Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

  Alexanthorn

  Dnevničke beleške

  Razgovori s povodom

  Odgovor 29

 

  Senke Glasnika

 Javna predavanja

 Autobiografske beleške

  Magijski Dnevnik

 Lice i naličje

  Kontakt

 

 

 

Kon Don

Razgovori s povodom

 

 

Odgovor dvadeset deveti

Magijska moć krvi

Dugo istražujem o jednoj stvari, a to je menstrualna krv i sve što nađem nisam siguran da je istina

11.11.2012

 

A. A.

Veče Alexandre... Znaš dosta dugo istražujem o jednoj stvari, a to je menstrualna krv. Vidi,sve što nađem nisam siguran da je istina, a mislim da si ti jedina osoba koja zna o tome. Tražio sam na tvom sajtu, al nisam mogao naći ništa. Kažu da su je pili svi veliki duhovnjaci i da poboljšava naš DNK? Ako si raspoložen, ukratko da mi nešto kazes o tome, ako ne, hvala u svakom slučaju.

 

Nisam o tome pisao, no niko me nije ni pitao. Zapravo je to velika misterija još od najstarijih vremena. Malo ko se od magova usuđuje i govoriti o tome, a kamo li pisati. Zato i nema mnogo napisa po knjigama, a na internetu još manje. Teško će biti ukratko govoriti o magijskoj moći krvi, no pokušaću da se ne rasplinem kao obično. Naravno, daleko od toga da sam jedini koji o tome zna, ili o bilo čemu drugom. Ali evo neka ovo bude jedan kratak uvid kroz moja saznanja.

Pre nego što i spomenem moć menstrualne krvi, treba najpre u kratkim crtama dodirnuti neke opšte pojmove magijske moći krvi i uopšte krvne magije koja je u priličnoj meri bila zastupljena i koju mnogi pokušavaju oživeti ili u praksi primeniti.

Krv je, naučno posmatrano, tečno tkivo koje se nalazi u našem telu u zatvorenom sistemu krvnih sudova. Protiče kroz srce, arterije, vene i kapilare noseći hranljive sastojke, elektrolite, hormone, vitamine, antitela i kiseonik do svih tkiva organizma, tako da ima transportnu, zaštitnu, hranljivu i regulacionu ulogu. Krv se sastoji od tečnog dela - plazme, koja čini oko 55 odsto, i ćelijskih elemenata: eritrocita (crvena krvna zrnca), leukocita (bela krvna zrnca) i trombocita (krvne pločice). Eritrociti prenose kiseonik, za šta je odgovoran hemoglobin, belančevina koja u sebi sadrži gvožđe i daje krvi crvenu boju. Leukociti su odgovorni za odbranu organizma od bakterija, virusa, gljivica i ostalih agenasa. Trombociti imaju važnu ulogu u procesu koagulacije krvi, što je značajno za očuvanje krvnih sudova i zaustavljanje krvarenja. Plazma je tečni deo krvi koji po hemijskom sastavu 90 odsto čini voda, a ostalih 10 odsto proteini: albumin, globulin, fibrinogen, proteini i minerali. Ovo je i sasvim jasna slika zašto se oduvek smatralo da krv nosi život, odnosno životvornu silu, bez ozira što su ove navedene karakteristike moderna naučna saznanja. U svemu tome se može pronaći te razotkriti i sama snaga krvi  i njena moć u magijskoj primeni.

Krvna magija je oduvek postojala i naročito je bila razvijena u antičko doba starih civilizacija, pa sve do kasnog srednjeg veka. Ona je i danas u dobroj meri zastupljena u mnogim tajnim magijskim kultovima. Zemlja koja danas prednjači po broju kultova krvne magije je Velika Britanija u koju su se prenela mnoga učenja i kultovi tokom vremena imperijalnog kolonijalizma i to najviše iz zemalja podsaharske afrike. Poznato je da se na hiljade i hiljade dece godišnje prodaje na ileglanom tržištu upravo za potrebe vršenja magijskih rituala. Britanska policija je svojevremeno izvestila da oko 400 dece godišnje uspe da spase iz zatočeništva raznih magijskih kultova, dok se broju od nekoliko hiljada ne može ući u trag. Nigerija je u ovom trenutku zemlja koja skrivenim kanalima opskrbljuje skoro polovinu potražnje dece i žena devica za okultne svrhe i to po ceni od 500-1000 američkih dolara. Magijski rituali koji se vrše sa krvlju, najčešće su obredna žrtvovanja. Malo ko se usuđuje da javno pomene statistike o broju ljudskih žrtava raznih kultova. Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija godišnje na žrtvenicima završi 15-20 hiljada ljudi, nečešće dece, devojaka i nešto ređe odraslih muškaraca.

Krvna ili, kako je neki nazivaju, crvena magija potiče još iz prepotopskog doba Atlantide. Mada se za pojam crvene magije vezuju različite paradigme, ona je u osnovi magija krvi i kao takva je danas zastupljena uglavnom u tajnim i skrivenim kultovima, te pojedincima koji je praktikuju. Najpoznatiji su vudu i santerija kultovi koji su takođe poreklom iz afrike spojene sa šamanizmom karibskih domorodačkih plemena. Širom sveta na različim meridijanima mogu se sresti mnogobrojni kultovi koji praktikuju krvnu magiju poput kultova Boginje Kali u Indiji. Čak i na našim prostorima postoje zabeleške o upotrebi krvi u magijske svrhe u vlaškoj magiji i onoj manje poznatoj tribalijskoj. Naravno, opisivanje raznih paradigmi te obredne upotrebe krvi kod njih, oduzelo bi mnogo prostora, tako da o tome neću širiti temu.

Krv je oduvek bila tabu tema, nešto o čemu se ne govori. Razlog za to je što se krv u skoro svim tradicijama smatra svetom, jer krv nosi život. Puštanjem krvi i život napušta telo. Otuda je u nekim religijama zabranjeno jesti životinjsko meso ukoliko krv nije predhodno prolivena u zemlju. Kako se krv smatra nosiocem života, to je i njena moć u magiji izuzetno velika, a u praksi se izdvajaju mnogobrojne forme krvne magije, ali u osnovi su to dva pravca: krvna magija koja koristi samo životinjsku krv u ritualima i druga koja osim životinjske uključuje i ljudsku krv. Ova druga je posebno moćna, veoma se teško otkriva i gotovo je ne moguće skinuti osim ukoliko mag nije iskusan i što bi rekli "starog kova". Kao što pomenuh, žrtvovanje je najčešći oblik krvne magije, mada ja to i ne bih nazvao magijom u pravom smislu reči, već religijom sa magijskim obredima. Žrtvovanje je uopšte odlika religijskih sistema gde se prinošenjem žrtve umilošćavaju Bogovi ili bića koja se prizivaju. Žrtva je simbolički znak ukazivanja poštovanja, priznavanje podređenosti i ponuda za ono što se traži, odnosno za šta se upućuju molitve na žrtveniku. Sva životna energija prinete žrtve odlazi prizvanom entitetu kojom se on hrani, a krv se sakuplja u posudu iz koje se ritualno ispija jer se smatra blagoslovljenom od strane prizvanog entiteta. Od mesa žrtve se najčešće priprema gozba za učesnike. Neretko je da mnogi kultovi podrazumevaju i kanibalizam bilo da je reč o ispijanju krvi žrtve ili jedenjem komada ljudskog mesa. Priče o ovakvim pojavama i kada dođu do javnosti one su prilično "nafilovane" i najčešće interpretirane kao satanizam i crnomagijaštvo. No u najvećoj meri to uopšte nisu satanistički kultovi.

Veoma su rasprostranjeni kultovi koji praktikuju ispijanje krvi ili ritualno kupanje u krvi odakle i potiču nebrojene priče o vampirima. U ovim kultovima žrtve se ne ubijaju odmah već se koriste u dužem vremenskom periodu gde im se postepeno pušta krv u količini potrebnoj za vršenje obreda pri čemu žrtva ostaje u životu. Najpoznatija priča koja je obišla svet je ona o mađarskoj grofici Eržebet Batori. U staro je doba a i kod mnogih domorodačkih plemena bilo zastupljeno ritualno ispijanje krvi neprijatelja, čime se potvrđivala pobeda, dominacija, ali i preuzimanje moći i snage neprijatelja kroz krv.

Postoje i razni oblici krvne magije namenjene vršenju uticaja, načešće negativnog, upotrebom krvi kako životinja tako i ljudi koje se mešaju sa raznim drugim satojcima od kojih se spravljaju razni napici, dodaci hrani, amajlije ili nagazne amajlije za opčinjavanje i u druge svrhe. U magiji opčinjavanja krvlju se direktno vrši energetski uticaj na onog na koga se čini bacaju delovanjem na izazivanje promena u eteričnoj vrtložnoj energiji koja se manifestuje promenama u genetskom kodu te se javljaju i vidljive fizičke pojave kao što su bolesti, iznemoglost pa čak i smrt. No, ovo su sve oblici zemaljske magije u kojima se osim puštene ili žrtvene krvi može koristiti i sopstvena krv, kao i, na početku pomenuta, menstrualna krv. I u ovoj su sferi ispredane mnoge priče i opisi raznih rituala za zadobijanje lične koristi ili nanošenje zla, ali su oni pravi podaci o tome kako se krv ritualno upotrebljava ostali skriveni.

Menstrualna krv se oduvek koristila u verskim i magijskim obredima širom sveta i u svim kulturama. Najčešće se upotrebljava u ljubavnoj i seksualnoj magiji i magiji opčinjavanja. O tome je pisao čak i Sigmund Frojd u svojim delima. Klod Levi Štraus je zabeležio više od stotinu mitova koji imaju veze sa moćima menstrualne krvi, paničnim strahom od devojčica koje dobijaju prvu menstruaciju i od žena u danima menstruacije. Zbog toga je i seks sa ženom tokom ciklusa oduvek bio tabu za muškarce iako ga je žena na njega mamila. Verovanje je odvajkada, da se muškarac nikada neće osloboditi žene sa kojom je opštio tokom ciklusa. U nekim se narodima u to toliko veruje da žene stavljaju po nekoliko kapi menstrualne krvi u hranu, vino ili kafu izgovarajući čarobne reči i bajalice kako bi muškarac poludeo kad je popije.

Mnogi antropolozi takođe tvrde da je menstrualna krv zaista moćna. Pojavu nadmoćnosti žena u drevnim vremenima je možda najbolje opisao Robert Grevs  tezom po kojoj nisu slučajna poklapanja iskustva pojedinaca sa ritmovima prirode. Jedna od najzinimljivijih, koje je ženi dodatno davalo atribut božanskog bila je činjenica da joj menstrualni ciklus traje 28 dana, baš onoliko koliko traje i lunarni ciklus. Zbog toga je Boginja Majka bila i Boginja Meseca, a kalendar se određivao primarno prema Mesečevim menama. Slično verovanje je zastupljeno i u nama bliskoj vlaškoj magiji. Jedna od najjačih pojava u njoj je Muma Paduri, Demon ili Boginja šuma koja, po verovanjima, postoji prevashodno da bi se brinula o životu, zdravlju i sreći ženske populacije. Vlahinje, po tradiciji, tako jako veruju u nju da je redovno prizivaju, glasno ili u sebi. Muma Paduri im se odaziva kada ih pritisne neki posebno veliki problem ili ako se u kući rodilo žensko dete. Devojčica se tada, kroz mnoštvo rituala od prvog dana, predstavlja Demonu sa nadom da će se Muma Paduri, poput dobre kume sa višeg nivoa, uvek brinuti o svojoj štićenici. Sve što se tiče ženstvenosti, koja je kod devojaka u vlaškoj tradiciji uvek na visokoj ceni, zasniva se na prizivanju Muma Paduri. Ona pomaže da menstrualni ciklus dođe ranije, bude što kraći i bezbolniji. Zato žensko dete, kako običaji nalažu, svoju prvu menstruaciju mora da prijavi odrasloj ženskoj osobi. Čak i da se u tim danima ne poseti vračara, prizivom Mume Paduri mogu se olakšati svi problemi. Dovoljno je da devojčica otrči malo dalje od kuće i tri puta, naizmenično pogleda u krvav veš i u Sunce zamišljajući (vizualizacija) kako je Muma Paduri brižno nadzire i pomaže joj. Opisao sam delimično značaj menstrulane krvi po vlaškoj magiji, no verovanja su u mnogome slična u skoro svim tradicijama.

Iskusni magovi znaju da je menstrualna krv moćnija od krvi bilo koje prinešene žrtve u ritualima koji to zahtevaju. Međutim ovde se nailazi na bezbroj problema i niza posledica koje su moguće usled neznanja. I to se odnosi na sve forme ritualnog ispijanja krvi bilo da je ona obična puštena krv ili menstrualna. Ove misterije su u većini pohranjenje u tajnama Visoke Magije. Otuda je baš to neznanje i ne poznavanje tajni, koje se prenose isključivo nasleđem, uzročnik mnogih besmislenih radnji koje nanose veću štetu nego korist, za šta obično biva kasno da se isprave od strane upućenih. Najčešća je situacija da neko negde pročita da ispijanje krvi može doneti izvesnu blagodat i onda olako pristupa tom činu ne znajući ni šta ni kako se do rezultata dolazi.

Navešću samo nekoliko krajnje važnih činjenica. Najvišu moć ima prva menstrualna krv device. Druga po snazi je ponovljena menstrualna krv devojaka sve dok su device. Treća i po snazi mnogo slabija je menstrualna krv zrele žene koja nije devica osim u slučaju da se radi o sveštenici, veštici ili ženskom magu koja se zna pripremiti i duhovno pročistiti pre upotrebe njene menstrualne krvi. Menstrualna krv žene koja je rađala u Visokoj Magiji je neupotrebljiva, osim opet u slučaju sveštenice ili veštice, a i tada samo pod posebnim okolnostima i u određene dane.

Magovi koji ritualno ispijaju menstrualnu krv unose u svoj organizam ono što biološki ne poseduju a to su ženski polni hormoni estrogen i progesteroni. Razlog za ovu potrebu je aktiviranje i stavljanje u živu funkciju sopstvene Anime, odnosno ženskog dela bića, ali najviše do granice njenog uravnoteženja sa njegovim muškim delom bića (Animus). Ovo se u najvećoj meri odražava na abnormalno i ubrzano razvijanje intuicije i intuitivnog uvida u onostrano, kao i proročkih veština te sposobnosti jasne percepcije. Moguće su i druge prateće pojave poput pojačane manuelne sposobnosti i refleksnog reagovanja, zatim povećane brzine telesnog kretanja i levitacije. Ove promene koje nastaju mogu biti toliko snažne da se one mogu manifestovati i u vidljivim spoljašnjim promenama ukoliko se nekontrolisano primenjuju. Zbog toga stoji ograničenje najviše do uravnoteženja sa muškim delom soptvene prirode. U protivnom počinju da se manifestuju vidljive ženske odobine koje mogu čak i da nadvladaju i potisnu delovanje muškog hormona testosterona, kao i niz drugih osobenih pratećih nus pojava. Jezikom nauke rečeno, unošenjem menstrualne krvi u organizam, muškarac prolazi kroz izvesne stadijume genetske transformacije i mutacije izvesnih gena u DNK lancu. Isto se događa i kad je u pitanju ispijanje obične puštene krvi. Ukoliko je nekontolisano može proizvesti i ozbiljne mutacije koje mogu izazvati čak i degenerativne promene. Jedna od čestih promena jeste i fotofobija, odnosno strah od svetlosti, a ukoliko je mutacija uzela maha može izazvati i mutacije alergenog reagovanja na sunčevu svetlost u vidu plikova nalik opekotinama koje mogu biti i toliko jake da uzrokuju i smrtni ishod. Odavde potiču i priče o osetljivosti vampira na dnevnu svetlost koja ih može spržiti. Efekat podmlađivanja fizičkog tela je takođe prisutan, ali samo u onoj meri ukoliko je u pitanju "mlada krv".

Upotreba obične ili menstrualne krvi u ovom smislu doista može stvoriti velike probleme i opasne posledice ukoliko nema znanja o tome koja i kakva je krv upotrebljiva. Osim pomenute krvi devica, postoji još niz veoma važnih stavki na koje se mora s velikim uvažavanjem obratiti pažnja. Magu egzaktno mora energetski odgovarati krv koju uzima. To znači da bi morala biti, kako se kaže, krv istog soja. Nekada se to proračunavalo i određivalo uz pomoć astrologije i alhemije, a danas je tome ekvivalent laboratorijsko određivanje krvnih grupa. Dakle, krv mora biti iste krvne grupe. U protivnom degeneracije su neizbežne. Dalje, posebno je važno da osoba čija se krv uzima bude rođena u istoj fazi Meseca u kojoj je i mag rođen. U protivnom, degeneracije su takođe sasvim izvesne. Pravilo je i da se menstrualna krv ispija uvek u zoru, a obična puštena krv u sumrak. Krv se koristi odmah dok je topla. I ispijanje sveže životinjske krvi je takođe u velikoj meri zastupljeno u krvnoj magiji, pri čemu se egzaktno mora voditi računa o tome koja životinska krv odgovara energetskoj i fizičkoj strukturi bića maga, što se proračunava i određuje uz pomoć astrololoških korespondencija i analogija. Otuda potiču i mnoga verovanja te rituali kroz koje se preuzimaju izvesne životinjske osobine, njihova snaga i moć ispijanjem krvi. I ovde su moguće degenerativne promene ukoliko bez znanja i pažnje pristupa ovim magijskim radnjama. Sve u svemu, krv je veoma moćno sredstvo u rukama iskusnog maga koji zna šta, kada i kako činiti.

U današnje je vreme sve ovo veoma teško izvesti jer je gotovo nemoguće doći do do devičanske krvi, a posebno one prve, s obzirom na to koliko je spuštena granica stupanja u seksualne odnose. Sve više se beleže i slučajevi stupanja devojčica u seksualne odnose i pre prve menstruacije. Dobro bi rešenje bila veza između iskusnih muškog i ženskog maga koji tačno znaju šta zajedničkim snagama mogu sve učiniti i postići. Ovo je i najbezazlenija forma primene magije krvi. Sve ostalo vrlo lako može doći pod udar zemaljskih svetovnih zakona, naročito ako je u pitanju uzimanje obične puštene krvi, što se karakteriše kao nasilje i svuda je sankcionisano. I kad je u pitanju životinjska krv, uglavnom je u pitanju divljač ili pojedine vrste domaćih životinja, ali isključivo autohtone stare vrste i sorte koje su prirodno odgajane. Neretko, nepromišljen rad sa krvnom magijom dolazi i pod udar Univerzalnih Zakona, te stoga se mora biti krajnje obazriv. No, sve ovo što rekoh ostaje na savesti samog maga koji u praksi primenjuje magiju krvi.

Osim ispijanja krvi, prema zapisima iz doba Vavilona i starog Egipta, a i nekim arapskim i srednjevekovnim hermetičkim i ahemijskim spisima, magovi su krv koristili i na još jedan način, tako što su je direktno unosili u krv kroz vene, jer je efekat mnogo brži i delotvorniji. Modernim jezikom rečeno, transfuzijom bi bilo idealno to postići. Unošenje "mlade krvi" u organizam je davno opisano kao jedna od metoda podmlađivanja i produžavanja života. Postoje čak i zapisi koji govore o magovima koji su živeli i po nekoliko stotina godina. U prilog tome da dodam i nedavno otkriće te potvrdu nauke koja je došla do istog zaključka. Istraživanje koje je prezentovano u Društvu za neurologiju u New Orleansu pokazalo je da davanje mlade krvi miševima može obrnuti proces kognitivnog propadanja povezanog sa starenjem. Naučnici na čelu sa Saulom Viledom prošle godine su pokazali da mogu podstaknuti rast novih ćelija mozga kod starih miševa dajući im infuziju krvi mladih miševa. Kada stari miš primi krv mladog miša, ona povećava snagu i broj neuronskih veza u područjima gde ne rastu nove ćelije. Testovi kojima su miševi podvrgnuti pokazali su da stari miš sa krvlju mladog miša daleko brže pronalazi skrivenu platformu u vodi. Toni Vis-Korej sa Stenford Univerziteta kaže da još uvek nisu uspeli da identifikuju nijedan pojedini činilac, odnosno uzročnik koji je odgovoran za podmlađujući učinak koji ima mlada krvna plazma. Jasno je da nauka ima još mnogo toga da radi, ali bi i taj rad bio mnogo brži i učinkovitiji kada bi udruženo delale moderna nauka i stara magijska znanja podpomognuti alhemijom i astrologijom.

Na kraju, to moram da napomenem. Svi efekti koji se mogu proizvesti krvnom magijom mogu se postići i jednostavnim procesima eterizacije, samoeterizacije i energizacije koje sam već opisivao. No, ovi su procesi znatno sporiji i zahtevaju stalan rad u smislu inkorporiranja prakse eterizacije u svakodnevni život. Rad sa Magijom Elemenata te na kraju razvijanje sposobnosti ovladavanja Elementima, mogu čak ostvariti i izraženije rezultate nego što to daje Magija krvi. Takođe, Magija Elemenata u potpunosti može isključiti rad sa krvnom magijom što je za mnoge prednost s obzirom na eventualna moralna načela paradigme koja se sledi i lični stav po ovim pitanjima. Isto tako, stari magovi ne preporučuju jedenje mesa u svakodnevnoj ishrani ukoliko čovek nije u stanju prineti krvnu žrtvu ili ubiti drugo biće. To je čak i šamanska praksa u mnogim domorodačkim plemenima da dečaci ne jedu meso sve dok ne stasaju za lov i ulove prvu divljač, a devojčice koje se tradicionalno nisu bavile lovom meso nisu jele sve do svoje prve menstruacije, kada postaju zrele a s obzirom da je žena blisko vezana za zemlju, prirodu i živi svet uopšte, jer rađa potomstvo, ona i ne mora nikada vršiti bilo kakve krvne žrtve. Iz istih razloga, žene su u krvnoj magiji mnogo zastupljenije od muškaraca i daleko moćnije izuzev jedino onih muških magova koji su uspostavili apsolutnu unutrašnju ravnotežu između Anime i Animusa.

 

 

 

 

 

Vrh strane

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2012 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 24-01-2013 03:46