom svojim neće narušiti harmoniju prirodnog poretka stvari. Pun je samilsti prema svakom biću čiste priode. Mag zrači sililinom univerzalnog poretka i svakoj stvari zna njeno mesto. Zahvalan je za svaku blagodat i nemilosrdan je protivnik svake disharmonije poretka stvari.

Koliko sam i u čemu, zaista deo ovog sveta ljudskog ustrojstva stvari i života?

Dobro pazite kako ćete na ovo pitanje odgovoriti. Dobro pazite jer je ovo pitanje u neodvojivoj vezi sa predhodnim.

 

6. Odnos prema neposvećenima

 

Šta je čovek što neposvećen prolazi kroz život? Ništa. Ko je čovek koji neposvećen prolazi kroz život? Niko. Kakav je onda moj odnos prema neposvećenom čoveku? Nema ga.

Zar treba nešto još reći posle svega do sada izrečenog. Mag nema samilosti prema drugom čoveku. Iako po svojoj prirodi zemaljskoj iz istog roda potiče i ne razlikuje se na oko, ne mnogo, samoinicijacijom poništava svoju ljudsku prirodu. Prelaskom Bezdana, mag se preobražava u prirodu božansku od koje je i stvoren.

U životu maga nema mesta za neposvećenog čoveka. I kada kakvog uzme sebi, i uvede ga u svoj život, to čini s ciljem i potrebom da izvrši određeno delo svsishodno Sopstvu.

Mag nema roditelje, braću, sestre i drugu rodbinu. Mag nema ženu, niti maga ima muža. Nema decu. Nema prijatelje. A opet može imati sve, ako su i oni posvećeni. Kad se dve reke spoje, ne prave one novu reku kao što se misli, već i dalje svaka za sebe teče, zajedno teku jedna kraj druge, i svaka sledeća koja se sa njima slije.

Svaka paradigma je put za sebe. Svaki je mag put paradigme po sebi. Svaka reka ima svoja odličja i po sastavu je hemijskom drugačija, ali kad se sliju, zajedno opstaju jer im je suština ista - voda. Tako i posvećene duše opstaju jedna pored druge, treće, pete i hiljadu druge, bez obzira kroz koju paradigmu ispoljavaju Sopstvo, jer im je suština ista - magijska.

Zbog toga je važno za svakog aspiranta da odmah i što pre otpočne rad na uspostavljanju samodovoljnosti, ili što bi se u svetovnom smislu reklo, da radi na osamostaljivanju u svakom smislu. Nema zadovoljavajućeg napretka u saživotu sa neposvećenima. Dva sveta ne mogu ići jedan kraj drugog. Kao što reka umire kad se u nju izlije otrov, tako aspirant odumire u saživotu sa neposvećenima.

Šta sam uradio i koliko sam izgradio sopstvenu samodovoljnost?

Neka odgovor na ovo pitanje zaista bude iskren i jasan. U starim je spisima ostao zabelžen razgovor gde mag sa Sopstvom zbori: "Šta mi je činiti, kada srce moje čoveku žudi? O, zar ću u društvu robova sedeti i sa njima vino piti? Ja, kojem je svet dat i pod noge stavljen!?"

 

7. Odnos prema materijalnim dobrima

 

Mnogo sam puta slušao žalopojke, samosažaljive i tužne priče, ali ne od ljudi svetovnih jer me njihove priče zaista neinteresuju. Slušao sam ih od aspiranata, čak i onih koji se magovima nazivaju. Slušao sam ih i od magova obdarenih neverovatnim sposobnostima. I u knjigama raznim, pročitati se može o životima mnogih magova, čak i onih koji su nesvakidašnji trag iza sebe ostavili.

Šta odgovoriti, šta reći aspirantu, ili magu sa višegodišnjim iskustvom, koji dođe i započne svoju tužnu priču: "U teškoj sam situaciji. Nemam novaca, imam problem sa stanovanjem, ne mogu da kupim i da nabavim čak ni osnovne stvari, a kamo li sve ono što mi teba. Hteo bih da otputujem, ali nemam para za to. Ne kupujem više ni časopise, a kamo li knjige, u teškoj sam materijalnoj situaciji. Razboleo sam se, a nemam novca za lekare i lekove. Bilo je čak i onih koji su spavali na ulici i nisu imali ni šta da jedu..." Jedino što uradim u ovakvoj prilici je pitanje koje postavim: "Šta si ti do sada radio?" A češće se vrlo surovo postavim pitanjem: "Kakav si ti to jebeni mag, kad nisi u stanju ni najosnovnije potrebe svoje da podmiriš?"

Gde je onda problem? Opet u korelaciji magijskog i svetovnog, u odnosu prema materijalnim dobrima. Svetovni život je neminovno opterećen stalnim mentalnim angažmanom u pravcu rešavanja materijalnih problema. Time su zaokupljeni jednako i siromašni i bogati. Prvi traženjem rešenja za nemaštinu, a drugi traženjem rešenja za održavanje bogatstva. Magijski život uopšte nije zaokupljen ovim problemima. Mag sasvim dobro zna da Promisao funkcioniše kroz delovanje Univerzalnih Zakona. Zaokupljenost materijalnim problemima odvaja svetovni život od magijskog i preuzima inicijativu. Usredsređenost na rešavanje svetovnih pritanja svetovnim metodama, predstavlja krah i kraj magijske prakse. Ali reći ćete: čovek mora da jede, mora da obezbedi krov nad glavom, da se obuče, i više od toga, da živi dostojanstveno ili bar životom pimerenim čoveku. To jeste tačno, to zna svaki mag, ali to zna i Promisao.

Mag je uvek usredsređen na magijsko, i svaki problem rešava kroz magijsku paradigmu. O problemima osnovnih pitanja, ne razmišlja uopšte. O osnovnim potrebama isto tako. One se rešavaju same po sebi jer Promisao to čini delujući kroz Univerzalne Zakone. Ali Promisao deluje i suprotno od ovoga. Ako strepite od bolesti, bolest će vas zadesiti. Ako ste zaokupljeni mislima šta ćete jesti, verovatnoća je velika da ćete gladni ostati, a i creva tada više krče. Brinete li se suviše oko toga gde ćete stanovati, neretko će se desiti da u kakvoj rupi, straćari ili čak na ulici ostanete. Sve je ovo toliko puta potvđeno u praksi. Pa šta onda činiti?

Stalna posvećenost i usredsređenost na magijski rad predstavlja Uzvišeno delo. A svaka Uzvišenost automatski podrazumeva sve stvari koje su joj podređene. Mag može da bude bogat, ali nikad nije bedan. Uvek ima taman toliko koliko mu je potrebno, čak i da ništa ne radi po tom pitanju. Promisao se stara da svaka stvar dođe na svoje mesto i u vreme kad je potrebna. O ovome bih mogao mnogo primera da navedem. I iz svog ličnog iskustva znam da Promisao sasvim sigurno deluje baš kao što je rečeno. I sam sam se povodio za mnogim stvarima u životu i mnoge greške činio. Proživljavao uspone i padove. Zaprepastili bi se mnogi kada bih opisivao sve doživljeno i proživljeno. Ali, jedno nikada s uma nisam smetnuo, nikada zapostavio, a to je besprekornost magijskog dela. Mnogo puta nisam čak ni konstatovao nešto kao problem, a on bi već bio rešen.

Mag nema prijemčiv odnos prema materijalnim dobrima poput ljudi. U svakom je trenutku spreman napustiti i ostaviti sve iza sebe. I opet će, kao čudom sve potrebno steči. Važno je ovo: mag uzima samo ono što mu treba, samo onoliko koliko mu treba i samo onda kada mu treba. A Promisao uvek daje mnogo više od toga.

Zar ptice što nebom lete i zveri u polju zemaljskom razmišljaju o tome šta će jesti? Promisao je sve stvari postavila u harmoničan poredak, prirodni red stvari, gde je sve postavljeno na mesto svoje. I zato nikada um svoj ne opterećujte brigama o materijalnim dobrima, jer iz ove korelacije magijskog i svetovnog vreba neumoljivi Demon izmetanja stvarnosti. Kako god stvar postavili, On će je izmetuti. To mu je posao.

Magijski rad u svom kvalitetu, kontinuitetu i sinhronicitetu učiniće vas nevidljim pred Demonom izmetanja stvarnosti, pred Demonom Želje i pred svim drugim Demonoma koji skriveni po ćoškovima vrebaju i čekaju.

Stremi li moja duša više materijalnim dobrima svetovnog ili blagodatima magijskog?

Pitanje je ovo prepuno zamki i zato je na njega teško odgovor dati. Ali uvek iznova treba pokušavati. Duša lako zavedena bude. Ovde je tek iskrenost prema Sopstvu važna.

I ne zaboravite da i iz života onih koji su iza sebe veliko delo ostavili vidite, ne samo delo njihovo u teoriji i praksi opisanoj. Gledajte i na život njihov, i mnoge ćete odgovore naći.

 

8. Ispoljavanje seksualnosti

 

Seksualnost "sama po sebi" je od velike važnosti u magijskom životu, pa time je i uloga u magijskom radu posve značajna, dok seksualnost "sama za sebe" nema nikakvog značaja. Ovo je prva filosofska dvojba seksualnosti koju treba razjasniti.

Seksualnost "sama po sebi" je odraz praiskonske prirode, ne samo čoveka, već i svakog živog bića. Ona je nužnost života. Orgazam je na mikrokosmičkom planu odraz velikog praska na makrokosmičkom planu. "Kako gore, tako dole" - drevna mudrost koja se uvek potvrđuje. Velika eksplozija (muški princip) u Praiskonskom glibu (ženski princip), stvara pojavni svet, stvara život. Isto tako, orgazam muškarca u orgazmu žene stvara novu pojavnost, novi život. Ovo je nespoznatljivo moćna sila, ogromna energija koja se oslobađa u prostoru. Oni koji poznaju prirodu energetskih tokova znaju da seksualnim činom čovek oslobađa veliku količinu energije. Nijedna druga aktivnost čoveka ne oslobađa toliku energiju. Kako je čovek, kao fizička pojava, smrtno biće, ova energija bi mogla da izazove trenutnu smrt u trenutku orgazma, međutim to je prirodno regulisano povišenim lučenjem adrenalina u krv. Adrenalin je poput "crne rupe" koja guta sve pred sobom, ali se izluči taman toliko koliko je potrebno da "upije" u sebe višak energije i omogući stvaranje novog života, poput "bele rupe" iz koje proističu novi svetovi na makrokosmičkom planu.

Kako je u pitanju ogromna energija, sila kojom se sva "čuda" mogu proizvesti, seksualna energija je oduvek bila oruđe velikih magova. Kontrola ove energije i njeno usmeravanje omogućava vlast nad životom i smrću, vlast nad svakim oblikom Pojavnog i Onostranog. Ovo je seksualnost "sama po sebi".

Magovi veruju u višeslojnu stvarnost i za razliku od većine religija, ne izjednačavaju materiju i telo sa zlom. Za njih, fizički nivo je samo jedan deo spektra, odnosno celine bića ili celine sveta, podjednako važan i vredan poštovanja. Shodno tome je i shvatanje seksualnosti kao prirodnog i svetog fenomena. Muškarac i žena su potpuno ravnopravni i međusobno se dopunjuju. Magija ne prihvata patrijarhalno stanovište po kome je muškarac dominantan i poseduje ženu, koja postoji samo radi njegovog užitka ili, po još ekstremnijem hrišćanskom ili islamskom stavu, radi funkcije pukog produžetka vrste.

U svetu okultnog je mnogo više žena nego muškaraca. U jednoj staroj knjizi je zapisano "na jednog vešca, deset hiljada veštica". Zašto? Magija podrazumeva genijalan um. Takav um poseduje žena, to je svojstveno njenoj prirodi. Ona je kao zemlja, ona rađa. Ona poznaje najmisteriozniju tajnu prirode, ona je intuitivna i ima uvid u sve tajne. Žena se rađa kao vila. Zanos, kojem se prepusta, od nje stvara proročicu. Ljubav od nje čini čarobnicu. Žena uvek razmišlja, ona se snalazi u svakoj situaciji. Žena odlučuje o sudbini, ona vlada svetom. Niko kao žena ne može ublažiti bol, smanjiti patnju, rešiti probleme, odagnati muke. Ona rađa sinove i bogove. U određene dane je vidovita i ima bezgraničnu moć želje i sna.

Žena je za muškarca kao boginja, jer on ne zna tajnu rađanja. Jednostavan je i prost. Njegov um je ograničen, podložan iluziji i ne može ništa od onoga što žena može. Ni hiljadu muškaraca kao jedna žena. On nosi aktivan princip i zbog toga je, kao i u ovom i u svetu magije muškarac neophodan.

Mag se rađa pod posebnim ili neuobičajenim okolnostima. On ima žensku intuiciju i polovinu ženske prirode. On razmišlja, ali voli da spekuliše. On ne rađa, ali zna tajnu stvaranja. On oblikuje materiju i udahnjuje joj život. On je čarobnjak i alhemičar, ratnik i tragač. On koristi prava imena Bogova, Anđela, Demona, Duhova i svih stvari materijalne i nematerijalne prirode. On zna sve simbolizme i poznaje mirise, boje i zvukove. Mag gospodari u svim korespondencijama. Proroci i vidovnjaci tumače sudbinu, a mag je stvara. On priziva, odvraća, oblikuje i proizvodi sudbinu. Mag stvara budućnost. On ima moć čudotvorstva i u prirodi nalazi svoju sestru i saputnicu. Nasuprot proročici zagledanoj u svitanje, mag upire pogled u noć, ali ta tamna noć mnogo pre svitanja najavljuje novi dan.

Ovde je tajna ispoljavanja svake svake seksualnosti u magiji. Transformacija energije. Seks koji mag upražnjava odvija se u strogoj privatnosti i na unapred pripremljenom mestu moći. Seksualni čin i kad nema izgled ritualnog, a koji mag može upražnjavati bilo kad, bilo gde i bilo s kim, takođe je osmišljen i vešto vođen jer ima cilj... Mag akumulira velike količine enrgije iz svog okruženja i iz raznih izvora, ali često to može biti seksualni čin koji se, kao takav, može okarakterisati kao energetski vampirizam, odnosno isisavanje životne energije partnera i uvećanje sopstvenog energetskog resursa. Ovo rade neki magovi. Ali seksualni čin može biti i razmena energije, uzajamno preusmeravanje energetskih tokova, stapanje transformisane energije i zajednička emenacija u prostor ili bilo koju ravan.

Ovim je određeno i šta je ne-magijsko ispoljavanje seksualnosti, odnosno seksualnost "sama za sebe". Svaki seksualni čin zarad pukog zadovoljstva samo. Što bi rekli "seks radi seksa", ispoljavanje nagonskog poriva. Ovakav vid ispoljavanja seksualnosti je najrasprostranjenija civilizacijska forma, čak i ako je praćen uzajmnom emocionalnom vezanošću pratnera. Takav seks je uzaludno trošenje energije, odbacivanje moćne sile mikrokosmosa i nesklada sa makrokosmosom. Još je jedna karakteristika ove vrste seksualnosti: neusklađenost partnera, to jest, odnos subordiniranosti, koja je gotvo kao po pravilu uvek prisutna. Takođe, ako ne postoji saglasje želje, gde jedna strana trpi, druga je svakako u tom sličaju energetski vampir na nesvesnom i sublimiranom nivou.

Ovo bi, ukratko, bilo razjašnjenje osnovnog pitanja seksualnosti u magii, prva filosofska dvojba. Druga je pitanje stupanja u odnose sa jednim ili više partnera. Ovde ću biti vrlo kratak. Već sam napomenuo da su u magijskom smislu muškarac i žena ravnopravni te da nema odnosa subordinacije niti posedovanja. Čovek je po svojoj osnovnoj prirodi poligamno (muškarci) i poliandrno (žene) biće. Kako nema posedovanja na nivou fizičke strasti, postoji samo ekspanzija mentalnog ushićenja. Ako je seks praćen ispoljavanjem čistih ne-sublimiranih emocija, doživljaj je potpun. Dakle, u magijskom smislu, broj partnera nema presudnu ulogu, već samo kvalitet odnosa. To se može postići i sa samo jednim partnerom, ali svakako je put lakši i prijatniji ako ih ima više. No to je stvar ličnog izbora i unutrašnje prirode aspiranta na Stazi Znanja.

Svest je u magiji na sasvim drugačijoj razini, te ako su dve ili više osoba povezane i u ljubavnom smislu (emocionalno i seksualno), to se ne doživljava poput obične svetovne veze. Ovde je odnos daleko uzvišeniji. Ovde je svest samosvesna svog androginog (dvopolnog) porekla, gde je uobičajeno jedna polnost izraženija od druge, kako na telesnom, tako i na mentalnom nivou. Tako je seksualni čin, zapravo spajanje četvorostruke prirode, a ne dva suprotna pola. E ovde izvire i treće pitanje, treća filosofska dvojba seksualnosti, seksualno opredeljenje.

Prvo ispoljavanje seksualnosti je takozvana autoseksualnost. Ne postoji čovek koji nije autoseksualno biće, od najranijeg doba polnog sazrevanja, tokom celog života zrelog doba i podmakle starosti do smrti. Autoseksualnost predstavlja spoznaju sopstvene seksualnosti te njeno ispoljavanje kroz razne forme samozadovoljavanja. Kod autoseksualnosti, kao i kod svakog drugog vida ispoljavanja seksualnosti, nedvosmisleno stoji tumačenje koje sam već razjasnio kao seksualnost "sama po sebi" i "sama za sebe". Dakle, ako nije usmerena na preobražaj energetskih tokova, bezvredna je i predstavlja gubljenje energije. Čak i kad postoji uzdržavanje od seksa (apstinencija), u krajnjoj instanci kao ne ispoljavanje seksualnosti (aseksualnost), i tu se radi o autoseksualnosti koja se manifestuje kroz preobražaj (transformaciju) seksualne energije. Primer je za takvo ispoljavanje seksualnosti "desni put" u tantrizmu, a postoje mnogi pravci mistično religijskih i magijskih učenja koji podrazumevaju seksualnu apstinenciju.

Drugo ispoljavanje seksualnosti jeste stupanje u seksualni odnos sa partnerom. Ovaj vid ispoljavanja seksualnosti ima više varijeteta koji zavise isključivo od sklopa fizičke i mentalne ravni bića. Čovek je stvoren iz dva principa. Prema sumerskoj tradiciji iz krvi (semena) Drevnog Kingua (aktivni princip) i dela tela Drevne Tiamat (pasivni pricip). Stvaranje čoveka je slično u svim tradicijama te ovo neću objašnjavati. Suština je stvaranje iz oba principa i izgradnja dvostruke prirode koja teži uravnoteženju u  četvorostrukosti božanske prirode. Iz te neuravnoteženosti proističu svi varijeteti drugog seksualnog ispoljavanja. Biće čoveka je, po sumerskoj tradiciji, izgrađeno sa 144 stanice (kombinacije elemenata). U ovim kombinacijama elemenata postoje preovladavanja i to u odnosima: s jedne strane od 108:36 do 36:108 s druge strane. Ovo su krajnosti. Čista kombinacija ne postoji. Sredina je 72:72, dvopolno biće sa fizičkim i mentalnim karakteristikama oba pola (hermafrodit). Veoma retka pojava, ali zabeležena u istoriji svih vremena.

Heteroseksualnost je najrasprostranjeniji vid ispoljavanja seksualnosti (sklonost) i podrazumeva seksualno spajanje muškarca i žene. Ovo je idealno ispoljavanje seksualnosti koje podrazumeva uravnoteženje u četvorostrukosti božanske prirode i stvaranje života (obezbeđuje produžetak vrste). Ovo podrazumeva spajanje muškarca čiji odnos elemenata ide od 108:36 do 96:48 i žene čiji je odnos elemenata dijametralno suprotan i ide od 36:108 do 48:96. Ovo znači da u oba partnera preovlađuju elementi aktivnog, odnosno pasivnog principa na fizičkom i mentalnom planu. Heteroseksualnost može podrazumevati jednog ili više partnera. Idealna veza bi bila spajanje uravnoteženih dijametralnih parametara: npr. muškarac 100:44 - žena 44:100, ali ako parametri nisu usaglašeni, recimo muškarac 98:46 - žena 39:105, takva veza ne bi mogla ni da se uspostavi, a kamo li da opstane. Što su parametri približniji usaglašenom uravnoteženju, to je izvesniji kontakt i opstanak veze. Ovi parametri se lako izračunavaju proračunima astroloških korespondencija (znanje koje posduju poznavaoci okultne astrologije). Ovi parametri usaglašavanja se odnose i na ostale varijetete seksualnog ispoljavanja (sklonosti).

Biseksualnost je manje rasprostranjen vid, ali znatno prisutan u populaciji. Ova sklonost podrazumeva seksualno spajanje, poterebu ispoljavanja seksualnosti prema oba pola (muškarcima i ženama). Muškarci ove kategorije imaju odnos elemenata koji ide od 95:49 do 83:61,  a žene suprotno ovom, odnos elemenata između 61:83 i 49:95. Biseksualnost se može ispoljiti kroz tri glavna podvarijeteta i to: heteroseksualna biseksualnost (veća sklonost suprotnom nego istom polu), najzastupljenija grupacija u ovoj kategoriji; čista biseksualnost (uravnotežena sklonost ka oba pola), retka pojava; i homoseksualna biseksualnost (veća sklonost istom nego suprotnom polu). Biseksualnos kao vid ispoljavanja seksualnosti uvek podrazumeva dva ili više seksualnih partnera.

Homoseksualnost je treći i najmanje zastupljen vid ispoljavanja seksualnosti i podrazumeva seksualno spajanje istih polova (muškarac-muškarac, žena-žena). Odnos elemenata kod muškaraca ove kategorije ide od 82:62 do 73:71, a kod žena između 62:82 i 71:73. Treba napomenuti da postoje dva glavna podvarijeteta homoseksualnosti i to: aktivni homoseksualizam (poistovećenje sa sopstvenim polom) i pasivni homoseksualizam (poistovećenje sa suprotnim polom). Ovaj vid seksualnosti može podrazumevati jednog ili više partnera.

Naravno, ovo je osnovna podela ispoljavanja seksualnosti, a to znači da postoji niz raznih varijacija i podvarijacija. Govoriti o njima bi bilo previše za tekst ovog tipa, a i radi se o srazmerno malo zastupljenim pojavama koje mogu ići i do raznih patoloških oblika ispoljavanja seksualnosti.

Dakle, u magijskom smislu, svako ispoljavanje seksualnosti je prirodno i ono nije stvar izbora, već prirodne datosti. Na seksualno opredeljenje ne utiču socijalni faktori, već isključivo priroda poretka 144 stanice odnosa gradivnih elemenata i principa fizičkog i mentalnog sklopa čoveka. Socijalni faktori uticaja sredine mogu izazavati pojave patoloških stanja svesti i time patoloških oblika ispoljavanja seksualnosti, ali to je već drugo pitanje. Naslovno pitanje ovde se odnosi na ulogu naše seksualnosti i seksualnog opredeljenja na magijski rad. Uticaj je, iz svega rečenog, neizmerno veliki, a ogleda se u sposobnosti maga da dostigne uravnoteženje u četvorostrukosti božanske prirode. Da li će to postići seksualnim spajanjem sa jednim ili više partnera, suprotnog ili istog pola, ili će odabrati uzdržavanje od seksa kao svoj put, to je stvar unutrašnje spoznaje prirode sopstvenog bića svakog aspiranta na Stazi Znanja.

Kapiju Bogova može proći svako, ali je malo pripravljenih.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:26