Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Odgovor dvanaesti

 

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Kon Don

Razgovori s povodom

 

 

Odgovor dvanaesti

 

O dobrom i lošem ritualu

 

Zašto ritual "ne radi" čak i kad je sve urađeno kako treba?

16.08.2011.

 

D.I.

Zdravo Aleksandre, pratim od nedavno dosta intenzivno sadržaje na tvom sajtu i sve što sam do sad pročitao smatram veoma interesantnim, a nadasve korisnim, pa čak i neophodnim saznanjem – sve pohvale!

Elem, već barem par godina me interesuju mnoge stvari vezane za magiju, okultno i svakodnevnom prosečnom čovekovom umu prisiljenom na konstantno racionalno razmišljanje skoro potpuno nepoznato. Tek u skorije vreme sam odlučio da se aktivno posvetim saznanjima i praktikovanju naučenog iz ove oblasti. Dasta sam pročitao i naučio iz tvojih prepiski, a i sa nekih drugih strana, međutim, posebno me je zainteresovao segment magijske prakse koji mnogi autori s pravom smatraju "početnim stepenom“, a tiče se meditacija moći, otvaranja čakri, uzdizanja kundalini i ulaska u trans. Potrudio sam se da o svemu saznam što više, krenuo da praktikujem jogičke vežbe disanja, neke lakše (osnovne) tehnike koncentracije, meditaciju praznine, međutim, nailazim na problem (koji možda uopšte i nije problem) u vezi sa kojim tražim od tebe pomoć i savet, bilo kakvu odrednicu ili razjašnjenje, jer verujem da i u ovoj, kao i u mnogim drugim magijskim sferama znaš i imaš neuporedivo više iskustva od mene.

Problem se odnosi na ulazak u trans. Znam da je ovo prvi korak ka pravoj magijskoj praksi, ali jednostavno imam utisak da mi ne polazi za rukom. Potrudio sam se da naučim što više o detaljima ovog procesa, o vežbama disanja koje treba pre toga odraditi, vežbama opuštanja, tehnikama samog ulaska, meditaciji praznine (mislim na čišćenje uma od misli kako bi moglo da se pristupi alfa i dubljim stanjima), vizualizovanju merdevina, a potom slobodnog pada (ukoliko su oči zatvorene), metodi koncentracije na jednu tačku (ukoliko su oči otvorene) i još nekim naprednim koje nisam ni pokušavao. Problem je to što mi se čini da sam već potpuno uspeo da nadvladam bujicu misli i bez problema mogu to da iskontrolišem nekad i na više od deset minuta (prosto ne mislim ni o čemu). Obično vizuelišem slobodan pad u tami pri izdisaju, kada osetim da sam potpuno opušten i da su misli raščišćene, ali i posle desetine minuta provedenih u ovakvom stanju obično ne osetim ništa više od strujanja energije u telu, recimo u vidu blagih prijatnih trnaca, najviše skoncentrisanih u nižim delovima nogu i ruku. Voleo bih da čujem tvoj savet po pitanju svega ovoga. Da li nešto ne radim dobro? Da li treba nešto da izmenim/dodam? Šta misliš da može biti uzrok? Da li postoji neki bolji vid vizualizacije/cele thnike, i kada je uopšte vizualizacija u pitanju, možeš li mi što detaljnije opisati kako tačno taj proces uopšte treba da izgleda? Da li je moguće da je u stvari sve što radim dobro, samo sam ja previše nestrpljiv i očekujem previše? Koliko uopste treba praktikovati "ritual“ bez prekida da bi se pristupilo alfa i dubljim stanjima (10-20 minuta/pola sata/sat)?

Možeš li mi reći kakve osećaje/vizije najčešće možemo i treba da osetimo da bismo znali da smo na pravom putu? Koliko dugo (dnevno/nedeljno/mesečno) treba svakodnevno praktikovati sve ovo da bi "rezultati“ bili bolji i šta tačno treba da uočimo kao pozitivan rezultat?

Mislim da bi odgovorima na ova pitanja, a možda i demistifikovanjem, razjašnjavanjem još nekih krucijalnih stvari u vezi sa ovom temom, nečega još što smatraš da moramo znati, uspeo mnogo da pomogneš svima nama koji od skora lutamo po ovom trnovitom putu sa zvezdanim ciljem, koji ti već godinama gaziš.

Ne mogu da opišem koliko sam ti u napred zahvalan!

 

Ovde je postavljeno niz veoma kvalitetnih i ozbiljnih pitanja uz sve prateće dileme i nedoumice koje bi se mogle formulisati kao pitanje: zašto ritual "ne radi" čak i kad je sve urađeno kako treba? Ovo je svakako, nedoumica mnogim tragaocima na Stazi Spoznaje. Tako da ću se potruditi da pružim adekvatan odgovor, koliko je to u kratkim crtama moguće reći...

Ritual, ili obred je sredstvo čija je svrha da maga odvede željenom cilju, ili da željeni cilj dovede magu. Za vršenje rituala nije potrebna ustaljenost, odnosno ponavljanje. Taj kontinuitet u vršenju obreda je odlika religijskog poimanja stvarnosti. Stalno ponavljanje rituala izraz je religijske svesti. A to znači mnogo ponavljanja koje može odvesti cilju nakon dužeg vremena ritualne prakse. Ovde je i vidna razlika između Ritualne Magije i Kraljevske Veštine. Prva je, svakako, neminovnost u razvoju na Putu Spoznaje. Jer početak, kojem nedostaju znanje i uvid, zahteva veru i ritualnost.

Ceremonijalna Magija, kako se još naziva, ne sme biti cvrha i cilj. Zadržavanje i ostanak na ovom nivou razvoja magijske svesti, može doneti izvesne rezultate, ali isto tako može odvesti u jačanje religijske svesti i predanosti sistemu magijske prakse koji prerasta u kult ili sektu. Čak iako mag sam protežira ceremonijalnu praksu magijskog rada, to se nedvosmisleno posmatra kao kultna radnja ili sektaško ponašanje.

Treba znati sledeće. Svaki ritual mora da bude uspešan. U protivnom on nema svrhu. Uzalidno je trošiti i vreme i energiju na nešto što ne donosi plod. Ovo je stav magije kao Kraljevske Veštine. Znajući ovo, Uzvišeni mag, postepeno, odvajajući se od svetovnog, odvaja se i od ceremonijalnog. Ritual nije ništa drugo do spoljašnji izraz unutrašnjeg. Ritualna magija je izraz mentalnog i fizičkog delanja sa nivoa Zemaljske ravni. Uzvišeni magovi Kraljevske Veštine uvek deluju sa Eterične ravni na sve ostale. Njeno delo, ne zahteva sakramente i relikvije, ni ritual i oltar, niti prostor i vreme. Kraljevska Veština je izraz Čiste Volje Sopstva.

Eksperimentisanje u vršenju raznih rituala, a naročito ukoliko pripadaju različitim sistemima, nikako se ne preporučuje jer to vodi mentalnoj zbrci. Ovo je za aspirante veoma važno, jer ta mentalna papazjanija neminovno vodi u razočarenje. Aspirant mora sažeti svoj rad u okvir jednog sistema magijske prakse. Tek kasnije, dovoljno utemeljen, može se po volji upustiti u sažimanje više sistema, gradeći sopstveni Put.

Dakle, ovo bi se moglo okarakterisati kao prvi osnovni razlog, zašto ritual "ne radi". Aspirant se u vršenju obreda mora pridržavati jednog sistema i njegovog izričitog ustrojstva. To znači da mora razlučiti sopstveno opredeljenje u smislu izbora paradigme.

Sledeći, ali isto tako važan momenat jeste da svaki ritual ima niz pripremnih radnji koje je potrebno ispoštovati kako bi doneo uspeh. Pripremu za izvođenje rituala većina aspiranata zanemaruje ili formalno odradi. Formalizam u pristupu obredu dovodi do njegove formalizacije i odsustva rezultata. Ritual mora da ima jasan cilj. Mora da ima svrhu, jer u protivnom neće doneti očekivane plodove.

Formalizam u magiji je opasan i ne samo što ne donosi rezultate, već donosi veliko razočarenje. Formalizam, takođe, označava religijski pristup vršenju obreda. Najčešća konstatacija: "Sad nisam uspeo, biće bolje drugi put, bolje ću se pripremiti i usredsrediti", poražavajući je pristup magijskom radu. Treba se neizostavno oslboditi formalizma u pristupu magijskoj praksi i rezultati će početi da se nižu.

Sledeće, neizostavno se mora osloboditi intuicija, intuitivni pristup u realizaciji svakog dela, pa i magijskog rituala.

Ne bih mogao da odgovorim na konkretno pitanje da li se nešto radi pogrešno ili nedovoljno dugo. Možda, kada bih imao detaljan opis rituala, ali odgovor na ovo pitanje je svakako u odabranoj paradigmi koja propisuje metode i načine ne samo vršenja obreda, već i predhodne pripreme. Osim toga, važno je, nemerljivo je važno imati izgrađen sopstveni odnos prema svim stvarima u životu i to kroz prizmu magijske prakse koja se sledi. To znači, ono što veoma često ponavljam, mag je uvek mag. Ne postoji "magija na određeno vreme". Svaki segment života maga je protkan magijskim delom. To delo, naravno da ne mora biti uvek neki ritual, ali mora biti prožeto silinom lične mentalne energije i energije samog fizičkog biopolja.

E, ovde se dolazi do onoga što se od najstarijih vremena smatralo Prvom Magijom. To je Magija Elemenata. Iz ličnog iskustva i razgovora sa mnogim aspirantima znam da osnovnu Magiju Elemenata gotovo niko ne primenjuje, ili je primenjuju vrlo šturo i nepotpuno. A opet, to govorim iz ličnog iskustva doživljenog i same magijske prakse, Magija Elemenata je nezaobilazna i gotovo svakodnevna praksa, jer je to jedini način da se održi potpuna ravnoteža i skladnost unutrašnjeg i spoljašnjeg bića, skladnost duha i tela. Upravo je Magija Elemenata taj opšti sistem koji treba da omogući skladno delovanje svih energija, kako unutrašnjih, tako i spoljašnjih, ali isto tako i da spreči, u energetskom smislu, svako neželjeno dejstvo i svako neželjeno uplitanje sa strane. A tih energetskih upliva je nebrojeno mnogo, svakodnevno. Nema trena u našem životu a da se ne nalazimo u nekom energetskom vrtlogu. A samo jedna remetilačka energija ukoliko se veže za naše energetsko polje, može da poremeti mnoge sfere delovanja pa i samo vršenje rituala, čak i kad je u pitanju meditacija, kontemplacija, vizualizacija i mnoge druge sasvim "obične" vežbe.

Nema pravila u tome da li neku vežbu li kakvu drugu mantalnu aktivnost treba praktikovati petnaest minuta, pola sata ili dva sata. Nekome je potrebno "malo", nekome "mnogo" vremena. Ali, šta je vreme, u ovom kontekstu shvaćeno? Koliko god nešto trajalo, to je samo tren istrgnut iz večnosti. Taj "tren" je ona tačka u kojoj se dodiruju neprotežna i protežna Beskonačnost. Tren u kojem mag oseća ono što prolazi a još nije prošlo i ono što dolazi a još nije došlo. To je ona tačka u kojoj se dodiruju svi "svetovi". Može se to nazvati "trans", no to je šamanska veština zapadanja u stanje "viđenja". Ja to nazivam "izmenjeno stanje svesti", ali tom stanju predhodi "povišeno stanje svesti". Upravo to "povišeno stanje svesti" je mentalno stanje bića svakog maga, jer mag je uvek u stanju "povišene svesnosti". Ako nije tako, onda nema ni magije. Iz ovog se stanja opaža svet i doživljava svaki tren u životu. Bez ovog, neki ga nazivaju "šesto čulo", mag ne bi bio u stanju da sprovede ni jedno delo.

Da bi živeo u ovom "povišenom stanju svesti" najvažniji su potpuno samoodređenje, magijska posvećenost i besprekornost u delu. Po tom sledi Magija Elemenata koja se vremenom stapa sa bićem maga toliko da on gotovo sve radnje "Eterizacije" vrši spontano i gotovo bez svesno vođene i usmerene mentalne aktivnosti. Magijska "Eterizacija Elemenata" postaje u životu maga neprekidan proces poput disanja ili rada srca, bez kojih nema života. Isto tako, i bez "Eterizacije" nema magijskih moći, sposobnosti, veština, znanja, uvida, spoznaje, prosvetljenja...

I jeste, kao što si primetio, magijski put veoma "trnovita staza". U jednom starom spisu je ostalo zabeleženo: ko nije sedam puta nagazio na trn, taj spoznao nije.

Zato i upućujem svakog na predavanja koja sam održao pod nazivom Korelacije magijskog i svetovnog, zarad otklanjanja niza pogrešaka u procesu samoodređenja, a potom na Magiju Elemenata i procese "Eterizacije", da bi se iza toga pristupalo višim sferama magijske prakse, uspešne magijske prakse.

Možda ovaj odgovor neće u potpunosti biti zadovoljavajuć u smislu očekivane konkretizacije nekih pojedinačnih aktivnosti praktičnog rada, ali treba znati jedno: instant magija ne postoji.

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:34