Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Odgovor 22

 

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Kon Don

Razgovori s povodom

 

 

Odgovor dvadeset drugi

Između RHP i LHP biram NHP

Da li možeš nešto reći o Stazi Leve Ruke?

06.08.2012

 

S.R.

Dobro Veče. Da li možeš nešto reći o Stazi Leve Ruke? Kako se postaje vaš učenik, gde borave vaši učenici, i koja je godišnja granica, i koga sve ti učiš, postoje li pravila? Možeš li mi reći više? Inače, i ti si mag postao uz pomoć učitelja?

 

Najpre o ovom prvom, Staza Leve Ruke. Ovo je izvanredno pitanje, i moram konstatovati da još mi niko nije tražio pojašnjenje ovih pojmova (RHP i LHP). Verovatno je većina mišljenja da "zna". "Staza Leve Ruke" je preveden termin iz engleskog jezika (Left Hand Path) skraćeno LHP i predstavlja jedan osobeni Put Spoznaje. Ne u potpunosti, ali mnogostrano je suprotnost "Stazi Desne Ruke" (Right Hand Path) ili skraćeno RHP. Oba termina izvedena su iz Tantrizma uz mnogo novih i pridodatih određenja i tumačenja ovde na Zapadu. U Tantrizmu ili, slobodno zapadnjački rečeno, Seksualnoj Magiji (transformacija seksualne energije) postoje dve Staze koje vode istom cilju, Desna i Leva. Prva podrazumeva tehnike transformacije seksualne energije kroz potpuno odsustvo svake seksualne aktivnosti, a druga, nasuprot ovoj, podrazumeva istu transformaciju, ali kroz seksualnu aktivnost. I to je sve o poreklu ovih temina. RHP se na Zapadu obično vezuje za religijske sisteme spoznaje koji podrazumevaju da se čovek prepusti vođstvu učitelja (sledbeništvo), a to su i svi klasični hermetički redovi i bratstva i naravno sve religije. LHP se odlikuje individualističkim pristupom, samostalnim radom i više je "magijski", uslovno rečeno. U LHP nema slušanja i vođstva. Ne postoji pravilno i pogrešno te ne postoji crno-belo. Sam odabiraš šta želiš da radiš i budeš, i sam, dobrovoljno, "plaćaš" cenu za takav izbor. Neću objašnjavati ni jednu od ove dve Staze, već ću pokušati da ti skrenem pažnju na nešto sasvim drugo, jer je antagoinizam između ove dve grupe ogroman iz prostog razloga što onima sa desna, svi koji su LHP su bezbožnici, nevernici i slično, dok su onima sa leva, ljudi koji se nalaze na RHP sluge svojih gospodara. Naravno, uz ostale epitete kojima se međusobno "časte", a koji su isti ma kojoj struji pripadali. U suštini, glavne osobine obe Staze se svode na fanatizam (RHP) i iluziju slobode (LHP). Zbog toga ja, kao što rekoh u naslovu, između RHP i LHP biram NHP (Non Hand Path) "Stazu bez Ruku".

Jedan od mnogih "branilaca" LHP-a mi je u razgovoru koji smo vodili o ovoj problematici rekao: "Taj tvoj NHP je opet LHP samo u svojoj ekstremnoj formi". To je tačno, odgovorio sam, ako na stvari gledaš kao crno-belo, kao levo-desno ili kao svetlost-tama, da ne nižem dalje sve dualističke forme. Vidiš, da upotrebim teoriju prostog kretanja, ako kreneš "desno" neminovno ćeš doći na levu stranu tačke sa koje si krenuo, i obrnuto, ako kreneš "levo" svakako na kraju dolaziš s desne strane polazne tačke. Ovo je neminovnost Univerzalnih Zakona kojima podleže Sve. Naravno, ovo je grubo rečeno u kontekstu prostornog određenja levo-desno. Hajde da vidimo šta je suština u svemu ovome. Svi se mi od prvog dana rođenja krećemo Desnom Stazom. Vode nas i uče najpre roditelji, potom učitelji u školama, sredina, društvo u celini i tako dalje. Kasnije počinjemo da razmišljamo i da se delimično odvajamo stvarajuči sopstvenu Levu Stazu kojom određujemo sebe i svoje mesto u svetu koji nas okružuje. Šta je poenta? LHP ne postoji bez RHP, niti vas RHP može odvesti bilo gde bez LHP. Poenta je u Jedinstvu. RHP je Staza koja stvara baznu osnovu. Ona gradi temelj bez kojeg se ne može niko otisnuti na LHP. Pogledajte na malo dete, ili bilo koje mladunče životinje. Zar mislite da ono može bez ovog Jedinstva preživeti!? Desilo se svakom da nekad sretne na ulici malo mače ili štene psa. Tek rođeni i otvorenih očiju, kad prohodaju, ako su odbačeni prići će svakom u nagonskom porivu za vodičem koji će ga uvesti u život, obezbediti hranu i zaštitu, a onda i sve ostalo (nagon održanja). Bez toga može naći samo smrt. Tek kasnije kada se svi instinkti (kod životinja) razviju ili stekne znanje (kod čoveka), jedinka je spremna da se sama o sebi stara i otisne u svet gradeći svoj "put" i slobodno birajući kakav će on biti. Prema tome, nema Levo ili Desno, već samo onako kako je jedino moguće. Kreće se Desnom Stazom da bi su trenutku izgađenog temelja moglo zaokrenuti na Levu Stazu pri čemu se stvara "spirala kretanja" kojom se nikada ne vraća na polaznu tačku već se konstantno usavršava i uzdiže.

Ali zapadnjački um je takvog sklopa da on mora sve da razdvaja pa onda u iluziji slobode "bira". To je čest slučaj. Većina danas misli kako postoji mnogo knjiga, pa internet strana i još koje čega, pa će "on" da odluči šta će i kako će činiti. Kaže sebi: A ha, ovo je prava stvar za mene, ovo ću da radim i sigurno će mi doneti uspeh. A onda posle izvesnog vremena naiđe na nešto drugo pa kaže: Oooo, pa ovo je izuzetno, mnogo je bolje od ovoga što sam radio, sad ću ovo da radim i to će mi svakako doneti uspeh. I tako prolaze godine oprobavanjem kroz paradigme, a uistinu od početne se tačke odmakao nije. I taman kad bi trebao da i sam dođe do tog zaključka, na scenu stupa ego koji već iluzorno zaslepljenom umu kaže: Ma ja ću da gradim svoj sistem, uzeću od svega po malo što mi se svidi i nešto ću sam da smislim i to će da bude moj "put", to je prava stvar. Ali avaj kad malo bolje pogledate, onako sa strane, videćete da takav i dalje nije odmakao od polazne tačke, samo što on to više nije u stanju da vidi. Potpuno je podlegao iluzijama. Ovakav Put Spoznaje, unekoliko, može doneti neke rezultate, ali tek toliko koliko je potrebno egu da održi iluziju. I ništa više. Primera je bezbroj koje bih mogao navesti kao dokaz da se ovakav Put Spoznaje uvek vraća na polaznu tačku, ili još gore, da se uopšte i ne pomera sa polazne tačke.

Stare magijske tradicije uče građenju Jedinstva, zato se nemoj premišljati oko RHP ili LHP, već prigli zdušno NHP koji nije Staza u suštinskom određenju kao ove dve, niti znači odbacivanje i jedne i druge. "Staza bez Ruku" je ono što sam u jednom od mojih ranijih predavanja objašnjavao: Magijski sistem koji vodi poništenju sistema. Ili, gledaj na to ovako: Svako "busanje u prsa" u smislu "ja sam LHP" u svojoj kranjoj instanci je ipak RHP. Kako? Kada se na tom kvazi individualizmu stvaranja sopstvene Staze odrediš prema nekom sistemu ili sinkretizmu više sistema po nekim svojim "merilima" i bez ikakvih pravila i vodiča, ti ipak prihvataš određene autoritete, bilo sakupljanjem knjiga po knjižarama i bibliotekama, bilo jurnjavom po virtuelnom svetu interneta. Sve to je već neko napisao, rekao ili uoblčičio u sistem. Birajući to ti prihvataš vođstvo tog autoriteta ili više njih. I slediš sistem. Dakle to je sledbeništvo, suštinski RHP. I obrnuto je slično, a u krajnjoj instanci isto. Prihvatanjem nekog sistema klasičnog hermetizma ili učenja bilo koje vrste sa vođstvom kažeš: "ja sam RHP". Imam svog učitelja i on će me odvesti na pravu Stazu kad ću biti sposoban da se samostalno otisnem u "nepregledna prostranstva Spoznaje". Dakle, suštinski je to na kraju opet LHP. Pa šta je onda bolje, ispravnije? Ni jedno ni drugo, jer su obe Staze neizvesne. Neizvesnost LHP-a se ogleda u tome što se kaže da sam odabiraš šta želiš da radiš i budeš, i sam, dobrovoljno, "plaćaš" cenu za takav izbor. A šta ako si pogrešio, a cenu moraš da "platiš"? S druge strane RHP je isto tako neizvestan. Nema garancije da je baš taj put ispravan. Dobro se zna da je svaki organizovan sistem sredstvo za "nešto drugo", o tome neću ni da govorim. Tu je odgovor za neuspeh uvek isti: "nisi se dovboljno trudio da uspeš". A da li si dobio sve da bi mogao da uspeš? I opet na kraju "plaćaš" cenu.

Pa dobro onda, gde je rešenje ove dileme. U Jedinstvu koje ja nazivam NHP. Dobro razmisli i pogledaj na bilo kojeg poznatog adepta, i kakav je bio njegov put. Razumećeš. I ovo znaj. Spoznaja nije moguća izvan RHP-a, niti bez LHP-a. Kako ovo pomiriti? Jednostavno. Bez učitelja ili vodiča nije moguće nikamo stići. A učitelj može biti samo samo onaj ko će te naučiti kako da sam dođeš do spoznaje i izgradiš sopstvenu Stazu. I to je sve. I pored svih napisanih knjiga i nebrojenih internet prezentacija sa raznim uputstvima i opisima tehnika i rezultata koji se očekuju nigde još napisano nije kako neuk kroz samonauk da postane "bauk". Niko još nije postao mag niti adept izvan "linije učeničkog nasleđa". Naravno, smislili su zapadnjaci i drugi termin za to što se u sikretističkim učenjima zapada nudi - "magika". I zaista "magičar" možda i postaneš, ali mag - to je malo verovatno. Ima i takvih "sistema" na Zapadu koji "garantuju" da ćeš postati adept, ali samo ako se potrudiš. Uvek ima neko "ali". U magiji ne postoji "ali". Ili jeste, ili nije. I baš zbog toga nijedan mag, nijedan adept nikada nije "platio" cenu, već je samo blagodat beskrajnu stekao. To je Moć.

I neka ovo bude dovoljno o tome Levo-Desno. O ostalim pitanjima ću kratko. Moj učenik se ne postaje. Mi se međusobno "odaberemo". Pa kad se obostrano "odaberemo", zajedno Stazom koračamo. Moji učenici borave "gde ko hoće". Granica u godinama ne postoji za učenje. Za praktični preinicijacijski magijski rad uslov je fizička i polna zrelost (okvirno posle šesnaeste godine), što je i uslov za samoinicijacijski rad. Za inicijacijski magijski rad je potrebna umna zrelost (okvirno oko 21. godine), a prelazak Bezdana uspešno se može izvesti tek sa duhovnom zrelošću (okvirno oko 28.-29. godine, odnosno nakon prvog Saturnovog povratka na natalnu poziciju). Instant magija ne postoji, i ko ti ponudi znanje, prosvetljenje i moć "na brzaka" nećeš dobiti ništa mnogo, pre ćeš mnogo izgubiti, a možda i sve, što nije redak slučaj. Koga sve učim, to sam već odgovorio kroz ono kad se međusobno "odaberemo". Pravila ne postoje. Mi smo svi individue i međusobno se umnogome razlikujemo. Ono što je za jednog dobro, za drugog može biti loše, pa čak i pogubno. Pristup svakome je posve drugačiji. Ovde postoje samo tri "magične" reči: Hteti, Smeti i Istrajati. Potom se one svode na jednu Reč Moći - Volja. Naš je život kao iskra. Učitelj će je rasplamsati, a nakon toga Svetlost buktinje svako sam održava u Beskraju Tame. Tako je uvek bilo, i tako će uvek biti. Ja sam uz svog učitelja proveo punih petnaest godina, s manjim ili većim pauzama, jer su one ontološki neophodne. Jednom sam čak svojevoljno pauzu hteo u egoističnom zanosu i za malo da "platim" cenu. Učitelj me je pustio, a kola krenula nizbrdo iako ja bejah ubeđen da ka vrhu grabim. Tada me on, kao grom ošinu sa astralne ravni i ugledah u trenu da Bezdan nema ni visinu ni nizinu. Bezdan je dubina čak i kad plitko gaziš! Neću reći da kroz život nisam iskusio svakakve "probleme". Slagao bih. Ali mogu da kažem da je svaka "stanca" izrasla u blagodat.

Magija je moć dodira protežne i neprotežne beskonačnosti u trenutnom. Tada možeš da vidiš ono što prolazi a još nije prošlo i ono što dolazi a još nije došlo. U tom "bljsku" postaješ Jedno sa Univerzumom. Neki "To" nazivaju "prosvetljenje" ali to je štura reč. Šta je "To"? Raznim imenima su "To" nazivali, ali nijedno ime "To" ne može opisti. Opet, svako ime jeste "To", jer da nije tako "To" ne bi bilo "To". Ovo sad na kraju liči na "Dao De Đing". Ako, i treba da liči...

Veliki pozdrav!

Ia Alal!

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 04:32