Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Odgovor peti

 

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Kon Don

Razgovori s povodom

 

 

Odgovor peti

 

Posledice magijske prakse

 

Može li se "crna magija" praktikovati bez posledica?

13.02.2011.

 

J.R.

Što se tiče satanizma, slažem se sa tobom da je on odricanje od iskrivljene svijesti većine i da je to najbolji pristup istom.
Takođe i ja smatram da je i sam satanizam u stvari reakcija na hrišćanstvo jer on se spominje tek u 18. vijeku, ako se ne varam.

Međutim, interesantna je činjenica da je i u starim društvima postojao Satana. Jesam li u pravu?
Onda, šta je to simbolički satanizam? Kakva je prava simbolika obrnutog pentagrama i onog koji to nije? Primijetio sam da u nekim oblicima "crne magije" se koristi obrnut smjer kazaljke na satu, dok se kod nekih rituala koristi "smjer sunca" da ga tako nazovem. To me zbunjuje dosta, a posebno simbolika obrnutog pentagrama.

Ne prihvatam tezu da je on simbol zla, kao ni tezu da se pentagram sa jednim krakom gore koristi samo u vještičarstvu.
Moji neki radovi koje sam pokušavao završavali su se neuspjehom zbog toga što me je pentagram kao simbol uvijek zbunjivao.
Kakav je tvoj stav o "crnoj magiji"? Može li se ona praktikovati bez posledica? Puno sam čitao, ali nisam zadovoljan sa objašnjenjima pojedinih autora...

 

Ovo pitanje mi se čini kao suštinsko, ali prvo bih razlučio jednu činjenicu. Ono što vrlo često ponavljam u sličnim raspravama. Ne postoje "crna", "bela", "crvena" ili kako god obojena magija. Magija, "sama po sebi" i "sama za sebe" nema nikakav prefiks niti bilo kakav sufiks. Ona je samo magija. Jedno, možda najednostavnije objašnjenje šta mag radi je dao Kastaneda: sve što čarobnjak uči jeste kako da sačuva svoju energiju i kako da privuče mnogo drugih. To jasno ukazuje da je magija samo veština ovladavanja i upravljanja energijama.

Kako će mag upravljati energijama nad kojima ima vlast volje je sasvim drugo pitanje kojim se zadire u polje etike. Sva pitanja morala su pitanja nemoćnog, slabog i ograničenog čoveka. A kada u svetu dominira mnoštvo slabog, nemoćnog i ograničenog, onda se stvara zajednička forma življenja koja propisuje nekakva pravila koja služe isključivo samozaštiti tog jadnog, nemoćnog i ograničenog čoveka i zajednice kojoj pripada. Gomila svoju zaveru kuje samo protiv prave sile. Ta ograničena i jadna masa ne zna šta je istina, ali dobro oseća ono što je snažno. Zato su stavovi svetovnih vlasti prema magiji, u prošlim vremenima, a i danas potpuno bili indiferentni ukoliko ne štete interesima države ili vladajućem društvenom sistemu. Zbog te javne nesigurnosti magija je život u tajnosti. U jednobožačkim religijama kontakti sa Onostranim su zabranjeni, naročito ako su ta bića neprijateljski raspoložena prema vladajućem božanstvu. Mnogobožačke religije su nešto fleksibilnije i magiju podržavaju ukoliko je usmerena u interesu vladajućeg duhovnog ustrojstva. Dakle, stalno se ponavlja nekakvo vladajuće ustrojstvo. Magija ne poznaje nikakvo vladajuće ustrojstvo.

Mag je individua samostalna i nezavisna kojom je nemoguće manipulisati i upravljati i zbog toga je opasnost u društvu jer ne podleže uticaju vladajuće klase i vladajućem ustrojstvu sistema vrednosti. Cilj svakog maga jeste da u svet magije uvede što više ljudi. Eto razloga više za odbojnost svake vlasti prema sistemu vrednosti u svetu magova. Globalizacija, o kojoj se zadnjih godina dosta govori, nije ništa drugo do tažnja ka odvajanju čoveka od njegove izvorne prirode. Demokratija i priča o ljudskim pravima su najveće demagoške bljuvotine, ikada smišljene, a usmerene su direktno na uništenje fundamentalne prirode ljudskog bića. Dakle, ovde je na sceni rat između dva sveta, sveta globalizacije s jedne, i sveta individualizacije s druge strane.

Šta se onda dešava u svetu i zašto sveštenici i vladari strahuju? Kakva tajna sila preti vladajućem poretku? Njihova čela su obavijena oreolom slave i senkom sramote! Koju to tajnu ovi ljudi nose sa sobom? Zašto im se čude, a ne razumeju ih? Zašto su osuđeni, a da ih nisu ni saslušali? Zašto su posvećeni u te strašne tajne nauke od kojih se Crkva i društvo plaše? Zašto su upoznati sa stvarima o kojima drugi ne znaju ništa? Zašto oni kriju ono što drugi žude da saznaju? Zašto su obdareni strašnom i nepoznatom moći? Šta je zapravo bila ta Magija? Kakva je bila moć tih ljudi, nekada tako ponosnih, a potom proganjanih? Ako su bili zaista jaki, zašto nisu nadvladali svoje neprijatelje? Ali, ako su bili slabići i lakrdijaši, zašto su im ljudi ukazivali čast plašeći ih se? Da li Magija postoji? Postoji li neko okultističko znanje koje je uistinu moć i čini čuda, koja se mogu uporediti sa čudima potvrđenih religija?

Postojala je i još uvek postoji moćna i prava Magija. Sve što je o njoj rečeno u legendi, istina je na izvestan način, pa ipak, suprotno opštoj navici popularnog preuveličavanja, to nije istina u potpunosti. Zaista postoji strašna tajna, čije je otkrivanje već jednom promenilo svet. Tajna predstavlja fatalnu Spoznaju Znanja rezervisanog samo za Bogove.

I mogao bih ovako do u nedogled. Ali da odgovorim na ovo naslovno pitanje: svako delo ima određenu posledicu, to je jasno prema Zakonu Uzročnosti. Kakava će biti posledica to zavisi isključivo od volje maga i njegove predstave. Ako je svest maga opterećena mišlju da će određena dela loše uticati na njega, onda će tako svakako i biti. Ako li pak, takvih primisli nema, ni loše posledice neće biti. Ovo je Zakon Privlačnosti. Misao oblikovana u svesti oblikuje i stvarnost. Ovo važi za sve ljude. Ono o čemu misliš to ti se i događa. Ako misliš o lošim stvarima loše se i događaju. Bolest od koje se čovek plaši, od nje na kraju i umire... I o ovome bih mogao do u nedogled, bezbrojnim primerima. Dakle, posledica nema ukoliko ih nema u svesti. No, zašto struji ta priča o posledicama dela koja su okvalifikovana kao "loša"? Ta je priča isto tako smišljena obmana onih slabih, nemoćnih i ograničenih ljudi, o kojima govorih, kao mehanizam kolektivne odbrane. A dobro se zna: kad se laž ponovi stotinu puta, ona postane "istina". Zbog toga i sličnih priča, novi tragaoci često zalutaju i sa Staze Znanja skrenu brzo. Zato uvek upozoravam, bez prijemčivosti! Bez vezivanja za informacije, naročito one olako dobijene. Mnogo je, odvajkad, bilo kvazimagova koji u svet magije uđoše, ne spoznaje radi, već s namerom da pometnju unesu i Istinu udalje i sakriju. Tako se brane oni jadni i nemoćni od mogućnosti da se Sveta Nauka Magije raširi svetom. Nema danas inkvizicije, ali zato ima prezatrpavanja bezvrednim informacijama. Tako se nejak i neuk, što na Stazu Znanja kroči teško snalazi i još teže razlučuje. Pogan je ovo svet.

 

O PENTAGRAMU

 

Tako je isto i sa tumačenjem pentagrama kao simbola. Da kažem i o toj nedoumici, koju si izneo, nešto. Reč pentagram potiče od grčke reči "pentagramon", i znači "pet crta". Najranija poznata upotreba pentagrama datira iz doba Uruka, 3.500 godina pre nove ere, u Mesopotamiji gde je nađen na glinenim pločicama. Smatra se da je predstavljao oznaku nekog pojma, ali istoričari i arheolozi ne znaju kojeg. U kasnijim periodima mespotamijske umetnosti pentagram je korišćen u kraljevskim spisima i bio je simbol imperijalističke moći koja se proširuje na 4 strane sveta. Među Jevrejima, simbol je pripisan Istini i pet knjiga Tore. U antičkoj Grčkoj naziva se pentalfa, prema tome što se sastoji od 5 slova A. Prema Pitagori, pentagram predstavlja pet elemenata koji čine čoveka: vatra, voda, vazduh, zemlja i duh. Pitagorejci su povezivali pentagram sa Higijom, boginjom isceljivanja. Pitagorejski pentagram koji je u Evropi postao pentagram gnostičkog Hermesa ne javlja se samo kao simbol spoznaje, već i kao sredstvo vračanja i sticanja moći. Rani hrišćani su povezivali pentagram sa 5 Isusovih rana. U srednjem veku je predstavljao simbol Istine i zaštitu od demona. Inkvizicija je, međutim, smatrala da pentagram sa dva vrha okrenuta ka gore predstavlja glavu jarca, Bafometa, odnosno Sotonu. Tada prvi put postaje simbol zla, nazvan "veštičje stopalo".

Ovo bi bila uobičajena viđenja, ali... Pokušaću da budem kratak i precizan u ovom izlaganju. Postoje dva pentagrama. Jedan je vrhom okrenut na gore, a drugi vrhom na dole. Oba imaju identične moći, ali jedan bez drugog ne vrede mnogo.  "Uspravan" pentagram (vrh na gore) predstavlja silaznu putanju energija i sila makrokosmosa koje se šire ka dole. "Obrnut" pentagram (vrh na dole) predstavlja uzlaznu pitanju energija i sila mikrokosmosa koje se šire na gore. Nije zalud zapisano: ono što je dole jednako je onome što je gore i ono što je gore jedanko je onome što je dole, te tako čine čudo jedne jedinstvene tvari. Ovo je i suština magijske prakse. "Obrnuti" pentagram je proglašen za "zlo" jer je on simbol delovanja čoveka (mikrokosmos) na celokupan svet (makrokosmos). Čovek koji poseduje ovo znanje je moćan i samostalan pa mu ne treba ni sveštenik ni crkva da ge vode i upravljaju njegovim životom, govoreći mu šta je "dobro", a šta "zlo". Takav čovek je opasan po ustrojstvo vladajućeg poretka i zato je stavljen na stub srama i žigosan kao crnomagijaš i satanista (protivnik crkve, čoveka, društva, poretka).

Zbog ovoga neznanja mnogima obredi koje čine ne uspevaju. Praksa koju vrše vezana je samo za jedan od simbola. U takvom obredu nema povratne sprege, nema direktnog odnosa, nema prožimanja, nema jedinstva... Ako presečeš jabuku, ne po vertikali kako je uobičajeno, nego po horizontali i polutke staviš jednu kraj druge videćeš dva pentagrama, jedan vrhom na gore okrenut, a drugi na dole. Samo kad su spojeni oni čine jezgro jabuke. Samo tada, jabuka u sebi nosi život. A nije ni zalud baš jabuka uzeta za simbol ploda na drvetu spoznaje.

O simboličkom Satanizmu i Satani

Na Pitanje šta je to Simbolički Satanizam, odgovorio bih samo jednom rečenicom. Sve ovo što pišem i o čemu govorim moglo bi se nazvati Simboličkim ili Filosofskim Satanizmom, samo što ja to ne praktikujem tako nazivati. Šatanail, Satana, Šejtan, Lucfer, Lučonoša (u našem jeziku) nazivi su za biće koje je po jevrejskoj tradiciji prvostvoreni, najlepši i najsjajniji među anđelima, nosilac i donosilac Svetlosti, kako i samo ime kaže, jer je u korenu imena reč Svetlost. On je taj koji nosi Svetlost, Istinu, Znanje, Mudrost i osvetljava Put u sveopštoj Tami. A u religiji je degradiran i ozloglašen baš zato što čoveku otkri Znanje. U svim tradicijama, kulturama i religijama postoji biće, entitet koji je ekvivalent Satani, ali je On ozloglašen i prokazan samo u tri velike verske konfesije: Abrahamovih, Avramovih i Ibrahimovih sinova...

Mislim da je ovo dovoljno.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:36