Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

  Predavanje 28

 

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Akad

 

BESKRAJNO PUTOVANJE DUŠE

Javna predavanja, tribine, skupovi, škola spiritualne magije

 

 

Predavanje dvadeset osmo

Eteričnost uma i stanja umnog ispoljavanja

Kontrola uma - III

Akad II

14.08.2013

 

Prvi Univerzalni Zakon kaže: Sve je Um; Um je eteričan; Svemir je eteričan, ili projekcija Uma. Da bi ovo bilo razumljivo potrebno je naglasiti da u Univerzumu postoje dve osnovne sile: Um i Eter. Gde je god eter, tu je i um. Kako je eter istovremeno i tvar i energija tako je moguće svaku tvar preoblikovati (transformisati) u eter ili iz etera oformiti bilo koju tvar. Zbog toga se eter smatra za pratvar, odnosno suštinu (esenciju) svake tvari (materije). Sam um kao sila nije eter, ali je eteričan jer je eter zapravo spoljašnji omotač uma. Simbolički to možemo predstaviti osmokrakom zvezdom koja krasi krunu stare Boginje Inane (Ištar), a u ovo moderno doba predstavlja simbol Haotike. U ovoj predstavi centalna tačka je um, dok zraci predstavljaju njegov spoljašnji omotač, odnosno eter koji se širi na sve strane i u svim pravcima. To znači da um prožima sve kroz eter pa je stoga moguće delovanjem uma stvoriti svaku tvar ili je pak uništiti. U ovom odnosu uma i etera je temelj svakog magijskog dela. Zbog toga i jeste važno dovesti um pod kontrolu. Najvažniji napor koji svaki aspirant na Putu magijske spoznaje treba da učini jeste da istrgne svoj um iz kandži ega i da ga dovede pod vlast Čiste Volje Sopstva.

Eter je suptilna tvar, ali je u odnosu na um gruba. Kako je eter, kao životvorna sila, spoljašnji omotač uma on je istovremeno i njegov vitalni omotač. Taj vitalni omotač obavija i fizičko telo, a doživljava se i vidi kao aura koja u vidu svetlosnih boja isijava iz celog tela. Da biste fizički uticali na nekog čoveka morate dodirnuti njegovo telo, ali isto tako i nasuprot tome, možete sa velike udaljenosti običnim "prenosom" uliti svoj eter, jer je eter suptilniji od tela. Putem misli možete uticati mentalno na bilo koga, iako on živi kilometrima daleko od vas, zato što je mentalna sila suptilnija od etera. Eter i um se jedan prema drugom odnose kao oslonac i oslonjeno. Ako bi se bilo koji od ova dva uništio i drugi bi odmah prestao da postoji. Zbog toga je važno postići jednousmerenost i kontrolisano stanje uma. Kada se um jednousmeri, eter se sam od sebe pojavljuje, a kad je um pročišćen i pod istinskom vlašću sopstva, eter se slobodno širi po celom telu i izvan tela. Tako je jedino moguće postići delotvornost magijskog dela.

Postoji niz razloga zbog kojih je neophodno staviti um pod kontrolu. Svi oni će biti detaljnije razjašnjeni u poglavlju o umnim ispoljavanjima, ali ovde bih pre svega napomenuo pitanje samosvesnosti o životnim tokovima. Svaki pojedinačni um je kroz eter povezan sa svakim drugim umom u Sveumu. Iz ovoga proističe činjenica da smo svi mi povezani, ali nemamo izgrađenu svest o tome. Pri tom, ne samo da smo kroz eter povezani sa svim živim bićima, već smo povezani i sa svim bićima koja su ikada živela na Zemlji i svim bićima koja žive širom Univerzuma. Zbog toga je moguće ostvariti vezu (kontakt) sa bilo kim od njih, bez obzira da li su nam bliski ili ne, i bez obzira u kojem svetu borave i na kojoj ravni egzistiraju. Svako je čuo priče o majkama koje precizno osećaju isto što i njihova deca, ili one priče o neverovatnoj povezanosti blizanaca. Isto tako ste čuli i priče o tome kako se nekome nešto događa a da on sam nije uzrokovao takvo događanje ili pak da radi nešto što ne priliči njegovoj prirodi. Često u takvim trenucima čovek kaže: "Kao da me je neko omađijao". Pa još kad se tu spomenu i priče o pojavljivanju i obraćanju mrtvih, bilo u budnom bilo u stanju sna, gotovo nikad kraja sličnim pričama. Nauka to nikada nije mogla da objasni jer ona još uvek ne poseduje metode niti sredstva kojima bi mogla izreći bilo kakav sud o ovim uzročnim povezanostima, zato što nije u stanju da to ekperimentalno ispita i ponovi u laboratorijskim uslovima. Šta je ovde posredi? Odgovor je vrlo jednostavan - spontano razlivanje etera.

Dete kada oseća bol, tugu ili bilo šta slično, istovremeno oseća i snažnu potrebu za sigurnošću, a na nesvesnom nivou zna da je u blizini majke uvek siguran. Eter se spontano razliva i tako dopire do majke koja opet na nesvesnom nivou prima impuls koji joj sugeriše da sa detetom nešto nije u redu. Kadkad neko umre iznenada ili tragično izgubi život ostavljajući iza sebe mnogo toga nedorečenog i nedovršenog. Tada nastoji da uspostavi kontakt sa živim svetom ne bi li dovršio ono što je nedovršeno ostalo. Čak i živi ljudi mogu, na sličan način i iz sličnih pobuda, nesvesno prizvati mrtve bilo u budnom stanju kao prikaze ili pak u snovima. U oba slučaja se radi o spontanom razlivanju etera, u prvom sa astralne na zemaljsku ravan a u drugom obratno, sa zemaljske na astralnu. Bezbroj se primera može navoditi, ali to nije potrebno da bi se ovo razumelo. Postoje i slučajevi kada neko proživljava identično ono što neko proživljava u tom trenutku bez obzira na udaljenost i bez obzira da li je poznat ili nepoznat. Razlog je opet spontano razlivanje etera. Kada nema kontrole nad umom, nema kontrole ni nad eterom, niti je uvid u stanje stvarnosti moguće. Tu nema ni spoznaje u pravom smislu, jer nema ni uvida u prirodu stvarnosti.

I u magiji se to ogleda na razne načine. Ako aspirant nije ovladao svojim umom on zapravo nije u stanju da stekne uvid u istinsko znanje. Tada može privući sebi svakakve energije, sile ili entitete a da ih uopšte ne bude svestan. To može imati čak i katastrofalne posledice, za koje će, uobičajeno, uvek tražiti krivca među tamo nekim magovima koji "rade" protiv njega. Zbog svega ovoga, a videćemo i zbog još mnogo toga, je prevashodno važno ovladati umom, a kako je um eteričan to znači ovladati i eterom.

Kako se u magiji ogleda moć nečijeg uticaja? Upravo veštinom delovanja kroz eter. Tada nema razlivanja etera, već se on usmerava u željenom pravcu, ka određenom clju ili biću. U zavisnosti kakvom se magijom neko bavi, može koristiti razna sredstva kao što su fotografije, lične stvari, pravljenje lutke (vudu magija), korišćenje raznih basmi, bajalica i sličnih obrazaca delovanja sa ili bez magijskih oruđa. Takođe, postoje i oni koji samo jednostavnim mentalnim delovanjem ostvaruju svoj cilj usmeravanjem energije ka željenom cilju. Mag koji je ovladao umom i stekao uvid u eterično polje informacija u svakom trenutku može spoznati energiju koja se ka njemu kreće čak i pre nego što je uopšte i krenula, i može delovati po svojoj volji tako što će je odbaciti, odbiti i varatiti je nazad, ili pak primiti je i transformisati u drugi vid energije a potom činiti po volji. Zbog toga ću opet ponoviti da se u ovom odnosu uma i etera nalazi temelj svakog magijskog dela zbog čega i jeste važno dovesti um pod kontrolu.

Najrasprostranjenije sredstvo upravljanja umom jeste ispravno disanje, odnosno disanje sa zadržavanjem daha. Ispravnim disanjem se povećava mentalna energija i razvija sposobnost upravljanja mislima. Sve ovo zajedno će pomoći pri koncentraciji i meditaciji što dovodi do stabilizovanja uma, odnosno do uklanjanja strasti i inertnosti čime se sagoreva sva prljavština nagomilana u umu. Pomoću ispravnog (svesnog) disanja, um se postepeno profinjava i na taj način on postiže sveobuhvatnu kontrolu nad svim vrstama nekontrolisanih poriva. Kada neke loše misli uznemire vaš um, odmah pristupite tehnici ovog svesnog disanja. Posle nekoliko ponavljanja um će biti bistriji, racionalniji i vrlo brzo će vas te misli napustiti.

Tehnikom svesnog disanja (udah i zadržavanje vazduha), takođe se izdvaja Eter, a ostatak nepotrebnih Elementarnih suptanci se izbacuje (izdah i zadržavanje praznih pluća). U plućima, u njegovim najdubljim porama se, pored ostalih, nalaze i energetski receptori koji absorbuju Eter i energetskim kanalima ga prenose u Duh bića čovekovog. Ovaj proces se naziva Eterizacija vazduhom, odnosno izdvajanje Etera iz vazduha o čemu sam detaljno pisao u Prvoj knjizi spoznaje.

Drugo veoma važno sredstvo za uspostavljanje kontrole nad umom jeste hrana koja se unosi u organizam. Kada je hrana čista, celokupno biće čoveka postaje čisto, a kada je biće čisto, um postaje stabilan. Čovek koji poseduje stabilan um je u stanju da raskine okove svih vezanosti. O pravilnoj ishrani i eterizaciji elementom Zemlje kroz uzimanje hrane sam takođe detaljno pisao u Prvoj knjizi spoznaje, te stoga ovde neću tome posvećivati pažnju, ali ću se zadržati na nekoliko dodatnih napomena.

Hrana koju unosimo osim što ima gradivnu funkciju na telesnom nivou, ona ima i gradivnu funkciju koja se odnosi na um. Um se nadgađuje od najsuptilnijeg dela hrane, to jest od etera koji se nalazi u svemu pa i u hrani. Šta to znači i kako to hrana koju jedemo deluje na um? Hrana je direktno i usko povezana sa umom i samim tim ima veoma značajnu ulogu u oblikovanju uma. Lagana ishrana smiruje um, dok teška ishrana uzbuđuje um. To možete jasno primetiti i u svom svakodnevnom životu. Veoma je teško kontrolisati um posle teškog, bogatog, i sporo svarljivog obroka. Um tada sve vreme juri, luta i skače poput majmuna. Ne kaže se zalud u našem narodu: Pun stomak, prazna glava. To mogu i da potkrepim mnogim primerima, ali evo jednog.

Pre izvesnog vemena obratila mi se jedna gospođa i kao svoj problem je navela da se njena dva sina koji idu u školu sve više neuobičajeno ponašaju što se ogleda u većem stepenu agresivnosti i drskog ponašanja, gubitku koncetracije, nemogućnosti da savladaju i nauče lekcije itd. Nisu uspeli da joj u tome pomognu ni školski psiholog niti pedagoška savetovanja na koja je odlazila. Rezultat nisu dali ni lični razgovori s decom kako njeni tako ni razgovori koje je i otac pokušao da vodi sa njima. U čemu je ovde problem? Najpre sam je pitao kako se deca hrane, šta jedu? Odgovor je bio očekivan. Kod kuće pojedu jedan ili ni jedan obrok, a i to što pojedu je uglavnom sendvič s mesom ili nekom od mesnih prerađevina. Uglavnom se hrane van kuće kupujući razne pljeskavice, pekarske proizvode i grickalice poput čipseva i slično. Naravno sve to zalivaju i većom količinom raznih gaziranih sokova. Eto, u tome je problem, odgovorio sam. Nije joj bilo jasno kako to hrana utiče na um, intelekt i svest čoveka. Naravno nisam ni imao nameru da se upuštam u detaljno obrazlaganje i teoretisanje, već sam joj preporučio da odmah počne menjati način ishrane svoje dece i prosledio sam joj nekoliko uputstava za uravnoteženje ishrane tako što će deci pripremati hranu kod kuće i to sve obroke. Dečaci su još veoma mladi, 9 i 11 godina i veoma lako će se prilagoditi promenama bez većeg otpora. Nakon mesec dana mi se javila ponovo i sva ushićena od sreće mi saopštila da je prosto neverovatno koliko su se dečaci promenili za ovo kratko vreme i to samo zahvaljujući pravilnoj i domaćoj ishrani. Ali ona i dalje nije verovala da je to samo hrana u pitanju. Tada sam joj predložio da izvede eksperiment u narednih nedelju dana i da pusti decu da se hrane kao ranije brzom hranom sendvičima i gickalicama. Eksperiment je dao katastofalan rezultat. Dečaci su tako naglo postali nepodnošljivi i agesivni čak do granice besa. Potom je sve to nestalo za par dana nakon vraćanja na pravilnu ishranu. "Sada mi je sve jasno", rekla je i napomenula da će kod dece ubuduće stvarati naviku da se uvek hrane kod kuće onim što se u kući sprema, a da će se sama truditi da obroci uvek budu uravnoteženi u smislu izbora namirnica i jela koja se pripremaju.

Različite namirnice izazivaju različite efekte a u osnovi se dele na kisele, bazne i neutralne namirnice, odnosno namirnice koje varenjem stvaraju kiselu, baznu i neutralnu reakciju. Uvek treba težiti uravnoteženju kako ne bi došlo do stvaranja suviše kisele ili suviše bazne sredine. Shodno ovoj podeli se vrši odabir namirnica u ishrani kako bi se održala energetska uravnoteženost, a time obezbedio kako zdrav telesni život, tako i mentalna uravnoteženost.

Namirnice koje stvaraju jaku baznu reakciju:

celer
smokve
biljni čajevi
dinja
lubenica
limun
mango
papaja
peršun
morske alge
grožđe bez kožice
potočarka

Namirnice koje stvaraju slabu baznu reakciju:

masline
maslinovo ulje
artičoke
patlidžan
proso
miso
heljda
trešnje
mandarine
kesten
kokosaov orah (svež)
krastavci
prokelj
med
praziluk
pečurke
rotkvice
paradajz
morska so
crni luk
narandže
ukiseljeno povrće
susamovo seme
soja

Neutralne namirnice:

pavlaka
kravlje mleko
jogurt
surutka
puter
ulja (osim maslinovog)

Namirnice koje stvaraju blagu kiselu reakciju:

jaja
crveni pasulj
seme bundeve
ječam
spanać

Namirnice koje stvaraju umereno kiselu reakciju:

med
borovnica
mekinje
sirevi
suvi kokosov orah
bela riba
integralna testenina
integralne žitarice
suve mahunarke (osim soje)
koštunjavo voće (osim badema)
raž
kečap
senf
šljive
kokice
krompir (oljušten)
suve šljive
pirinač

Namirnice koje stvaraju jaku kiselu reakciju:

beli hleb
peciva i kolači od belog brašna
čokolada
kafa
alkohol
gazirana bezaloholna pića
zaslađeni voćni sokovi
junetina
svinjetina
piletina
crvena riba
rafinisane žitarice
brusnice
sladoled
testenina od belog brašna
kikiriki
beli pirinač
plodovi mora
crni čaj
orasi

Namirnice koje stvaraju jaku kiselu reakciju treba ili potpuno izbaciti iz ishrane, ili svesti na minimum upotrebe vodeći računa pri tom da se uravnoteže dodavanjem namirnica koje stvaraju baznu reakciju. Kisela sredina u organizmu nikada ne sme da bude preovlađujuća jer ona uzrokuje pojavu mnogih bolesti i onemogućava ispravno mentalno delovanje i duhovni razvoj. Savršeno bi bilo uvek održavati neutralnu (uravnoteženu) sredinu u organizmu, ali je to veoma teško postići naročito u urbanoj sredini. Stoga je preporuka da u organizmu preovladava umerena bazna sredina, jer namirnice koje stvaraju bazne reakcije blagotvornije deluju kako na očuvanje zdravlja, tako i na duhovni razvoj. Kako je um čovekov eteričan, njegova čistota se mora održavati eterizacijom kroz pravilnu ishranu. Ovo je od posebne važnosti kod primene tehnika kontrole uma i umnih ispoljavanja.

 

 

STANJA UMNOG ISPOLJAVANJA

 

Postoje tri stanja kroz koja se um ispoljava, to su budno stanje, stanje sanjanja i stanje dubokog sna.

Kada je čovek povezan sa različitim spoljašnjim objektima posredstvom umnih modifikacija, kažemo da se nalazi u budnom stanju. Budno stanje uma se najviše koristi čulima kao sredstvima opažanja što predstavlja ograničene dodatke umu koji poima te spoljašnje objekte i identifikuje sa grubim telom koje je takođe jedan od tih spoljašnjih objekata.

Kada um uđe u stanje sna, čula su mirna i apsorbovana u umu. Jedino um funkcioniše za vreme sna. Tada um operiše na jedinstven, slobodan i nesputan način, jer u snu nema zemlje, nema reka i šuma, nema životinja i drugih ljudi, niti ima bilo kakvih predmeta. U stanju sna um kreira sve iz svog sopstvenog tela, od materijala koji sakuplja za vreme budnog stanja. U stanju sna um ima moć da preuzima različite oblike žive i nežive prirode. Može se transformisati u bilo koju životinju, drugog čoveka, ili pak u kakav statičan predmet. U stanju sna um je uvek subjekat, ali je on takođe i objekat, što znači da su posmatrač i posmatrano jedno. Objekti koji se opažaju u snu su oživljene impresije iz budnog stanja i imaju spoljašnju stvarnost samo za onoga ko ih sanja. Čovek doživljava snove kroz modifikovane impresije koje su izazvali spoljašnji objekti stvarajući tako uslove za nastanak snova. Opažanje se za vreme sna dešava u umu tako da se ono smatra unutrašnjim opažanjem (unutrašnja percepcija). Svaki čovek ima svoj sopstveni subjektivni mentalni svet i svoje sopstvene kreacije iz sna, jer um stvara jake mentalne slike tj. slike ranije opaženog spoljašnjeg sveta. Mentalne slike se osnažuju neprekidnim mišljenjem o tim spoljašnjim objektima.

Postoji uvreženo mišljenje da čovek uvek sanja u stanju sna, ali da se ne seća uvek svojih snova. To čak i moderna medicina i psihologija potvrđuju, međutim ova tvrdnja nije dokazana na adekvatan način te se može smatrati samo pretpostavkom. Merenje moždanih talasa za vreme sna i njihova navodna veća aktivnost ako čovek sanja je zabluda. Um čovekov se ne nalazi u mozgu, kao što sam već naglasio, već u astralnom telu i on prožima celo fizičko telo. Stoga tvrditi da čovek sanja samo na osnovu merenja moždanih talasa je potpuno pogrešna teorija, jer mozak je sistem nervnih vlakana koji po automatizmu upravljaju fizičkim telom. To znači da povećana aktivnost u mozgu tokom sna može da označi povećane pojedine telesne aktivnosti. Prema starim učenjima sanjanje zavisi isključivo od temperamenta. Neki ljudi sanjaju redovno dok drugi pak retko sanjaju. Mag koji kroz Sopstvo upravlja svojim umom nema nikakve snove, to jest, nema spontane snove. On snove izaziva svesno i po potrebi. Ova drevna magijska disciplina se u praksi naziva "Umećem sanjanja", i odnosi se na sposobnost upravljanja snovima u kojima i kroz koje mag oblikuje stvarnost prenoseći je sa astralne na zemaljsku ravan postojanja.

Razlika između budnog stanja i stanja sanjanja sastoji se u sledećem: u budnom stanju um zavisi od impresija izazvanih spoljašnjim objektima, dok u stanju sanjanja, um kreira svoje sopstvene impresije i uživa u njima, koristeći materijale opažene u budnom stanju. U budnom stanju, objekti postoje nezavisno od uma. Tako, svakoga dana čovek vidi iste objekte čim se probudi iz sna. Ali u snovima, objekti iz sna postoje samo onoliko koliko traje san, zato što kreacije iz sna stvara isključivo um. U snu sam um stvara kreacije na osnovu materijala kojim se snabdeo kroz iskustva iz budnog stanja uz neke modifikacije. Kada um pređe u budno stanje, svi objekti iz sna nestaju. U stanju sna čovek može da bude sve ono što u stvarnosti nije i da se tokom sanjanja prepusti uživanju u raznovrsnim zadovoljstvima koja ne može sebi priuštiti tokom budnog stanja. Čim se probudi, sve nestaje, ali ne oseća gubitak jer zna da su sve kreacije iz sna nestvarne. Slično tome, i u budnom stanju, ako ste se učvrstili u ideji da je svet lažna iluzija, nećete doživljavati bol. Kada spoznate Stvarnost budno stanje će postati isto tako lažno kao i san. Budno stanje je samo "dugačak san" i ništa više od toga. Budno stanje ne postoji niti u snu niti za vreme dubokog sna. Stoga je ono takođe iluzorno. Stvarnost uvek postoji i ona je ista u svim stanjima ili uslovima, stoga je veoma važno da se aspirant što pre probudi i realizuje odbacivši sve iluzije i vezanosti koje stvara ego. Kako to ego čini i kako nas obmanjuje? Tako što nas primorava da gradimo "kule u vazduhu", ili kako to kaže narodna priča, da zidamo "Čardak ni na nebu ni na zemlji". Ovo se prvenstveno odnosi na prisećanje događaja i stvari iz sna i sećanje na stvari iz prošlosti u budnom stanju. Ova prisećanja su iste prirode i predstavljaju sanjanje u budnom stanju kojim ego primorava um da se odvoji od stvarnosti stvarajući na taj način jake vezujuće sile koje sputavaju duhovni razvoj i onemogućavaju spoznaju Prirode Stvarnosti.

Stanje dubokog sna je stanje bez snova, odnosno stanje u kojem potpuno nestaje ogledna (empirijska) svest. Nema nikakvih umnih operacija u ovom stanju. Nema ni privlačnosti i odbojnosti, niti dopadanja i nedopadanja. Um dolazi u stanje spajanja sa Univerzumom, odnosno dolazi do apsorbovanja uma od strane Sveuma, pri čemu se tokom stanja dubokog sna odvija involucija uma. Ovo stanje dubokog sna nije potpuno ne-bivanje ili negacija, jer se takva pretpostavka suprotstavlja kasnijem sećanju na blaženi odmor tokom sna. Jastvo nastavlja da postoji, iako je lišeno svih iskustava. Svesnost je kontinuirana i čim se probudi, čovek oseća da je postojao čak i za vreme dubokog sna. Osećaj da uvek postojimo nikada ne prestaje.

Izvežbani mag kroz tehnike umeća sanjanja teži da direktno uđe u stanje dubokog sna odbacujući sanjanje da bi u budno stanje doveo stanje uma koje je isto kao u stanju dubokog sna. Tada se eterična nit vezuje za univerzalno eterično polje informacija. Tek kada nestanu dva ograničavajuća dodatka, to jest, suptilno i grubo telo i kada samim tim nestanu sve modifikacije koje postoje na osnovu tih dodataka, isto kao i u stanju dubokog sna, mag utopljen u jastvo uspostavlja vezu sa Univerzumom. Tada se kaže da on spava u budnom stanju. Kada čovek spava u budnom stanju onda on odlazi u svoje sopstveno jastvo sjedinjujući se sa Univerzumom. Stoga, za takvog maga stari kažu: On spava, jer je on svojevoljno otišao.

Pojava dualnosti, prouzrokovana akcijom uma, prisutna je samo u budnom stanju i u stanju sanjanja, a odsutna u stanju dubokog sna. U budnom stanju i u stanju sanjanja postoji igra misli i istovremena pojava imena i oblika i samim tim pojava sveta koji opažamo. U dubokom snu bez snova, nema misli i samim tim, nema ni sveta. Mi doživljavamo prirodu apsolutnog blaženstva u dubokom snu u kojem smo potpuno odvojeni od uznemirujućih impresija i ego-iluzija. Um je taj koji kreira razlike, odvojenosti, dualitet i podeljenosti. Stoga, ako ovaj (niži) um "uništite", stavljanjem pod kontrolu svih umnih ispoljavanja, osetićete u svemu jedinstvo.

U fizičkom telu, astralnom i čistom eteričnom telu se uvek odvija neka vrsta delanja (akcije) tokom sna koje mogu biti kako na životvornom (vitalnom) tako i na mentalnom planu. Sve stvari se tu odvijaju i one vladaju budnim stanjem. U tom smislu, može se dogoditi da neko zaista bude zainteresovan za svoje usavršavanje i da uloži veliki napor u tom pravcu tokom dana, ali kada ode na spavanje i kada se probudi sledećeg dana, ne nalazi nikakav plod tog uloženog napora. Ovo znači da su napor i postignuće koje su stekli, pripadali samo površnim ili budnim delovima bića, ali da duboki i uspavani delovi nisu time bili ni dodirnuti. To takođe znači da je čovek u snu upao u bezdan nesvesnih predela koji se otvorio i progutao sve što je vredno radio i izgradio za vreme budnog stanja.

Svesnost mora da se vežba. Aspirant na putu magijske spoznaje mora da postane potpuno svestan i u budnom i u stanju sanjanja. Sve dok se ne stekne svesnost ne može se steći ni kontrola nad umnim ispoljavanjima niti kontrola nad celokupnim bićem. Mnogima koji se sećaju svojih snova se verovarno događalo da ponekad, čak i dok sanjaju, znaju da sanjaju, to jest, znaju da je to iskustvo koje ne pripada materijalnom svetu. Jednom kada ovo spoznate, možete delati i u snu na isti način kao i u materijalnom svetu. Čak i u stanju sanjanja možete upražnjavati svoju svesnu volju i promeniti celokupan tok iskustva u svom snu. Vremenom kako aspirant bude postajao sve svesniji, izjednačiće kontrolu nad svojim bićem tokom sna sa onom koju ima u budnom stanju i možda će je čak i povećati. To je moguće zbog toga što je čovek tokom sna oslobođen robovanja telesnom mehanizmu. Kontrola nad procesima svesnosti tela je daleko teža jer su oni mnogo krući i s manjom mogućnošću da se promene od mentalnih ili životvornih (vitalnih) procesa. Tokom sna, mentalni i vitalni delovi bića, pogotovo vitalni, postaju veoma aktivni. U budnom stanju ovi procesi su pod kontrolom jer fizička svesnost automatski zamenjuje njihovo slobodno funkcionisanje i izraz. U snu ova kontrola prestaje i oni nastupaju sa svojim prirodnim i slobodnim delanjem.

U snu, um se nalazi u potpuno eteričnom stanju. Sve misli i misaoni tokovi takođe preuzimaju čisto eterično stanje, ali u stanju dubokog sna ili "Ništa stanju" nema uma. Ceo Univerzum se utapa u Sveum. Svaki pojedinačni um se stapa sa Sveumom i ovo se, modernim jezikom, može nazvati ulazak u eterično polje informacija. Ovo polje informacija je beskrajni, ili bolje rečeno, nespoznatljivo veliki rezervoar spoznaje iz kojeg mag crpi znanje svake vrste. Ovo je teško razumljivo, jer je prosečnom čoveku neshvatljivo to kako se pojedinačni um stapa sa Sveumom i prestaje da postoji, a da pri tom zadržava sopstvenu svesnost. Tek kada aspirant prođe obuku i nauči da zadržava svesnost i u stanju sanjanja kao što je ima u budnom stanju i kada uspostavi kontolu nad umnim ispoljavanjima, moći će da razume i shvati ovaj odnos pojedinačnog uma i Sveuma.

Pokušaću ovo da objasnim na jedan drugi način, takođe kroz tri stanja umnog ispoljavanja i četvrtog, koje s namerom nisam pomenuo na početku ovog poglavlja. Ova četiri stanja su zapravo četiri oblika (forme) Vrhovnog Jastva koje se nalazi u telima svih bića.

- Prvi oblik je Čista Svest spojena sa fizičkim telom u budnom stanju i smeštana je u predelu desnog oka. Ovo je područje budnog stanja koje ima objektivnu svest i koje uživa u grubim objektima. Naziva se objektivni ili svesni um jer on operiše u budnom stanju.

- Drugi je oblik Čista svest sjedinjena sa zvezdanim (astralnim) telom u stanju sanjanja i nalazi se u umu za koji već rekoh da se nalazi u astralnom telu. Ovo je područje sna koje ima subjektivnu svesnost i koje uživa u suptilnim objektima. To je reflektovana Čista Svest ili svest združena sa suptilnim svetom. Nazivamo ga subjektivni um ili lažni ego jer se on igra u snovima.

- Treći oblik, Čista svest spojena s eteričnim (kauzalnim) telom u stanju dubokog sna prebiva u eteričnom srcu. Shodno ovome može se reći da postoje i tri vrste objekata uživanja: grubi, suptilni i čisto blaženstvo. Zbog toga, svako zadovoljstvo, da bi zaista bilo zadovoljsvo, takođe mora biti trostruko, to jest, mora se doživeti telesno (grubi materijalni plan), duševno (suptilni astralni plan) i duhovno (blaženi eterični plan). Ovo je područje dubokog sna u kojem se sve stapa u jedno. To je masa sveznanja i prepuno je blaženstva. Nazivamo ga blaženi um jer uživa u blaženstvu. To je stanje dubokog sna u kojem onaj koji spava ne želi ništa i ne vidi nikakav san. Pojedinačni um se u dubokom snu odmara sjedinjen posredstvom etera sa Sveumom.

- Četvrti oblik Vrhovnog Jastva je nadsvesno stanje. To je akauzalni nivo postojanja koji nije moguće opisati ljudskim jezikom. Najbliže što se može reći, mada i to zvuči apstraktno, četvrti oblik Vrhovnog Jastva je stanje koje prevazilazi i ono stanje koje znamo kao Božansko.

Posmatrano iz perspektive našeg pojavnog sveta ka perspektivi Onostranog, prvo stanje svesti je zemaljsko i krajnje ljudsko. Ono je karakteristično za svakog čoveka. Drugo stanje svesti pripada zvedanoj (astralnoj) ravni i takođe je karakteristično za svakog čoveka, ali pod uslovom osvešćenosti što je put malobrojnih. Treće stanje svesti ispoljava se na eteričnoj ili Božanskoj ravni. Oboženje sopstvenog bića dostiglo je tek toliko sinova čovečijih da se jedva mogu pobrojati na prste nekoliko ruku. Poslednje, četvrto stanje svesti o kojem ne mogu ništa reći jer ga ne znam, u poznatoj nam istoriji ljudskog roda svega nekoliko njih među ljudima ga je dotaklo, ili barem samo mislim da je tako.

 

 



 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2013 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 14-08-2013 03:47