Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Odgovor 26

 

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Kon Don

Razgovori s povodom

 

 

Odgovor dvadeset šesti

Žena - Majka - Boginja

Gledajući na sve oko sebe izgubila sam sebe, ja to znam, ali ne znam kako da to promenim?

25.10.2012

 

O.S.

Alexa, potrebna mi je pomoć!
Znam da me ne poznajete, ali Vas molim ako imate vremena pomozite mi!
Da li zbog numerološke jedinice, ili zbog Merkura, ili crne magije, ja ne znam šta je. Da sam izgubljena jesam, ali bojim se da se ne pogubim još više.

Uh, odakle da počnem, a da ne odem preširoko? (xxxxxxxx - delovi teksta koji nedostaju odnose se na lične podatke).

...udala se 2000 i preselila pravo kod tadašnjeg dečka, a sadašnjeg muža. Nismo se puno zabavljali i već sam se udala. Što bi stari rekli: Sećam se kao kroz maglu. Bila sam ošamućena... Posle tri godine braka rodila sam ćerku... A, onda se moj život počeo menjati. Suprug, (xxx) je počeo sve više i više da izlazi sam, da se opija, da jurca za slobodnim devojkama. I tako je počelo kolo da se kotrlja unazad. Naravno da sam primećivala promene, mislim tako su bile očigledne... snovi, grozna svakodnevnica... Ali, htela sam da za svoje dete budem dobrovoljna žrtva, i polako sam zaboravljala problem... Rodila sam drugo dete, koje je umrlo (xxxxxxxx) Išla sam u Crkvu i razgovarala sa jednim popom i nekako sam prihvatila to, ali crv sumnje me i dalje izjeda... Moj muž je pod "stresom" opet počeo da izlazi, da traži sebi zabavu... Opet sam počela da sanjam, i naravno počela da opet sumnjam. Ovog puta se primio na devojku preko fejsa... Da bih prebrodila svoju krizu svesno sam želela jos jedno dete. Tako sam rodila sina. Muž je promenio ekipu, ali i dalje je sam izlazio. Retko kad, skoro pa nikad se nije prošetao sa nama, ili sta god... Kad god sam mu prebacila za ponašanje, ili šta po mom mišljenju nije u redu, uvek bi negirao i branio sebe... Pre dve nedelje sam na njegovom laptopu otkrila poruke: (xxxxxxxx). Naravno da sam digla dreku.

Vidite, sve više i više osećam da sam u nekom krugu iz koga ne mogu (ne znam) kako da se iščupam. Živim sa njegovim matorcima (on je jedinac) u istoj kući. Ne osećam se lepo u ovoj kući, i kad sam sama osećam se kao da nisam. Osećam se tako poniženom, plačem, ne slušam muziku... Zaista bih volela da znam da li će biti sve ok sa mnom i sa decom ako se razvedem. Njegova mama se pravi, što bi rekli 'azgan', brani ga rečima "ja ništa nisam videla". Moji roditelji, pa mama me podržava, s tim da pričekam malo, da se zaposlim (misli da ću se zaposliti negde u xxx), a tata brani mog muža jer su ista sorta. Inače roditelji moji zive u (xxx)... Ima u ovoj priči još svašta nešto ...

Mislim da sam da sam dete zemlje, skromna osoba, svesna života, ali isto tako zaključana za bilo šta u životu. Gledajući na sve oko sebe izgubila sam sebe, ja to znam, ali ne znam kako da to promenim. Želim da verujem da nisam pogrešila što sam se baš Vama obratila. Otvarajući Vaš portal, s vremena na vreme, stekla sam pozitivan utisak o Vama.

Trenutno ne znam kako bih mogla da Vam se odužim, ali možda ću nekad moći.

Pozdrav!

 

Vidiš, ovako... biti skromna osoba jeste vrlina i to znači da se čovek može zadovoljiti trenutnim postignućima, no uvek se mora ići dalje, više i dublje u sve tajne života. Retko kad delim bilo kakve savete čak i kad ljudi traže, jer bi većina da uvek neko drugi nešto uradi za njih, a to je i posledica onog osećaja da su krivici za određena događanja uvek negde tamo. Situacija je uvek obrnuta, sve dolazi iznutra i sve stvaramo sami. Suština je u tome da sve moramo činiti sami pri čemu je uvek i na prvom mestu sopstveni interes, ma kako i u ma čemu on bio formulisan. U tom smislu uvek ide i odbacivanje svih remetilačkih faktora, bez obzira da li se radi o sredini, pojedincima ili nekoj vrsti delanja. Čovek uvek mora da radi na stvaranju uslova koji pogoduju njegovom životu te stremljenjima u istom. Jeste da ovo zvuči olako, no prilično je teško izvesti takvu svest u život svakodnevnih okolnosti. Prvi korak se mora jednom učiniti. Sve dok nema prvog koraka, neće biti ni sledećeg, niti bilo kojeg. Tako se čovek oseća ošamućenim i ostaje trajno vezan u tekućoj životnoj kolotečini, da ne kažem "vrzinom kolu". Nije to nikakav "začaran krug", već je više sopstveno ispoljavanje straha od promena, straha pred nepoznatim i neizvesnošću, i još gore, zna da bude pretvoren u strah od suočavanja sa onim što predstavlja život.

Nije bitno ni šta misle majka, otac, rodbina, prijatelji, saradnici na poslu, komšije ili bilo ko u bližem ili širem okruženju. Bitno je jedino ono što ti misliš i što ti želiš i uvek u skladu s tim i radiš na stvaranju životnih okolnosti koje omogućavaju da živiš svoj život. Ne mogu se svi koje znamo u to uklopiti, i ne treba, ali vezujuće sile kadkad su toliko jake da nismo u stanju da ih sečemo. Taj "rez" jednom se mora učiniti inače nema izlaska iz kruga. Sve dok drugi stvaraju krug u kojem čovek živi to nije njegov život, već nihov život u kojem je takav čovek samo sredstvo. Vidiš kako to izgleda u tvom životu. Tvoj muž živi svoj život i u tome ima podršku većine. I oni koji ga podržavaju i oni koji mu protivreče su samo sredstva koja mu omogućavaju da živi svoj život. Njemu ste sredstva i ti lično i deca, pa i te devojke za kojima jurca, i roditelji i okolina i prijatelji i redom svi. Moguće je da ni on nema neku jasnu predstavu života, ali svakako uspeva da nametne svoje trenutne ciljeve kao primarne i kojima se većina podvrgava, ma koliko se ko bunio i opirao tome. Opravdanje koje sama sebi nudiš kao samožrtvovanje zarad dobrobiti dece je tako uobičajeno, ali to uopšte nije opravdanje već zamena teza kojom, žene uglavnom, pokušavaju da zaobiđu stvarnost i da se suoče sa životom, odnosno da prebrode taj iskonski strah pred neizvesnošću promena koje bi trebalo da unesu u život. Tu nema mesta strahovima. Nema mesta samoupitnim razmišljanjima tipa - šta ću ja, kako ću, ne mogu, nisam u stanju, nemam, ne znam i slično. Sve te negacije ako se formulišu u umu čoveka one i učvršćuju postojeće stanje i iz dana u dan ga pogoršavaju. Staro je pravilo da čovek ne živi svoj život sve dok dopušta da spoljašnji svet upravlja njegovim unutrašnjim. Onog trena kada se osmeliš da živiš svoj unutašnji život, tada će stvari početi da se rešavaju u tvoju korist i tada će taj soljašnji svet početi da se oblikuje po tvojim merilima. To je čak i jedini način da najbolje moguće pomogneš i svojoj deci u odrastanju i pripremanju za život. Jer kako ćeš deci biti na korist ako sama sebi ne činiš ono što je dobro. Ne kaže se zalud - ko ne voli sebe, ne može ni druge voleti. Ako ne izgradiš sebe kao jaku i stabilnu ličnost koja gradi život svojom voljom, ne možeš ni sebi ni svojoj deci doneti mnogo dobrih stvari.

Pogledaj samo kako je to u svetu životinja. Možda nije prikladno poređenje, ali je to iskonska priroda koja je svuda ista. Kod čoveka je to samo svešću i razumom obojena radnja. Nema ni jedne vrste u kojoj ženka ne živi svoj život i kao takav ga udahnjuje u svoje potomstvo izvodeći ga na pravi put i uvodeči ga u život kao samostalne i sposobne jedinke da se suoči sa životom. Ponekad je to vrlo brutalno, ali nije li i život često takav? Čak i tada je to sa neizmernom ljubavlju i na opštu dobrobit. To što u svetu ljudi, muškarci ne vole i ne obožavaju svoje žene kao boginje, odraz je njihove slabosti i nesposobnosti da se i sami suoče sa životom, te tako nastoje da nametnu svoje viđenje nesavršene stvarnosti. Ali žena je ta koja donosi život i ona je ta koja kao Majka Zemlja udahnjuje život čitvom ustrojstvu sveta. Tako je među Bogovima, među svim entitetima, među svim živim vrstama. To je ono što svaka žena mora da shvati. Lično sam uvek tvrdio da su žene te koje treba da vladaju svetom, ali najpre moraju da ovladaju sopstvenim životom. Kada bi žena bila na svom mestu, poput Kirke ili Medeje, obožavana i slavljna kao Venera, Afrodita, Ištar ili Izida, ovaj bi svet bio posve drugačiji, svakako daleko bolji. Zato ti i kažem, svi ti problemi koje navodiš, samo su tek problemčići. Nauči da "konce" sve držiš u svojim rukama. I učini "prvi korak". Žena si, i to možeš, i te kako možeš!

Tradicionalna poimanja stvarnosti nisu iskonska Priroda Stvarnosti. To je taj "začarani krug" iz kojeg se mora izvući po svaku cenu. Sve na ovom i onom svetu ima svoje mesto. A u svim je pojavnim svetovima žena stub obstojstva. Takav život treba da gradiš bez ozira šta na to šta bilo ko kaže. Ko se u to uklopi, dobro ti je došao. Ko nije to u stanju da prihvati neka su mu srećni puti... Može ovakvo viđenje u trenu se učiniti bolnim, ali pre ili kasnije sve stvari moraš uzeti u svoje ruke. Tako ćeš biti i poštovana i uvažavana, i voljena i ljubljena. Naš narod kaže da je Bog prvo sebi bradu napravio. Da kome ćeš nego sebi. Tada ćeš i kroz sebe najpe deci svojoj a potom i mnogima šire isto tako na korist biti i to je univerzalni sklad života. Jaka, sposobna i samostslna ti, takvi će biti i tvoja deca i svi oko tebe. Slabe odbacuješ, i nikada, upamti to dobro, nikada se ne podređuj nekom ko je iskonski slabiji samo zato što se on u svom iluzornom egu oseća jačim. Nemoj hraniti ego takvom. Ti si žena i zato znaj da baš zbog toga i možeš sve. Nisu se bez razloga kroz istoriju često na žene okomljavali mnogi u nameri da tu iskonsku silu sputaju optužujući je za veštičarenje i "šurovanje s Đavolom". Strah većine muškaraca je upravo taj strah od moći koje žena iskonski poseduje. Čak se i u crkvenom učenju to ogleda. Tek su na jednom od vaseljenskih sabora, posle više vekova hrišćanstva, crkveni oci prihvatili da žena ima dušu, što je nonsens, ali su "izglasali" da mora pokriti glavu kako bi bila odvojena od direktne veze sa Univerzumom ili Bogom, ne bi li je time sputali i učinili sluškinjom. I danas se to kroz tradiciju i Jevreja i Hrišćana i Muslimana ogleda kao stub tradicije. Zato i živimo u svetu kakav jeste.

E sad, kako kažeš, postoje izvesne okolnosti koje su trenutno takve kakve su. To su činjenice trenutnog življenja. Međutim, potrebno ti je pre svega da "obaviš" jedan svojevrstan razgovor sa samom sobom. Da postaviš sve stvari na svoje mesto u svom umu. A onda kreneš u delanje korak po korak. Svaki korak koji učiniš, Univerzum će učiniti dva. I videćeš svu magiju života. Neću ti reći učini ovo ili ono. To moraš sama i u skladu sa svim svojim stremljenjima da odrediš šta ti je činiti. I ponavljam, baš zato što si žena, manje si podložna iluzijama i zavaravanjima. I znaćeš uvek koji korak ispravno učiniti i koju je reč ispravno izgovoriti u datom trenutku. Slušaj isključivo svoju intuiciju a ne tamo neke babe, strine, rođake i prijatelje. Majka si i time imaš još izraženiju moć iskonskog reagovanja i intuitivnog uvida. Koristi sve to. Osluškuj sebe prvo, pa tek onda svet oko sebe. Onda ćeš videti kako i svet počinje da osluškuje tebe i kako sve dolazi na svoje mesto. Možda će te to odvesti u neke nove sredine, novi posao, novo okruženje, nove ljude, novu ljubav. Ono što zavređuje iz trenutnog okruženja će svakako ostati i biti usklađeno. Ništa te drugo ne treba interesovati osim same sebe i dece koju imaš. Da, to ni jedna žena ne sme nikada odbaciti niti zanemariti - deca su ono što ženu čine ženom, majkom i boginjom. A sve to je izvor njenih moći, snage, veština i svih sposobnosti.

Siguran sam da znaš mnogo toga, da mnogo toga vidiš i osećaš. Treba samo da kreneš, da učiniš prvi korak, i to je sve. Na dalje se sve odvija u skladu s Univerzalnim Zakonima. Pretpostavljam, da si čitala neka od mojih javnih predavanja o delovanju Univerzalnih Zakona. Ako nisi, svakako ih pročitaj jer tu ima još mnogo odgovora na to - šta i kako...

Nije potrebno biti mag, niti činiti kakve magijske radnje da bi se veći deo života doveo u sklad sa sopstvenim bićem. Nije potrebno ni prizivati kakve sile ili entitete, bacati čini ili izgovarati bajalice. Po najmanje je potrebno biti poštovalac tradicije ili pripadnik kakve religije ili, još gore, nekakvih sekti ili kultova. Sve je to zamajavnje. Za najviše od svih stvari kljuć je upravo u našem umu. Kada se um dovede u istu ravan (na istu frekvenciju) sa Univerzumom, sve "Kapije" se otvaraju.

Na kraju, što se tiče ove opaske: "Trenutno ne znam kako bih mogla da Vam se odužim, ali možda ću nekad moći" - to ne treba da bude tvoja briga. O tome se Univerzum stara. Svaka akcija ima svoju dvosmernu reakciju. Možda sam već dobio, a da toga nismo još svesni ni ti ni ja. Takav je Univerzum, večna tajna i misterija...

Moje reči ti neće doneti rešenja već samo podsticaj da sama razmrsiš to "vrzino klupko", a to svakako možeš. Potrebno je samo primeniti u životu tri stvari: dve magične reči - "hteti" i "smeti", a po tom učiniti prvi korak. Sve ostalo je osluškivanje Univezuma i život koji sledi po principu - ja činim jedan korak, a Univerzum dva i tako u beskraj...

Pozdrav!

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 03:44