Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

  Predavanje 26

 

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Akad

 

BESKRAJNO PUTOVANJE DUŠE

Javna predavanja, tribine, skupovi, škola spiritualne magije

 

 

Predavanje dvadeset šesto

Kontrola uma - I

Tehnike ovladavanja mislima

Akad II

17.02.2013

 

Tehnika ovladavanja mislima se satoji iz četiri nivoa rada od kojih svaki traje najmanje po nedelju dana, s tim što svako može produžiti rad onoliko koliko mu je zaista potrebno da ostvari rezultat. Nije uopšte važno vreme za koje se nešto postiže, već je cilj da se postigne rezultat. Ova prva tehnika je ujedno i najvažnija za svaki dalji rad, jer ukoliko nije postignut rezultat, gotovo je ne moguće postići rezultate u daljem radu niti bilo kakve rezultate u magijskom delanju. Mnogi će pronaći izvesne sličnosti ove tehnike sa nekim drugim tehnikama i moguće je da su mnogi nešto slično radili. U svakom slučaju ovo je mogućnost da sami realno sagledate ovu neophodnu sposobnost kod sebe i ukoliko je niste usavršili nekom od ranije preduzimanih tehnika da je sada usavršite i dovedete do vrhunca.

Takođe se podrazumeva da se rad na eterizaciji i samoeterizaciji ne prekida. Procesi eterizacije se moraju inkorporirati u ono što se zove svakodnevni život i to prema sopstvenim merilima i potrebama. To je neophodna živa energija etera koja omugućava ispravno delovanje i realizaciju rezultata. Uvek moramo biti svesni činjenice da se telo, duša i duh moraju uvežbavati ravnomerno i istovremeno, jer bi, inače, bilo nemoguće postići i održati magijsku ravnotežu. U ranijim predavanjima sam ukazivao na moguće opasnosti od jednostranog rada ili odbacivanja određenih vrsta rada. Takođe, ne preporučujem nikakvo ubrzavanje razvoja pošto je za sve potrebno vreme. Strpljenje, istrajnost i upornost su osnovni uslovi za razvoj, a uravnoteženo delovanje preduslov za postizanje rezultata.

Tehnike kontrole misli i čišćenja uma od misli, koje slede, omogućavaju dovođenje svesti u stanje da prima informacije iz Univerzuma bilo kroz intuitivni uvid, bilo kroz direktni uvid posredstvom astralne ili eterične matrice. Dalje, ove tehnike omogućavaju sposobnost direktnog usredsređenja i direktne projekcije (emanacija) energije u eter koje se vrše kroz rituale, i to bez ikakvih neželjenih upliva, čime se stvara preduslov uspešnog ritualnog dejstva i ostvarivanja rezultata. To se u magiji naziva "Sažimanje skupne tačke svesti" kojom Sopstvo deluje na spoljašnji svet. Zbog toga, sve dok se ova tehnika ne dovede do savršenstva, rezultati ce izostajati.

Slede četiri tehnike, odnosno četiri koraka za dovođenje uma u čisto stanje sleđenja jednog toka misli za razvijanje sposobnosti prenosa sopstvenog eteričnog koda u Univerzum i stanje uma bez misli koje omogućava razvijanje sposobnosti za prijem informacija iz Univerzuma:

1. Kontrola svih tokova misli
2. Sleđenje odabranih tokova misli
3. Sleđenje toka jedne misli
4. Odbacivanje svake misli

Za sprovođenje ovih tehnika je važno odstraniti sve spoljašnje nadražaje, kako vizuelne tako i zvučne (ugasiti sve elektronske uređaje i sve što može imati bilo kakav čulni nadražaj. Najbolji rezultati se postižu ako se radi noću kad postoji opšti smiraj, i važno je biti sam dok se tehnika sprovodi. Ovo se odnosi na početak rada sve dok se ne stekne kontrola nad mislima, a kasnije će svako biti u stanju da u svako doba bez obzira na spoljašnje okolnosti i nadražaje postigne rezultat. Takođe, u početku je važno zauzeti najudobniji položaj u kome se možete osećati opušteno i spokojno.

Česta je pojava da aspiranti zaspe u toku ovih vežbi. Ukoliko osetite umor, odmah prekinite i odložite vežbu za neko drugo vreme ili naredni dan kada pretpostavljate da nećete biti umorni. Poželjno je da pre početka rada svoje lice umijete hladnom vodom i protrljate šakama lice kako bi ste ostali skoncentrisani na budno stanje. Isto tako se preporučuje nekoliko dubokih udaha pre početka vežbe, ne više od pet, što će takođe sprečiti i odagnati umor i pospanost. Zapravo, vremenom će svako pronaći svoj metod za najbolje sprovođenje vežbi, jer je veoma važno, kao što sam to i ranije nagovestio, da svako pronađe "svoju meru", zato što se samo tako postižu najbolji i, pre svega, sigurni rezultati. Ove tehnike treba izvoditi svakog dana po dva puta, jednom ujutru i jednom uveče ili po sopstvenom uređenju vremena koje vam nabolje odgovara. Svakog narednog dana vežbu treba produžiti za jedan do dva minuta sve dok ne budete u stanju da efekat dejstva proizvedete u vremenu od najmanje 15 minuta nakon sedmodnevnog vežbanja, odnosno 20 do 30 minuta, što je izvanredan učinak.

Već sam napomenuo da je ovo okvirno vreme i ako ono nije dovoljno, svako ga može produžiti, prema svom ličnom zapažanju. Važno je da se postigne puna savesnost u napredovanju, jer žuriti u tehničkom sprovođenju same tehnike nije svrha, već postizanje rezultata. Vreme ovde ne igra nikakvu ulogu, naročito u početku, jer je razvoj svakog ponaosob sasvim individualna stvar. Najvažnije je da ne prelazite na sledeći korak pre nego što u potpunosti ne ovladate predhodnim korakom u ovoj kompleksnoj tehnici.

Takođe, važna napomena jeste da sva zapažanja i efekte rada obavezno zapisujete u svoj magijski dnevnik kako biste imali pregled i uvid u sopstveni razvoj, napredak i uspešnost. Ove beleške treba i da posluže za pisanje eseja o učinku celog programa ove četiri tehnike. Za praktično sprovođenje ove tehnike dovoljno je četiri nedelje, odnosno mesec dana. No, vreme ne treba da bude krajnje ograničavajuće, jer je važnije postići rezultat. Realno produženje rada na tehnikama je do 30 dodatnih dana. Za dva meseca svako bi mogao da postigne ove, navedene rezultate i da shodno savladanoj tehnici bude u stanju da je uvek primenjuje.

 

 

1. Korak: Kontrola svih tokova misli

 

Zatvorite oči i posmatrajte tokove svojih misli (okvirno oko 10 do 15 minuta) pokušavajući da ih sve zapamtite.

Primetićete da vas opsedaju najrazličitije misli koje se uglavnom tiču vaših svakodnevnih aktivnosti. To su najčešći tokovi misli, no može biti i drugih koji potiču od raznih potreba, želja i slično. Ovde je važno da se uvek postavite kao spoljnji posmatrač slika koje ovi tokovi misli formiraju u vašem umu. Morate biti skoncentrisani da svesno registrujete i konstatujete svaki tok misli. U početku će ovo biti teško, ali tokom rada ćete postati sasvim svesni svake misli ili ideje koja se nalazi u vašem umu, odnosno trenutnom misaonom ispoljavanju uma. Naravno, koliko će ovo biti teško ili lako zavisi od vašeg mentalnog sklopa ličnosti, ukupnog iskustva i nivoa duhovnog razvoja. Ovde ne treba ništa drugo da radite osim da registrujete svaku misao koja vam navire u um. Nema potrebe za bilo kakvim prevazilaženjem niti prekidanjem tih tokova misli, već samo da ih pažljivo pratite i registrujete. Ovo je važno zbog sledećeg koraka, odnosno tehnike, jer ako ne budete u stanju da registrujete svaku opsedajuću misao u umu, nećete biti u stanju da odstranite takve misli iil sledite tok samo jedne misli što je cilj sledećih tehnika.

 

 

2. Korak: Sleđenje odabranih tokova misli

 

Zatvorite oči i posmatrajte tokove svojih misli. Potom odaberite samo one tokove misli koji se odnose na vaš unutrašnji i lični život i usredsredite svoju svest na praćenje samo tih tokova misli. Kada primetite da se neka druga misao upliće u tokove koje sledite, zaustavite se, konstatujte tu stranu misao i potom je svesno odbacite. Po tom se vratite odabranim tokovima misli.

Ova tehnika se satoji u tome da ne dozvolimo onim nametljivim mislima da prodru u naš um. Ovo je posebno važno jer se ovim dovodimo u stanje da se nakon neke završene aktivnosti (posao, učenje, kontakt sa drugim ljudima, slušanje muzike, gledanje filma ili bilo čega) više ne bavimo tim elementima spoljašnjeg sveta, već da se okrenemo isklučivo svom unutrašnjem svetu. Ovim se odstranjuju sve one misli koje se ne tiču našeg ličnog života. Time mi postižemo ono što se naziva mentalno odvajanje kroz koje trenutno postajemo sasvim druga osoba. I obrnuto se radi takođe na isti način: Kakvu god aktivnost da sprovodimo mi sve svoje misli moramo usredsrediti isključivo na tu aktivnost i tokove misli koje slede takvo delanje, pri čemu se ne sme dozvoliti drugim mislima da nas opsedaju, da skreću pažnju i proizvedu stanje uma koji luta. Ovo je ujedno i najbolja tehnika za oslobođanje od svakog stresa, a takođe omogućava da se koncetrišemo na samo jednu aktivnost koja će doneti odličan rezultat upravo zbog odstranjivanja svih ometajućih faktora koji dolaze iz spoljašnjeg sveta. Ovim se načinom kroz unutrašnji svet upravlja spoljašnjim.

Ova tehnika sleđenja odabranih tokova misli se mora stalno vežbati sve dok ne pređe u naviku, odnosno u stanje nesvesnog delanja, kao što su disanje ili rad crca. Iznad svega, mag mora naučiti da izvršava baš ono što radi u datom trenutku, bez obzira da li se radi o svetovnoj ili magijskoj aktivnosti, i to sa punom svešću, bilo da je u pitanju veliko i značajno delo ili nekakva sitnica. Ovo je tehnika koja se praktikuje tokom celog života, poput tehnika eterizacije i samoeterizacije, jer ona izoštrava um, jača svest i pospešuje pamćenje.

 

 

3. Korak: Sleđenje toka jedne misli

 

Zatvorite oči i posmatrajte tokove svojih misli. Potom odaberite samo one tokove misli koji se odnose na vaš unutrašnji i lični život i usredsredite svoju svest na praćenje samo tih tokova misli. Zatim izaberite jedan tok misli ili ideju koja odgovara predstavi onoga što ste po svom nahođenju odabrali. Držite se te predstave svom svojom snagom i energično odbacujte svaku drugu misao koja nema nikakve veze sa vašim odabranim tokom misli. Kada primetite da se neka druga misao upliće u tok koji sledite, zaustavite se, konstatujte tu stranu misao i potom je svesno odbacite. Po tom se vratite odabranom toku misli.

Cilj ove tehnike je da se u svesti zadrži samo jedna misao ili ideja, a da se svaka druga misao, koja se pridružuje ili na silu nameće našem umu, potisne i odbaci. Ovo će svakako u početku biti teško za izvođenje i verovatno ćete biti u stanju da to sprovedete na samo nekoliko sekundi. Uspešnost tehnike se meri dovođenjem svesti u stanje da prati samo jedan tok misli u trajanju od 15-20 minuta, odnosno ne manje od 10 minuta. Ovom tehnikom se postiže stanje svesti kojim se sažima skupna tačka svesti koja se po potrebi pomera i usmerava ka određenom cilju. Bez osposobljavanja da se svest koncentriše na jednu misao nećete biti u mogućnosti da ispravno realizujete bilo koju magijsku radnju koja treba da proizvede određeno dejstvo ili efekat. Razlog za to je što formirana slika u umu koja je produkt samo jedne ideje ili misli se direktno projektuje u eter, odnosno samo takvu sliku Univerzm prepoznaje i na nju odgovara stvaranjem uslova za njenu realizaciju. Prisustvo bilo kakvih drugih misli ili ideja zalepljenih uz postojeću umnu sliku dovodi do toga da Univerzum reaguje na ukupnost slike sa neželjenim mislima i idejama, te tada stvara uslove koji u većini slučajeva ne odgovaraju razvoju događaja koji smo zamislili, čime se onemogućava postizanje rezultata ili zadatog cilja koji može otići nekim sasvim drugim i neželjenim tokom, pa čak i prouzrokovati posledice koje ne želimo.

 

 

4. Korak: Odbacivanje svake misli

 

Zatvorite oči i nakon što se potpuno opustite odbacite svaku misao koja vam se nameće. U vašem umu ne sme da se dešava ništa. U njemu mora vladati potpuna praznina, odnosno odsustvo svake misli ili ideje. Održavajte takvo stanje svesti bez ikakvog skretanja ili zaboravljanja namere. Kada primetite da se bilo koja misao upliće u vašu svest, zaustavite se, konstatujte tu misao i potom je svesno i energično odbacite.

Ova tehnika omogućava postizanje potpune praznine uma. Ovo je najteža tehnika i nemoguće je postići ukoliko predhodne tehnike nisu savladane uspešno. Na samom početku, uspećete da ispraznite um na nekoliko sekundi, a cilj je da to stanje proizvedete u trajanju od 15-20 minuta, odnosno, ne sme biti manje od 10 minuta. Takođe je važno da steknete punu kontrolu nad svojom svesnošću, jer će vas kroz ovu tehniku uvek pratiti težnja ka prelasku u stanje sna.

Ovom tehnikom se postiže takozvano stanje prazne svesti u kojoj nikakvi elementi spoljnjeg sveta nemaju uticaj na naš život i biće u celini, i otvara mogućnost direktnog prijema informacija iz Univerzuma sa bilo koje ravni postojanja. Koristi se najčešće kada želimo da dobijemo odgovor na neko pitanje. Najpre, koristeći prethodne tehnike, formulišemo pitanje kao jednu i jedinu misao koju prenosimo u eter, tj projektujemo u Univerzum, a potom ovom, četvrtom, tehnikom dovodimo sebe u stanje praznog uma koji je spreman da primi povratnu informaciju iz Univerzuma. To obično biva prva misao, ideja, možda zvuk, ili mentalna slika koju dobijamo nakon stanja praznog uma. Naravno, ovo nemojte praktikovati tokom ove vežbe, to dolazi kasnije. Ovde je bitno postići efekat praznog uma.

 

 

Dodatna objašnjenja

 

U svesti gotovo nikad nema samo jedne misli ili jednog toka misli. Uvek postoji nekoliko tokova koji se više ili manje slede. Ono što mnogi misle da je u pitanju jedna misao koju slede a da ih druge misli ne uznemiravaju, to se smatra "opsedajućom misli" koja potiskuje ostale tokove. Njeni uzročnici mogu biti unutrašnja stanja, ali su češće to situacije u kojima se nalazimo, a to su uvek spoljašnji impulsi. Važno je da kontrola i upravljanje tim mislima mora da dolazi uvek iznutra.

Zapravo, savršeno stanje bi bilo isključivo negovanje onih tokova misli koje nastaju u unutrašnjem biću i prenošenje tih misli, tj. njihovo ispoljavanje u spoljašnjem. Ali to je kod većine ljudi gotovo nemoguće. Zato i postoje ove vežbe koje su od enormnog značaja. Ali, većina takođe misli da su ove vežbe uglavnom namenjene kontroli nad opsedajućim mislima, pa stoga smatraju da je ove vežbe lako izvesti međutim to nije tako. Vežbe su vrlo slične onome što Bardon naziva "prvim korakom", što su neki i primetili, ali je problem u tome što je malo ko shvatio i Bardonovu poruku kad je veština upravljanja mislima u pitanju.

Dakle svi tokovi misli su lični i vezani za unutrašnji i spoljašnji život. Poenta je u tome da se kroz prvu vežbu konstatuju a kroz drugu razvrstaju na one koje su izazvane spoljašnjim i one koje su izazvane unutrašnjim, ali ne onim unutrašnjim koje se javljaju kao reakcija na spoljašnje impulse. Tu je zapravo zamka u koji svi upadnu. Sve ono što je izazvano bilo čime iz spoljašnjeg sveta predstavlja tokove misli koji jesu lični, ali nisu izraz sopstva. Samo one misli koje dolaze isključivo iz unutrašnjeg bića su pravi tokovi misli koji treba da se slede. No, često to niko nije u stanju da prepozna odmah. Za to je potrebno izvesno vreme. I mnogo rada, takođe.

Dakle, emocije, želje, ljutnja, bes, ili ljubav, divljenje i slična bilo kakva osećanja koja izazivaju određene tokove misli čiji su uzroci u spoljnjem svetu, jesu lični, ali nisu izraz sopstva, već izraz ega. O ovome će biti reči u posebnim predavanjima. A ovde kod ovih vežbi je bitno registrovati sve tokove misli i razvrstati ih kako bi se mogao odabrati jedan tok misli a po potrebi obaciti i taj jedan kako bi um došao u stanje potpunog mira i tišine. Dakle, u početku nije čak ni važno koji se tok misli odabere kao tok koji se sledi. Važno je postići uspeh u primeni tehnike kojom se ovladava mislima, da bi se kasnije mogla primenjivati na bilo koji tok misli koji je u skladu sa voljom.

Ovde olako može doći do zabune i poistovećivanja kontrole misli sa meditacijom. Postoji mnogo vrsta meditacija i najčešće se smatra da je meditacija sredstvo da se postigne neki cilj. Međutim to je sasvim pogrešno stajalište. Meditacija je tehnika koja omogućava koncentrisanje na ono što se zove jedan tok misli i isključenje svakog drugog toka koji se u tom momentu smatra nepotrebnim. Stoga meditacije, kakve god one bile, mogu u ovom smislu da pomognu, ali u magijskom smislu one ne vrede ništa. A evo i zašto. Meditativne tehnike imaju efekta samo na kratko jer kod ljudi koji žive selektivnim načinom života, to jest, razdvajaju segmente svetovnog i duhovnog, one pomažu u sferi duhovnih aktivnosti i omogućavaju biću da predahne i eventualno lakše podnese opterećenje svakodnevice svetovnog. Tipičan je primer za to TM (transcendentalna meditacija). Čovek zaista na taj način može da unese mnogo ravnoteže u svoj život, ali to je sve. U magijskom smislu on time ne čini ništa, već samo produžava sopstvenu agoniju koju samo na lakši način podnosi. Naravno da je to nešto, i svakako je bolje od ništa, ali pogledajte na stvarnost kakva jeste. Možete i satima meditirati, čak i svakog dana, ali opet kad izađete iz meditativnog stanja sve misli koje su potisnute meditacijom počinju postepeno da se vraćaju pa čak i one opsedajuće. Zašto? Upravo zbog toga što je um krajnje zaprljan haotičnošću isprepletanosti spoljašnjih i unutrašnjih impulsa koje pod dejstvom Ega vezuju svesnost i time potiskuju ispoljavanje čistog Sopstva. Zbog toga meditacija ništa ne rešava već samo delimično sanira posledice. To vam je isto kao i u medicini koja uglavnom leči posledice potiskujući uzročnike bolesti. Suština u lečenju uvek treba da bude otklanjanje uzročnika. Tako je i ovde u duhovnom radu.

Neophodno je biti oslobođen svih iluzija koje je stvorila misao, da bi se videlo nešto što je istinski sveto, što se postiže kroz ispravnu meditaciju. Zbog toga meditacija nema nikakvog efekta ukoliko predhodno um nije očišćen. Šta je to ispravna meditacija, to u ovom trenutku uopšte nije bitno. To dolazi posle. Sve meditacije koje daju današnji učitelji, gurui i svi ostali su besmislica, jer niko od njih ne poziva da najpre očistite um. Da bi meditacija imala potpun efekat i da bi Sopstvo dovela u stanje svetog, um je taj koji prvo mora biti potpuno čist. U suprotnom, to je besmislica i gubljenje vremena. Sveto konstantno izmiče i postaje nedostižno. To što se tokom meditacije osećamo dobro i možda neko izvesno vreme nakon same meditacije je dobro za većinu, ali za one koji teže besprekornosti to je besmislica. Neki će ovde pitati: pa zar nije meditacija način da se um očisti? Nije. I upravo je to ono što je pogrešno kod razumevanja meditacije. Mnogi misle da će meditacijom dostići čistotu uma i afirmaciju Sopstva. Ali to nije tako. Baš nasuprot, pre meditacije um mora da bude očišćen. Upravljanje mislima i odbacivanje misli je ono što se naziva "izbavljenje uma iz kandži Ega". Ego. Morate najpre da pobedite ego, a onda i kada se nakon meditacije odvojite od svetog i vratite se u profani svet vi i dalje nosite svetost i oduhovljavate svaki svoj korak, svaku reč, svako svoje delo. U suprotnom, meditacija nije ništa drugo do obično bežanje od stvarnosti. I to bežanje od one iluzorne stvarnosti sa kojom čovek nije u stanju da se uhvati u koštac. Zbog toga se vraćaju pogrešne i opsedajuće misli, ideje, podleže se impulsima i nema nikakvog napretka u razvoju. Ono što se i smatra nekim od oblika napredovanja, takođe je samo iluzija uspeha koju nameće ego.

Najčešće se u paradigmama smatra da je čoveku potrebno da pobegne od ega, od sebe, od požuda, od svih tih zahteva koji se rađaju u nama. Otuda se efekat tišine meditacije pogrešno smatra kao put ka Svetom. Kada se um očisti to znači stanje bez strasti, bez želje, bez straha i podrazumeva potpuno razumevanje svakog ispoljavanja. To je ono što "poništava" Ego. To je ono što omogućava kontrolisanje misli i zaustavljanje tokova misli, ali to istovremeno znači da mora i vreme da se zaustavi. To je veoma jak zahtev i težak poduhvat, ali samo iza toga dolazi dolazi ona veličanstvena Tišina. Ta Ttišina koju nađete stvara ono što je Sveto. I to je sve. Dalje na "scenu" stupaju Univerzalni Zakoni i Sveto privlači Sveto. I šta god činili posle toga sve je Sveto.

Ali zaustaviti misli je za većinu ljudi, teška stvar u životu. Isključiti um. Ko isključuje um? Um je taj koji se sam isključuje. Kako? Kada se shvati da je posmatrač ono što je posmatrano, da je onaj koji kontroliše ono što se kontroliše, te da je onaj koji doživljava iskustvo zapravo samo iskustvo, tada se zaustavlja egopercepcija. Kada neko to stvarno shvati, ne intelektualno i verbalno, već duboko, tada ga sama ta percepcija zaustavlja. To je kao kad vidite opasnost i kad je ugledate vi se od nje sklonite. Najveći problem ljudskog bića je to što se nalazi u stanju neprestanog sukoba. Čovek može da meditira, da radi razne korisne stvari, a da i dalje bude u sukobu sa svima, ne uviđajući pri tom da je on zapravo u sukobu sa samim sobom. Ako to stanje shvatite i vidite kao "otrov", onda to zaustavite, to je kraj toga. Tada nastupa Svetost.

Spoznaja nije nikakav put kojim se ide ka nekakvom cilju. To je samo uslovno rečeno da je proces. Postoji samo okončanje sukoba, a to je ono što vodi ispravnoj svesnosti onoga što neko jeste, bez ikakvih iskrivljenja, svesnost o tome bez ikakvog izbora. Iz toga proističe okončanje svakog nereda. Kada postoji samo ta svesnost onoga što neko jeste, puna svesnost, bez izbora, bez iluzije, to ne znači da treba sedeti i čekati. Potrebno je da egzaktno utvrdimo šta treba da činimo. Zbog toga meditacija nema nikakav smisao u zaprljanom umu. Možete tako da meditirate i hiljadu godina, to vam neće otvoriti Univerzum. Kakva onda u tom smislu treba da bude delatnost? Ispravna delatnost. A šta je to ispravna delatnost, to mora svako ponaosob da otkrije. Da bi se to otkrilo mora se krenuti analizom toga kakva je istinska priroda sadašnje delatnosti. To je ili materijalistička ili idealistička delatnost, ili je usmerenost na budućnost, ili delatnost zasnovana na pamćenju prošlosti. Cilj je otkriti delatnost koja je nezavisna od prošlosti i budućnosti, nezavisna od vremena. U tome je tajna. Iako mi ne možemo da zaustavimo vreme od proticanja, jer ono nastavlja da protiče. Vreme po satu, po danu, po godinama, ono svakao protiče, ali postoji i takozvano unutrašnje vreme. To nisu sati, dani i godine, to je osećaj za trenutno, za dodir protežne i neprotežne beskonačnosti. To znači da kakva god da je stvar u pitanju, ona je potpuna i trenutna. To nije nešto što se gradi sloj po sloj. To nije proces. Zbog toga ni prosvetljenje, o kojem mnogi govore, nije proces, a naročito ne postepeni proces. Ako dozvolite vremenu ili paradigmi da vas kroz postepeni proces vodi da postanete nešto, onda to nije prosvetljenje. Ono se uvek događa u trenutnom, uvek je lično i uvek je Sveto.

Stoga, ove tehnike ovladavanja mislima su samo tek prva karika u lancu kojim se "vezuje" um. Ovo shvatite kao vezivanje u uslovnom smislu kojim se stiče vlast nad umom i svim oblicima umnog ispoljavanja. Ko upravlja umom, pa "ja" upravlja umom, ali to nije Ego. Ego je "lažno ja". Šta je onda "pravo ja". To je ono iskonsko Sopstvo. Kako znamo da li umom upravlja Ego ili Sopstvo? Jednostavno. Ego ne voli da um bude ispražnjen. Šta više, Ego zahteva mnogo misli, mnogo čak i onih opsedajućih misli. Haos u umu je radost za Ego. Zato je on (Ego) gospodar u životu čak i kad mislimo da to nije tako. Čist um znači ne postojanje Ega. Čist um sam po sebi privlači ono što je čisto, a to je Sopstvo. Sve iza toga je Sveto i Svetost.

Tehnike koje se primenjuju u praksi dosezanja određenih stanja nisu nikakva magija. One su samo sredstva kojima se dolazi do određenih stanja. Kada se dostigne jedno, sledeće je lakše iako je teže od predhodnog. Sa dva nova treće se namesti samo po sebi i do četvrtog se olako stiže, iako, spolja gledano, izgleda nedostižno. U tome je tajna magije koja se često naziva Svetom Geometrijom Univerzuma. Jedan rađa dva, dva daje četiri, četiri stvara osam... To je progresija uzrastanja. I to sve zajedno nije proces u vremenu. To je zapravo Veliki Prasak u Trenutnom. Nekome se Univerzum otvori na "jedan", mada je to samo dar Avatara, nekome se desi na 16 ili 32, a nekome na 64, što su svojstva Adepata. Nekome tek na na 1024 ili mnogo kasnije, ali svakako, onome ko ne načini "Prvi Korak", ne događa se nikad.

 



 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2013 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 31-03-2013 01:13