Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Odgovor petnaesti

 

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Kon Don

Razgovori s povodom

 

 

Odgovor petnaesti

 

O Prizivanju Duhova

 

Pitanje sa Facebook grupe "Nehar"

19.11.2011

 

E. K.

Molim vas recite mi za dnevne Duhove koje objavljujete na stranici. Kako se prizivaju?
 

Prizivanje Duhova je pre svega veština Visoke Magije koja zahteva mnogo, ne samo znanja već i rada. Mnogi priučeni "magovi" ili aspiranti koji streme Magijskoj Spoznaji, pogrešno misle da se željeni Duh ili bilo koji entitet mora pojaviti onda kada oni izvode ritual prizivanja. Događa se, sa ovakvim stavom, da budu krajnje razočarani kada kao rezultat postignu uglavnom nikakav ili samo delimičan uspeh. Najčešće se događa da oni postaju žrtve svoje vlastite imaginacije ili, što je još gore, raznih vrsta halucinacija.

Ritualna Magija Prizivanja zahteva poznavanje najdubljih tajni Onostranog i niz predhodno stečenih sposobnosti i veština. Prizivanje i uspostavljanje kontakta sa Duhovima, predstavlja najveću misteriju primenjene magije, i niko ko nije pripremljen i osposobljen za ovu vrstu rituala neće imati uspeha, čak ni u beskrajnim ponavljanjima obreda. Tajna je u materijalizaciji i eteričnoj kondenzaciji prizvanog Duha ili entiteta.

Ova misterija je poznata samo malom broju posvećenika najvišeg ranga, i to je osnovni razlog zašto se većina evokacija, u kojima aspiranti očekuju ispoljavanje (eksteriorizaciju) Duha, ne realizuje i krene u potpuno pogrešnom pravcu. To je isto kao kada bi ste ribu izvadili iz vode sa željom da ona nastavi da živi na vazduhu. Niko neće ostati iznenađen zbog toga što će riba brzo uginuti, a svi se zbunjeno i razočarano pitaju, šta su to pogrešno uradili prilikom prizivanja Duha.

Paralela je potpuno jasna, ako treba prizvati Duha iz nevidljivog Onostranog u ovaj vidljivi Pojavni svet, onda se mora stvoriti takva atmosfera koja će tom Duhu, ili entitetu, biti ne samo prihvatljiva, već takva, da se on može ispoljiti i neometano delovati. Potpuno je isto i svakome razumljivo da je čoveku nemoguće da svojim fizičkim telom uđe u suptilniju atmosferu i putuje u druge svetove, bez prethodnog preduzimanja niza neophodnih radnji i mera. Odgovarajuće ritualne radnje zajedno sa jakom voljom mogu kad kad omogućiti čoveku da u našem pojavnom svetu stvori takve energetske vibracije i oscilacije koje pogoduju Duhu, i tada bi mogao stupiti u kontakt sa Duhom. Ali, u tom slučaju, Duh nikada ne bi bio u stanju da se prenese u naš fizički svet da bi na njega mogao da deluje. Samo magovi koji su upoznati sa Univerzalnim Zakonima, Zakonima fizičkog sveta i koji, poput samospoznatih adepta, znaju kako da primene ove Zakone, i koji isto tako dobro poznaju osobine Beskrajnih Prostranstava Onostranog sa Zakonima koji vladaju u svakoj od Oblasti koja okružuje Zemlju i uz spoznaju kako da ih kontrolišu, bili bi u stanju da sasvim sami pripreme mesto na kojem Duh treba da se manifestuje.

Osiono ponašanje modernih kvazi magova je takvo da žive u svom umišljenom predubeđenju da će svojim bajalicama i zapovestima naterati Duha da sam stvori uslove potrebne za sopstvenu projekciju i da učini to što on, "mag", želi. Ovo nije moguće čak i kada bi mag u sebi stvorio oblik Božanstva. Činjenica je da Duh može sam stvoriti uslove za svoju materijalizaciju, ali takvog maga prizvani Duh nikada neće priznati za pravi magijski autoritet, već će, naprotiv, pokušati da svesno prevari svog "prizivača" ili će jednostavno odbiti poslušnost. Na žalost, ovu vrstu prizivanja, u kojoj prizvani Duh sam sebi stvara atmosferu koju želi, praktikuju oni magovi koji nisu u stanju da pripreme magijski prostor za Duha koga nameravaju prizvati. Ova vrsta magova ili nema dovoljno znanja ili, prosto rečeno, nisu dostigli duhovnu zrelost. Duh kojeg mag prizove na ovakav način će, u većini slučajeva, odbiti poslušnost, ili će pokušati da prevari samozanesenog maga, najčešće prisiljavanjem da pristane na ugovor, ili savez, a da, pri tom, i ne spominjem pretnje i ostale opasnosti sa kojima bi se takav mag suočio ako odbije potpisivanje Sporazuma. Bez sumnje, u istoriji je nebrojeno ovakvih slučajeva, međutim, većina njih je ostala nepoznata.

Pravi mag koji preduzima sve mere i poštuje sve primenljive analogije za jedan ritual prizivanja neće nikada biti u strahu od moguće tragedije. Stoga je potrebno da mag dobro poznaje simbolizam i misteriozne tajne svih magijskih sredstava i da ih razume, da bi postigao potpunu kontrolu nad Duhovima, moćima ili entitetima bilo koje vrste. Mag je obavezan da stvori atmosferu neophodnu za Duha kojeg namerava prizvati, i nikako se ne sme osloniti na Duha da on to sam učini, jer bi Duh samo stvorio atmosferu koja odgovara Njegovoj ličnoj želji, i u tom slučaju bi mag bio u opasnosti da sasvim potpadne pod uticaj tog Duha.

Mnogi drevni spisi i grimoari koji govore o prizivanju Duhova, danas su pogrešno shvaćeni, jer je uvreženo mišljenje da je mentalna koncentracija na magijski prostor "stvaranje atmosfere za prizvanog Duha". Postoje mnogobrojna uputstva o tome. Čak i neki svitci starih egipatskih papirusa daju uputstva o tome kako izazvati potrebnu koncentraciju na magijski prostor, ali pošto su njihovi simboli pogrešno tumačeni ta uputstva su ili izbačena iz upotrebe ili sasvim pogrešno shvaćena.

Kada se priprema prostor za materijalizaciju Duha pomoću Kadionice koja simboliše magijski prostor, neophodno je da se taj prostor pre vršenja rituala ispuni određenim energijama, što je već stvar Magije Elemenata. To energetsko "punjenje" prostora zavisi od vrste Duha kojeg treba prizvati. Podrazumeva se da niko neće puniti prostor silom Elementa Zemlje ukoliko želi da radi sa Duhom Elementa Vatre. To ne samo da bi bilo besmisleno, već bi bilo i u protivrečnosti sa Zakonom. Ako mag radi sa Duhovima koji predstavljaju određeni Element, on mora napuniti prostor, u kojem želi da se Duh materijalizuje, njihovim vlastitim Elementom. Gnomi i ostali Duhovi Zemlje mogu se pojaviti samo na mestima ispunjenim Elementom Zemlje, Duhovi Vazduha će se manifestovati samo tamo gde preovlađuju Elementi Vazduha i tako dalje, dok, recimo, viši Duhovi i Starešine moraju imati prostor ispunjen Svetlošću. Ta Svetlost mora imati boju planetarne analogije Sveta kojem Duh pripada. Vanplanetarni Duhovi se mogu pojaviti samo na mestu ispunjenom čisto belom Svetlošću.

Tačno bojenje planetarne svetlosti se ostvaruje pomoću Magijske Lampe i imaginacije istovremeno. Svetlost mora biti jaka, jasna i sjajna. Što je boja tamnija to je sve teže Duhu da se manifestuje, a ne retko se dešava da se negativni Duh ili Starešina Tame te planetarne oblasti ukaže preuzimajući oblik prizvanog Duha pokušavajući da odigra njegovu ulogu i prevari nepromišljenog maga. Pravilo je da se pojavljuje Duh koji ima karakteristike stvorene boje.
Kada se radi na otvorenom prostoru, određeni prostor treba obeležiti najpre velikim magijskim krugom i istovremeno pomoću imaginacije. Kada se radi u zatvorenom prostoru Hrama bitno je da se ceo prostor ispuni odgovarajućim Elementom, kroz primenu Magije Elemenata i uvek praćeno snagom same imaginacije. Da bi stvorio odgovarajuću obojenu Svetlost ili Element, mag mora koristiti svoje telo, koje će on prvo napuniti tim Elementom ili obojenom Svetlošću, a zatim ih izbaciti u prostor preko ruku ili Magijskog Štapa ili direktno preko pora svoje kože, šireći izračenjem iz sebe i ispunjavajući i oživljavajući prostor na taj način, čime se, ustvari, taj prostor priprema za Duha kojeg treba prizvati.

Ovim prenosom sile Elementa ili obojene Svetlosti iz tela u prostor stvara se ambijent za prizivanje Duhova koji treba da posluže ličnoj svrsi maga. Isti metod se koristi i u slučaju kada mag namerava da pojača i projektuje iz svojeg bića moći koje takođe pripadaju nekoj oblasti prema planetarnoj analogiji. Ukoliko se prizivaju Duhovi koji treba da budu na usluzi i drugim ljudima, a ne samo magu lično, ovo energizovanje prostora se može ostvariti jedino pomoću imaginacije i to sa Astralne ili Eterične ravni, nakon astralne ili eterične projekcije, što znači da se prostor tada energizuje direktno iz svemira. Tek kada je prostor dovoljno ispnjen elementarnom energijom, mag pristupa stvaranju posebne akumulacije u Magijskom Trouglu da bi oformio, pomoću svoje imaginacije potpune uslove za materijalizaciju prizvanog Duha. Zbog toga je moć nagomilavanja odgovarajućeg Elementa od prvenstvene važnosti, pošto efektivna manifestacija Duha u potpunosti zavisi od nje. Da bi olakšao ovu akumulaciju elementarne energije, mag treba da upotrebi miris tamjana, čiji sastojci moraju odgovarati planetarnoj oblasti iz koje se Duh priziva. Da bi uticao kroz fizičko dejstvo, onda se odgovarajuća nagomilana električna ili magnetna struja Elementa mora preneti u oblik stvoren za željenu prikazu Duha pomoću zapaljenog tamjana. Najbolje je u tamjan kao kondenzator elementarnih struja uneti obe elementarne struje i električnu i magnetnu, kako bi je Duh iskoristio, ne samo za pojavljivanje, već i za direktno fizičko delovanje. Međutim, ne mora se uvek insistirati na materijalnoj pojavi Duha u nekom određenom obliku i može se ostaviti mogućnost da se se Duh pojavi i bez ikakvog oblika, ili u obliku koji sam Duh izabere, čime mag ostavlja sebi više energije za koncentrisanje na želju da Duh bude u stanju da iskoristi tu moć za postizanje željenih rezultata. Da bi ovo postigao, mag mora površinu tečnog ili čvrstog kondenzatora elementarnih energija, koji stavlja u Magijski Trougao, napuniti odgovarajućim elektro magnetnim nabojem. Tak kada se sve ovo postigne, paljenje tamjana će izazvati lagano samopunjenje elektro magnetnim strujama koje će poslužiti Duhu za Njegovu manifestaciju. Aspiranti treba na početku prakse da koriste tamjan u većoj količini kako bi im pomogao kao jaka potpora za koncentraciju na ritual. Međutim, ovo uopšte nije bitno i iskusan mag, koji je sve zakone doveo pod svoju potpunu kontrolu može svakako raditi i sa vrlo malo kađenja. Upotrebu narkotičnih sastojaka, koja se preporučuju u mnogim knjigama o prizivanju, pravi mag će izbegavati, jer narkotici, pored svog opojnog dejstva, ne pomažu prizivanju željenog Duha, već samo izazivaju halucinacije i mentalne projekcije izvlačeći slike iz podsvesti. Mag neće nikada rizikovati svoje zdravlje takvim ili sličnim eksperimentima upotrebom droga i opijata.

Tajna manifestacije prizvanog Duha je dakle i u tajni kađenja. Kada se u kadionici rasplamsa ugalj, u ovaj Oganj mag baca miris, simbol molitve, grubog nosioca ili predstavu njegove težnje. Usled nesavršenstva ove predstave, dobijamo dim a ne savršeno sagorevanje. Ali, ne možemo da upotrebimo eksploziv umesto mirisa, jer to ne bi bilo istinito. Naša molitva je izraz težnje nižeg ka višem. I ma koliko da je prijatan miris, on će uvek biti maglovit. A u tom maglovitom dimu nastaju prve iluzije. Tražimo Svetlost, a opažamo da je Hram u Tami! U Tami dim poprima čudne oblike i možemo čuti čudne zvuke, čak i zavijanje zveri. Što je gušći dim, to je tamniji Univerzum. Dahćemo i drhtimo, gledajući i pitajući se kakve li smo to nečiste i nestvarne stvari prizvali. Pa ipak, ne možemo bez mirisa. Ovaj miris se zasniva na smoli Tamjana, žrtvi čovekove volje srca. Ovaj tamjan se meša sa storaksom, zemaljskim željama, tamnim, slatkim i prihvatljivim, u količini koja iznosi pola njegove težine; a ovo opet sa pola njegove težine stabla aloje, koje je simbol Strelca, odnosno njegove strele, i tako predstavlja samu težnju, a to je strela koja probija dugu. To je strela koja traži uravnotežen i usmeren život koji omogućava naš rad, a da bi rad bio moguć i sam taj život mora da bude žrtvovan.

Sagorevanjem tamjana ili smesa smola i trava u našoj se svesti javljaju sve one zastrašujuće i privlačne utvare kojima vrvi Astralna Ravan. Ovaj dim predstavlja Astralnu Ravan koja se nalazi između materijalnog i duhovnog. Kada mag zatvori oči i počine da traži po sebi, u početku nailazi samo na mrak. Ukoliko nastavi sa pokušajima da prodre kroz Tamu, postepeno se otvara novi par očiju. Neki misle da su to "oči imaginacije". Oni sa više iskustva znaju da je to istinsko viđenje Prirode Stvarnosti, jer je stvarnost nam znana, sama po sebi, potpuna laž. U početku, mag opaža sivu tamu, a kasnije će se možda pojaviti figure sa kojima će mag moći da razgovara i pod čijim vođstvom će moći da putuje Beskrajnim Prostranstvima. Astralnu ravan je nemoguće opisati, jer je veoma široka i raznovrsna, kao što je to i Univerzum u celini.

Sve što živi, sve što je živelo i što će ponovo u život ući, nalazi se u Astralnom svetu. Tu se, takođe, nalazi i ono što mnogi smatraju duhovima mrtvih. Ukoliko aspirant bilo šta od onoga na šta naiđe na svom astralnom putovanju prihvati kao Istinu, on će to obožavati, jer Istina se obožava. Ali avaj, u tom slučaju on je izgubljen, jer utvara će zadobiti moć nad njim, a on će postati utvarom opsednut. Sve dok ispituje ideju, mag je slobodan od nje. Isto je kao i u običnom životu: nema nikakve opasnosti sve dok čovek eksperimentiše, ali u trenutku kada prestane da ispituje i kada određenu stvar počne da radi po navici bez razmišljanja, on je izgubljen. Uzmite samo primer hrane. Uobičajeno je da ljudi jedu tri puta na dan i to većina radi bez ikakvog razmišljanja, bez preispitivanja da li smo uopšte gladni. I u tom neobuzdanom prejedanju, javljaju se svi zdravstveni problemi. Tek kad sami počnete da kuvate za sebe, ubrzo ćete otkriti da ne kuvate ni manje ni više nego što vam treba, i zdravlje će početi da se vraća. Međutim, odete li u drugu krajnost i počnete da razmišljate samo o pravilnoj ishrani, gotovo je sigurno da ćete zapasti u onu tipičnu melanholiju, kada je čovek uveren da se ceo svet zaverio da ga otruje.

Ali pazite, postoje još veće opasnosti koje vrebaju kada se na put ovaj otisne. Aspiranta koji nije razlučio sopstvene relacije magijskog i svetovnog života, najgore od svih utvara tek očekuju, a to su moralne i religiozne ideje. Zdravo rasuđivanje se sastoji u sposobnosti da se ideje prilagode pravilnim odnosima. Ukoliko neko tvrdi da ne veruje u Hrišćanstvo ili neku drugu religiju, a celokupan svoj život nesvesno uređuje na religijskim principima opšte prihvaćenih normi ponašanja kojima je naučen od malena takav može samo neuspeh okusiti, jer je nemoguće uzdići dušu sve dok užas uma ne napusti potpuno iscrpljeno telo. Sve utvare, bilo koje prirode, a posebno ove nakaradne svetovne kojima je većina opijeno podložna moraju biti svezane, ispitane i savladane, jer u suprotnom može se dogoditi da se upravo u trenutku kada se aspirant želi otisnuti u Onostrano, pojavi neka ideja sa kojom se nikada ranije nije bavio, i da ga možda baš ta ideja, iznenada zaskoči i, pošto dolazi iz podsvesti, zadavi. To je ona čuvena legenda o čarobnjaku koji je prizivao Đavola i koga je Đavo udavio! Svako je sigurno čuo za onu narodnu: "Ko s Đavolom tikve sadi, tikve mu se o glavu lupaju". Ali poenta ovde nije u Đavolu, već u tikvama. Zato samo onaj ko "tikve" iz glave svoje izbaci, ko um svoj od svake svetovne vezanosti oslobodi, takvom su sve Kapije otvorene.
 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2011 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:34