Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Odgovor treći

 

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Kon Don

Razgovori s povodom

 

 

Odgovor treći

 

Paradigma i prijemčivost

 

Da li je za određeni sistem neophodan potpun pogled na svijet u saobraznosti sa tim sistemom?

11.02.2011.

 

J.R.

U fazi sam donošenja odluke kom sistemu pristupiti tj. barem u početku slijediti jedan sistem kao što si i rekao. I ako satanizam nije tradicija već po mom misljenju pravac pa i način razmišljanja, on mi se čini kao najpodesniji način izražavanja sebe.

Za mene on predstavlja potpunu slobodu, jer nema učenja vezanih za karmu i tzv. "trostruko vraćanje" što je kod svih autora često spominjano.

Rad pojedinih autora me podsjeća na "paljenje svijeće i Bogu i Đavolu", svi oni spominju određene vježbe, evokacije itd. i na kraju to začine jednim lijepim "hrišćanskim začinom".

Naravno ja se razočaram i pitam se, da li je moguće da je hrišćanstvo ostavilo tako ogroman pečat na mnoge zapadne okultiste.
I ako je danas moderno biti satanista, ja živim u nadi da ipak postoji neka čista magijska praksa oslobođena nepotrebnih epiteta i da se može praktikovati bez bojazni da se može upasti u neku "dark fazu" u smislu mržnje prema svemu što je hrišćanstvo.

Ne znam da li sam ovo dobro formulisao, dakle ja mislim da satanizam nije pljuvanje hrišćanstva itd. Ne dopada mi se ni naziv satanizam, ali koristim ga kako bih definisao određeni pravac koji me privukao.

Mozda će ispravnije biti ako kazem da je demonolatrija upravo ono što mi se najviše sviđa kod satanizma. Čista praksa oslobođena dogmi to je ono što bi mi omogućilo dalji uspon i djelovanju iznad svih tradicija. Ipak, za takvu vrstu djelovanja ja još nisam spreman. I zaista je sigurno veliki dar kad čovjek dostigne takvu jednu moć.

Meni je jedini cilj da uspostavim komunikaciju sa određenim entitetom, koji bi mogao da mi pruži smjernice u daljem radu.

Jos jednom ti se zahvaljujem što si me saslusao, jer ja sve ovo ne smatram slučajnim. Iz tvojih tekstova se vidi da iza tebe stoje godine i godine napornog rada. Moje mišljenje je da je za bavljenje magijom potrebna ogromna količina hrabrosti da ne kazem ludosti. Da je svakako potrebno sve dobro isprobati na svojoj koži i koži drugih i reći to je to.

Sumerska tradicija i po mom mišljenju jeste najstarija. Svi kasniji magijski spisi temelje se na spisima drevnih Sumera. Posebno su mi interesantne svetkovine. Mislim da se one puno poštuju, a posebno u satanizmu. Ono što me posebno raduje jeste znanje drevnih ljudi i načini povezivanja određenih entiteta sa godišnjim dobima, planetama, časovima njihovog najvećeg uticaja. Tu sigurno ne može biti greške jer su ti ljudi poznavali ćud prirode. Takođe mislim da si se posvetio jednom zaista zahtjevnom sistemu.

Mene zanima još nto: da li je za određeni sistem neophodan potpun pogled na svijet u saobraznosti sa tim sistemom?

 

Nekoliko je izraženih stavova, ali bih krenuo upravo od ovog poslednjeg pitanja jer mi se čini da je ključno i za komentar na predhodno iznete stavove i dileme.

Odgovor je jednostavan i kratak. Ne! Nije neophodno u potpunosti biti saobražen sa sistemom koji se praktikuje, kad je je magijski rad u pitanju. To je već slučaj kod ispovedanja vere, jer biti vernik znači biti saobražen sa sistemom ispovedanja vere i celokupnim pogledom na svet iz promisla same vere i zajednice verujućih kojoj se pripada. Dakle, život u skladu sa načečima vere.

Magija je jedan drugačiji način života. Ovde se sledi samo nekoliko univerzalnih zakonitosti iz kojih proističu celokupni Pojavni i Onostrani svet. Mag se saživljava sa svetom u celini. On je čarobnjak i alhemičar, ratnik i tragač. On koristi prava imena Bogova, Anđela, Demona, Duhova i svih stvari materijalne i nematerijalne prirode. On zna sve simbolizme i poznaje mirise, boje i zvukove. Mag gospodari u svim korespondencijama i zbog toga stoji iza drevnih moćnih reči: "Ja znam čarobnu moć Sile. Ja poznajem vas i znam vaša Imena. Izrekoh reči moći!" Mag je astrolog i prorok, sveštenik prirode i lekar, umetnik i učitelj. Proroci i vidovnjaci tumače sudbinu, a mag je stvara. U tome je velika i suštinska razlika. Mag priziva, odvraća, oblikuje i proizvodi sudbinu.

Ovo sve naravno aludira na krajnji stupanj unutrašnjeg razvoja gde se mag, saživljen sa sveukupnošću postojanja i lišen svake vezanosti duhom izdiže iznad svakog sistema, svake prakse, svakog učenja... To je onaj stupanj, na kome se filosofija zaustavlja, a religija prestaje da postoji, stupanj na kojem nema nikakvih obreda, niti rituala, nema sakramenata niti relikvija. Mag direktno opšti sa Bogovima i svim bićima sveta Pojavnog i Onostanog, na svim nivoima i u svim dimenzijama postojanja...  No tada on više i nije mag, on biva obožen, postaje kao jedan od Njih - Bog!

Ali, dalek je put do oboženja prirode čoveka. Nekome je potreban samo jedan, a nekome nisu dovoljna ni 22 života. Staza je otvorena i prihvata svakog ko na nju kroči. Ali, ona je skrivena, nije utabana da je oko vidi, jer je malo onih koji tabanaju tamo. Zato postoje razni sistemi i prakse, razna učenja koja vode istom cilju. Neki su lakši, neki možda teži, ali kako nema idntične prirode ljudske, tako nema ni istog doživljaja. Važno je odabrati sistem, ja volim da kažem Put, mada je moderno reći paradigmu. Ali pristupanje uvek mora biti bez prijemčivosti, bez ostrašćenosti. Kad čovek zdušno prione za sled kakve prakse i strasno joj se prikloni, to neminovno vodi u fanatizam, u bezumlje, u samopogubljenje i ne retko u smrt i duše i tela. Namerno pomenuh smrt duše, iako je uvreženo mišljenje da je duša besmrtna. Nije! Postoji sila koja dušu može pogubti, obezdušiti, razdušiti... Ili će možda shvatljivije biti ako kažem, sila koja neminovno vodi u depersonalizaciju i nestanak ličnosti. No ovo je već neka druga tema za koju bi trebalo mnogo prostora za raspravu.

Pomenuo si Satanizam kao izbor. Ne bih se upustao ni u tumačenje svih pravaca i učenja o Satanizmu, jer bi i to iziskivalo priličnu rasparavu. Napomenuo bih samo da je Simbolički Satanizam jedino prihvatljiva forma, u filosofskom smislu odricanja od iskrivljene tadicionalne svesti većine. Sve druge forme ne razlikuju se mnogo od religijske svesti. Ja lično ne volim čak ni da upotrebljavam termin Satanizam, što je možda primetno u mojim tekstovima, iz razloga što me to silno aludira na postojanje Hrišćanstva. Ako je neko satanista, onda je on istovremeno i hrišćanin, samo što toga nije svestan, jer se bazira na instanci antihrišćanstva. Kako ja hrišćansku crkvu ne doživljavam ni kao religiju u pravom smislu, tako ne preferiram ni Satanizam u bilo kojoj formi, jer ako ne postoji X, onda ne postoji ni anti-X. Dakle da ponovim to još jednom: samo je Simbolički Satanizam jedino prihvatljiva forma, u filosofskom smislu odricanja od iskrivljene tadicionalne svesti većine i to samo kao jedna od početnih faza na Stazi Znanja, na Putu u Sveto Kraljevstvo.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:36