Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

  Predavanje sedmo

 

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Akad

 

BESKRAJNO PUTOVANJE DUŠE

Javna predavanja, tribine, skupovi, škola spiritualne magije

 

 

Predavanje sedmo

 

Magijski dnevnik

Prvo najvažnije sredstvo magijskog rada

 

 

19.05.2011.

 

Knjiga Čini ili Zaklinjanja, ili kako je mag već nazove, predstavlja Zapis svake misli, Reči i Dela Maga, jer sve što je učinjeno, sa namerom je učinjeno. Vođenje magijskog dnevnika je isto kao da se preuzima zavet da se izvrši neko delo.

Svuda gde se o ritualnoj magiji govori, pominje se Magijska Knjiga, Knjiga Magijskih Čini. Knjiga koja sadrži Prizivanja, čini, magijske basme, bajanja, bića ili Duhove koje treba proterati ili prizvati. Smatra se najvažnijim delom Magije Prizivanja, ali su ove knjige često pogrešno tumačene.

Sasvim je pogrešno verovati da sve što treba učiniti jeste kupiti svesku i u nju upisati magijske čini i prizivanja ili isrtati sigile i prizvati željenog duha. Većina grimoara, bilo da se radi o starim ili savremenim, sadrže istu grešku kad je u pitanju tumačenje Knjige Čini. Pravi magovi ne mogu, a da se ne nasmeju tim mistifikacijama uz osećanje sažaljenja za ljude koji pomoću tih pogrešnih tumačenja ne mogu postići pozitivne rezultate. Gledano s jedne strane, ispravno je pisati o magijskim formulama na misteriozan način i ne odavati olako njihove tajne, da bi se izbeglo obesvećenje.

Na slici: primer samostalno izrađene Magijske knjige

Pre svega, Knjigu Čini ne treba shvatiti u doslovnom smislu, jer je izraz "magijske čini" ili "magijske formule" korišćen u grimoarima kao maska za određene ideje, a u drugim slučajevima njihov cilj je bio da potisnu svest maga iz njenog uobičajenog stanja pomoću varvarskih reči, imena i izraza, i tako ga uvedu u stanje ekstaze u kojoj je on, kako se pretpostavlja, sposoban da vrši uticaj na Duhove. Međutim, uopšteno govoreći, jedini uspeh koji će neupućena osoba imati u ovom slučaju jesu halucinacije, fantomi ili zablude, ili nepotpuni i osrednji rezultati. Obično, ti osrednji rezultati su, pod uslovom da su čak i oni istinski, posledica eksteriorizacije nesvesnog te osobe. Ponekad bi se mogli stvoriti elementali, a ako bi ta osoba imala jaku sposobnost izračenja (emanacije) Ti elementari se pogrešno posmatraju kao duhovi koji su predmet prizivanja, a osoba čija astralna čula još nisu dovoljno razvijena nije u stanju da pravi razliku niti da kontroliše situaciju.

Zbog toga uvek odvraćam aspirante od pokušaja praktikovanja ritualne magije bez neophodnog predhodnog usavršavanja. Pored razočaranja, poremećaji u duhu i duši te osobe bi mogli imati užasne posledice. Pravi mag koji je završio svoju magijsku obuku može, pak, bez ikakve opasnosti bezbedno praktikovati ritualnu magiju. Ovo polje magije nije mesto za diletantske eksperimente već niz postupaka koje mag sa potpuno razvijenim sposobnostima može lako slediti.

Knjiga Čini, ponekad pogrešno nazivana Knjiga Duhova ili Knjiga Senki, je pravi magijski dnevnik maga koji praktikuje ritualnu magiju, u koji on detaljno unosi, korak po korak, postupke svog rituala da bi bio u stanju da savesno prati svaki korak do svog cilja.
Još od davnina tajna magije se ograničavala na visoku klasu, potentate, kraljeve i prvosveštenike. Sa namerom da javnost nikad ne upozna tu pravu istinu, te istinske ideje i duhovnu spoznaju, uvedene su mnoge šifrovane reči i akrostihovi, čije je dešifrovanje bilo rezervisano samo za prave posvećenike. Ključ za te kodove (šifre) prenošen je samo zrelim osobama i to usmeno, živom rečju, a njihovo obesvećenje je kažnjavano smrću. To je razlog zašto je ova nauka ostala tajna sve do danas i ona će i nadalje ostati okultna i mistična nauka čak i ako je direktno objavljena, jer će nezrele i neposvećene osobe sve to posmatrati kao obmanu ili fantastičnu glupost i, zavisno od njihovog stepena zrelosti i duševne prijemčivosti, uvek će imati lično tumačenje ili pogled na ovu nauku. Tako najtajnije stvari nikada neće izgubiti svoju okultnu tradiciju i uvek će postojati samo mali broj ljudi koji će ih koristiti. Ako osoba koja nije posvećenik uzme takvu knjigu magijskih formula, a ne zna ključ za nju, ona će sve shvatiti u bukvalnom smislu ne znajući da su pojedine reči i formule samo sredstva za magovu memoriju i da je to skica plana za ritualni rad pravog maga. Ovo jasno govori zašto su se ponekad najbesmislenije reči koristile kao magijske formule za prizivanje određenog Entiteta.

Knjiga Čini je odgovarajući podsetnik u koji pravi mag zapisuje ceo postupak svojih magijskih operacija od početka do kraja. Ako nije siguran da ta Knjiga neće nikada pasti u ruke neke druge osobe, on će morati da koristi, tačku po tačku, šifrovane reči ili tajni jezik.

Pravi mag treba da uredi svoju Knjigu Čini na način sebi razumljiv, pa prema tome, mora postupati po njoj. Knjiga je samo još jedno od magijskih sredstava, oslonac magu za pamćenje, a pravi mag će moći da radi i bez Knjige. Prve operacije će po svoj prilici uvek biti malo nesigurne, međutim, vreme će naučiti maga svemu što mu je potrebno u ovom pogledu i on će, pre ili kasnije, postati savršeni majstor u ovom polju magije. Naporan rad donosi nagradu. Ovo zapamtite!

Ova je Knjiga Sveta Knjiga, a ne nekakva svaštara u koju se unosi svakakva glupost koja bi mogla pasti na pamet.

Nikakav se nesklad ili neistina u ovoj Knjizi ne sme naći. Ovo dobro upamtite! Mag ne može i ne sme da izbegne pisanje, jer je Magijska Knjiga njegov život. Ukoliko samo na jedan sat zaboravite svrhu svog života, ako zaboravite da ste kročili na Svetu Stazu Znanja, pronaćićete mnoštvo besmislenih škrabotina i brljotina na belom papiru, a što je napisano, ne može se više izbrisati.

I kada dođete u situaciju da prizivate nekog Entiteta snagom ove Knjige, On će vas ismejavati. On će ukazivati na sve te ispisane gluposti. Uzalud ćete nastojati da nastavite sa narednim činima, jer ste svojom vlastitom glupošću raskinuli lanac kojim ste hteli da ga vežete.

Čak i rukopis kojim se piše knjiga mora da bude čvrst, jasan i lep. U oblacima mirisnoga dima koji se isparava teško je čitati prizivanja. Dok zurite kroz dim, Entitet može nestati, a vi ćete morati da zapišete strašnu reč "NEUSPEH".

Ali ako odmah iza ove strašne reči slede nova potvrđivanja, još uvek sve nije izgubljeno, pa zato reč "neuspeh", iako strašna, u ovoj Knjizi nema neko veće značenje. Međutim, dobro pazite da reč "USPEH" u njoj nikada ne napišete, jer to je poslednja reč koja se u Knjigu može zapisati. Nakon ove reči sledi Konačna Tačka. Ta Konačna Tačka se ni na jednom mestu nesme napisati, jer pisanje Knjige traje večno. Nema načina da se dnevnik zatvori, sve dok se ne dostigne potpuni cilj.

 

Pravljenje Knjige

 

Stranice ove knjige trebalo bi da su od papirusa ili čistog pergamenta. Koriči se drvetom i kožom. I okovana bi trebalo da bude tučenim bakrom i srmom filigranskom. Međutim, danas je ovo prilično skup postupak, a i malo ko zna sve ovo dobro izvesti. Zbog toga se Magijski Dnevnik može i jednostavnije pripremiti. Najbolje bi bilo kada bi svako sam pravio svoju Knjigu, a li i to je za mnoge komplikovana radnja.

Preporučujem sledeći postupak: neka svako kupi prazne listove, veličine koju želi i tako ih odnese u knjigoveznicu koja će listove povezati, sečenjem u presi izravnati, i na kraju ukoričiti u tvrd povez. Ovo je po ceni izrade pristupačno svakome. Na kraju krajeva, to je ipak lični Magijski dnevnik. Kada se ovakva Knjiga preuzme, tada svako treba da simbolički dovrši pravljenje Knjige, svojim dodatkom na korice. To je uobičajeno pečat (sigil) sistema magijske prakse koju aspirant sledi. Ali pazite! Ovo se čini samo ako je aspirant trajno odabrao sistem koji će slediti. Ne zalećite se! Bolje je staviti neki od univerzalnih magijskih sigila, prihvaćenih u većini sistema, poput pentagrama i slično. Na zadnju koricu se stavlja lični pečat maga.

Dakle nikako se ne preporučuje kupovina kakve sveske i pretvaranje iste u dnevnik, niti se može smatrati ličnom ukoliko aspirant sam svojim radom ne unese sopsvenu energiju u nju, bilo izradom od početka do kraja, bilo završetkom njene izrade.

 

Čuvanje i upotreba Knjige

 

Knjiga se čuva umotana u platno od prirodnog materijala, načešće pamuka, lana ili vune. Ne sme se držati na podu osim ako sam ritual to zahteva, a i tada mora imati svoj podmetač od prirodne tkanine, koja se posle svakog obreda mora oprati. Kada se ne koristi, može se umotana ili pokrivena držati na oltaru, ili odložena na posebno mesto, najviše u visini ramena. Takođe, Knjiga se može čuvati i u magijskom kovčegu.

Pazite da niko od neiniciranih ne obesveti Knjigu svojim dodirom. Ne otvarajte je nikada pred neposvećenima, jer i samo jedan pogled u unutrašnjost, u sadržaj knjige, obesvetiće je.

Za pisanje koristiti guščije pero, pero pauna ili labuda.

Mastilo mora biti napravljeno od prirodnog materijala, a može se koristiti, krv žrtvovane životinje ili sopstvena krv, za pisanje velikih zaveta. Kao mastilo se koristi i rastvor žuči ribe ili žuči drugih žrtvovanih životinja. Postoje i drugi prirodni materijali za rastvore mastila, kao što su plavi kamen i hipermangal koji se mogu kupiti. Može se koristiti ostrugana rđa sa komada gvožđa i rastvorena u malo vode, ili čađ iz dimnjaka, ugalj isto tako. Ceđeni sokovi raznih biljaka, zelenog lišća i cvetova. Naravno, postoje i zemljani pigmenti koji se mogu kupiti i koji se mešaju sa žumancetom jajeta, čime se dobija takozvana jajčana tempera, koja se dalje razblažuje vodom. Zaboravite na mastila i tuševe, naliv pera, hemijske olovke, flomastere ili šta god od ovoga slično.

Ova Sveta Knjiga mora da se piše na određen način. Svetost podrazumeva sveti odnos. Uvek kada se čita ili se piše, neka sveća bude upaljena i mirisni dim neka se žiri. Pre otvaranja i nakon zatvaranja, neka se zvono čuje tri i dva puta. Kada se otvori, prvo se izgovara Priziv Knjige, pa onda se tek daljem radu pristupa.

Zapamtite, Magijski dnevnik je Sveta Knjiga, onoliko koliko sopstveni život držite svetim. Ona je ogledalo duše maga.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:27