Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Odgovor trinaesti

 

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Kon Don

Razgovori s povodom

 

 

Odgovor trinaesti

 

Crkva i magija kao "babe i žabe"

 

U šta je po Vama najbolje da čovek veruje ili koga da poštuje kao "omiljenog Boga"?

26.08.2011.

 

I. S.

A da pitam, postoje veštice/magovi/pagani ... da ne nabrajam. Šta je sa onim "vešticama" kod koje ide običan narod, one kažu da im je Bog dao tu "moć" možda su većinom i varalice, ali ima i onih koji kako narod kaže "pogađaju" a sad koje njima dao tu moć? Oni kažu Bog i one ne puštaju da neko ko nije kršten uđe u njihovu kuću. Kako to može da se objasni i kako zapravo one znaju da neko nije krsten?

I još nešto, koje je Vaše mišljenje o Viki?
Za neke je to sekta, za neke satanizam, za nekog je to normalno i za nekog onako ili ovako... za neke je čak i način da se deca ubace u sektu...

Zapravo ja ne verujem da postoji Bog, jedan Bog , od malena ja sam uvek pričao da postoje Bogovi dok su me drugi ispravljali...

Pročitao sam dosta tekstova koje ste napisali na Vašem sajtu i dosta toga mi je jasno, a ponešto i nije... Ko je rekao da su Bogovi međusobno ratovali? I ko je to "video" svojim očima...

I, kada je toliko religija, Bogova i svega toga... U šta je po Vama najbolje da čovek veruje ili koga da poštuje kao "omiljenog Boga"?

Izvinjavam se što Vas ovako maltretiram i na vašem izgubljenom vremenu... Značilo bi mi kada bi ste odgovorili :)

Pozdrav!

 

Većina onih koji se izdaju za razne magove, astrologe, veštice i slično, jesu zaista obični špekulanti i prevaranti. Ima među njima onih koji su stekli neka znanja ali ne i veštine i sposobnosti. Ima i onih koji imaju neke sposobnosti i to koriste, upotpunjeno delimično stečenim znanjem, za zarađivanje para. A ima i sto posto varalica. Dakle ima svakakvih. Tačno, ima i u našem narodu raznih žena, pa i muškaraca koji imaju neke od tih veština, ima i vidovitih. Neki rade za pare, a neki po sistemu ako im nešto daš...

Kod nas su ljudi prilično religiozni, odnosno više tradicionalni nego religiozni pa zbog toga navodno rade samo sa onima koji su kršteni, šalju ljude da idu u manastire, da se klanjaju moštima svetaca, da piju svetu vodicu i slično. To su oni uglavnom "tralala" magovi i vidovnjaci koji su okruženi ikonama, krstovima i slično. To koriste da bi tako privukli ljude i sebe prikazali kao dobre ili bele magove, a zapravo se opet radi o prevarantima. Čak i kad neko od njih i ima možda neku sposobnost, vidovitost ili kakvog znanja magijskih veština, opet to uglavnom koriste za sa ličnu dobit i korist u materijalnom smislu. Naravno ima i onih koji se bave magijom s jedne strane, a s druge su opet, uslovno rečeno, vernici i misle da to tako može da ide zajedno. Mađutim religija i magija nemaju nikakve međusobne veze. Magija čak isključuje religioznost, a religija ne samo što ne prihvata magiju nego je čak i osuđuje. Svaki pripadnik crkve, sveštenici posebno, će reči da svako ko se bavi magijom, pa čak i ako je okružen ikonama, da je Đavolov sledbenik, da šuruje s Đavolom, da je Satanista i slično... Dakle, kada ugledaš kakvu mešavinu magijskog i religioznog, od toga se kloni, jer tu nisu sasvim čista posla... I opet, kao što narod sam kaže za svakakve papazjanije: "babe i žabe ne idu u isti koš".

Odakle ljudima moći i sposobnosti? Ovo je oduvek bilo zanimljivo pitanje. I dok neki kažu da se sa time rađa, drugi pak misle da im je to dar od Boga. Nije baš tako, a opet bi, donekle, mogli biti u pravu i jedni i drugi. U čemu je onda stvar kod ovog paradoksa. Kao prvo, Bogovi ništa ne daju ako se to od Njih ne zatraži. Naravno da postoje dešavanja kada neki od entiteta, Duhova ili Bogova, izravno deluje na naš svet ili na nekog čoveka podstičući izvesne aktivnosti, a da toga ljudi pojedinačno ili kolektivno nisu svesni. Ovo se događa prema Božanskom Promislu. No o tome ovde nije reč. Govorimo o ličnim sposobnostima i moćima, poput vidovitosti, moći lečenja i raznim sličnim magijskim veštinama. Prema svim tradicijama, bilo da su one religijske ili magijske, jedna je stvar potpuno identična. Čoveka kao biće stvorili su Bogovi u drevna vremena, i to jednim delom od svoje Božanske Prirode nadgrađujući njome zemaljsku prirodu čoveka primata. Time je čovek kakvog danas poznajemo postao jednim delom i Božansko biće sa sposobnošču Božanskog uvida, saznanjima, moćima i nizom sposobnosti. Eterična osnova Božanske prirode je utkana u biće svakog čoveka. U Eteru se pak nalaze zapisi celokupnog postojanja. Međutim, ovde je i jedna zamka. Čovek je jednom polovinom primat, fizičko i materijalno biće, smtno biće. U toj materijalnoj ogradi Božanska Priroda nije sputana, ali je zasenjena materijom kao "pokrovom" i kao takva je smeštena u onaj deo bića koji se modernim jezikom naziva podsvest, ili nesvesno, koje je opet po svojoj inertnosti, pojedinačno i kolektivno. Razumljivije rečeno, a to čak potvrđuje danas i moderna psihoanalitička psihologija, naročito Jungovske škole, u podsvesti, odnosno pojedinačno nesvesnom i kolektivno nesvesnom je smešteno celokupno nasleđe svih znanja, veština i sposobnosti. Eterični zapis istorije svakog bića i sveta u celini. Tu je ona "baza podataka" iz koje svaki čovek, kada stane na "prag svesti", crpi informacije. Nekada se to postiže meditativnim udubljenjem, nekada intuitivnim uvidom, a nekada spoljašnjim inspirativnim i stimulišućim faktorom eterizacije elektro magnetnih struja osnovnih Elemenata. Dakle, svaki se čovek rađa sa svim znanjima, veštinama i sposobnostima. Sve što čovek radi tokom svog života jeste da on prepoznaje ono što već poseduje. U kojoj će meri to biti razvijeno kod svakog pojedinačno, zavisi od niza faktora, ali o tome ovde sada nije reč. Može se zaklučiti da je um čovekov ta, simbolično nazvana, Kapija Bezdana. Um je čovekov ono što se može nazvati "smestilište nesmestivoga", Božanske prirode, Izvora svake tvari. I na kraju ovog dela razmatranja bih rekao: magija je veština čitanja Eteričnog zapisa.

Sledeće se pitanje odnosi na Vike (Wicca), a nije daleko od osnovne teme. O ovome je dosta knjiga napisano, postoje nebrojeni forumi i grupe, te se ja ne bih upustao u detalje tumačenja učenja Vike. Ali ću reći da je Vika, koja je danas u izvesnoj meri popularna, naročito na zapadu, pokušaj da se oživi stara magijsko religijska keltska tradicija druida i njihovog učenja, znanja, verovanja, rituala... Smatram da to nije ni izbliza uspešno sprovedeno, s obzirom da u modernoj Viki ne postoji ono jezgro "žive magije" Zbog toga se to može karakterisati samo kao religija, oživljena stara verovanja i običaji. To je čak i rezultiralo priznavanjem Vike kao religije u Velikoj Britaniji, Americi i još nekim zapadnim zemljama. Uobičajeno je da se Vike smatraju paganima, no ovo je pogrešno, jer je paganizam pogrdan naziv hrišćanske crkve za sledbenike starih religija i starih Bogova. Logičnije bi to bilo smatrati religijom prirode, starom religijom ili kao što su to učinili pokreti u Belorusiji i Ukrajini, oživljavajući stare slovenske kultove, nazivajući sebe "pravoslavnim" jer to uistinu i jesu. Crkva je je to ime "pravoslavlje" uzurpirala za sebe kada je u neletu svojih misionara pokoravala narode i plemena širom Evrope, čineći pri tom nebrojena zlodela.

Tačno je da neki Viku poistovećuju sa veštičarenjem, ali je ovo samo delimično tačno. Vešci i veštice su u ta stara vremena bili narodni žreci, lekari i posrednici između svetova, ljudi koji su svoj život posvećivali opštenju sa Bogovima. Zapravo bili su magovi u pravom smislu te reči. Ono što je danas ostalo od toga je samo tradicija u pokušaju da postane Magija. Ali, sve dok ne zaživi kao Živa Magija, ostaće samo tradicija u religijskoj formi.

Tačno je da neki Viku poistovećuju sa Satanizmom. Sam pomen Satane ovde jasno inklinira da je takvo tumačenje došlo iz krila crkve. Za ovo mogu reči samo jedno. Oni koji slede ovakvo mišljenje nemaju pojma ni o Viki, ni o Satanizmu, a vala pojma nemaju ni o crkvi i hršćanskoj doktrini. Svaki će hrišćanin u svom neznanju i indoktrinaciji zaslepljeno govoriti o Satanizmu kada govori o bilo kojem učenju koje nije hriščansko. Za hrišćane je sve satanističko što je izvan crkve. Upravo je u ovom zaslepljujućem jednoumlju monoteizma i koren svakog zla. No o ovom pitanju monoteizma nekom drugom prilikom. To je isto tako prilično široka tema. A ovde dođosmo i do ovog poslednjeg pitanja: U šta je najbolje da čovek veruje ili koga da poštuje kao "omiljenog Boga"? Na ovo je nemoguće dati odgovor. Ovo je pitanje lične spoznaje sveta kroz sopstvo. Verovanje ili religioznost je samo prvi stepenik na Putu Spoznaje. Iza toga mora doći Znanje. Kojim će pravcem čovek krenuti, sasvim je lična stvar. Za ovo je neophodno samoodređenje sopstva, a to je moguće samo u širokom uvidu. Ovo podrazumeva konstantno učenje, pručavanje, usavršavanje. Zato čitaj i proučavaj, ali uvek sa zadrškom i kritičkim odnosom. Svemu pristupaj bez prijemčivosti. Kontemplacija svake ideje, svake spoznaje je Ključ samoodređenja. Zato, ako ti neko kaže ovo je Bog, ili ovo je Istina, ili ovo je Put, pa još ako uz to doda odrednicu Jedini, onda znaj da je prevarant.

Jedno drvo, nije slika šume...

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:34