Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

  Predavanje 23

 

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Akad

 

BESKRAJNO PUTOVANJE DUŠE

Javna predavanja, tribine, skupovi, škola spiritualne magije

 

 

Predavanje dvadeset treće

Interaktivno dejstvo Univerzalnih Zakona

Tajna Univezuma III

Ispoljavanje kroz Eter i delovanje Prvog Zakona:
Sve je Um; Um je eteričan; Svemir je eteričan, ili projekcija Uma

 

Akad II - Uvodna predavanja, 4. deo

06.09.2012

 

Nije dovoljno samo želeti, to treba i ostvariti u sebi

 

Mnogo puta sam čuo pitanja poput ovog: Da li je zaista moguće sve ono o čemu magija govori? Zaista je teško započeti razgovor sa nekim ko postavi ovakvo pitanje. I moj odgovor najčešće biva: Za tebe nije sve moguće. I mnogo puta čuh ovakvu opasku: Ja sve to znam, ali ne znam kako sve to deluje. Ima u tome nečeg, mada nisam siguran. Nešto sam od svega i pokušao, ali ne deluje. Naravno da je tako. Zakon nije entitet da bi mogao delovati sam od sebe. Mi smo ti koji delujemo, samo je pitanje kako delujemo? Univerzalni Zakoni su zapravo principi koji oblikuju svako delovanje stvarajući uslove za realizaciju samog dela. To se događa kada svoju svest dovedemo u stanje usklađivanja misli i dela sa Zakonima. Šta znači interaktivno delovanje Zakona? To je njihovo jedinstveno delovanje koje ih čini Jednim Zakonom, a podeljeni su samo u svrhu razumevanja kako Zakon deluje. Primeniti samo jedan ili nekoliko Zakona, znači da Zakon neće delovati i da će rezultati izostati. Samo kroz objedinjeno delovanje svih Sedam Zakona mi tvorimo moć jedinstvenog delovanja Univerzalnog Zakona koji je Jedan.

Neverovatna je to sila koja se razleže iz najveće dubine sopstvenog bića. I nesaglediva je Moć Sopstva koja leži zatrpana vekovnim, čak i milenijumskim ljušturama koje generacijama i generacijama nastoje da okuju tako snažnu, tako krepku ljudsku dušu. I neverovatno je to kada čovek učini i samo jedan korak, sasvim mali korak kidajući čak i onu najtanju ljuspicu, te tako oseti sopstvenu snagu obstojstva. To je ona snaga, ona moćna sila koja počinje da uzrasta. I nema te sile koja joj se može suprotstaviti. Nema tih okova koje ne može raskinuti. Samo jedan korak, jedan mali korak je uvek potreban, onaj prvi korak. Taj korak jednak je snazi i sili Velikog Prvog koji je čitav Svemir porodio i uzneo u beskrajno uzrastanje. To nije nikava velika filosofija, niti kakvo mudrovanje, već naprosto samo jedan mali korak. Zato i nije potrebno biti previše zagledan u beskrajna Nebesa, težiti nekakvom opštenju sa Bogovima, slaviti Njihovu Veličanstvenost i Moć, tražiti darove... To je tako ljudski i tako nisko. Bogovima jeste milo kad i sami uzrastaju u svakom ljudskom nastojanju i prihvatiće svaku dušu koja im je prineta. Ali Oni ne moraju pružiti bilo šta zauzvrat. I Zašto bi, zašto bi se odrekli bilo čega od onoga što im je dato, ili što su uzeli. A opet, mogu pružiti koliko god hoće. I pružaju taman toliko koliko je dovoljno čoveku da ostane u vlastitoj iluziji postignuća. Ne nameće čoveku iluzije ni jedan od Bogova, jer to nije po Zakonu. Ne nameće čoveku iluzije nijedno biće iz okruženja njegovog kojem god da svetu pripda, jer ni to nije po Zakonu. Iluzije stvara čovek sam, sam sebe okiva zagledan u Nebesa ili u svet kojem pripada. A to jeste po Zakonu. Ono što sami stvaramo, potpuno je po Zakonu. I sve dok je tako čovek ostaje samo čovek, biće strepnji i nadanja, biće želje i iščekivanja, biće rastakanja u sopstvenim antagonizmima, biće koje proždire samo sebe, bedni smrtnik i ništa više. Ne mora se otisnuti hiljadu milja pod more, i dole u okeanskim dubinama tražiti spoznaju moći Vode. Dovoljno samo zagaziti u plićak čak i najmanjeg potoka i tu će se otkriti sva snaga i moć Vode. Takav je Zakon: Kako je Gore, tako je i Dole. Hiljade i hiljade života čovek može meditirati zagledan u Nebesa i uznostiti svoje misli u beskraj nedokučivog Svemira iščekujući odgovor. A odgovor iz beskrajne Tišine ne dolazi. Tišina rađa samo tišinu. Takav je Zakon. I gle: tek kada čovek spozna tu neizmernu moć Tišine i u njoj pogled svoj okrene ka unutrašnjem biću, tada mu se čitav Univerzum otvara kao na dlanu ispružene ruke. Eto, takav je Zakon. I gle, radost veliku na Nebesima. Progovaraju Bogovi: Pogledajte na ovog čoveka, on je kao jedan od Nas. Slavite Braćo ovog čoveka jer je Dostojan da se nazove Našim Bratom. Takav je Zakon. Samo jedan mali korak je potreban, jedan mali korak "ovde i sada". To je ono što Univerzum čuje i oseća, ne sutra, ne u budućim vremenima, ne u željama i iščekivanjima, ne u nadanjima i strepnjama, već u delu "ovde i sada". Samo tada Univerzum odgovara i prima u svoje okrilje uzavrelu dušu. Samo tada Univerzum spusta svoju Moć kojom neizmerno ispunjava dušu što raskida okove sopstvenih iluzija. To je ono što pokušavam da prenesem: da svako učini taj jedan mali korak, korak koji vodi drugom, drugi trećem, a treći beskraju... To je ta neizmerna Sila Života, Sila stvaranja i delanja, Sila koja se otkriva jedino u Čistom Sopstvu. To je ono Oboženje Duše i Staza Njenog uzrastanja u Dostojanstvo Boga. Čudo jedne jedinstvene Tvari onoga što je Gore i onoga što je Dole. Takav je Zakon.

Ranije sam sebi uvek postavljao pitanje: Kako to ljudi nisu u stanju da shvate i razumeju, čak i sasvim jednostavne poruke? Ali nije to u pitanju. Razumeju, možda ne svi, ali većina da. Ima i onih koji u priličnoj meri vladaju znanjem i obiljem informacija, čak do te mere da je sa njima divno sedeti i razgovarati. Ali oni ne pokazuju rezultate. Zašto? Kakav je to problem u prirodi čoveka koji mu ne dozvoljava da sasvim običnim i vrlo jednostavnim delima sebe dovede u uzvišenije stanje? Problem je u odsustvu delanja ili onom stanju svesti kada kažemo: Ja to sve znam, znam kako deluje, ili: Ja sam to radio i znam kako deluje. To stanje svesti uzrokuje praktičnu neaktivnost ili samoobmanjivanje koje nam govori da imamo znanje i da smo time postigli delovanje prebacivanjem aktivnosti na mentalnu ravan bez stvarnog delanja. I ovo je najčešći razlog ne postizanja rezultata. Posedovanje znanja jeste vredno, ali ako nema sjedinjenja spoznajnog i delatnog, znanje je bezvredno. Kažu Budisti da magarac natovaren sa sto osam knjiga Budizma i dalje ostaje magarac. Neko može postati i doktor za Budizam, ali ne može postati Buda.

Čovek mora da razvije sposobnost dovođenja pod kontrolu volje najpre unutrašnje osobenosti, a po tom i svega onoga što ga okružuje. S tim što je naglasak uvek na ovom unutrašnjem, dok se spoljašnje podrazumeva kao nus pojava, kao rezultat koji prati unutrašnji razvoj te predstavlja posledicu. Dakle, upravljanje ukupnom spoljašnjošću dolazi uvek kao posledica uspostavljanja pune vlasti nad unutrašnjim bićem. To je neminovnost. Sedam Univerzalnih Zakona nisu samo reči koje treba znati i razumeti. Oni su Sila koja deluje kroz naše biće, i usklađivanje našeg bića sa ovim Zakonima nam omogućava voljno upravljanje svetom u celini. Dug je to proces, a njegova realizacija zavisi isključivo o našoj individualnoj sposobnosti da realizujemo jedinstveno i trenutno delovanje ovih Zakona kroz naše biće dovodeći našu volju u egzaktno stanje "ovde i sada". Jedino pod ovim uslovom, kada delujemo kroz stanje svesti "ovde i sada" moguće je voljno delovanje, kakvo god ono bilo. Da bih to ilustrovao, napomenuću sledeće: Svi ste u svom životu postizali razne uspehe i dostizali razne ciljeve koje ste sebi postavljali. Ne bitno je kakvi su to ciljevi i uspesi. Ali razmislite i pokušajte analizirati svaki svoj ostvareni rezultat posmatrajući ga sa strane i videćete da je sve ono što ste postigli zapravo združeno svesno i nesvesno delovanje iz perspektive "ovde i sada". Sve dok ste kroz takvo delovanje "ovde i sada", odnosno preduzimanje određenih aktivnosti usklađenih sa željenom namerom ili ciljem, bivali ste sve bliži ostvarenju cilja ili je cilj bivao ostvaren. Univerzum deluje jedino na ovaj način, ako s njim "komuniciramo" kroz "trenutno", odnosno stanje svesti "ovde i sada". Samo tada Univerzum "čuje" naše biće i odgovara stvarajući energetske preduslove i uslove koji omogućavaju dostizanje i postizanje cilja.

S druge strane, pak, sve dok se nalazimo u stanju svesti koje se naziva namera, želja ili postavljanje (određivanje) cilja, a da pri tom ne preduzimamo nikakvu aktivnost, Univerzum to ne "čuje" niti "vidi" to naše stanje. Zbog toga mi ostajemo u stanju namere, želje, snova, nadanja, očekivanja... To su sva ona stanja kada kažemo: Želim da se dogodi to i to, ili: Nadam se da će to biti tako i tako, ili: Jednog dana ću imati to i to, ili: Ja ću da budem takav i takav... Čak i kada konkretizujemo naša htenja, namere i želje u vremenu kao recimo: Za godinu dana ću uraditi to i to, ili: Želim da za tri meseca postignem to i to, ili recimo kad kažemo: Sutra ću napraviti to i to... Sve su to stanja koja ne postoje, stanja koja nisu inpregnirana u Univerzum. Iako su ona uneta u eter kao naša misao, ona nemaju pokretačku silu koja se inicijalno povezuje sa Univerzumom koji treba da obezbedi preduslove i uslove za realizaciju. Misao, kakva god ona bila, nema snagu pokretanja. Ona samo predstavlja ideju koja treba da bude podsticaj za pokretanje, te stoga sva ta naša očekivanja i ičškevanja ostaju kao "mrtvo slovo na papiru". Sada u tom smislu posmatrajte i analizirajte, onako sa strane, sve svoje želje i namere koje niste ostvarili ili ciljeve koje niste dostigli i videćete da je to tako, videćete da niste zapravo ništa preduzeli u tom smislu delanja kroz "ovde i sada" te vam ti ciljevi samo stoje kao namere ili nešto što se želi dostići, da ne kažem "puste želje i snovi". Svi to imamo, neko u većoj, neko u manjoj meri, a cilj treba da bude da se celokupno biće dovede u stanje "ovde i sada", u stanje direktne komunikacije sa Univerzumom kako bi se život pretvorio u neprestano nizanje rezultata i dostizanje ciljeva. To je ono krajnje stanje maga koji deluje, stanje koje kada se impregnira sa Univerzumom omogućava da se stvari događaju. I u tome je druga, viša, tajna magijskog delovanja, ni u čemu drugom. Cilj je dakle dovesti svoje biće u stanje konstantnog "ovde i sada" koje u krajnjoj instanci omogućava naše trenutno delovanje i trenutno ostvarivanje namere, želje ili dostizanje cilja.

Delovanje u "trenutnom", u tačci dodira neprotežne i protežne beskonačnosti je ono delovanje i jedino delovanje koje garantuje realizaciju. Zbog svega ovoga je važno unošenje promena u sopstveni život kroz najjednostavniju primenu osnovne Magije Elemenata. Kroz procese primene ove prve i osnovne tajne magijskog delovanja se život oplemenjuje energijama i kroz procese samoeterizacije stvaraju se ti energetski resursi neophodni za delovanje. Što su ti resursi veći i naše ispoljavanje u "trenutnom" će biti veće. Kada su ovi resursi toliko veliki u trenutku našeg voljnog "izračenja" (emanacija misli u eter), namera se realizuje. I tu je sva tajnovitost magijskog dela. Ne bitno je da li se nešto događa za nekoliko dana ili meseci. Često je potrebno da protekne neko vreme da se postigne neki cilj, ali vremenom ako radimo u ovom združenom stanju prve i druge tajne magijskog delovanja uvećavajući svoje resurse i komunicirajući sa Univerzumom kroz "trenutno" mi dovodimo sebe u stanje trenutnog ispoljavanja i delanja, odnosno u stanje trenutnog ispoljavanja svakog cilja, kakav god on bio. Krajnji cilj magijskog usavršavanja i moći magijskog delanja je u postojanju sledećeg: Misao kao cilj ili ideja, trenutna akcija ili delo kao pokretački impuls u eteričnom Univerzumu, unutrašnji akumulirani resusi čistog etera i snaga izračenja sa usmerenjem. To je ono što dovodi do realizacije, odnosno cilja i u tome se ogleda moć magije ili magijska moć manipulacije energijama. Postati mag znači upravljati tim energijama, biti dobar mag to znači postizati brzo određeni cilj, a biti veliki mag to je ono stanje kada se misao trenutno ispoljava realizujući cilj.

Mnogi će se zadovoljiti i time da postižu izvesne rezultate posle nekog kraćeg ili dužeg vremena i mnogi se zadovoljavaju na tom nivou magijskog delanja, jer ono ne zahteva mnogo ulaganja, mnogo rada i punu transformaciju načina života i uobičajenih životnih navika. Međutim, za velika dela potrebno je mnogo rada i skoro do potpuni preobražaj života. Više puta sam naglašavao da magijski rad zahteva konstantnost u radu i neprestano oplemenjivanje sopstvenog bića. Kada ovom radu pristupate planski u smislu određenja šta ćete, kada i koliko raditi, rezultati se pojavljuju teško, sporo, a ne retko je i da izostanu. Ovo je način rada i funkcionisanja u početnom periodu, kada započinjete rad na sebi. Tada obično kažete: Danas ću da uradim to i to za toliko vremena, sutra ću uraditi ovo drugo i za to će mi biti potrebno toliko vremena, i tako dalje. Ovakvo funkcionisanje gde se delimično posvećuje magijskom jednostavno daje loše rezultate. Magija zahteva celokupno biće. Tek tada kad se potpuno predamo magijskom, rezultati počinju vrlo brzo da budu vidljivi.

Poenta svih praktičnih aktivnosti, rada i vežbi koje pripadaju osnovnoj Magiji Elemenata i ukupnoj preinicijacijskoj magiji, jeste u njihovoj jednostavnosti rada i mogućnosti izvođenja skoro svuda i na svakom mestu, bez da nas bilo ko ometa čak i ukoliko ima prisutnih u našem okruženju. Naravno, za određene aktivnosti potrebno je biti sam tokom rada, ali većina ovih "malih rituala" kako ih ja nazivam, odnosno vežbi, mogu da se praktikuju i kad nismo sami, a da to niko ne vidi ili ne primeti da bilo šta "radimo". Dobro je raditi povremeno i timski u grupi od dvoje ili više ljudi koji na ovaj način predstavljaju podsticaj jedni drugima. Međutim, svakome je potrebno mnogo više samostalnog rada. Potrebno je da svakodnevno osim ovih praktičnih aktivnosti, budemo takođe i izvesno vreme u osami, trenucima potpune samoće i tišine u kojima se u potpunosti predajemo i posvećujemo sebi i našoj unutrašnjoj komunikaciji sa Univerzumom. Dakle, sve takozvane vežbe su ona vrsta magijske aktivnosti koje nam pomažu da magijsko delanje inplemetiramo u naš život. Pomažu nam da naš život oplemenimo i preobrazimo u skladu sa htenjima i potrebama. Ali, sve dok to ostaje na nivou "vežbi", kojima posvećujemo "izvesno vreme" rezultati će biti osrednji i slabi. Cilj treba da bude da ono što nazivamo vežbama preraste u svakodnevne i sasvim obične aktivnosti, nalik navikama koje se čine i rade same po sebi, tako da posle izvesnog vremena radimo a da toga i nismo u potpunosti ni svesni da radimo. To je zapravo oplemenjivanje života magijskim kroz sve aktivnosti i unošenje magijskog u sve ono što radimo iako to čak i nije sam magijski čin. Na taj način mi podvrgavamo svojoj volji svaku aktivnost, čak i onu koju možda i ne želimo ili ne volimo da radimo, ali vremenom će i takva aktivnost biti transformisana ili zamenjena prihvatljivijom i onom koju volimo ili želimo stavljajući je pod svoju volju. Svaki oblik prisile za koji mislimo da dolazi spolja, on zapravo dolazi iznutra, jer ga mi doživljavamo kao prisilu. Naravno, ovo nisu ni mali niti jednostavni zahtevi, već predstavljaju čitav jedan proces unutrašnje transformacije koji na kraju treba da rezultira dovođenjem bića u stanje da ukupnost svega dovede pod kontrolu volje i ispoljavanja sopstva kroz delovanje u bilo kom smislu.

Sve te aktivnosti preinicijacijske magije: osnovni rituali čišćenja i oplemenjivanja elementima, procesi eterizacije i samoeterizacije kojima stvaramo unutrašnje resurse, služe da kroz procese energizacije oplemenjujemo ukupnost svih životnih aktivnosti i svih stvari i bića u našem okruženju. Sve to naravno treba da prati ono što nazivamo "razgovor sa sopstvom", to jest ono što unosimo i beležimo u naš magijski dnevnik kako bi smo i sami imali uvid u sopstveni razvoj i napredak. Analizirajući sopstvene beleške, mi uočavamo i efekte i rezultate. Oni su različiti u onoj meri koliko se i sami međusobno razlikujemo, ali postoje, uvek postoje ukoliko se radi. Kod nekih će ti rezultati premašiti očekivanja, kod nekih možda ne. I jedno i drugo je dobro, važno je da rezultati postoje. Dalji rad na inplementaciji Sedam Univerzalnih Zakona u potpunosti će zavisiti od toga kako smo i u kojoj meri inplementirali osnovnu Magiju Elemenata u svoj život, i od toga koliko u tom smislu i dalje napredujemo.

Svako ko u svojoj svesti nosi određenu misao, a potom i deluje u skladu sa njom, on stvara sopstvenu stvarnost. Potpuno je ne bitno na šta se ta misao odnosi. Pogledajte najprostije primere, uspešne ljude u svom okruženju ili širom sveta. Niko od njih ne kaže: Nadam se da ću jednog dana postići to i to. Svako od njih je u trenutku stvaranja misli i preduzeo "prvi korak", izvesno delo "ovde i sada". Nadalje se u njihovim životima sve odvija tako što nastupaju odgovarajući uslovi za nastavak delanja "ovde i sada". I oni postižu rezultate, oni svoje misli pretvaraju u stvarnost. Dakle, ne može slika nastati sama od sebe. Slikar kada u svom umu ima sliku, on uzima četkicu i boje i počinje slikati. Tako njegova ideja, njegova mentalna slika postaje stvarnost. Potpuno se to na istovetan način odigrava na svim poljima našeg života. Na šta god naše misli usmerili i šta god one predstavljale, one će postati stvarnost kada se kroz "prvi korak" ispolje "ovde i sada". Stoga je i sasvim jasno da je naš život upravo onakav kakve su i naše misli "ovde i sada" i kakva su naša dela "ovde i sada". Primenite to na sopstveni život i videćete da je tako. Ako ne verujete u sebe i smatrate da su vaše želje neostvarive, one će i ostati takve - nedostižni ciljevi. To je tako prosto. Onaj ko smatra da ne može da pliva strahujući od davljenja, nikada neće naučiti da pliva. Tako je i sa svim stvarima u životu, čak i onim koja se smatraju magijskim čudima. Da nisu postojali ljudi koji veruju da su njihove misli i ideje ostvarive i koji su u skaldu s njima delovali, mi bismo danas još uvek bili na nivou horde polu inteligentnih životinja koje žive u šumama i pećinama. Da Nikola Tesla nije svoje "vizije" pretakao u delo "ovde i sada", mi ne bismo imali ni osamdeset odsto svari koje danas posedujemo i koristimo. Zašto ovo jednostavno pravilo ne bi svako primenio u svom životu? Učinite to. Promenite svoj život.

Oslobodite se stresa najpre, te najužasnije mentalne bolesti, ne samo ovog modernog doba, već svih vremena. I naši su preci "bolovali" od stresa isto kao i mnogi danas, samo što je ta bolest danas uzela maha u tolikoj meri da stvara potpuno beznađe među ljudima. Stres, zapravo i nije bolest, već stanje svesti čoveka koji razara sebe iluzornim egom. To stanje nastupa onog momenta kada sopstvenu unutrašnju moć prepustimo onome što kvalifikujemo kao problem. Problem ne postoji, problem stvara ego, a onda podpomognut strahovima, strepnjama i sumnjama, taj se problem učvršćuje, a ego nalaže preduzimanje dela koji će problem uvećati i agoniju produžiti. Na ovaj način problem preuzima vlast nad čovekom, umesto da je obrnuto. Odlučite da zadržite svoju unutrašnju moć. Recite sebi: Ja upravljam sobom. Moć je u meni. Ne dozvoljavam spoljašnjim uslovima, okolnostima i izazovima da upravljaju mojim bićem. Jednostavno, rešenje problema će se ukazati samo u čistom i neopterećenom umu raznim strahovima, strepnjama i sumnjama. I kad se ukaže, zgrabite ga odmah, "ovde i sada" učinite "prvi korak" i rešenja će se nizati jedno za drugim. Prestanite da se bakćete i zamajavate besmislenim raspravama i kojekakvim populističkim ili medicinskim rešenjima svog unutrašnjeg stanja. Ne treba vam nikakav psihijatar ili psiholog, nikakav "life guru" da bi ste iz stanja stresa izašli. Vi upravljate svojim telom, vi upravljate svojim bićem. Recite: Mir u duši mojoj. I bićete smireni. Zamislite jednu ogromnu energiju poput svetlosne lopte koja vas okružuje, i zamislite potom kako svaki atom vašeg tela vibrira identično sa vibriranjem te svetlosti, i bićete jedno sa svetlošću. Potpuno se opustite. Vi vladate sobom, a tamo gde su smirenost i opuštenost tamo nema stresa. Tako se preuzima kontrola nad životom. Ta kontrola počinje upravo u našim mislima. I to je sva tajna magije.

Naša misao se utiskuje u eter, onu finu i sveobuhvatnu iskonsku tvar od koje je u osnovi sve sazdano. Eter je ta iskonska tvar koja Univezum čini jedinstvenim. To je ta Sveukupnost, to je Sveum koji sadrži sve umove, to se naziva Sjedinjenošću Odvojenog. Iako je to naizgled teško razumeti, najlakše je to posmatrati kao energiju koja sadrži sve energije. Nije to nikakav Bog (čika s bradom koji sedi na oblacima) To je, jednostavno rečeno, sveobuhvatna energija u kojoj su pojedinačne energije organizovane i deluju u skladu sa Sedam Univerzalnih Zakona. To je Univerzum. To je Svepostojanje. Naša misao utisnuta u Svepostojanje nailazi na odgovor, reakciju Univerzuma koji stvara uslove za realizaciju misli kroz delovanje Univerzalnih Zakona. Zbog toga naša misao, kao energija, mora biti "ovde i sada", kako bi "zakačila" drugu energiju koja treba da nam se ukaže takođe "ovde i sada". I tada, "ovde i sada" treba da učinimo "prvi korak". Sve ostalo je komunikacija sa Univezumom, i sve je uvek "ovde i sada". Stoga, ako je problem "ovde i sada", i rešenje isto tako "ovde i sada". Treba samo smirenog i očišćenog uma "uroniti" u Univerzum i u eteru će se rešenje ukazati. Ako neko voli nauku, može se to i kroz njena sagledavanja razumeti. Jedinstvo Pojedinačnog i Sveukupnog, odnosno svejedinstvo Univerzuma ogleda se i u Ajnštajnovoj univerzalnoj teoriji. Iako je sam Ajnštajn nije mogao dokazati, u ovo moderno doba je ipak dokazano da su kvantna uplitanja i Hajzenbergovo načelo neodređenosti stvarnost, kao i niz drugih subatomskih teorija. Oni koji znaju fiziku, dobro će razumeti ovo o čemu govorim.

Stari učitelji su znali da kažu da je srećan onaj čovek koji je zadovoljan svojom sudbinom. Ali verski zanesenjaci ovu mudrost tumače na potpuno pogrešan način pozivajući vernike da prihvate stvari kakve jesu, a kao nagradu će dobiti bolji život na drugom svetu ili u sledećem životu. Ovo je potpuno pogrešno. Sreća je stanje svesti koje se sastoji u prhvatanju svega onoga kako jeste, ali samo iz perspektive "ovde i sada", što uopšte ne znači da čovek treba pasivno da prihvata status trenutnog. Upravo obrnuto, iako zvuči paradoksalno, ovo je poziv na delanje. Suština je da se u svakom trenutku morate osećati srećno i zadovoljno, jer ako niste srećni zbog trenutne situacije, te se nadate sreći u budućnosti, vaša sreća ostaje zauvek "na čekanju" jer zavisi od onoga što se još nije dogodilo, a ono što se nije dogodilo to i ne postoji, pa tako ne postoji ni vaša sreća. Univerzum funkcioniše vlo jednostavno. Ako se osećate nesrećno zbog trenutne situacije u kojoj se nalazite, zbog nečega što želite a nemate ili slično, onda je to upravo vaše stanje "ovde i sada". To je poruka koju šaljete u Univerzum, a Univerzim jednostavno odgovara šaljući vam još toga što osećate. Ako ste u takvom stanju svesti, nikada nećete biti srećni. Morate iskazati sreću i osećati se srećno zbog svega onoga što već imate, a svako ima mnogo toga zbog čega može biti srećan. A onda ono što želite stvarate kao sliku u svom umu, ali tako kao da to već imate i učinite odmah "prvi korak", učinite bilo šta što predstavlja vašu aktivnost u tom pravcu, i Univerzum će odgovoriti na to. Od jadikovanja i očajavanja za nedostižnim i zanemarivanja čak i onoga što već imate, ne samo što nećete dobiti ništa, već možete izgubiti i ono što već imate. I to je veoma čest slučaj. U starim je spisima rečeno: Onome ko ima daće mu se i još pridodati, a onom ko nema uzeće mu se i ono što ima. Ovo je u potpunosti kroz alegoriju opisano delovanje Univerzalnih Zakona.

Ja se svako jutro probudim i osećam se srećno. Pogledam kroz prozor i ugledam Sunce koje se promalja u jutarnjem rumenilu, i osećam se srećno. I ostanem tako zureći u Sunce neko vreme, i osećam se srećno, spokojno i ispunjeno neverovatnom energijom. I odem do kuhinje i u posudi sa magnetima napravim "živu vodu" (namagnetisana voda) i popijem svoju prvu čašu vode, i osećam se srećno. I ostatkom te iste vode umijem svoje lice u kupatilu, i pogledam se u ogledalu i osećam se srećno. I mačke koje skakuću oko mene raduju se novom danu, i radujem se i ja s njima i osećam se srećno. I dok spremam doručak i dok jedem, osećam se srećno i kad vidim mačke kako jedu, osećam se srećno. I uvek je tako u svemu, u svakoj sitnici, uvek se osećam srećno i zadovoljno. I baš zbog toga znam da će biti još mnogo jutara srećnih, i mnogo svega onoga što život nosi i što će me činiti srećnim. Univerzum to "čuje i vidi" i Univerzum uvek odgovara dajući mi sve to što me čini srećnim i još mnogo više od toga. Ne razmišljam ja uopšte o tome kako će biti taj doručak na stolu, niti da li ću zaraditi novac, niti da li će i kako će biti bilo šta od onoga što želim. To nije moj posao. O tome se stara Univerzum. Moj je posao samo da budem "ovde i sada" srećan i u užicima svakojakim. Univerzum u skladu sa slikom u mom umu prenetom u eter odgovara i pokazuje "put" dajući mi pravac kojim treba zakoračiti. Tu nema razmišljanja "ako ovo onda ono" ili "šta će i kako će biti", nego se jednostavno "ovde i sada" čini "prvi korak" i svaki sledeći. Ako bih samo na tenutak pomislio: šta ako ne budem zaradio novac i ne budem imao novca čak ni za hranu, šta ću onda da radim i zbog te se mogućnosti osetio uplašenim i nesrećnim, gledajući sebe u umu kako sedim za stolom na kome nema doručka, takvu bih sliku poslao u Univerzum i Univerzum bi odgovorio šaljući baš to. I šta onda? Možda bih mogao da pojedem mačku, ali to bi bilo za jedan dan. A šta onda?

Univerzum deluje tako da u naš život donosi sve ono što u njega projektujemo. Negativne misli donose sve ono što je negativno, a pozitivne ono što je pozitivno. Univerzum ne obraća pažnju na to da li se nama nešto sviđa ili ne sviđa, već reaguje samo na sliku koju mi projektujemo "ovde i sada", i to je sve. Naš um stvara život koji živimo, podjenako stvarajući ono što želimo i ono što ne želimo. I baš ovo saznanje treba da nam pomogne da naućimo kako da se na određeni način ponašamo kako bi smo uvek dobili ono što želimo. Naš um neprestano radi, čak i kad spavamo. Kroz taj rad uma mi konstantno nešto menjamo i tako kroz život učimo, sve dok ne naučimo kako da u potpunosti upravljamo sopstvenim životom. Ponekad se te promene odvijaju veoma sporo. Nekome su potrebne i godine da dosegne određene vidove spoznaje i učini izvesna dela. A ponekad se te promene odvijaju u kvantnim skokovima, nalik čak i trenutnom prosvetljenju. Zbog toga svi zastajemo na svom Putu i procenjujemo te promene, sagledavamo pravac i odlučujemo da li su te promene dobrobit ili ne. Ali i kada to činimo to uvek treba da činimo kroz sebe. Lako je okriviti druge ljude, ili splet spoljašnjih okolnosti za sopstvene neuspehe, nesreće i nezgode, ali tek kad shvatimo kroz Prvi Zakon o eteričnosti Univerzuma da smo mi jedini tvorci sopstvene stvarnosti, shvatićemo i to da nam Univerzalni Zakoni daju moć da ostvarimo potpunu kontrolu nad sopstvenim životom, budućnošću i sudbinom. Ta moć je srž slobode koja nam daje mogućnost da stvaramo život kakav god želimo, bez obzira na stremljenja. Može to biti i sasvim običan život u ovom pojavnom svetu i bez ikakvih viših stremljenja, ali i ovaj običan život stvara se na isti način kroz delovanje Univerzalnih Zakona.

Sada dolazimo do onoga što se naziva sumnjom. To je prvi blokator za delovanje "ovde i sada", i da bi smo prevazišli taj blokator svoje svesti moramo ga razumeti. Prva dilema je u sledećem: Ako mi stvaramo sve u životu, a to isto čine i drugi, onda neke stvari ne mogu da budu stvarne. Prosto razmišljanje navodi na zaključak da ako ja želim jednu stvar, a tu istu stvar želi i neko drugi, onda tu dolazi do sukoba interesa, te se pitamo: Ko će dobiti tu stvar? Dalja prosta logika izvodi niz pitanja i zaključaka poput ovog: Dobiće onaj ko je jači i moćniji. Ali ovo je prosto i sublimirano nagonsko razmišljanje koje čovek vuče iz životinjskog dela svog bića. Univerzum uopšte ne deluje u tom pravcu, a videćemo i zašto. Ili sam ja u pravu, ili su drugi u pravu. Ovakvo razmišljanje je sastavni deo paradoksa koji se izražava kroz Drugi Univerzalni Zakon koji kaže da je sve u Svemiru privid a istovremeno je i stvarnost. Zakon Polarnosti takođe kaže da su suprotnosti samo različiti stupnjevi jedne iste stvari te je stoga jasno da postoje Apsolutna Istina i lična istina. Sveukupnost Univerzuma izražava se kroz Apsolutnu Istinu, ali mi kao pojedinci, kao delovi Univerzuma imamo svoju ličnu i pojedinačnu istinu onakvom kakvu je doživljavamo. Jednu istu stvar će svaki čovek doživeti drugačije i drugačije opisati, i svaki će biti u pravu. Stoga ta stvar je kod svakoga različita jer je ona privid, a istovremeno je stvarnost koja se pojavljuje kao mnoštvo. Zato ne postoji sukob interesa jer ne postoje dva čoveka koji žele istu stvar. Apsolutna Isina je nespoznatljiva, čak i za Bogove, ma koliko oni bili moćni i veliki. Dostizanje Apsoluta značilo bi konačnost, a konačnost uvek označava prelazak u nepostojanje. Stoga, svaka rasprava o istinama je besmislena i zamajavanje religioznih fanatika. To nije Put Spoznaje Prirode Stvarnosti. Moja istina je samo moja i ne može biti ičija više. Kada svoju istinu unesem u Univerzum delovanjem kroz Univerzalne Zakone ona postaje moja stvarnost, ali istovremeno i stvarnost koja se manifestuje na svim ravnima postojanja. To je stvarnost koju vidim ja i koju može da vidi svako, a opet će je svako doživeti drugačije. Zbog toga je i rasprava o tome šta je stvarnost isto tako besmislena i "gubljenje vremena".

Stvarnost je Univezum "sam po sebi" i stvarnost je Univerzum koji stvaramo "sam za sebe". U razumevanju načela istovremeno odvojenog i sjedinjenog je i odgovor na pitanje s početka ovog predavanja - Sve je moguće!

 

 

 



 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 09-09-2013 01:58