Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

  Predavanje 24

 

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Akad

 

BESKRAJNO PUTOVANJE DUŠE

Javna predavanja, tribine, skupovi, škola spiritualne magije

 

 

Predavanje dvadeset četvrto

Govor Univerzuma

Tajna Univezuma IV

Ispoljavanje kroz Eter i delovanje Prvog Zakona:
Intuicija -
Čitanje Etera i uvid u Svepostojanje

 

Akad II - Uvodna predavanja, 5. deo

10.09.2012

 

Uobičajeno je da svet oko sebe opažamo posredstvom pet čula, odnosno receptora koji registruju spoljašnje utiske i kao informaciju ih donose u našu svest. Kako to funkcioniše u biološkom smislu to nas ovde ne interesuje. Ono što treba da znamo jeste da su čula oruđa naše svesti. Postoje razna učenja, a naročito religijska koja nam govore da su naša čula iluzorna i da ona stvaraju iluzije u našem umu, te da ih moramo suzbijati i strogo kontrolisati. Ovo je najveća glupost koju je neko mogao izjaviti, pa još i predstaviti kao tobož duhovno učenje. Mi smo ljudska bića koja žive na Zemlji i kao bića imamo naša fizička materijana tela i sve dok živimo ovaj zemaljski život, naša su čula blago neprocenjive vrednosti koje treba negovati, čuvati i usavršavati. Bez čula život bi bio nemoguć. Zamislite kakav bi život bio da nemate samo jedno čulo. Zar zaista mislite da bi život bio moguć kada bi čovek bio bez čula. Ovakav stav prema čulima proističe iz tvrdnje da čovek nije ovo telo i da je on duša koja je u telu zarobljena. Zaista mi nije jasno zašto neko sa ovakvim stavom uopšte živi u telu koje smatra zatvorom? Zašto se jednostavno ne ubije i odmah pređe u neku drugu ravan postojanja. Zašto bi neko mučio svoje telo i celokupno biće raznim odricanjima, patnjom i suzbijanjem svega onoga što predstavlja život, da bi time navodno zaradio bolji život u nekom drugom svetu ili drugoj inkarnaciji. Ne postoji nijedna druga svrha ovde nego da se čovek kao biće ograniči da živi punoćom života i da mu se ograniči mogućnost uvida i spoznaje. Religija je najvća obmana na koju čovek može da nasedne, a videćemo i još jedan mnogo jači razlog za ovu tvrdnju.

Ne želim da se upustam u analizu religijskih doktrina, jer o tome ovde nije reč. Govorimo o čulima kao oruđima naše svesti. Samim tim što su čila oruđa, ona ne mogu da stvaraju iluzije. Iluzije u našoj svesti stvara isključivo ego. Stoga, čula su nam neophodna i čulima moramo verovati, jer nam ona omogućavaju da živimo ovaj zemaljski život. Da nemamo naša čula ne bismo mogli preživeti ni jedan dan. Zamislite kako bi se proveli kada ne biste verovali u istinitost čula koja vam kažu da je ispred vas vatra, nego ustvrdite da je vatra iluzija i da vas čula varaju, pa tako zakoračite u vatru. Sumnjam da biste se usudili na ovakav korak. Naravno, postoje i oni koji mogu da prođu kroz vatru bez ikakvih posledica, ali to su ljudi koji su ovladali elementom vatre, ostalim elementima i posebno eterom, pa imaju moć nad vatrom. No, ovo je opet jedna sasvim druga priča. Naša čula moraju biti maksimalno iskorišćena jer posredstvom njih kao oruđa mi primamo utiske iz spoljnjeg sveta. Ti utisci nam omogućavaju da učimo i predstavljaju informacije koje se neprestano slažu u našu svest dajući nam mogućnost da svaramo svoj svet, onakav kakav želimo da bude. Ako bismo sputavali i ograničavali naša čula, time bi smo ograničili i onemogućili punoću saznanja i stvaranja života. To bi bilo isto kao kad biste nekom majstoru predložili da u svom poslu što manje koristi alat koji ima u radionici, ili da ga uopšte ne koristi. Živo me zanima šta bi takav majtor uspeo da napravi? Tako je i u životu, ako ograničite uvid i saznanje, kako ćete graditi punoću života? Kotrolu nad svojim životom ne možemo steći kroz ograničenja i sputavanja, patnju i odricanja. Kontrolu stičemo tek onda kada prihvatimo činjenicu da fizički svet postoji i da moramo sa takvim svetom da sarađujemo. Samo tada možemo prihvatiti i Univerzalne Zakone koji treba da nam omoguće da gradimo svoj svet, život kakav želimo.

Svedoci smo veoma ubrzanog razvoja nаuke, filosofije i raznih doktrina koje se rаzvijаju čak i brže od napretka društva i opšte prihvaćenog stanja svesti prosečnog čoveka. Dаnаs se svi nаučnici i filosofi slаžu dа je čovekovo istrаživаnje svetа u kojem živimo prilično ogrаničeno. Može se reći dа čovek osećа, shvаtа i primа sаmo ono što mu dolаzi spoljа. U svim nаšim istrаživаnjimа, ogrаničeni smo s nаših pet čulа. Sva tehnologija, inovacije i izumi koji su u upotrebi i koji će tek ubuduće biti otkriveni, ne mogu nаdoknаditi ogrаničenjа nаših pet čulа. Tehnologija može samo da proširi grаnice nаših čulа. Razlog tome je što većina ljudi smatra da nam ništa ne nedostaje, te je stoga i opšte prihvaćeno stanovište da i ne postoji ono što nedostаje nаšim čulimа. Iako su naša čula spoznajno neophodna, ona su ipak ograničena na pojavni svet, odnosno materijalni vidljivi svet. Kada postavimo pitanje opažanja nevidljivog i takođe pojavnog sveta, onda je očigledno da je čoveku potrebno dodаtno čulo, ili više njih, dа bismo sаznаli istinsku stvаrnost oko nаs. Svako će reći da postoji još nešto, nespoznatljivo i nevidljivo. To se nekako oseća, ali se svi uglavnom drže onog što je opipljivo. Zbog toga čovek danas ne osećа nedostаtаk tog dodatnog čula, kаo što ne osećа ni nedostаtаk šestog prstа nа rukаmа. Svest čoveka je takva da nikada ne zahteva ono što mu ne nedostаje. Niko ne traži još hrane kad je sit. Premа tome, i svа istrаživаnjа nаšeg svetа sprovode se premа utiscima nаših pet čulа, te stoga nikаdа ne možemo početi dа osećаmo, opаžаmo i rаzumemo ono što postoji s one strаne nаših čulа. Ovo je primarno ogrаničenje nаšeg poimаnjа i mogućnosti spoznaje. Nаšа mаštа je isto tako proizvod nаših pet čulа i doživljаjа koji iz njih proizilаze. Niko ne može da zаmisli objekаt ili biće koje nije nаlik onome s čime smo se susreli kroz nаših pet čulа. Ako bi neko hteo da nаcrtа stvorenje s druge plаnete, on će gа sigurno nаcrtаti kao zoomorfno ili antropomorfno biće s kojimа se susrećemo u nаšem svetu. Isto tako, kada čovek opisuje nešto imаginаrno, on će bez sumnje opisаti nešto što je vrlo slično ovom svetu. Razlog svih nаših ogrаničenjа je u tome što svi mi živimo u mаlom svetu, i ne možemo osetiti, pа tаko ni zаmisliti, ništа izvаn njegа. Ta nаšа ogrаničenjа koja, uzgred rečeno, nisu аpsolutnа već nametnuta, dovode do toga da nam nikаkvа nаukа niti filosofijа nikаdа ne mogu pomoći dа shvаtimo šta se nаlаzi s one strаne ovoga svetа. Moguće jа dа u istom prostoru, ali u drugim dimenzijаmа, postoje drugа bićа i drugi svetovi, a mi nismo u mogućnosti dа ih osetimo, jer nаm nedostаju potrebna čulа kroz kojа bismo ih osetili. Moguće je dа se u tom drugom svetu, prostrаnijem od nаšeg, nаlаze rаzlozi nаšeg postojаnjа, svih dogаđаjа koji se pojаvljuju, kаo i rаzlog nаše smrti, a mi, sаsvim nesvesni ovih rаzlogа, živimo bez istinskog znаnjа i bez istinske svrhe, i svesti o nаšem svetu.

Otkriti sopstvenu svrhu, trebao bi biti imperativ svakog čoveka, jer se svi mi rađamo s individualnom i posebnom svrhom. Zbog toga je srećan samo onaj čovek koji proživljava svoju životnu svhu, kad je izražava i ispunjava. Mnogi danas za sebe kažu da nisu srećni, čak i oni koji tvrde da su na pravom putu i da rade upravo ono što i treba da rade. Mi kao bića imamo mogućnost izbora. Možemo da odaberemo da se bavimo mnogim stvarima i da radimo šta god poželimo, ali i dalje mnogi tvrde da nisu srećni. Zašto? Zbog toga što više od devedeset pet odsto ljudi živi život na koji su nagovoreni od drugih, čime su se potpuno udaljili od svoje suštine i samim tim ne mogu ni biti srećni. Da li je ovo moguće promeniti? Naravno da jeste. Neophodno je da pored aktivnih pet čula kojima se rukovodimo kroz život, opažamo i saznajemo svet oko sebe, aktiviramo i sva ostala zapostavljena i zakržljala čula. Da, upravo je tako, svaki čovek ima još mnogo drugih čula. U nаšem svetu postoje ljudi koji poseduju razvijena dodаtnа čulа kojа im omogućаvаju osećаj šireg postojаnjа koje nаs okružuje. Ti ljudi se nаzivаju magovima, jer znаju kаko primiti više znаnje od onogа koje posedujemo. Oni govore dа oko nаs postoje svetovi koji su iznаd nаšeg i svi ti svetovi su slojevito poređani, pri čemu se nаš svet nаlаzi u središtu tih svetovа. Mi koji postojimo u svim ovim svetovima, nažalost, osećаmo sаmo nаjunutrаšniju sferu celokupnog postojаnjа. Rаđаmo se, živimo, i umiremo u toj sferi, kojа se zove ovаj svet.
Ovaj mali uvodni osvrt na čula bio je neophodan kako bi smo došli do još jednog, šestog čula, kako ga uobičajeno nazivaju. Iako čovek poseduje mnogo više čula, za sada ćemo se baviti samo ovim šestim, simbolički nazvanim "treće oko", što je shodno prirodi ovog čula i vrlo primeren naziv. Radi se zapravo o "unutrašnjem oku" našeg uma kojim je moguće steći uvid u Prirodu Stvarnosti i opažati svet sa njegove eterične ravni. Ja ga češće nazivam "eterično oko" jer ono omogućava "čitanje etera", odnosno pruža uvid u suštinsku prirodu svake tvari i svakog bića sagledavanjem kroz eter. Postoji još jedno ime za šesto čulo i to je ime vrlo znano, ali mu se na žalost pridaju različita tumačenja i shvatanja i, što je još gore, ne pridaje mu se poseban značaj i vrednost u životu. To je "intuicija".

Sama reč intuicija potiče od latinske reči intuor što znači gledam u, i doslovno opisuje spoznajno čulo kao neposredno gledanje, sagledavanje, viđenje i opažanje. Različita su značenja pridavana intuiciji od kojih ću navesti nekoliko:

1. Neposredno sagledavanje celine jedne složene situacije čiji se elementi ili aspekti mogu opaziti čulima;
2. Neposredno sagledavanje biti nekog predmeta ili zbivanja u jednom doživljajnom aktu;
3. Neposredno sagledavanje takvih biti koje su principijelno nepristupačne, nedohvatne i nedokučive čulnom opažanju i racionalnom mišljenju.

Mnogi značajni filosofi su pokušavali da odrede pojam intuicije pridavajući joj važan značaj. Platon je intuiciju objasnio kao "duhovno posmatranje ideja". Za Dekarta intuicija je, uz dedukciju, jedna od dve radnje razuma pomoću kojih možemo postići jasnu, razgovetnu i izvesnu spoznaju, i to je ujedno osnovna takva radnja, jer se ona druga, dedukcija, zapravo svodi na niz sukcesivnih intuitivnih akata. Kod Spinoze je intuicija, uz mnjenje i razum, jedan od tri stupnja spoznaje, i ujedno najviši takav stupanj, jer ona ide "od adekvatne ideje o formalnoj biti ka adekvatnoj spoznaji biti stvari". Lok, takođe smatra da je intuitivna spoznaja najviši od tri stupnja spoznaje, preostala dva su demonstrativna i senzitivna spoznaja, a sastoji se u tome da duh neposredno bez pomoći neke treće ideje opaža slaganje ili neslaganje dveju ideja. Kant intuiciju identifikuje s neposrednim opažanjem, a suprotstavlja je razumskom diskurzivnom mišljenju. U njegovoj koncepciji intuicija nije najviši oblik spoznaje, ali je nužna pretpostavka i element svake spoznaje. Fihte i Šeling intuiciju identifikuju s "intelektualnim opažanjem" dajući joj veliko značenje kao sposobnosti kojom duh neposredno opaža svoju stvaralačku samodelatnost. Hursel u svojoj fenomenologiji, pored empirijske intuicije kojom spoznajemo pojedinačne predmete, razmatra i eidetsku intuiciju kojom sagledavamo čiste biti. Anri Bergson koji je postao poznat po zasnivanju filozofskog pravca pod imenom intuicionizam, pokušao je objasniti šta je to intuicija: Intuicija je instinkt koji je postao nezainteresovan i svestan samog sebe, i koji s "intelektualnom simpatijom" prodire dublje u bit stvarnosti nego inteligencija koja svojom diskurzivnom delatnošću ne dopire dalje od spoznaje opšteg. Za razliku od inteligencije, intuicija je jedina sposobna da shvati život. On dalje tvrdi da se svet oko nas i u nama ne može objasniti pukim intelektom, pozitivistički, već samo uz pomoć intuicije koja povezuje intelekt i instinkt. Bergson je objasnio intuiciju kao spoznaju koja približava stvarnost, a da je pri tom ne iskrivi i u samo jednoj kratkoj rečenici je definisao: Intuicija je bljesak evidencije.

Kako drugačije, nego ovom preciznom rečenicom objasniti spoznaju i uvide koji su ljudima spašavali živote, spajali ih sa srodnim dušama, donosili im nebrojena blaga i činili da izbegnu negativne događaje. Samo neko ko je osetio trenutak u kom je unapred znao šta će se dogoditi i u skladu sa tim znanjem delao, može razumeti intuiciju. I gotovo da nema čoveka na ovom svetu koji bar jednom to nije doživeo u svom životu. A to je zapravo ono "ovde i sada", trenutno u kojem se dodiruju neprotežna i protežna beskonačnost. To je jasnoviđenje prirode svih stvari onakvih kakve jesu da jesu bez obzira na prostor i vreme. U starom srpskom jeziku ima i posebna reč za ovu vrstu "gledanja" i ona glasi "zor", a čovek koji ima razvijeno šesto čulo se naziva "prozorljivim" čovekom. Zašto je onda ovo čulo kod većine ljudi skoro do poptpuno zakržljalo? Šta je uzrok tome da intuicija, koja uporedo treba da sledi sva ostala čula, ostane neaktivna i time onemogući potpunu spoznaju i uvid u Prirodu Stvarnosti? Tu dolazimo do onog drugog mnogo jačeg razloga zašto religiju treba smatrati najvećom obmanom ikad čoveku nametnutom. Vekovima unazad su religijski žreci i sveštenici nametali čoveku strah od spoznaje i svega onoga što dolazi iz onostranog. Kakav drugi može biti razlog osim da se čoveku uskrati mogućnost spoznaje i kao takav pretvori u "slepog" i poslušnog roba. Da li zaista mislite da čovek obdaren potpunim saznanjem i uvidom može prihvatiti ropstvo? Naravno da to nije moguće. Otuda sva ona religijska nastojanja da se svaki uvid u onostrano proglasi "Đavoljom rabotom" i tumači kao opsednutost čoveka Demonima i kojekavim đavolskim silama koje ga odvlače od "istinskog" života. Vekovima usađivan strah od onostranog, gotovo da se genetski usadio u biće čoveka. Posledice toga sasvim su jasne. Otuda i nastojanja religijskih vođa da se i svi čulni doživljaji, a posebno čulna uživanja moraju rigorozno kontrolisati i suzbijati, budući da čula ne mogu biti potpuno zapostavljena. Takav skrhan čovek jednostavno nije u stanju, ne samo da doživi stvarnost onakvom kakva jeste, već nije u stanju ni da dokući sopstvenu prirodu i sopstvenu životnu svrhu. On je "programiran" da bude upravo ono što danas i jeste većina ljudi - rob koji sluša i izvršava. Znaju neke religije i drastične savete po tom pitanju da pruže, pa kažu: Ako te ruka tvoja sablažnjava, odseci je i baci... Ili: Ako te oko tvoje sablažnjava iskopaj ga i baci... jer je kažu, bolje da propadne deo tela koji navodi na greh, nego celo telo i duša. I nebrojeno je primera u istoriji sakaćenja i samosakaćenja verskih fanatika. Kakva to svest može biti toliko izopačena da razori sopstveni život zarad "obećanja" tamo nekog boljeg života? To nije u iskonskoj prirodi čoveka. Sva čula koja posedujemo su naša oruđa spoznaje, i sva moraju biti usavršena do krajnjih granica njihovih mogućnosti. I sva čula moraju dejstvovati zajedno. Intuicija uvek mora da prati svaki doživljaj bilo kojeg čula pojedinačno ili zbirno više njih. To je jedini način potpunog uvida u Prirodu stvarnosti. To je jedini put ka istinskoj spoznaji i istinskom oslobođenju. Ne mogu vas čula navesti na bilo kakvo delo, bez obzira da li ga tumačite kao dobro ili loše. Čula samo primaju utiske iz sveta koji nas okružuje i kao informaciju prenose u naš um. Ego je taj koji navodi na delo i čini da ti utisci budu njegovi navodni uzročnici. A kakva će ta dela biti zavisi samo od nivoa izvitoperenosti samog ega. Onog trena kada svojim čulima, a posebno intuiciji dozvolite da žive u svojoj punoći i kada uništite ego, tada će ono iskonsko Sopstvo, potisnuto u dubinu duše, izroniti i povesti vas Stazom Konačnog Oslobođenja.

Bergson je potvrdio nezvaničnu teoriju da svaka prava i istinska filosofija na svom kraju odlazi u metafiziku i mistiku. Stoga je intuicija danas, fenomen koji se sve više integriše u našu svakodnevicu i kom se prilazi gotovo naučno i egzaktno, u nastojanju da se ona razvije, razume i praktično primeni. No, ipak su na sceni i dalje "uzurpatori" slobode čoveka koji njegovu pažnju svim silama nastoje da usmere isključivo na pojavni materijalni svet u kome živimo, pa tako pristupaju i intuiciji, prihvatajući je samo u sferi materijalnog sveta. Onostrani svet je i dalje tabu. Zbog toga šesto čulo i dalje ostaje zakržljalo i neprimetno, jer se većina pravi kao da ono i ne postoji. Intuicija igra toliko bitnu i važnu ulogu u našem životu, da svako ko bi iskusio njen pun kapacitet korišćenja, nikada ne bi pomislio da ga se odrekne, a u pitanju je zapravo, ne samo odricanje od moći, već pre svega od odgovornosti i straha od suočavanja sa životom. Intuicija je naša urođena osobina, naše čulo i deo bića koji je u stanju da nas blistavom svetlošću provede kroz život i nauči sve što treba da naučimo, samo kada bismo joj to dozvolili. U svom najnižem, nerazvijenom obliku, intuicija se ispoljava se kao uvid, odnosno kratak osećaj delića Istine koji nas usmerava tamo gde treba. Čak i to je mnogim ljudima previše, pa ostaju zapanjeni i u čudu prepričavaju svoj neverovatni doživljaj. Međutim, u svom razvijenom obliku, intuicija nudi jedan širok arsenal sposobnosti i moći, koje život običnog čoveka pretvaraju u nešto sasvim drugačije i lepše. Neke od tih sposobnosti su predviđanja, dakle, veoma jasni i nesumnjivi uvidi koji nude širu sliku Istine, kao i osećaj da smo vođeni višim razumevanjem. Sposobnost da komuniciramo sa živim svetom oko nas, sa biljkama, životinjama, kao i da empatički osetimo ljude u potpunosti, takođe je dar intuicije, a jezik simbola kojim Univerzum komunicira sa nama postaje sve razumljiviji. Poruke koje nam stižu putem najčudnijih prenosilaca lako bivaju rastumačene, a osećaj da smo vođeni samim tim postaje čvršći. Intuicija u svom najvišem obliku predstavlja Znanje, stanje opšte povezanosti sa Istinom u kom nema mesta za strah i sumnju. Čovek koji je svoje šesto čulo razvilo postaje kreativan i sposoban da prihvati kontrolu nad svojim životom. On zna da je kreator sopstvene realnosti i sa radošću igra ovozemaljsku igru stvaranja i učenja, te oslobađanja od svih strahova i barijera. Setite se samo vremena dok smo bili deca, kakvi smo bili, zar nismo prosto i jednostavno samo sledili svoje instinkte i sa radošću stvarali svaki svoj dan. Kako smo rasli, izgubili smo povezanost sa stanjem Istine i prihvatili "povez" koji nam je svet odraslih stavio preko očiju. Ipak, postoje i oni koji su svoje oči otvorili i povratili taj detinji pogled. Takvih ljudi je, na svu sreću, izgleda sve više i više na ovoj planeti, kako se približava osvit Novog doba.

Počelo je sa, sada već dobro poznatim fenomenom, Indigo decom. To su pojedini ljudi koji su se rađali šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. Njihova unutrašnja energija je drugačija nego kod ostalih prosečnih ljudi i oni predstavljaju prvu fazu u nastajanju novog čoveka, takozvanog samoprosvetljenog čoveka (homo luminous). Dominantna boja aure im je indigo plava i po tome su dobili naziv. Njihova uloga je da uzdrmaju svet oko sebe i sruše dominantne matrice shvatanja i vrednosti koje su nametane vekovima. Kreativnost, duhovnost, povezanost sa višim dimenzijama i pre svega visoko razvijena intuicija su glavne osobine ovih ljudi. Oni su donosioci "novog svitanja", energije koja je potrebna kako bi se sledeća faza razvoja civilizacije omogućila. Ta sledeća faza ogleda se u daljem njihovom samousavršavanju koje se da videti u transformaciji aure ka kristalno svetlosnoj formi kao odličju više faze u razvoju čoveka. Čak su, od 1998 godine na ovamo, počela da se rađaju i deca sa već jasnom kristalnom aurom. Ove ljude karakteriše smirenost i urođena mudrost, a poseduju moć telepatije, širenja neizmerne ljubavi i potpunog razumevanja multidimenzionalnog koncepta Univerzuma i Života. To su veoma osetljiva i nežna bića, prijatnog i gotovo dečijeg izraza i izgleda. Oni ne osćaju nikakav strah, a kristalno svetlosna boja aure u potpunosti označava razvijenu intuiciju. Njihova uloga u daljem razvoju civilizacije je da prepoznaju, shvate i prenose znanje o pravoj istinskoj prirodi stvarnosti i da polože temelje opšte harmonije između gornjeg i donjeg, između vidljivog i nevidljivog, između sveta ovog i onostranog. Konačna faza u samorazvoju čoveka takođe je vidljiva u auri koja ima izgled svetlosti iz koje izbija hilade nijansi svih duginih boja koje se na kraju stapaju i slivaju u jarko zlatnu boju, nalik žeženom zlatu. Ove ljude među sobom ćete prepoznati po njihovoj izrazitoj sklonosti da ruše stare paradigme koje vekovima vladaju na Zemlji, donoseći nove potpuno čiste paradigme utemeljene na starim i davno zaboravljenim znanjima, kao prelaznog perioda u razvoju svesti ka dovršetku čitavog procesa stvaranja Nove Svesti koja će se temeljiti na principima harmonije, ljubavi, otvorenosti i multidimenzionalnosti izvan svake paradigmičnosti. Ovo su ljudi ogromnog srca i otvorenog duha koji sve razumeju do najsuptilnijih nivoa i bez ikakvih predrasuda gledaju na svet oko sebe. Smeju se neprestano i osmehom svojim razoružavaju svaku opotrunu silu. Toliko su jake energije da im kreiranje stvarnosti predstavlja pravu igru. Sa stanovišta još uvek većine prosečnih ljudi koji robuju raznim strahovima, nosioci novog doba mogu delovati čak i krajnje nestvarno, a to i jeste njihova uloga, da stvarnost koju poznajemo okrenu potpuno naglavačke.

Samospoznate duše u osvitu novog nastupajućeg doba su ljudi koji imaju potpuno izbalansiranu mušku i žensku energiju. Oni su puni samopouzdanja bez agresivnosti, beskrajno intuitivni i bez ikakvog truda mogu upravljati vremenom i biti bez sna, hrane, ili vode ukoliko to požele. Oni se rađaju bez ikakve karme i nije im potrebno teško okruženje i životne prilike kako bi uravnotežili sopstveno unutrašnje biće. Oni delaju iz čistog zadovoljstva, a ne zbog potrebe, ili impulsa. Njihova energija se prepoznaje po tome što je njihova energija ta koja nesebično i skoro bezuslovno daje, umesto da traži. Nemoguće ih je nadmašiti u davanju, jer sva sreća, ljubav, lepe misli i mudrost koju šire oko sebe i na koju upućiju, vraćaju se višestruko uvećani i umnoženi. Imajući u vidu, sada već potvrđen i opisan fenomen rađanja i stasavanja ljudi sa novim pogledima na svet, život i Univerzum, postavljaju se neka logična pitanja. Da li oni zahtevaju posebno obrazovanje i osposobljavanje za život u svetu koji je i dalje ogrezao u materijalizmu, agresiji, ograničavanju, strahu i grabežljivosti? Da li je potrebno pomoći tim ljudima i pružiti im kakvu takvu pomoć da ostvare ono što je njihova najdublja misija? Naravno da treba i po tome ćete prepoznati ove nesebične i već izgrađane ličnosti koji daju netražeći ništa zauzvrat. Proces koji se događa je očigledno nezaustavljiv i vrednosti koje su trenutno dominantne će sigurno biti poražene i zamenjenje mnogo boljim i humanijim. Da li će taj proces više ličiti na krvavu, ili čisto duhovnu revoluciju zavisi možda upravo od toga koliko dobro će se razvijati ljudi koji nose nove energije u sebi.

Na svu sreću, iz dana u dan raste i broj ljudi koji otvoreno nude razvijanje raznih intuitivnih i davno zaboravljenih magijskih sposobnosti i veština. Više nije nikakva mistika naučiti videti auru, ili naučiti kako čitati misli, pričati sa biljkama i kamenjem, videti svoju budućnost, ili ovladati telekinezom. Iako je većina još daleko od takvih mogućnosti, postoje ljudi koji su zaista ozbiljni i dobri učitelji. Treba im samo dozvoliti da postanu sastavni deo naših života. Osim neophodnih procesa eterizacije i samoeterizacije kroz primenu osnovne Magije Elemenata, postoji i niz jednostavnih, ali veoma moćnih vežbi, kojima se na krajnje lak način može pojačati intuicija i otvoriti put ka zadobijanju sposobnosti koje bi naš život podigle na viši nivo. Jedna od takvih vežbi je eterično čitanje predmeta. Ona se izvodi tako što nekoliko ljudi stavi po jedan lični predmet u kutiju, a zatim se svi predmeti izruče na pod pred učesnike. Bitno je da niko ne zna ko je kakav predmet stavio u kutiju. Zatim, svako odabere po jedan predmet sa gomile i uzima ga u svoje ruke. Držeći ga, učesnici pokušavaju da se povežu sa predmetom i osete šta on ima da im poruči i kaže o svom vlasniku. Poruke se mogu javiti u obliku slika, osećaja, ili misli. Na kraju svako ispriča šta je saznao od predmeta koji je izabrao i tek onda se otkriva ko je njegov vlasnik. Neverovatno je koliko bitne i istinite poruke se dobiju na taj način, a sve to bez mnogo treninga i truda. Svako od nas poseduje mogućnost da oseća stvarnost oko sebe i samo je potrebno usavršiti tu sposobnost da bi čuda počela da se dešavaju. Vežba za gledanje aure je takođe veoma važna i ona će brzo i lako omogućiti svima da se uvere u svoje sposobnosti. Na čist, beli papir postavite svoju šaku tako da su prsti malo razmaknuti. Između kažiprsta i srednjeg prsta nacrtajte jednu tačku, veličine omanjeg zrna graška, po mogućstvu crne boje. Fokusirajte svoj pogled na tu tačku i gledajte neprekidno nekoliko minuta. Posle određenog vremena koje je različito za svakoga, po obodima prstiju pojaviće se energetski sloj - aura, koji će u početku delovati beličasto, a pažljivijim motrenjem, tačnije zurenjem kroz blago spuštene kapke uspećete da ustanovite i određene nijanse drugih boja. Redovnim vežbanjem na ovaj način, veoma brzo se može razviti sposobnost viđenja aure predmeta, biljaka, životinja i drugih ljudi, a koliko je to bitno zna svako ko se bavi bilo kojom vrstom spiritualnog rada. Postoji još mnogo načina da se intuitivne sposobnosti razviju i tome ću posvetiti čak niz narednih predavanja. Na vama je samo da budete radoznali, jer količina nečijeg znanja zavisi samo od stepena njegove radoznalosti. Prepuni znatiželje i dečije radosti, svi mi možemo zaroniti u dubinu sopstvenog bića i probuditi snagu koja čeka da bude otkrivena i razasuta po svetu. To je snaga Najviše Istine i Znanja oličena u najvrednijem poklonu koji je Univerzum darovao čoveku, a to je intuicija.

Ovo je toliko važna priča spram ne samo magijske spoznaje, već i ukupnosti života, da joj moram posvetiti još malo pažnje. Želim da vam što podrobnije dočaram šta je to intuicija, odnosno sposobnost "čitanja etera", kako to ja uobičajeno nazivam, i ne samo da dočaram već i objasnim kako ona funkcioniše. Iako su se intuicijom, kao što smo videli, bavili mnogi naučnici i filosofi, egzaktno i precizno određenje šta je to intuicija još uvek niko nije uspeo da pruži. Vekovima je priča o intuiciji poznata kao intuitivno predviđanje, intuitivno odlučivanje, intuitivno procenjivanje ljudi, ženska intuicija, vojnička intuicija, ili kao najtajanstvenija pojava - intuitivno otkiće. I pored svih priča o intuiciji, kad se zapitamo šta mi o njoj stvarno znamo osim da ona postoji, malo ko od nas bi mogao nešto više i preciznije reći. Svako od nas može da ispriča sijaset događaja koji su se dogodili nekom prijatelju, poznaniku ili rođaku koji je predosetio neku nesreću i tako je izbegao spasavši svoj ili život nekom bližnjem. Mnogi smatraju da je sposobnost predskazanja njihova sreća, a pojavu intuicije bitnom za sreću uopšte. Predskazivanje nesreća je inače ređa pojava od predosećaja koji se tiču srećnih okolnosti i raznih dobitaka. Ali predskazanje različitih događaja koji utiču na život pojedinca su samo jedan mali aspekt manifestovanja intuicije kod čoveka. Postoje ljudi, kao što smo već pomenuli, koji su ne samo u stanju da menjaju svet, već imaju i zaista moć da to realno čine. Ti ljudi su zapravo donosioci svih novih ideja čovečanstvu. Ono što treba imati u vidu kad se govori o spoznaji jeste da osim naučnog i takozvanog "čulnog kanala spoznaje" postoji i "intuitivni kanal" u ezoteriji poznatiji kao "eterični kanal". Taj eterični kanal je isto toliko važan, ako ne i važniji od uobičajenih čulnih kanala. I posebno treba naglasiti da taj intuitivni kanal nije rezervisan samo za neke posebne ili nadarene ljude. Intuiciju poseduje svaki čovek i doslovno rečeno, svako je može u potpunosti razviti. Svaki stvaralački proces je manifestacija intuicije. Svi umetnici, pisci, pesnici, filosofi, pa i naučnici inovatori, nedvosmisleno je da su koristili ovaj intuitivni kanal u svom stvaralaštvu. Ne kaže se bez razloga da čovek u naletu inspiracije piše kao da mu neko diktira. U delima velikih pisaca često nalazimo mnogobrojna otkrića koja su u vreme njihovog stvaranja bili naučna fantastika, a kasnije kada je do tih otkrića došlo, njihovi spisi su smatrani proročkim. Setite se samo dela Žila Verna ili nebrojenih zapisa i crteža Leonarda da Vinčija. O delu Nikole Tesle, ne treba posebno ni govoriti, s obzirom da većinu njegovih radova još uvek niko nije u mogućnosti ni da razume.

Jasno je sasvim da intuicija igra veliku ulogu kako kod proroka, tako i kod umetnika i naučnika. Ali malo kome je poznato šta je to što predhodi intuiciji. Da bi se intuicija pokrenula, odnosno aktivirala, potreban je izvesni zamajac, da bi se sve odjednom ukazalo, odnosno da bi cela slika onoga na čemu se radi izgledala tako kako do tada nije nikome izgledala pa čak ni samom akteru koji ideju pokreće. Čak i u ovoj epohi materijalizma i naučne slike sveta, postojali su naučnici koji su intuiciju smatrali važnijim istrumentom spoznaje od naučnih eksperimenata. I baš u nauci i naučnim otkrićima, u tom smislu nema veće legende od Nikole Tesle. Šta je sve izumeo i otkrio, te patentirao i omogućio ubrzan razvoj nauke i tehnologije, to je svima poznato. Najveće otkriće je nedvosmisleno, prenos energije na daljinu bez provodnika, odnosno bez materijano vidljivog provodnika. Tesla je zapravo iskoristio eter kao univerzalni provodnik, što je do njegovih otkrića bila samo svojevrsna magija. Sva kasnija i danas moderna otkrića počivaju na idejama Nikole Tesle. Njegova intuicija uopšte nije bila obična ili na nivou bljeska spoznaje. Ona je bila krajnje razvijena i potpuno savršena. Da nije tako on nikada ne bi imao toliko ideja, a ponajmanje ne toliko realizovanih ideja i patenata. Mnogi njegovi savremenici, ali i kasniji istraživači njegovog dela, intuiciju koju je posedovao poredili su sa onom najvišom, Božanskom. Postoje i brojni zapisi koji govore o njegovim predskazanjima i sposobnosti predviđanja. Bilo je nekoliko ljudi iz njegovog bližeg okruženja kojima je svojim uvidima spasao živote. Njegovi saradnici su pričali da je Tesla bio u stanju da odredi kvar na uređaju koji ne radi bez ikakvog pregleda samog uređaja i rada na njemu.

Kako objasniti ne samo ovu Teslinu, već svaku drugu super intuiciju. Jednostavno, postoje ljudi koji su bukvalno u neposrednoj vezi sa jednim višim "razumom", odnosno, eteričnim poljem celokupnog Univerzuma. To su zapravo svi veliki geniji. Oni jednostavno kroz svoj eterični kanal primaju informacije iz Univerzuma i obrađuju ih u svom umu prevodeći ih u pojavna dela. To uopšte nije nikakva mistika. Čak i nauka danas tvrdi isto što i svevekovna magija, da je eter suptilna supstanca koja sve prožima i koja sadrži sve informacije u sebi. Stoga se Univerzum i doživljava kao jedna nesaglediva baza podataka i informacija. U naučnom smislu, za eteričnu ravan bi se moglo reći da predstavlja informaciono polje. Tesla u svom dnevniku ovako opisuje svoje vizije: Jaki svetlosni bljeskovi prekrivali su prizore realnih objekata i prosto zamenjivali moje misli. Konstantno sam dobijao nove impresije i tako sam počeo mentalno da putujem. Svake noći, a ponekad i preko dana kada bih ostao sam, polazio sam na ta putovanja, u nova mesta, gradove, druge zemlje, živeo tamo, sretao ljude, stvarao poznanstva i prijateljstva, i ma kako to izgledalo neverovatno, oni su mi bili isto tako dragi kao i moja porodica. I svi ti novi svetovi nisu ništa manje bili intezivni u svojim manifestacijama.

Najbolje stvari, najbolja istraživanja, najveća otkrića i saznanja dolaze upravo iz nepoznatog, iz eteričnog sveta. Međutim nas ovde zanima kako da svesno pokrenemo intuiciju, kako da je razvijemo jer, to smo već konstatovali, imamo je svi, samo što je kod nekih manje kod nekih više razvijena. Bljeskovi su samo prva faza naglog dolaska informacija odnosno "blic uvida" u eterični svet. Ponekad su to samo simbolične vizije i razvijanje intuicije se zasniva na dozvoljavanju ovim bljeskovima da nas obuzmu. Nikako im ne smemo suprotstaviti diskurzivno razumsko mišljenje, jer ukoliko to učinimo intuicija će se sramežljivo povući, zato što je vrlo nežna, osetljiva i tanana. Ego doista mora biti proteran da bi se spoznaja mogla izliti i pretočiti iz etera u umne slike i simbole koje sopstvo treba da sagledava i tumači, a ne naš sublimirani ego. Intuitivni doživljaj je poput dečije igre sa raznim znacima, slikama i drugim elementima kako vizuelnim tako i misaonim. Zapravo, intuicija gotovo nikada ne dolazi u obliku misaonih reči, ona se pretežno ispoljava u mentalnim slikama koje je kadkad veoma teško opisati prostim i suvoparnim rečima ljudskog nesavršenog jezika. Zapravo, sve što želite, treba jednostavno da zamislite šta je to što bi bio krajnji cilj. Kakvo je to rešenje i šta ono treba da radi, i sve to oblikovati u svesti kao vizuelnu živu sliku. Dakle, pravo razmišljanje nije u rečima već u slikama i ono omogućava da se dobije ili otkrije ideja iz eteričnog polja informacija koje nam odgovara takođe u slikama donoseći nadgradnju naših polaznih slika. Tek kasnije kada ostvarimo potpunu komunikaciju sa Univerzumom po pitanju neke ideje, mi možemo da pristupimo njenom prevođenju u misaone, govorne i pisane reči, ako za to uopšte ima potrebe. I tek tada te reči neće ni u najmanjem promeniti smisao same ideje. Primarni uslov za razmišljanje u slikama jeste kontrola misli kao jednog od najvažnijih ispoljavanja uma. To mora biti naš prvi praktični zadatak koji ćemo sprovesti u delo tako što ćemo najpre uspostaviti kontrolu nad svim misaonim tokovima, a potom čistiti um od misli dok ne ostane samo jedan tok koji se kasnije lako može prekinuti i isključiti po potrebi. Kada isključimo svaki tok misli u našem umu, ili se konkretno usmerimo na jedan tok misli, mi postajemo spremni da primamo slike sa eterične ravni Univerzuma, odnosno da komuniciramo sa Univerzumom vođeni određenom idejom pretočenom u sliku. Eterična ravan je neiscrpno polje informacija u kojem su pohranjene informacije o sveukupnom postojanju neuslovljenom vremenom i prostorom. Svi intuitivni uvidi, bilo da su oni spontani ili namerno izazvani, uvek dolaze sa eterične ravni. Ruski akademik Vernadski je još početkom prošlog veka ovo polje informacija nazvao "noosfera". Za zapadnu nauku je to tada bila ideja neverovatna po svojoj apsurdnosti, a ubrzo se zapadom proširila gotovo identična priča davno ispričana u indijskoj filosofiji pod imenom "Akaša" u kojoj je, za čoveka, na neshvatljiv način zapisana ne samo prošlost, nego i budućnost. U suštini to je ono što mnogi naučnici danas zovu "energetsko informaciono polje".

Danas postoje mnoge teorije koje govore o tome da postoji i jedan suptilni materijalni svet nalik ovom našem, ali u eneretskom i pojavnom smislu potpuno drugačiji. A šta je zapravo suptilni, materijalni svet? On se doživljava kao nepregledno prostranstvo informacija, eterično polje ili eterični svet koji nije materijalan, ali je nosilac tih informacija eter koji se smatra suprilnom materijom. Čovek kao fizičko, ali i kao astralno i suptilno eterično biće je u stanju da se poveže sa eteričnim svetom i donese informacije u ovaj naš pojavni materijalni svet. To takozvano stanje povezanosti sa energetsko informacionim poljem se ostvaruje onda kada postavimo neko pitanje upućeno samom sebi, odnosno svom unutrašnjem energetskom polju. Potom se utišamo i počnemo da osluškujemo sebe i nakon izvesnog perioda odgovor dolazi, kako nam se čini niodkuda, odnosno sam od sebe, a taj odgovor upravo dolazi iz opšteg eteričnog polja sa kojim smo se povezali posredstvom našeg individualnog eteričnog polja. Naravno, da bi se to desilo, potrebno je i jedno posebno stanje, a to je stanje smirenosti koje se mora ostvariti odagnavanjem svakog uzbuđenja, uznemirenosti i suvišnih opterećujućih misli. Zapravo, kada postavljamo pitanje Univerzumu, mi moramo biti potpuno posvećeni samo toj misli, pretvarajući je u svojevrsni tok ili eterični kanal koji usmeravamo ka Univerzumu, osdnosno eteričnom svetu. Povezivanje sa eteričnim svetom se vrši potpuno svesno i nije potrebno doživeti astralnu projekciju i otići nekuda sa astralnim telom, već treba ostati potpuno svestan sebe, potpuno budan i krajnje smirenog uma koji pruža osećaj spokojstva. To je takvo stanje smirenoumlja koje se, posle izvesnog vremena, najednaput pretvara pregršt slika koje vam zasipaju um, stanje u kojem sve, ne samo što vidite krajnje jasno, već i razumete u potpunosti. Univerzum nikada ne odgovara u zagonetkama i simbolima koje nećete razumeti. Univerzum se svakom obraća na onom nivou njegove lične sposobnosti razumevanja i poimanja stvarnosti. Stoga, što je i znanje čoveka veće, kao i sposobnost razmevanja stvarnosti, to će i njegove slike koje prima iz Univeruma biti bogatije, sveobuhvatnije i detaljnije. Postoje čak i takvi umovi, koji ne koriste primarno intuiciju, već koriste tuđe ideje, koje potom projektuju u Univerzum i u bljeskovima dobijaju odgovore koje potom realizuju. Ali, svakako je daleko bolji učinak u procesu spoznaje kada intuiciju primarno koristimo stavljajući je ispred svakog drugog oblika saznanja, no za to moramo otkloniti sve misaone barijere. Nikakva uplitanja u smislu samoupita: Da li je to istina ili nije, ili: Ako je to tako, zar neće biti možda ovako, i slično. Zapravo ne sme biti nikakvog misaonog suprotstavljanja s ove strane, jer veoma lako može doći do takozvonog egoobmanjivanja. Najvažnije je ovde naglasiti da je svaka informacija koja dolazi iz eteričnog sveta istinita. Svako izražavanje sumnje, ili pokušavanje da se primljena informacija analizira pre nego što ona zaživi, dovodi do blokiranja intuicije, odnosno prekidanja eteričnog kanala ka Univerzumu. Jedino u ovoj čistoj komunikaciji sa Univerzumom, koja se odvija "ovde i sada", moguće je ostvariti svaku zamisao ili ideju, čak i ono što se smatra nemogućim u naučnom smislu, ili se određuje kao čudo.

Kako je Tesla to činio, da se vratimo opet na njega? Prema njegovim zapisima vidimo da je on, pre nego što je pristupao praktičnom radu, u svojoj svesti gradio kompletne slike onoga što je želeo kao finalni produkt, ali ne samo određenog uređaja, već kompletne slike o tome kako to funkcioniše. U njegovim mentalnim slikama postojali su čak i ljudi koji rade i koji koriste te uređaje, čak je i razvijao slike kako svet izgleda kada sve to funkcioniše. Dakle, mi u svesti moramo razviti čitav jedan mali sistemski svet, kao krajnju želju kojoj težimo, da bi Univerzum odgovorio dajući nam niz slika koje predstavljaju sukcesivne korake, odnosno delove koji su nam potrebni da uradimo kako bi smo ostvarili to čemu težimo. Teslu ovde pominjem kao svojevrstan primer potpuno intuitivnog genija koji je svom radu bio posvećen celokupnim svojim bićem. On nije ćak ni živeo kao većina ljudi u njegovom okruženju. Svakodnevno je boravio u "posebnim" stanjima povišene svesnosti. Kadkad je to izgledalo kao da spava otvorenih očiju, ili da se nalazi u stanju transa. Iz tih njegovih stanja rađali su se eksperimenti, za koje se zna da ih nije bilo moguće ponoviti, odnosno da ih je samo on znao sprovesti u delo. Mnogi od nas dolaze do raznih odgovora putem intuicije, ali se mnogi kroz uplitanje ega tu spotaknu i ne urade ništa. Samo retki otklone blokadu i nastave dalje. Jednostavno, nema čoveka koji nije sposoban za interakciju s Univerzumom, odnosno za povezivanje s eteričnim poljem informacija.

Ljudi sa dobro razvijenom intuicijom su ljudi koji su sposobni da se povežu s makrokosmosom i da iz tog nesagledivog polja informacija crpe svekoliko znanje i spoznaju. Ali to nije dovoljno. Potrebno je još nešto, a to je predhodno stečeno znanje. To znanje nam omogućava da kvalitetno protumačimo i shvatimo slike i pojmove koje dobijamo putem intuicije jer oni nemaju nikakvu analogiju u postojećoj stvarnosti, odnosno pojavnom svetu. One to tek treba da budu i da zažive, kada počnemo delati, odnosno stvarati po "uputstvima" koje dobijamo iz Univerzuma. To zapravo znači sledeće: Ako želimo da dobijemo odgovor, treba da znamo kako da postavimo pitanje. Ako to činimo vezano za oblast koju ne poznajemo ili o kojoj ništa ne znamo, dobijene informacije će za nas biti krajnje apstraktne i neupotrebljive. Zbog toga su opšte i delatno znanje veoma važni i moraju se negovati, usavršavati i neprestano uvećavati. To znači da je interakcija između čoveka i Univerzuma moguća, ali ona prvenstveno zavisi od ličnog zahteva samog čoveka, od problema koji želi rešiti i od pitanja koje postavlja pred samim sobom. Glavno pravilo je, ovo upamtite: pravilno formulisanje pitanja. Na primer: ako vam je potrebno sat vremena da nešto napravite, pedeset i pet minuta morate utrošiti na formulisanje pitanja, da bi ste u onih pet mogli dobiti odgovor. Zapravo, naš odnos prema Univerzumu mora biti svojevrstan dijalog, koji funkcioniše tako da mi postavljamo pitanje i dobijamo adekvatan odgovor. U tom smislu je i sasvim jasno da će odgovor biti onakav kakvo smo pitanje postavili. Ako je pitanje nejasno i suviše apstraktno, takav će biti i odgovor, a on nam neće pomoći u rešavanju problema, dobijanju adekvatnog otkrića, ili ostvarenju željenog cilja. Važno je najpre se nučiti pravilnoj komunikaciji i pravilnom načinu postavljanja pitanja. I na kraju treba umeti to slikovno predstaviti i zamisliti, odnosno vizualizovati u svom umu i projektovati u Univerzum. Jer samo slika, čista željena slika je ono na šta Univerzum odgovara. Univerzum ne čuje naše reči i verbalno obraćanje. I u ovome je takođe i tajna Visoke Magije. Možete besomučno ponavljati reči bajalica i raznih rituala, one neće imati nikakvog efekta i dejstva ukoliko nisu praćene mentalnim slikama i njihovim izračenjem u eter, odnosno projekcijom u Univerzum. Bajalice i obredne reči, kao i sva magijska sredstva su samo simboli koji treba da nam pomognu da se fokusiramo na sliku koju treba da prenesemo iz svog eteričnog polja u opšte eterično polje. To se mnogo koristi u nižim oblicima magijske prakse, ali u Visokoj magiji, mag ne koristi ništa drugo osim svog uma. On čak ni reči ne izgovara. On svoje misli pretvara u dela.

Najvažnije je razumeti i to da je ovo energetsko informaciono polje jedinstveno i da ga delimo sa svim bićima u Univerzumu, pa samim tim i svim bićima u našem pojavnom svetu. Na taj način možemo upoznati svakoga i o svakome saznati sve što želimo, ukoliko znamo na adekvatan način postaviti pitanje i preneti ga u opšte informaciono polje etera. Jednostavno, za maga ne postoje tajne koje ne može otkriti, niti postoji bilo šta što od njega neko može sakriti. Ovde postoji još jedna važna stvar, a to je "magijski kodeks", odnosno magijski moral, uslovno rečeno. Odnosi se na zavet ćutanja. Mag mora da bude dobro upoznat sa opštim informacionim stanjem društva u kojem živi, i mora tačno da zna koliko je to društvo u celini, ili kolko je ko kao pojedinac spreman i sposoban da razume i prihvati. Jednostavno, nisu svi sposobni da podnesu treret svakog znanja, i bilo bi katastrofalno određene tajne obelodaniti i otkriti nespremnom čoveku ili široj zajednici. Čak i veliki naučnici su ovoga svesni i mnoga svoja saznanja nisu realizovali, znajući da čovečanstvo nije za to još uvek spremno. Neki su čak i ostavljali zapise u parabolama i čudnim simbolima koje niko ne razume niti shvata na šta se to odnosi. Ovo je i slučaj sa magijskim spisima i grimoarima. Oni su svi pisani jedinstvenim jezikom simbola koje razume samo onaj ko ih je sastavio. Bukvalno pristupanje u upotreba takvih grimoara u magijskoj praksi može biti pogubna za neukog maga. Staro je pravilo u magijskoj praksi da se svemu pristupa najpre kroz lično povezivanje sa Univerzumom i otkrivanje pravih i razumljivih informacija, odnosno vršenje provere postojećih informacija, reči koje se koriste u bajalicama i samih sigila. Tek kada se iz Univerzuma dobije kompletna slika tada se pristupa vršenju magijskog obreda, prizivanja i slično. Ako ste adekvatno mentalno pripremljeni i obučeni od strane iskusnijih, vi ćete svakako postići sve svoje ciljeve i težnje koje želite ostvariti.

Zapamtite i ovo: Univerzum vam se može obratiti i bez postavljanja pitanja, on to i konstantno čini, samo što ljudi to uglavnom ne registruju kao komunikaciju sa Univerzumom. Informacije u obliku simbola neprestano dolaze odasvud oko nas. Od životinja, od raznih predmeta, prirodnih pojava, ili se može jednostavno desiti da s nekim razgovarate o nečemu i da vam on da odgovor na željeno pitanje za kojim ste dugo tragali. Morate uvek biti spremni i skoncentrisani na sve ono što do vas dolazi, spremni da prepoznajete Govor Univerzuma. Nema posebno nadarenih ljudi. Geniji se od prosečnog čoveka izdvajaju samo po tome što oni nemaju unutrašnjih ograničenja. Osluškujte sebe, i osluškujte svet oko sebe i shvatićete da možete sve što zamislite. Zaista - Sve je moguće!

 

 

 



 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:24