Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Odgovor 24

 

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Kon Don

Razgovori s povodom

 

 

Odgovor dvadeset ćetvrti

Samoinicijacija i inicijacija

Čime to mora da čovjek bude obdaren da bi bio Adept?

20.09.2012

 

M.M.

Jedna mnogo bitna stvar me zanima. U pitanju je stranica koja je posvećena Gospodaru Svjetlosti (RADOST SOTONE-LUCIFERA). Sviđa mi se nauka koja je data tamo, pa me lično zanima da li je pametno da se uradi posvećenje LUCIFERU, kako bi imali mnoge otvorene puteve, i kako bi mogli lakše da stupimo sa Njegovim Demonima u kontakt, i kako bi nam tek tad On podario svoju visoku mudrost. Oni smatraju da drugačije ne želi i da On, kao i Njegovi Demoni mrze krugove i naredbe i da se sa njima može ostvariti jedan lijep i ljudski odnos. Ja još nisam spreman za spiritualne poteze, ali me posveta zanima. Nije li to isto kao i PAKT sa SOTONOM-luciferom, tačnije Crnim Jarcem sa hiljadu mladih sledbenika, jer vaše učenje mi odzvanja u glavi (NE POTPISUJ NIŠTA).

Posveta glasi - Trebaće ti: 1 ili više crnih, plavih ili crvenih sveća (koliko god želiš), sterilizovana igla ili žilet, parče čistog papira, dovoljno velikog da napišeš molitvu, suvo pero kojim ćeš da potpišeš svoje ime krvlju (umoči vrh pera u svoju krv).

Napiši sledeću molitvu: Pred svemoćnim i neopisivim Bogom Satan/Luciferom i u prisustvu svih Demona Pakla, koji su Istiniti i Originalni bogovi, Ja (napiši svoje puno ime) se odričem svakih i svih prošlih vernosti. Odričem se lažnog Jevrejsko/Hrišćanskog boga Jehove, odričem se njegovog podlog i bezvrednog sina Isusa Hrista, odričem se njegovog prljavog, odvratnog i trulog svetog duha. Proglašavam Satanu/Lucifera kao mog i jedinog Boga. Obećavam da ga priznajem i poštujem u svim stvarima, bez rezervisanosti, bez želje za uzvraćanjem ičeg, bez njegove mnogostruke pomoći u uspešnom dovršenju mojih nastojanja.

Važno je okupati se pre svakog rituala koji izvodiš, ovo se čini iz poštovanja. Kada si spreman, možeš da upališ sveću. Uzmi iglu, ubodi levi kažiprst, iscedi malo krvi.

Potpiši svoje ime krvlju. Iščitaj molitvu naglas ili u sebi. Savij papir i zapali ga u plamenu sveće. Mnogi od nas su ostali u meditaciji dok se sveća nije ugasila sama. Na kraju rituala, zatvori sa rečima “neka tako bude”. I uzvikni “Slava Satani!”

VAS SLUŠAM. HVALA...

 

V.R.

Kad pričam sa vama i gledam sajt vaš, na trenutak se vratim u drevno vreme izgubljenih civilizacija. Možda zvučim kao samodivljenje, ali gledanje u vatru, šetanje prirodom, posjećivanje napuštenih mjesta - zar nema ljepšeg osjećaja. Magija dolazi vremenom i radom. Vi nemate ego, pa neshvaćate vrijednost koju za mene imate. Rijetko ko želi svom voljom pomoći izgubljenima. I hvala što imate kapljice vjere. Jer bolje jedan pametni nego milion glupih. Jedno me interesuje kad imate vemena odgovorite ako imate želje. Čime to mora da čovjek bude obdaren da bi bio Adept? Šta to magavan ne smije nikad zaboravit?

 

P.S.

Aleksandre hteo bih te nešto upitati koja je to univerzalna težnja svih pravih magova. Je li to potpuno prosvetljenje, potpuna spoznaja, izgradnja velikog dela..? A i ovo bih te upitao da li mi na putu ka magijskoj spoznaji mogu pomoći Smaragdne Tablice, mislim da li se tajne u njima zapisane mogu razotkriti u potpunom smislu i postići sve ono o čemu veliki Tot govori?

 

S namerom sam spojio ova tri izdvojena pitanja, a bilo je tu još nekoliko pitanja koja, čini mi se, kače istu temu, te da bi odgovor bio posve razumljiv, združeno ću ovim jednim odgovoriti na postavljena pitanja.

Hajde da razmislimo o tome kakava je razlika između ovog, gore postavljenog, zaveta (posvećenja) Satani i krštenja u crkvi gde se takođe upućuju molitve trojednom Bogu slične sadržine, mada preko sveštenika. Kolika je istovetnost samog rituala vidi se i iz ovoga što sledi:

- Satanista kaže: "Odričem se lažnog Jevrejsko/Hrišćanskog boga Jehove, odričem se njegovog podlog i bezvrednog sina Isusa Hrista, odričem se njegovog prljavog, odvratnog i trulog svetog duha."
- Na krštenju u crkvi sveštenik pita novopridošlog tri puta "Odričeš li se Satane", na šta ovaj, takođe tri puta, odgovara: "Odričem se".
Satanista kaže: "Proglašavam Satanu/Lucifera kao mog i jedinog Boga. Obećavam da ga priznajem i poštujem u svim stvarima, bez rezervisanosti, bez želje za uzvraćanjem ičeg, bez njegove mnogostruke pomoći u uspešnom dovršenju mojih nastojanja."
- Kandidat na krštenju ponavlja za sveštenikom: "Verujem u jednog Boga, Oca Svedržitelja, Tvorca neba i zemlje i svega vidljivog i nevidljivog. I u jednog Gospoda Isusa Hrista, Sina Božjeg, Jedinorodnog, od Oca rođenog pre svih vekova; Svetlost od Svetlosti, Boga istinitog od Boga istinitog, rođenog, ne stvorenog, jednosušnog sa Ocem, kroz koga je sve postalo... I u Duha Svetog, Gospoda , životvornog, Koji od oca ishodi, Koji se sa Ocem i Sinom zajedno poštuje i zajedno slavi, Koji je govorio kroz proroke."
- Satanista kaže: "Pred svemoćnim i neopisivim Bogom Satan/Luciferom i u prisustvu svih Demona Pakla, koji su Istiniti i Originalni bogovi, Ja (ime) se odričem svakih i svih prošlih vernosti."
- Kandidat na krštenju ponavlja za sveštenikom: "Odričem se svog dosadašnjeg života" i potom se okreće, pljune na zemlju i zgazi na pljuvačku desnom nogom, čime potrvrđuje gore rečeno.
- Satanista svojom krvlju potpisuje zavet, dok kandidatu na krštenju sveštenik odseca tri mala pramena kose i zapečaćuje ih u posvećenom vosku, što je u energetskom smislu isto kao da je i krv u pitanju.

Očito je da ovde nema nikakve razlike u onom magijskom i suštinskom smislu. Ista je to stvar samo različitog usmerenja. I obe varijante su izraz pokloništva, pripadanja i samopodređivanja, što je zapravo krajnji izraz religijske svesti čoveka. Ni jedno ni drugo nisu Sveta Magija iako koriste magijski ritual u osnovi. Ni jedno ni drugo nisu izraz oslobođenja duše, već njenog dobrovoljnog samoorobljavanja. Ovde, u vrednosnom smislu, nema ničega osim čistog antagonizma između hrišćanstva i satanizma.

Dalje, ono što je važno postaviti ovde kao pitanje, jeste poništavanje starih zaveta. Iz iskustva znam da na ovo gotovo niko ne obraća pažnju. Mnogi su mišljenja da ako izgovori ili napiše "odričem se svih prošlih vernosti i zaveta" da je time sve završio. Ali, ja vam kažem da to nije baš tako. Kad bi se sve tako olako rečima završavalo, zašto je onda potrebno zapečatiti zavet delom svojeg tela, u crkvi je to pramen kose zapečaćen u vosku, a u satanizmu je običaj potpisivanja zaveta krvlju? Da li je uopšte bilo ko svestan moći i snage samog "pečata"? On je dakako veći izraz moći od svake izgovorene reči. U njemu je zažeta sva snaga i moć izvedenog rituala. Na ovo se ne obraća pažnja i šta ostaje kao rezultat? Za čoveka ostaje vezana i jedna i druga energija. To što se neko mentalno odrekao jedne energije ne znači da je ona i time poništena. Zapravo ona se ne može poništiti, ali se može i mora transformisati kroz Obred Raskivanja. O ovom obredu neću govoriti jer nije dozvoljeno javno prenosti "Tajnu Raskivanja", jer bi ona mogla biti zloupotrebljena u tom smislu da bi neko zlonameran mogao ovaj obred vršiti "u nečije ime" i u tajnosti njime izdejstvovao poništenje nečijeg zaveta ili zaštite koju nosi. U ovom smislu ću napomenuti i jednu činjenicu. U crkvi je praksa da se obred krštenja odraslih vrši uz još neke dodatne obredne radnje koje se upravo odnose na preobražaj svih predhodnih dela ili zaveta datih pre krštenja. Naravno da to nije potrebno kad je u pitanju krštenje novorođenčeta. Jasno se tu vidi da je mladi satanizam, proistekao iz antagonističkog oportunizma hrišćanstvu, još uvek malo dete u poređenju sa snagom na kojoj je izgrađena crkva, pa i društvo u celini. Malo je onih koji su u stanju da kroz dubinsko sagledavanje prodru u suštinu stvari. No, plitkost i površnost inače su karakteristike zapadnjačkog prostog čovečijeg uma koji u egoističnom zanosu misli kako on može sve što mu se prohte i onako kako mu se prohte. Može naravno, da čini što mu je volja, ali to je samo iluzorna zaslepljenost ega. Uistinu, tu se samo jedno ropstvo zamenjuje drugim, a istinsko oslobođenje sopstva ostaje i dalje zasenjeno izvitoperenim egom. Sve što ti samozvani i samoproklamovani "osvešćeni" čine, čine to na mentalnom nivou, koji je, uzgred rečeno uz grubi materijalni, najniži nivo postojanja. Zbog toga i postoji odsustvo svake moći. Zar nije tako? Nešto ne bih rekao da ima toliko moćnih magova, jer da ih ima, bio bi ovaj svet zaista drugačiji. Ono čega ima to su samo umišljeni umovi, jedni orobljeni tradicijom i religijom i drugi od ovog navodno samooslobođeni, a svi zajedno udavljeni u iluziji mentalne slobode.

Ovde sam pomenuo samo hrišćanstvo i satanizam, ali isto je i u svim drugim religijama i posvećeničkim učenjima. Naravno da ima i onih koji na "raskivanje" obraćaju pažnju i u svojim učenjima najpre pristupaju ovome, a tek kasnije posvećenju. Ali ko još u ovom modernom svetu o tome razmišlja? Ko još uopšte ima sposobnost dubokog promišljanja? Većina se uglavnom zaleti i u tom egoističnom poletu zamišlja kako čini pravu stvar, a ne vidi kako još dublje zakopava svoje sopstvo. Ne retko je da to ljudi čine i više puta, pa čak i istovremeno posvećenje u različite sisteme, verujući da će time biti bliže otkrivanju tajni i spoznaji. Kada razgovaram sa ljudima, ja obično pitam: "A odakle tebi to saznanje?" Kažu ljudi: "Pročitao sam ovde", ili: "Pročitao sam onde." Ili kažu: "Rekao mi je onaj..." Ili: "Čuo sam da je ovo..." I šta ja tu imam uopšte dalje da pričan sa nekim ko dozvoljava da spoljašnji svet oblikuje njegov unutrašnji svet. Tu se priča završava i sagovornika uvek ostavljam u njegovim zabludama i egotripovima iluzornog uma. Sa takvima nema razgovora.

Ovo je najvažnia stvar koju sam naučio: "Sve dok dopustaš da spoljašnji svet oblikuje tvoj unutrašnji svet, nećeš doći do spoznaje". Šta ovo znači? Kako to spoljašnji svet oblikuje unutrašnji? Mislim da sam na ova pitanja više puta davao odgovore u mnogim mojim tekstovima i predavanjima, i čini mi se da se konstantno mnogi vrte u krug ponavljajući jedno isto pitanje samo na različite načine formulisano. Ljudski je um prijemčiv i lako povodljiv naročito za senzacionalizmom. Neprestano bombardovanje sa svih strana raznim otkrićima, saznanjima, rešenim tajnama i misterijama, nebrojenim metodama za postizanje svega i svačega, dovelo je do odsustva kriterijuma za stvaranje vrednosnog sistema. Zar se niko nije nikada zapitao zašto ima toliko napisanih knjiga koje razmatraju jednu te istu stvar, zašto ima toliko različitih odgovora na isto pitanje i pri tom svi tvrde da donose istinu? I u ovo moderno doba gde je internet izgleda postao "sve i svja" sa višemilionskim brojem raznoraznih virtuelnih stranica navodni istinski odgovori se množe poput pečurki posle kiše. I niko se opet ne zapta zašto postoji toliko odgovora na jedno te isto pitanje? Naravno da ima i mnogo pitanja, ali izgleda da na svako postoji "hiljadu i jedan" odgovor. Zašto? Upravo zbog gore pomenute prijemčivosti ljudskog uma i njegove povodljivosti za spoljašnjim impulsima. Upravo zbog toga da se ne pronađe odgovor na pitanje. Već sam to pominjao ranije. U staro doba devedeset odsto ljudi je bilo nepismeno i njima je bilo lako manipulisati serviranjem informacija i njihovim doziranjem. Danas imamo devedeset odsto "pismenih" kojima je još lakše manipulisati upravo serviranjem mnoštva informacija gde se čovek u toj prezatrpanosti jednostavno izgubi bez ikakve sposobnosti i kriterijuma da razazna vrednost. I situacija je posve ista kao što je i bila. To što većina ume da čita i piše ne znači i da je stvarno pismena. Formalna pismenost većine služi isključivo za manipulaciju. Sva istraživanja potvrđuju da je više od šezdeset i pet odsto ljudi na planeti i dalje funkcionalno nepismeno, a razlog za to je upravo prijemčivost koju spomenuh. Ponekad mi se čini kao da ljudi u svojim glavama imaju neku ljepljivu masu umesto mozga, pa se tako lepe za servirane informacije ko muve, da ne kažem na šta. A onda kad nakon izvesnog vremena taj lepak popusti i u um dopre neka nova informacija onda najdenput čovek u sebi usklikne: "Bio sam u zabludi, sad sam otkrio istinu"- do sledeće prilike i sledeće informacije... I tako kroz čitav život.

Budite malo iskreni prema sebi pa sagledajte koliko ste puta bili ubeđeni u nešto govoreći da je to prava stvar i da ste pronašli odgovor, da bi se posle izvesnog vremena i nekog novog saznanja "prestrojili" odbacivši staro mišljenje i "prigrlivši" to novo saznanje kao sada "pravu stvar". Ja sam sebe mnogo puta uhvatio u takvoj situaciji, dok na kraju nisam shvatio da su to tek nekoliko različitih odgovora među onih "hiljadu i jedan", i dok nisam svatio da je za proživljavanje hiljadu i jednog odgovora potreban hiljadu i jedan život. Jeste da je život čoveka samo trenutak istrgnut iz večnosti i da se večnost ne može potrošiti, ipak je svaki oblik spoljašnje spoznaje gubljenje vremena. No. nije to gubljenje vremena u njegovom funkcionalnom smislu. Učenje i uvećanje znanja jeste potrebno, ali ako se sve svede na izučavanje i isprobavanje, te razumsko poimanje šta je bolje ili vrednije, nikamo se neće stići. I u tom smislu je to izgubljeno vreme.

Nema univerzalne težnje. Stvari koje se navode kao potpuno prosvetljenje, potpuna spoznaja, veliko delo i slično, su samo simbolički izražane apstrakcije. Mag živi život po principima magijske spoznaje i u skladu sa Univetrzalnim Zakonima. Težnje i ciljevi su različiti onoliko koliko smo i svi mi različiti. Magija nije religija pa da ima jedan ili nekoliko univerzalnih ciljeva. Magijski se život sastoji iz mnoštva malih ciljeva koji se postižu i realizuju, a te univerzalne kategorije kao prosvetljenje, spoznaja i slično, postižu se upravo kroz ove male ciljeve. Potpuna ili apsolutna spoznaja ne postoji, niti postoji konačno delo. Sve što je apsolutno i konačno znači da je došlo do svog kraja i ispunjenja. Iza toga jedino može da sledi nepostojanje. A kako život nije nepostojanje već večno kretanje, to znači da ne postoji ništa apsolutno i konačno. Čak ni Bogovi nisu apsolutna i konačna bića. I oni neprestano uzrastaju u svojoj moći...

Paradoksi na koje se nailazi tokom učenja i saznavanja postoje sve dok se na svet gleda kao na spoljašnjost. Tek kada se kroz unutrašnje biće gleda na svet oko sebe i na sve svetove koji nas okružuju i paralelno postoje, tada paradoksi nestaju i tada se otkrivaju tajne. Tako se jedino dolazi do spoznaje. Paradigme postoje samo da bi postojala pometnja i da bi ljudi ostali u zabludi te tako i daleko od spoznaje. Uzmimo primer: negde ćete čuti da Satana ili koje god mu ime dali, predvodi Demone i da Jahve gospodari Anđelima. Tu je i svakovrsna hijerahija uspostavljena, međutim niti Satana predvodi Demone, niti Jahve predvodi Anđele. Hijerarhija Onostranog sveta se ne može posmatrati kroz prizmu našeg pojavnog sveta i titularisanja. Ona je posve drugačija. Svi entiteti su samostalna bića i rukovode se jedino Univerzalnim Zakonima, a hijerarhija koja se izvodi ljudska je tvorevina nastala kao sistemsko poimanje njihovih pojedinačnih nadležnosti, njihovih moći i znanja kojima vladaju. Tako da ako se s prijemčivošću pristupa tumačenju onoga što razne paradigme tvrde da je tako, uvek će se biti u nedoumicama i paradoksima koji se teško mogu razmeti. Sve treba proučavati, ali ničemu ne treba pristupati. To je tajna magijske spoznaje. I uvek se pristupa s promišljanjem kroz sebe. Svako se delo iščitava kroz kontemplativnu meditaciju. To je druga važna stvar spoznaje, jer istina nigde nije zapisana, ni u jednom spisu niti u knjigama. Sve su to uglavnom alegorije koje treba da podstaknu na spoznaju promišljanjem. Većina napisanih knjiga je samo plod mentalnih opservacija i ništa više. Spoznaja dolazi uvek iznutra, nikada spolja. I baš ono što zovemo unutrašnjim glasom, taj unutrašnji glas koji povremeno čujemo, njega treba da slušamo, i nikad ga ne smemo odbaciti. Ali taj glas nije glas razuma koji razmatra stečene činjenice, analizira ih, upoređuje i vrednuje kroz klasifikacije, taj glas je glas intuicije, glas direktnog uvida kroz opštenje Sopstva sa Univerzumom. Tako se dolazi do spoznaje. Tako se otkrivaju tajne i razumevanju misterije i alegorije. Tako se postaje Adept.

Nikakva paradigmična inicijacija i zavet nisu potrebni da bi se došlo do istinske spoznaje. Sve inicijacije su samo tvorba paradigmi koje teže da se institucionalizuju ili su se već institucionalizovale. Tvrdnja kako tamo neko društvo krije izvesne tajne koje će se otkriti samo posvećenicima, elementarna je glupost. Mag koji je uspeo da kroz svoje iskonsko sopstvo ostvari kontakt sa Univerzumom i time kontakt sa svakim bićem Univeruma bez obzira na njegovu moć i nadležnost, takav je stekao i sposobnost da otkije svaku tajnu i primi svako znanje. Zavetovanje bilo kojem biću ili entitetu bez obzira na njegov rang ili rangiranje koje sam čovek proizvodi u svojoj svesti, je akt vezivanja. To skoro sva bića vole, pa i vi bi isto tako voleli da za sebe vežete mnoštvo onih koji će da vas vole i obožavaju, i da ne nabrajam šta sve još. Kad čujete ili pročitate negde da entiteti, koji god to bili, zahtevaju potpisivanje Zaveta i da samo na taj način oni daju svoju mudrost, znanje i moć, znajte da je ovo laž i da je to samo tvorba paradigme koja teži da obezbedi svoj institucionalni život. Tačno je i da mnogi entiteti to traže od ljudi, ali to nisu zahtevi niti uslovljavljavanje, već iskušavanje sopstva. Entitet, ma ko on bio, prvenstveno želi da zna s kim ima posla, ko je i kakav je čovek koji se obraća, koji priziva. Ako je to poklonički odnos, svaki entitet će se s nipodaštavanjem odnositi prema čoveku. Ako ko sebe smatra nedostojnim i nemoćnim pred bilo kojom bestelesnom silom, takav je sebe već ograničio. Stoga jasno stoji moje upozorenje, nikakv sporazum, ugovor ili zavet, s bilo kojim entitetom ne treba praviti. Svaki preuzeti zavet je priznavanje podređenosti. Vezivanje, kao što rekoh, koje predstavlja samoorobljavanje, a time i onemogućavanje usavršavanja i uzdizanja. Samo onaj mag koji pred biće neko stane nevezan bilo kojim zavetom ima status slobodnog i samostalnog bića u uzrastanju i samo su takvom svi putevi otvoreni. Samo takav stiće božanstveno dostojanstvo i može stati pred svako biće i od svakog zatražiti sve ono što duša njegova ište. I ne samo što može zatražiti, takav uvek i dobija ono što traži. E sad, to koliko smo svi mi različiti u svojim stremljenjima i ciljevima kojima težimo, toliko su različita i razumevanja ovog pitanja. Ako ko sebe doživljava u podređenom položaju u odnosu na neki entitet, onda je to njegov izbor i njegovo pravo. Stoga ja razumem i prihvatam kao lični izbor svakog ko se odluči na bilo koji vid inicijacija i posvećenja. To je neotuđivo pravo. Ali znajte ovo: Logos je uvek Logos, kako god shvatili i tumačili ovaj starogrčki termin. Stoga, izgovorena i zapečaćena Reč uvek ostaje Reč. Delo uvek ostaje izvršeno Delo. Ili, što bi naš narod rekao: "Posle jebanja nema kajanja."

Jedini istinski Zavet ili inicijacija jeste prvo i veliko samoposvećenje kojim se mag zavetuje samom sebi pred Univerzumom i predstavlja sebe imenom i pečatom svim ravnima postojanja i svim bićima Univerzuma. To je jedini Zavet koji se preuzima i koji se kao takav kroz ritual samoinicijacije unosi u Eter i koji kroz ritual postaje eterični zapis (eterični kod) u Univerzumu koji će svaki entitet prepoznati. Sam ritual je trojedan. Zapravo sastoji se iz tri nivoa samoinicijacije od kojih je svaki ponaosob inicijacija sama za sebe. Ta tri nivoa inicijacije kroz koje se izražava volja aspiranta predstavljaju preuzimanje Magijskog Zaveta.

Budući da je svaki Zavet neopoziv, on mora biti dobro razmotren. Zato je bolje ne preuzimati bilo koji zavet unapred, jer sa porastom razumevanja, može se doći do spoznaje da se preuzeti manji zavet ne može usaglasiti sa većim. To će se gotovo sigurno dogoditi, i zato se mora zapamtiti da je dilema ovakve vrste najgora u kojoj se mag može naći, budući da je suština Volje u njenom sažimanju u jednu tačku (skupna tačka sopstva). Druga važna stvar u razmatranju Magijskog Zaveta sastoji se u njegovoj pravilnoj pripremi. On se mora preuzeti za jasno određenu i potpuno shvaćenu svrhu i nikada se ne sme dozvoliti da se izađe izvan toga. Prva inicijacija, samoinicijacija, je prva, najveća i najsvetija žrtva. Zbog toga ne treba pristupati ovom Zavetu olako. Zbog toga je i ustanovljena Preinicijacijska Magija. Ono što je za jednog čoveka hrana, za drugog je otrov. Ova izreka se može primeniti i na magijski život. Ono što je za jednog dobro, za drugog čoveka može biti zlo. Zbog toga je važno da se kroz Preinicijacijsku magiju preuzimaju, takozvani "mali zaveti" koji mogu da budu veoma korisni za čoveka koji nije još uvek sposoban da mudro koristi ono što mu život pruža. Tek kad ovlada svim segmentima Preinicijacijske Magije može se upustiti u pripremu za ulazak u Sveto Kraljevstvo Magije kroz Sveti čin Samoposvećenja. Dotle, aspirant će samo težiti da dosegne Kraljevstvo, upisujući u svoj prvi Magijski Dnevnik svaki korak, svaku radnju i obred koji čini kroz savladavanje i primenu u životu magijskih postulata.

Ne postoji moć, koja se ne može staviti u službu Magijske Volje. Svaki je ritual svojevrsno samoiskušavanje pred Univerzumom koje predstavlja mogućnost da ta moć kojoj se teži počne da se ceni zbog same moći, što bi bilo uvredljivo, a ne zbog mogućnosti da se spozna istinska Priroda Stvarnosti, što je jedino ispravno. Kroz Preinicijacijsku Magiju, aspirant se samoodređuje i priprema za izvršenje Velikog Dela. I tek kad je potpuno siguran da je spreman da konačno preuzme svoj Prvi Zavet kroz Samoinicijaciju, tada pristupa pripremama za ovaj Veliki i Sveti čin.

Druga inicijacija, odnosno drugi viši nivo samoinicijacije koji dolazi kasnije, se smatra paradoksalnim Zavetom, jer podrazumeva najšire posvećenje u sticanje znanja i veština. Ova Druga inicijacija je Zavet Svete Poslušnosti. Ovo je posvećenje u Magijski sistem (paradigmu) jer on, ne samo što vodi do savršene slobode, već predstavlja i obuku za ono Samopredavanje koje je krajnje ishodište Treće Inicijacije. Ovo jeste svojevrstan paradoks jer se odnosi na ulazak u pradigmu iz koje treba da se izađe. Velika vrednost Druge inicijacije je u tome što nikada ne gubi stečeni sjaj spoznaje upravo iz tog razloga što se u nju ulazi nakon Preinicijacijske Magije, koja otvara vrata spoznaje. Ukoliko učitelj, pred kojim se polaže Zavet, zna svoj posao, on će brzo otkriti sve ono što njegovom učeniku ne odgovara, i naviknuće ga baš na to. Neposlušnost unutar same paradigme koja se na početku javlja predstavlja unutrašnji sukob dve volje u učeniku. Stoga ova druga inicijacija treba omogući prevazilaženje tog unutrašnjeg sukoba koji nije ništa drugo do ego. Volja izražena u Drugom Zavetu, treba da bude povezana sa najvišom Voljom preko činjenice da je preuzeta u nameri da se otkrije ta najviša Volja, i da se izbori s prolaznom voljom koja se zasniva samo na prolaznim razmišljanjima. Stoga učitelj mora da nastoji da nežno i nepokolebljivo podstiče svog učenika, malo po malo, sve dok poslušnost ne počne bezpogovorno da sledi naređenje, bez obzira o kakvoj se vrsti naređenja radi. Lično se ovde "zaboravlja". Tako se prevazilazi i ponitava ego, odnosno, dovodi u podređeno stanje sopstvu. Suština Druge inicijacije je pokoravanje ega, kako bi Sopstvo bilo u mogućnosti da primi balgodat Spoznaje i realizuje sticanje svih veština i sposobnosti. Ovo je dug put koji se ne bez razloga naziva iskušeništvom.

Tek na kraju ovog naukovanja aspirant zaista pristupa istinskom određenju Sopstva. Tada prestaje da postoji svaka paradigma i on pristupa poslednjoj, Trećoj Velikoj Inicijaciji kroz koju staje licem pred Bogove. Tek tada i samo po Blagodati Najvišeg Promisla, aspirant postaje mag. Njegov život tad postaje paradigma za sebe, a on kroz Oboženje postaje Adept sam po sebi.

Tačno uputstvo kako se postaje adept ne postoji, jer kada bi postojao odgovor na pitanje kako se postaje adept onda bi se adepti toliko namnožili da bi se sretali svuda redom i na svakom koraku. Neki se rađaju kao adepti i to su svakako avatari. Neki to postaju u samo jednom trenu duhovnog buđenja i prosvetljenja i to su svakako oni odabrani po Božanskom Promislu. Oni koji se osmele da kroče na Stazu Spoznaje, adeptom će postati dugotrajnim i stalnim radom na sebi za sebe i kroz sebe za svet oko sebe. I ovo poslednje je to što magavan nikada ne sme da zaboravi, ni u jednom trenu, šta god da radi i kakav god život da živi.

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 03:43