Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

  Predavanje 20

 

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Akad

 

BESKRAJNO PUTOVANJE DUŠE

Javna predavanja, tribine, skupovi, škola spiritualne magije

 

 

Predavanje dvadeseto

Filosofija Kalupa

Uvodne napomene o egokulturi modernog doba
i potrebi za transformacijom Sopstva na Putu Magijske Spoznaje

 

Akad II - Uvodno predavanje 1. deo

02.07.2012

 

Odvajkada je cilj svakom tragaocu bio da putovanjem Duše Onostranim Putevima spozna Konačnu Istinu. Ta je Spoznaja njima bila, i nama je danas, kao što će uvek i biti onima koji dolaze, sredstvo za dovršetak Velikog Dela. Može se nekome učiniti da je ovaj Put veoma dugačak, čak toliko da ga je tokom jednog života ne moguće preći. To je tačno, jer ko još može za života saznati sve od onoga što je zapisano u knjigama i što se kao veštine od učitelja raznih mogu naučiti. Zasigurno ima i onih, naklonjenijih filosofskim spekulacijama, koji su mišljenja da je to Put bez kraja i da se nikada ne završava. I ovo je tačno, naročito ako u obzir uzmemo činjenicu da je sve u stalnom pokretu i podložno promenama, ili kako to reče Heraklit Mračni: Sve teče, Sve se menja, što je, videćemo kasnije, i jedan od Univerzalnih Zakona. A šta kada se pojavi tvrdnja da je Put Spoznaje moguće završiti Prosvetljenjem i u samo jednom, ovom životu? To ne samo što jeste moguće, već je i zaista tačno, onoliko koliko i prehodne tvrdnje. Tačna je, taman toliko, i tvrdnja da Konačno Delo može biti ispunjeno i za veoma kratko vreme od samo nekoliko godina. Ili, neki vam mogu reći da čak i za manje od godinu dana možete doživeti Prosvetljenje i primiti Blagoslov Nebesa, što je isto tako tačno u potpunosti. Pa kako onda ima toliko različitih tvrdnji i još se za svaku kaže da je tačna?

Sto ljudi, sto ćudi, kaže naša narodna mudrost. To je upravo i odgovor na prehodno pitanje. Ima ljudi koji su do te mere posvećeni samousavršavanju da za veoma kratko vreme postižu gotovo neverovatne rezultate. Nasuprot njima, ima i onih koji celog života rade i uče, a na kraju život skončaju ne učinivši ništa. Svi smo mi kao rasa naizgled slični, ali je pristup mentalnom sklopu našeg bića posve različit i krajnje individualan. Zbog toga se ne može reći koliko će nekome vremena trebati da učini neko delo. Ne može se reći ni kakav je Put kojim neko treba da ide. I kao što ne postoji Ključ koji otvara sva vrata, tako ne postoji ni okvir u koji se svako može smestiti. Kroz istoriju su uvek, a i danas mnogi nastoje da čoveka smeste u određeni okvir, ali im to, čini mi se da je tako, nikako ne uspeva. Zato je u prošlosti bilo i danas je još više, tako mnogo religija, učenja, nauka, kultura, jezika, naroda i da ne nabrajam redom sva mnoštva "filosofije kalupa". Ta "ukalupljivačka" filosofija mukotrpno nastoji da čoveka smesti u nekakav okvir, ili kao što je to danas moderno, ostavlja čoveku mogućnost "slobodnog izbora" da se sam ukalupi i u nekakav okvir smesti. I tu je izvor svakog ograničenja, izvor nemogućnosti i nesposobnosti bića da zaživi punoćom sopstvene prirode.

Ako neko misli da postoje "čarobne formule", odmah ću reći da ne postoje. Možda neko misli da postoje tajni rituali koji donose očekivanu blagodat. Ali, ni takvih rituala nema. Obredna magija ima smisla samo onda kada čovek dosegne ono neraskidivo jezgro sopstvenog bića i na njemu izgradi novog čoveka, novu osobnost. Samo tada će delovati. Može neko besomučno ponavljati bajalice, ali one neće delovati. U najboljem slučaju se može desiti da posle nebrojenih ponavljanja dođe do nekog, ali veoma slabog dejstva. U čemu je tajna? Kako to neko samo jedanput izgovori Reč i ona počne delovati, dok drugi pak, tu istu Reč izgovori mnogo puta i ostane uskraćen njenog dejstva? Tajna je u sposobnosti izračenja energije. To je veština koja omogućava da izgovorena Reč u Eter unese Silu koja će izazvati dejstvo. Ali avaj, zalud je svaka misao, želja, težnja, potreba, namera, izgovorena reč ili formula, ako nema te energije koja treba da se prenese. Prosečan čovek nosi u sebi izvesnu količinu te energije, Sile koja ima moć delovanja. Ali ta energija je kod običnog čoveka tek tolika da on sopstveni život održi u aktivnom stanju i uobičajenim delatnostima koje život podupiru. I ukoliko bi magijski delovao trošio bi fundamentalno neophodnu energiju sopstvenog života što bi za posledicu imalo slabljenje, propadanje i podložnost bolestima. Zbog toga je neophodna akumulacija Čistog Etera i to u količinama koje nemaju limita. I samo čista akumulacija Etera, koji nosi Silu Života, bez ikakvog neuobičajenog delovanja nosi sa sobom blagodat zdravog i na svakom planu uspešnog života. Čak omogućava buđenje mnogih uspavanih sposobnosti i veština. Od pojačane intuicije, do sposobnosti opažanja astralne i eterične ravni. Zbog toga je neophodno da svako ko nameru ima da stiče moći, njima vlada i deluje, pre svega se posveti procesima eterizacije bića, o kojima sam govorio u mojoj Prvoj knjizi Magijske Spoznaje. Bez akumulacije Etera, svaki dalji rad ne samo što nije moguć, već bi bio krajnje besmislen, pa čak i opasan po fizičko i mentalno zdravlje.

Jasno je sasvim da magija nije ništa drugo do veština manipulisanja energijama. Ta veština se stiče određenim vežbama i konstantnim radom na usavršavanju. Međutim, postoje mnoge prepreke koje onemogućavaju ispravno delovanje. Svaka prepreka na Putu se mora slomiti. Kad kad se prepreka može zaobići, no to je samo linija manjeg otpora. Pre ili kasnije ona će se opet pojaviti i to baš onda kad se neočekuje i kad je ne sme biti. Zbog toga se moraju slamati onako kako nas put na njih navodi. Čak i kad nemamo snage pa barijeru zaobiđemo, ona se mora jasno odrediti, razumeti, spoznati i potom se, ne zadugo, moramo vratiti njenom uništenju. Prva je najveća i nepremostiva, ego barijera. Ona je nalik kamenu koji Sizif gura uzbrdo i taman kad pomisli da je stigao na vrh, kamen se obruši i otkotrlja nazad. I tako sledeći put ponovo. I tako svaki put iznova i iznova. I još nešto, kamen je svakog puta sve veći veći. Znam da će ovde mnogi reći: Ali ego, to sam ja, to je moj život, sve što sam naučio, sve što sam stekao. Kako da se odreknem svega što jesam? Na to mogu da odgovorim rečima sledećim: Ti samo misliš da si to što ti ego spočitava. Tvoj život zapravo uopšte nije tvoj i sve što si naučio je pogrešno u velikoj meri. I to što si stekao samo je privid. Sve to može nestati u samo jednom trenu. I šta onda? Da li zaista misliš da si gospodar sopstvenog života? Da li zaista imaš bilo kakav istinski posed?

Odricanja na magijskom Putu Spoznaje jesu velika. Naizgled. Velika su samo zbog toga što vam ego svojim iluzijama okiva um. Ego je taj koji um drži u ropstvu i ne dozvoljava istinskom sopstvu da se ispolji. Ego svojim lažnim slikama zasenjuje um i u osustvu znanja vlada sejući strah čuvenom smicalicom: Ako ovo... onda ono... Peduslov je svih uslova da se ovakvo razmišljanje odbaci. Potom slede "odricanja". Ovde sam s namerom odricanja stavio pod navodnike, jer to nisu stvarna odricanja i odbacivanja. Ovde se zapravo radi o kidanju vezujućih sila koje nas za bića, stvari ili za aktivnosti vezju. To predstavlja proces oslobađanja od ropstva. Iako čovek misli da on nije rob, već da je to stvar njegovog izbora, uistinu čovek je zapravo rob svega onoga što misli da poseduje. Rob je svoje omiljene šolje, rob je svom automobilu, rob je svojoj omiljenoj muzici, rob je na poslu koji radi, rob je svoje kuće, rob je svojih bližnjih, rob je poklonima i stvarima koje čuva kao uspomene i čak, rob je svojim kućnim ljubimcima. To je život, reći će neko. Ne to nije život. To su samo strah, patnja i bol. Radost života je tu samo sporadična pojava, iluzija kojom ego zasenjuje um. Koliko ste žalosni ako vam se polomi omiljena šolja? Kako ćete se osećati ako vam neko ukrade auto? Nećete li se zasigurno neprijatno osećati ako nemate dovoljno novca da odete na koncert omiljene muzike i provod uz to? Šta ako ostanete bez posla? Ili, ako vam izgori kuća ili zbog dugova ostanete bez nje, šta onda? Kolika je bol kad izgubite voljenu osobu? Niste li tužni kad izgubite prsten, a dobili ste ga od drage osobe? I nije li zaista tuga velika kad izgubite kućnog ljubimca? Koliko samo bola, tuge, straha, jada i čemera ima u životu čoveka, a kako je malo sreće i radosti. Pa to je naš život, reći će opet neko. To su naša osećanja koja nas kroz život prate. To nije život. Te emocije su lažne, ista ona obmana ega koji ne dozvoljava umu da spozna Prirodu Stvarnosti. I eto odgovora. Za onog ko zna Prirodu Stvarnosti i ko je iluzija oslobođen, nema ni bola, ni tuge, ni straha, ni patnje. Za takvog je svaki tren čista radost i sreća neizmerna. Žrva je zaista velika. Slomiti sopstveni ego, razbiti svaku iluziju koja život drži u senci, najteži je posao koji se mora obaviti na Putu Spoznaje. Slomiti ego ne znači, kao što mnogi misle, podređivanje svoje volje učitelju ili kakvom vodiču, već pred samim sobom se ego mora odbaciti i podrediti umu. A um, kad u spoznaji se uzdigne omogućava Sopstvu da zablista i ostvari vlast nad svakom stvari i nad svakim bićem.

Odricanja su neophodna kako bi se ego slomio, ali ona jesu teška, naročito na početku. Evo odmah jedne vežbe. Odaberite neku stvar, predmet koji vam je drag, koji čuvate ili koji vam je možda draga uspomena i uništite tu stvar. Eto, razbijte svesno i namerno svoju omiljenu šolju. Odličan početak. Pokidali ste jednu vezujuću silu. Idemo dalje, ali polako. Neće ego tako lako podneti prvi poraz. Tek će tada nasrnuti na vaš um iluzijama dajući vam instrukcije već usvojenim znanjima, ubeđenjima, predrasudama, moralom, pa čak i religijom. Zapravo ta borba protiv ega vodi se preko svega do čega vam je stalo i preko svih do kojih vam je stalo, a oružja ega jesu mnogobrojna. Vaša predubeđenja, nametnuto usvojeni stavovi i norme, načini razmišljanja i predrasude, tabui i javni moral, zakoni i običaji, verovanja i pogrešno usvojena znanja, sve su to oružja ega, sazdanog na robovskoj psihologiji, i koja ne samo što sprečavaju da istinsko Znanje prodre u vaš um, već i sprešavaju um da spozna Prirodu Stvarnosti. I tu je krug zatvoren. Krug iz kojeg nema izlaza sve dok se ne odreknete vlastitog ega i dok njegove iluzije ne dovedete u stanje potpunog uništenja. Čovek je danas, naročito civilizacijski zapadno profilisan čovek, toliko ispunjen sopstvenim egom da liči na prenaduvan balon koji će svakog trenutka pući. I ne samo što nije u stanju da primi Znanje, on nije u stanju ni najmanju kritiku svog ega da istrpi. Napašće vas svim sredstvima i silama u odbranu svoje iluzorne svesti. Setite se ovde poruke koju nosi Zen priča "Šolja čaja", i dobro razmislite.

Sve dok ne počnete da odbacijete svoj dosadašnji i uglavnom iluzorni život, kidajući sve niti vezujućih sila, Spoznaja će za vas biti daleko kao što je Nebo od Zemlje udaljeno. I Moć trajno će ostati nedostižna i biće nalik davno ispričanim bajkama, legendama i mitovima. Vaša je svest tipično religijski određena i na religijskim principima izgrađena. Tako ste došli na ovaj svet, tako ste odgajani i vaspitavani, tako su vas učili tokom odrastanja, u takvom društvenom okruženju živite. Isto je i na Zapadu i na Istoku. Isto je svuda gde su jednobožačke religije ukorenjenje. Mnogi će od vas reći: Ja nisam vernik, ne idem u crkvu, ne čitam verske knjige i ništa me od toga ne interesuje. Međutim to je samo spoljašnji vid, a šta je sa unutrašnjim? Analizirajte malo, najpre sopstveno ponašanje, razmišljanja, odnose i način života, a potom to isto učinite kroz analizu društva u bližem i širem okruženju, pa sve to onda uporedite sa preovlađujućom religijom u vašem okruženju, užem i širem. I vidćete da nema razlike, nijanse su zanemarljive. Celokupno društvo Zapadne Civilizacije izgrađeno je na temeljima Hrišćanske Crkve. Primese i ostaci starih religija su neznatni. Ma koliko poricali sopstvenu pripadnost, vi svojim životom tu pripadnost potvrđujete iz dana u dan. Na temeljnim osnovama čovek mora odbaciti ono što Iluzorno Jeste, da bi postao ono što Istinski Jeste, da bi mogao zasjati Svetlošću svoje Iskonske Prirode. Zbog toga je Put Odricanja Prva Staza Spoznaje. Tek tada, i samo tada, kad čovek pokida svoje vezujuće niti, iskovane još od prvog dana rođenja, moći će da preobrazi svoje biće i izgradi novog čoveka, novu osobnost. I hajde da baš iz biblijskih spisa, zapadnjačkom umu bliskih, upotrebim reči koje Isus Nazarećanin izgovori učenicima svojim: Ko ne omrzne na oca svojeg i majku svoju, nije mene dostojan. Ili na drugom mestu reči ove: Ko ne omrzne na sebe samog, neće ugledati Carstvo Nebesko.

Najveći neprijatelj tvog bića si ti sam. Tvoj ego, sa kojim se poistovećuješ, uništavalac je tvog iskonskog bića. Odricanja i stavljanje pod kontrolu volje, uobičajenih normi ponašanja, shvatanja, razmišljanja, običaja, verovanja, predrasuda, tabua, načina života i svega što prestavlja predhodno izgrađeni život jeste proces poništavanja ega. Taj proces omogućava voljnu izgadnju nove ličnosti, nove osobnosti sopstvene prirode. Zapravo, tu se ne radi o eksplicitnom poništavanju ega, jer to fundamentalno nije moguće, niti su u pitanju odricanja od svega. To je proces koji podrazumeva potpuno preispitivanje svih vrednosti, takozvanu objektivizaciju svesti, koja treba da omogući sagledavanje Prirode Stvarnosti i stavljanje pod kontrolu volje te iste Stvarnosti, ali na zdravim i čistim spoznajnim osnovama. Naravno, sve ovo nije ni malo jednostavno, niti je lako izvodljivo. Teško je da čovek sebe dovede u takvo jedno stanje uma u kojem zauzima primarni stav da ništa od svega onoga što jeste, nije to što jeste i da je Priroda Stvarnosti sasvim drugačija od onoga što je do sada njegov um percipirao i kao "stvarnost" doživljavao zaslepljen iluzijama ega. To je proces izgradnje novog Ega u službi Čistog Sopstva. Tada počinje da se stvara oko čoveka jedan novi vrli svet i sve to novo što biva percipirano na ovim zdravim osnovama postaje potpuno i istinsko vlasništvo Čiste Volje Sopstva. Tek tada čovek je u stanju da sve ono što stekne i stvori nazove svojim apsolutnim i neotuđivim vlasništvom. Ti procesi unutrašnjeg preobražavanja i stavljanja Uma pod vlast Volje i to u svim oblicima umnog ispoljavanja su teme narednih predavanja, ali pre nego što se posvetimo proučavanju uma i umnih iapoljavanja, te praksi i vežbama stavljanja uma pod kontrolu volje, neophodno je da razumemo temelj Poretka Svih Stvari. To su Sedam Univerzalnih Zakona i njihovo interaktivno delovanje. Ovim Zakonima je prožeto celokupno postojanje svega vidljivog i nevidljivog i na svim ravnima postojanja bića.

 

 



 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:29