Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

 Pregled svih tekstova

 

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Ars Medica

 

Pregled svih tekstova

 

02.03.2013

Moćne mistične suze drevne Indije

 

Legenda kaže da se, u jednom od svojih brojnih života pre oslobođenja, Buda sam pretvorio u Sandalovo drvo, čiji je opojni, suvi miris obuzimao sve one koji mu se približe, čak i zmije bi ga satima okruživale kao da su začarane...

...Veruje se da je sandal dar samih Bogova i da zbog toga ne sme da se seče jer dvo oseća bol, te zbog toga njegova svojstva neće biti blagotvorna ukoliko bi se stablo odseklo. Stablo se nakon obaranja ostavlja da leži na zemlji nekoliko meseci do godinu dana kako bi termiti i drugi insekti pojeli spoljnu koru i kako bi lišće opalo samo i istrulilo na zemlji čime se oduzeta životna energija stabla vraća nazad Majci Zemlji čime se zaokružuje prirodni ciklus. Tek nakon ovoga drvo se obrađuje i od unutrašnje kore stabla se destilacijom vodenom parom dobija gusto i tamno esencijalno ulje bogatog raskošnog mirisa koje još nazivaju i "moćnim suzama tropskih šuma". Kora sandalovog drveta smatra se jednim od najdragocenijih poklona na Istoku. Koristi se u proizvodnji mnogobrojnih proizvoda kao što su parfemi, sapuni, eterična ulja i slično. Čisto sandalovo ulje je izuzetno jako da se direktno nanosi na kožu pa se prethodno mora razediti s drugim baznim uljima...

 

19.01.2013

Crno seme

 

Lekovitost Crnog semena jednoglasno potvrđuju narodna predanja i savremena medicina, ali ljudi jednostavno ne (pre)poznaju vrednost ove česte i nadasve lepe biljke. Ovo skromno, ali veoma moćno seme, ubija zlatni stafilokokus (Methicillin-resistant Staphylococcus aureus) koja je otporna na meticilin, leči zatrovano telo hemijskim supstancama i veštačkim otrovima, stimuliše regeneraciju i sprečava odumiranje beta ćelija koje u gušterači proizvode insulin. Zaista je malo ljudi koji uopšte i znaju za postojanje Crnog semena.

ceo tekst >>>

 

17.01.2013

Koštunjavo voće

 

Orah jača mišiće i vid, badem čuva nervni i endokrini sistem, indijski orah snižava šećer i pritisak, dok brazilski orah deluje protiv malignih oboljenja

Koštunjavo voće bogato je brojnim korisnim sastojcima, lek je za mnoge bolesti, ali i odlična preventiva kako bi sačuvali zdravlje. Kod nas je najzastupljeniji orah, jer je "domaća" voćka, ali se u bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane može naći i koštunjavo voće koje ne potiče sa naših prostora.

ceo tekst >>>

 

16.12.2012

Epifiza ili pinealna žlezda

 

Zbog lošeg i nepravilnog načina života, nepravilnog unošenja hrane naša Epifiza vremenom postaje kalcifikovana. Usled njene zaprljanosti mi ni ne slutimo da nije sve ok, da se tu nesto loše događa, da tu nešto ne štima… Za sada je jedini način da je aktiviramo u pravom smislu te reči, gledanjem u Sunce, u sigurnim satima, a to je sat vremena po izlasku ili sat vremena pred zalazak Sunca. Počinje se sa 10 sekundi u sigurnim satima i povecćava svaki naredni dan po 10 sekundi, jer je tada najniži indeks zračenja. Prvi dan se gleda 10 sekundi, drugi dan se gleda 20 sekundi, treći dan se gleda 30 sekundi i tako se svakog dana povećava za 10 sekundi do navršenih 45 minuta. Aktivirajte se Suncem. Pod takvim gledanjem u Sunce nestaju sve bolesti, pa čak i one najteže. Kada vam Svetlost, odnosno Fotoni prolaze kroz oči, ono što je potrebno i zdravo ide direktno u krv i tada svi receptori koji su bili zatrovani raznim naslagama otrova iz hrane, raznom hemijom se oslobadjaju i Epifiza počinje funkcionisati kako treba, onako kako je naš stvoritelj i predvideo da funkcioniše u savršenstvu.Tada se iz Epifize danju luči Serotonin a noću Melatonin.

ceo tekst >>>

 

25.07.2012

Kvasac - božanski lek

 

Nisu sve vrste kvasca korisne, neke mogu da izazovu i infekcije. U 16. veku lekari su suvi pivski kvasac nazivali "božanskim lekom". Pored hranljive, kvasac ima i dijetetsku vrednost...

Kvasac čini grupa gljiva koje oslobađajući ugljen-dioksid rastvaraju šećer na alkohol. Međutim, nisu sve vrste korisne. Pojedine mogu da izazovu i infekcije. Pivski kvasac koristi se za pravljenje hleba i napitaka. U jednom dokumentu iz 1555. godine p.n.e. pominje se da "blato" iz piva čuva telesno zdravlje, a u 16. veku lekari su suvi pivski kvasac nazivali "božanskim lekom".

Procesom prerade sirovog kvasca dobija se suvi pivski kvasac, koji predstavlja pravu riznicu hranljivih sastojaka: belančevina, amino-kiselina, ugljenih hidrata, minerala, oligoelemenata i vitamina. Najznačajnija komponenta pivskog kvasca su belančevine. Zove se pivski jer se pre nego što su upoznata njegova lekovita svojstva, koristio samo za proizvodnju piva. Sadrži velike količine vitamina B i tri važna elementa: selen koji usporava proces starenja, hrom za prevenciju dijabetesa i infarkta i glutamin koji pospešuje eliminaciju štetnih materija.

ceo tekst >>>

 

25.07.2012

Matičnjak

 

Matičnjak snižava pritisak, leči prehladu, probleme sa varenjem i nesanicu. Gaji se kao lekovita i aromatična biljka, a u parkovima kao ukrasna

Matičnjak (Melissa officinalis) je jedna od retkih biljaka koja se istovremeno koristi kao lek, miris, ukras i začin. Zbog karakterističnog prijatnog mirisa koji podseća na limun, u narodnoj medicini poznat je i pod imenom "limun trava", ali i kao limunka, majčina ljubica, medeni list, pčelinjak, črniva. Ova višegodišnja zeljasta biljka sa razgranatim četvorougaonim stabljikama, dostiže visinu od 30 do 70 centimetara. Listovi su zeleni i sjajni, na dugim peteljkama, jajolikog oblika, pri dnu zaobljeni. Cvetovi su beli, plavičastobeli, bledoružičasti ili žućkastobeli, smeštani u korenu listova.

ceo tekst >>>

 

25.07.2012

Kičica - lek od 100 zlatnika

 

Kičica čisti krv, smiruje kašalj, pospešuje varenje, otklanja nadutost. Gorko sredstvo izaziva refleksno lučenje pljuvačke, sokova i enzima, što omogućava bolje varenje...

Malo je lekovitog bilja koje se u narodu tako mnogo, često i uspešno upotrebljava kao kičica: za otvaranje apetita, otklanjanje smetnji u varenju i protiv groznice. Deluje kao gorko sredstvo (Amarum purum), čiji sastojci izazivaju refleksno lučenje pljuvačke, sokova i enzima u digestivnom traktu, što omogućava bolje i kompletnije varenje hrane. Takođe, ovi sastojci poboljšavaju apetit, pa se biljke koje ih sadrže koriste za jačanje i oporavak organizma. Za vodeni ekstrakt herbe kičice dokazano je da ispoljava i protivupalno i antipiretično delovanje.

ceo tekst >>>

 

25.07.2012

Bokvica

 

Lekovita priroda - od dvadesetak vrsta posebno se lekovitošću izdvajaju muška uskolisna i ženska širokolisna bokvica. Lek protiv rana, ujeda, astme, upale pluća...

Bokvica ima gotovo na svakom koraku - pored puteva, na travnjacima, livadama, jarcima... Međutim, malo je onih koji znaju da postoje dve vrste bokvice, koje se međusobno polno razlikuju.

Muška uskolisna bokvica (Plantago lanceolata) trajna je biljka sa prizemnim, uskim, golim listovima, na kojima je jasno vidljivo tri do pet žilica. Zbog ovakvog izgleda zovu je još i konjska rebra, mala bokvica, žilovlak, končula, trputac.

Lekoviti deo muške bokvice je koren, listovi pre cvetanja, a seme posle sazrevanja. Iako se smatra da su obe bokvice izuzetno delotvorne, pojedina stručna mišljenja prednost daju muškoj. Ona sadrži brojne lekovite materije koje joj daju mogućnost primene u lečenju svih oboljenja disajnih organa. Izuzetan je prirodni lek plućne astme, upale plućnih alveola, kod kašlja, pa čak i tuberkuloze. Ova bokvica posebno je pogodna za decu, jer joj je sok ukusan, a naročito kada se zasladi sa medom. Čaj od njenih listova treba piti što topliji.

ceo tekst >>>

 

25.07.2012

Ribizla

 

Niacin, koji se u značajnim količinama nalazi u ribizli, važan je za nerve, pantotenska kiselina za ćelijsko disanje i lepu kosu, vitamin C za teške infekcije...

Ukusna i lekovita, ribizla, odnosno njeni sitni bobičasti i vrlo ukusni plodovi nalik grozdu, sazrevaju u julu. Najzastupljenija je crvena ribizla (Ribes rubrum), ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). Obe rastu samoniklo, mada mogu i da se kultivišu.

Crvena ribizla ima sitne, sočne bobice, prijatnog kiselkasto slatkog ukusa. Sadrži ugljene hidrate, vlakna i proteine, a kalorije u tragu. Prebogata je karotinom koji je i razlog njene crvene boje. Osim toga, karotin u organizmu služi za sintezu vitamina A, koji istovremeno štiti sluzokožu i pospešuje razmenu materija na ćelijskom nivou. U zavidnim količinama sadrži i vitamine B1, B2 i B6, niacin, ali i vitamine E i C.

ceo tekst >>>

 

25.07.2012

Borovnica

 

Zahvaljujući sastojku antocianinu borovnica je najbogatiji izvor antioksidanasa među 40 različitih vrsta voća i povrća. Lišće borovnice je riznica minerala

Među 40 različitih vrsta voća i povrća borovnica (Vaccinium myrtillus) predstavlja najbogatiji izvor antioksidanasa. Za to su najzaslužniji antocianini, koji ovom bobičastom voću daju karakterističnu modrocrnu boju. Brojna istraživanja pokazala su da je sok od borovnice savršen lek protiv malokrvnosti, da borovnica usporava proces starenja, poboljšava funkciju vida i krvotok uopšte, zaustavlja početne faze razvoja karcinoma...

Bobice ove žbunaste biljke iz porodice vresova, čija je pradomovina Severna Amerika, koja u divljem obliku raste na umereno vlažnom zemljištu listopadnih bukovih šuma, sadrži organske kiseline, naročito jabučnu i limunsku, zatim šećer, pirokatehinske tanine, vitamine C i B, karotin, masna ulja, proteine.

ceo tekst >>>

 

05.05.2012

Praziluk

Poznat kao lek za pluća, a stari kažu i za dušu...

 

Praziluk je vrsta luka. To je dvogodišnja zeljasta biljka visoka i do 80 centimetara. Lukovica je duguljasta, iste šitrine kao i stablo, sa duguljastim listovima. Lukovica i deo stabla su beli, a drugi deo stabla i listovi zelene boje. Potiče Iz južne Evrope i zapadne Azije i karakterističan je po speciflčnom, jakom mirisu, koji je pojedinim Ijudlma prejak.

Praziluk spada u povrće i nepravedno se koristi samo povremeno u ishrani kao dodatak salatama ili jelima, a može se koristiti i kao glavni sastojak mnogih jela (kuvan ili pržen). Zahvaljujući tome što se može čuvati uzemljen ili u pesku, na trpezi se može naći većim delom godine. Praziluk nije pogodan za čuvanje u zamrzivaču, mada se u frižideru (nezamrznut) može čuvati sedam do deset dana.

ceo tekst >>>

 

12.04.2012

Bioenergija je prirodna pojava

 

Što je to bioenergija? Što je "to" da se o "tom" govori kao u čudu ili o sugestiji? Da li je to stvarno čudo ili sugestija? Ne, uopće se ne radi o nekakvom čudu! Prema raznim definicijama koje sam imao prilike pročitati u časopisima i knjigama, radi se o Ijudskom biopotencijalu, o Ijudskoj energiji kojoj se dodaje prefiks "bio" zato što se nalazi u organizmu.

Bioenergija, u stvari, nije ništa drugo do obična prirodna pojava, obično Ijudsko svojstvo koje se stječe rođenjem kao što je boja kose ili boja očiju, visina i dr. Samo je jedna činjenica istinita, a to je da SVI Ijudi imaju bioenergiju kao što svi posjeduju kožu, kosu, oči, srce, mozak itd. Inače, ja ne želim govoriti o tome da su samo neki "predodređeni" na to svojstvo.

ceo tekst >>>

 

02.04.2012

Lepota i zdravlje iz prirode

Lepota dolazi iz duše, a srce je njena iskra - zato dozvolite prirodi da vas vodi svojim tajnama

 

Korišćenje eteričnih ulja i lekovitog bilja u svrhu očuvanja zdravlja i lepote je poznato hiljadama godina. Da biste ih uspešno koristili, potrebno je da upoznate osnove aromaterapije. Predstavljam vam savete kako se ovi mirisni darovi prirode koriste za oplemenjivanje tela i duha

Ljudi su danas često neraspoloženi i treba im nešto da ih malo pogura i pokrene. Ako vam nikako ne polazi za rukom da se opustite onda probajte neke od ovih spasonosnih biljaka koje će vam vratiti osmeh na lice...

Kozmetika i dnevni rituali ulepšavanja su oduvek bili važni i muškarcima i ženama. U drevnom Vavilonu, Egiptu, Indiji, Kini, Japanu i na dalekom zapadu među Majama i Astecima, kozmetika je korišćena i u estetske i u terapeutske svrhe. Bila je deo svakodnevnog života i način da se pokaže društveni status...

ceo tekst >>>

 

12.03.2012

Znamo li šta jedemo?

SRBIJA PREPLAVLJENA OPASNIM PROIZVODIMA

 

Ako ste odlučili da iz upotrebe konačno izbacite „koka-kolu" ili „pepsi", osvešćeni najnovijim saznanjima o potencijalno kancerogenim sastojcima pomenutih gaziranih pića, ne bi bilo zgoreg da još malo sačekate pre nego što sadržinu vašeg frižidera proglasite bezbednom za zdravlje.

Srbi, mada često toga nisu ni svesni, svakodnevno u svoj organizam unose namirnice „bogate" raznoraznim emulgatorima i konzervansima za koje je takođe utvrđeno da mogu biti štetni ili čak pogubni po čovekovo zdravlje.

ceo tekst >>>

 

22.02.2012

Anis

 

Seme anisa deluje protiv nadimanja, umiruje grčeve, jača želudac i pospešuje varenje, a preporučuje se i za čišćenje nakupljene sluzi iz pluća, želuca, bešike i bubrega

Začinska biljka anis (Pimpinella anisum), kod nas nedovoljno zastupljena, obilato se koristi u Španiji, Italiji, Grčkoj, Bugarskoj i Rusiji. Zbog prijatnog mirisa i ukusa, za anis su znali još drevni Egipćani pre tri i po hiljade godina. U antičko doba u Grčkoj je korišćen za aromatizaciju vina, a potom su ga Rimljani preneli u Toskanu, odakle se dalje širio po Evropi.

ceo tekst >>>

 

22.02.2012

Žalfija

 

Žalfija je jedan od najboljih prirodnih antibiotika i antiseptika. Pomaže protiv groznice, upale bešike, jača nerve, olakšava varenje, čisti jetru

Aromatična, medonosna i lekovita, žalfija (Salvia officinalis) jedna je od najstarijih medicinskih biljaka. U spisima je pominju svi antički lekari, a u njenu lekovitost i dan-danas se mnogo veruje. Lekovite osobine imaju samo listovi bogati ugljenim hidratima, celulozom, taninima i belančevinama. Osim ovih organskih jedinjenja, sadrže i mnogo gvožđa i kalcijuma, a bogati su i vitaminom A. Ipak, najvažniji lekoviti sastojak ove biljke je njeno etarsko ulje.

ceo tekst >>>

 

22.02.2012

Vino kao lek

 

Pristalice narodne medicine tvrde da vino potpomaže oporavku organizma u zimskim mesecima. U vinu ima salicilne kiseline. Samo umereno konzumiranje može da pomogne

U zimskim mesecima, kada caruju prehlade, vino se često preporučuje kao lek. Kuvano, sa dodatkom karanfilića, potpomaže oporavku organizma, tvrde pristalice narodne medicine. Lekovita svojstva vina poznata su od najstarijih vremena, mada zapisi ne upućuju na konzumiranje u kuvanom obliku.

Hipokrat je, primera radi, preporučivao vino pomešano sa vodom kao lek protiv glavobolje, smetnji pri varenju ili kod edema.

Gaj Julije Cezar svojim vojnicima davao je u vreme ratnih pohoda određenu količinu vina i na taj način ih štitio od tifusa i kolere. Na ovu ideju, inače, prvi je došao persijski car Kiros, još 401. godine pre nove ere.

ceo tekst >>>

 

22.02.2012

Ren: i začin i lek

 

Ren poboljšava cirkulaciju, otvara apetit, stimuliše rad organa za varenje. Sok rena uništava bakterije dizenterije, salmonele, bacile tuberkuloze...

Kao začin, ren jelu pojačava ukus, može da se upotrebi za pripremanje pikantnog sosa, a često se koristi i kao salata. Osim dobrog ukusa ren je i veoma zdrav, poboljšava cirkulaciju i otvara apetit. Ren raste po vlažnim mestima, gotovo u svim krajevima sveta. Gaji se zbog korena koji se upotrebljava kao začin. Može dugo da se čuva svež u podrumu zakopan u vlažan pesak.

ceo tekst >>>

 

22.02.2012

Sedam oraha dnevno

 

Svakodnevno grickanje nekoliko oraha može znatno da pomogne u odbrani od mnogobrojnih bolesti, otkrili su naučnici sa Univerziteta u Skrantonu u Pensilvaniji.

U odnosu na slično koštunjavo voće, orasi sadrže najviše polifenola, antioksidansa koji štiti organizam od molekula koji oštećuju tkivo. Brazilski orasi i pistaći po nivou polifenola najbliži su orasima, dok indijski orasi i lešnici imaju niži nivo antioksidansa.

ceo tekst >>>

 

22.02.2012

Južno voće kao lek

 

Agrumi, odnosno južno voće, u zimskim mesecima predstavljaju pravu riznicu prirode koja osvežava i krepi telo. Poseduju visok procenat vode, do čak 89 odsto, ugljene hidrate (glukozu, saharozu, fruktozu), značajne količine biljnih vlakana, celulozu i pektine. Sadrže i visok procenat vitamina C i P, kao i provitamin vitamina A.

Južno voće bogato je i oligoelementima, među kojima posebno kalijumom, kalcijumom, fosforom, magnezijumom, ali i natrijumom, samo u manjim količinama. Citrusno voće bogato je i eteričnim uljima, koja se nalaze u kori i ispod kore. Ulja su važna zbog antibaktericidnog svojstva koje poseduju, dok fitohemijska jedinjenja predstavljaju i inhibitore karcinoma.

ceo tekst >>>

 

21.02.2012

Kamut, drevna egipatska pšenica

 

Stara sorta žitarica, hranljivija i slađa od pšenice, biološki potpuno čista i sa nedirnutim genetskim kodom od kako postoji. Odgovara osobama osetljivim na gluten

U nizu već poznatih žitarica koje predstavljaju osnov zdrave ishrane, u poslednje vreme sve veću pažnju privlači kamut (Triticum turanicum). Istina, za ovu drevnu žitaricu na našim prostorima tek poneko zna. Ali, zato, na trpezama zapadnih zemalja ona je postala nezaobilazni deo svakodnevnog jelovnika. Ova nedavno ponovo otkrivena biljka uzgajala se pre više hiljada godina na području antičkih civilizacija Bliskog istoka i starog Egipta, a danas se svojim karakteristikama ističe kao važna i korisna namirnica.

ceo tekst >>>

 

07.01.2012

Skrivena svojstva Kanabisa

 

Od svih 300.000 vrsta biljaka na zemlji, ni jedan drugi biljni izvor se ne može uporediti sa nutritivnim vrednostima semena kanabisa.

To je jedina biljka na zemlji koja ie označena kao izvor broj jedan. Ima savršen balans esencijalnih aminokiselina i ulja sve u jednoj biljci i obliku koji je najjprirodniji za probavu. Konoplja (Canabis sativa) po nekima je biljka koju je Bog stvorio kako bi čoveku služila za sve - kao hrana, lek, miris, energent, gradivni i odevni materijal, stočna hrana, za razne industrijske proizvode i, naravno, za uživanje.

ceo tekst >>>

 

13.11.2011

Akupresura

Osnova masaže na Istoku je tradicionalna kineska medicina, koja kaže da kroz telo prolaze takozvani MERIDIJANI ili vertikalne linije kroz koje protiče životna energija “ČI”.

Masaža je jedan od najstarijih i najjednostavnijih načina lečenja. Ime joj potiče od arapske reči “MASSA”, što znači "dodir". Dodir je suština i osnova masaže. Dodir znači vezu, odnos sa onim sto je izvan nas. Za čoveka je dodir od bitne važnosti jer pruža sigurnost, toplinu, zadovoljstvo, ugodnost i vraća životnu snagu. Dodir nam govori da nismo sami. Dodir je govor kojim se instinktivno služimo da iskažemo naša osećanja, da pokažemo drugima da ih cenimo, volimo i želimo.

ceo tekst >>>

 

02.11.2011

Ćelije raka se hrane šećerima

 

Sveprisutnost šećera u hrani je toliko velika da se nalazi u 85% industrijskih prehrambenih proizvoda

Šećeri su glavni izvor kalorija u industrijski proizvedenoj hrani. Ova "veštačka" hrana osim što sadrži živu, poznatu kao kancerogenu, sadrži i najčešće kukuruzni fruktozni sirup kojim se ćelije raka hrane. Inače, ćelije raka se hrane šećerom nakon što se metabolizuje u jetri. Nova studija, objavljena u Expert Opinion on Therapeutic Targets objašnjava vezu između rafinisanog šećera i raka.

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

Zdrava samo - etiketa

 

Doručak - pahuljice, užina - lanene pločice, večera - integralni sendvič sa sokom bez šećera, i sve naravno kupljeno u prodavnici zdrave hrane. Iako na prvi pogled ovaj jelovnik „puca“ od zdravlja, ne znači da je sve nabrojano zaista zdravo.

Ono što je osamdesetih prodavano u prodavnicama zdrave hrane odnosilo se na makrobiotičku ishranu. Vremenom, ove radnje su postajale sve popularnije, a trgovci su to iskoristili i asortiman proširili na neke industrijske i pekarske proizvode.

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

Paprika čuva zdravlje i budi strast

 

Crvena, žuta, zelena, babura, kratka mesnata ili malena prgava papričica, sastavni su deo svake kuhinje. Paprika je nezaobilazan sastojak i vegetarijanskog menija, ali i brojnih jela sa mesom. Po očuvanosti korisnih sastojaka najbolja je sveža. Sirova paprika, kao i spremljena u jelima, pomaže u lečenju mnogih bolesti i tegoba. Njeni sastojci na ljudski organizam deluju kao antidepresiv, antiseptik, diuretik i moćan afrodizijak. A što se tiče liste bolesti na koje veoma efikasno deluje, ona je poduža.

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

Kinoa

 

Za nju kažu da je „majka svih žitarica“ jer datira od pre više hiljada godina. Reč je o kinoi (quinoa), koja potiče sa planinskog venca Anda u Južnoj Americi.

Poreklo joj je zaista drevno, jer zajedno sa krompirom i kukuruzom spada u tri osnovne namirnice prastare civilizacije Inka. Oni su je smatrale čak svetom biljkom, zbog čega je njihov vladar, lično, svake godine sejao prva zrna, koristeći specijalnu zlatnu alatku.

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

Zob

 

Velika snaga malog zrna, slovi krilatica za zob ili ovas (Avena sativa), žitaricu koja je dugo vremena smatrana dobrom hranom samo za životinje. Zahvaljujući pažljivom istraživanju svih njenih svojstava, danas zob doživljava pravu renesansu.

Postala je jedan od najtraženijih izvora energije i nutrijenata i prava prirodna riznica mnogih važnih jedinjenja. Ona je stecište proteina, vitamina, a posebno iz B kompleksa, važnih minerala kao što je kalcijum, magnezijum, natrijum, silicijum, gvožđe, mangan, cink, bakar, dok u zavidnim količinama ima flavonoida, kalijumovih soli, skroba i šećera. 

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

R

 

Gotovo potpuno nestala sa naše trpeze, raž (Secale cereale) se, posle pšenice, smatra najvažnijom žitaricom, a stručnjaci stalno ističu njenu biološku vrednost.

Po morfološkoj građi i biološkim svojstvima najsličnija je pšenici. Sadrži izuzetno male količine glutena, zbog čega je raženi hleb tvrd i gust. Da bi se izbegla njegova tvrdoća, nutricionisti preporučuju kombinaciju ražanog i pšeničnog brašna, jer su to jedine žitarice koje nemaju spoljašnji zaštitni sloj, pa mogu da se koriste bez ikakve prerade.

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

Sibirska borovnica

 

Aronia Melanocarpa, u narodu je poznata kao sibirska borovnica, a ako bi se plod ove dve biljke našao jedan pored drugog, ljudsko oko bi teško moglo odmah da ih razlikuje i da zna o kojoj se vrsti tačno radi.

Biljka aronija je bobičasto voće, prapostojbina joj je Severna Amerika, a dobila je naziv sibirska zato što je davno dospela prvo u Rusiju, odnosno Sibir. Odlično podnosi hladnu zimu i mraz, čak i minus 45 stepeni.

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

Majčina dušica

 

Lekovita svojstva majčine dušice posebno su cenili stari Grci, lekar i filozof Galen smatrao je najmoćnijim antiseptikom i koristio za dezinfekciju.

Ova biljka se danas najčešće koristi kao začin jelima, ali i kao lek protiv kašlja.

U esencijalnom ulju majčine dušice nalazi se supstanca koja stimuliše lučenje želudačnih sokova i poboljšava varenje, zato se posebno preporučuje za začinjavanje mesa.

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

Kleka

 

Obična kleka ili borovnica (juniperus communis) je izuzetno cenjena biljka u narodnoj medicini. U zavisnosti od staništa, može da bude patuljasta, ali i da dostigne visinu od nekoliko metara. Listovi su joj igličasti, u početku svetlozelene boje a kasnije tamniji, sa plavo-belom linijom po sredini gornje strane. Biljka raste i na kamenitim i kraškim terenima. Svi delovi oslobađaju karakterističan miris, a i drvo, i iglice pri sagorevanju imaju miris balzama. Ukus bobica je gorko-slatkast.

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

Šipak - crvena riznica vitamina

 

Plod divlje ruže, šipak ili šipurak, sazreva u septembru i oktobru i ima široku primenu, kako u narodnoj, tako i u zvaničnoj medicini.

- Glavni lekoviti sastojak šipurka je askorbinska kiselina, odnosno vitamin C, kaže za „Doktor u kući“ dr Zoran Maksimović, vanredni profesor Katedre za farmakognoziju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. - Osim vitamina C, sadrži pektinske materije (značajne za varenje), tanine, šećere, različite voćne kiseline i pigmente (karotenoide, flavonoide i u tragovima antocijane).

ceo tekst >>>

 

29.10.2011

Ambrozija

Najopasnija alergena biljka na svetu

 

Gotovo da ne postoji osoba koja nije čula za korovsku biljku ambroziju (Ambrosia artemisiofolia). Raste na zapuštenim mestima, pored puteva, pruga i na nasipima, a kao korov ulazi u žita koja se žanju, voćnjake, vinograde, bašte, odakle je teško isterati. Ima, nažalost, mogućnosti da ozbiljno naruši zdravlje, jer predstavlja jednu od najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je ambrozija poznata još i kao limudžik, opaš, parložna trava, pelenasta ambrozija, amerikanka i fazanuša. Iz naziva koje joj je dao narod, jasno je i kako raste i odakle je stigla.

ceo tekst >>>

 

10.10.2011

Vakcinisanje je ravno ubistvu

 

Prva nedelja oktobra označena je kao Međunarodni dan za istinu o vakcinama. Tokom ove akcije, milioni ljudi će imati uvid u eksplozivnu dokumentaciju, pred čijim obimom i kvalitetom niko ne može ostati ravnodušan.

Kampanja protiv vakcinacije mogla bi da presudno pomogne ljudima u donošenju odluke da li će dozvoliti da im deca budu vakcinisana svim vakcinama koje tržište nudi, a lekari preporučuju – među kojima i sezonsku vakcinu protiv gripa – ili će prethodno dobro razmisliti, pogotovo što se već uveliko pripremaju nove vakcine, za nove bolesti.

ceo tekst >>>

 

15.08.2011

Prirodni lek protiv glavobolje

 

Ulje mente glavobolju otklanja za 15 minuta, ukoliko se prstima utrlja na čelo, potiljak i slepoočnice. Rashlađujući mentol deluje tako što blokira receptore u koži koji glavobolju podstiču. Isti efekat postiže i ulje lavande kada se na papirnu maramicu stavi pet do sedam kapi i to povremeno miriše.

Tople obloge takođe, ali samo ako prijaju. Kao obloga se uzima lanena krpa, koja se potopi u toplu vodu, iscedi i stavi na čelo ili potiljak. Ponekad i topla kupka za noge može da odagna glavobolju. 

ceo tekst >>>

 

15.08.2011

Kupina - riznica zdravlja

 

Uz jagodu i malinu, kupina (Rubus fruticosus) je veoma značajna za našu sredinu. Smatra se da potiče iz Evrope i Azije, odakle se proširila u gotovo sve delove sveta, jer predstavlja nezahtevnu voćnu vrstu. Uzgoju kupine najbolje pogoduju topli osunčani krajevi koji su zaštićeni od vetra i mraza. Kupina dobro podnosi i niže temperature, ali samo ako kratko traju. Ukoliko je primorana može podneti i sušu, s tim što se za redovne prinose moraju obezbediti dovoljne količine vlage.

ceo tekst >>>

 

15.08.2011

Kukuruzna svila

 

Kukuruz je posle pšenice i pirinča najznačajnija zrnasta kultura. Gotovo svi delovi kukuruza mogu da se prerade, što njegovom gajenju daje poseban ekonomski značaj. Jedan od važnih, mada manje poznatih proizvoda koji se dobijaju preradom ove biljne vrste jeste i kukuruzna svila, zahvaljujući kojoj se kukuruz svrstava i među lekovite biljke.

Kukuruzna svila podrazumeva osušeni žig tučka ženskog cveta kukuruza. Prema narodnom iskustvu bere se tokom cvetanja biljke, ali pre oprašivanja, tako što se odvoje vršni delovi ovojnih listova i žigovi odseku pri vrhu klipa.

ceo tekst >>>

 

15.08.2011

Ribizla: Moćni multivitamin

 

Kao većinu drugih divljih a ukusnih i lekovitih biljaka, i ribizlu je davno otkrio narod, obilato koristeći njena delotvorna svojstva na očuvanje zdravlja. U kraljevskim vrtovima posađena je davne 1539. godine, zapisao je botaničar Džeronimo Buk. Ribizla raste grmoliko, okićena je sitnim bobičastim i vrlo ukusnim plodovima koji sazrevaju u julu. U narodu je zastupljenija crvena ribizla (Ribes rubrum), ali u velikoj meri koristi se i crna (Ribes nigrum). Obe ribizle rastu samoniklo, ali mogu i da se kultivišu. Samoniklo su najviše rasprostranjene u šikarama severne Evrope i Sibira.

ceo tekst >>>

 

15.08.2011

Trava iva - imunostimulator

 

Okruglasti, polegli, mali buseni sa beličastožućkastim cvetovima koji pokrivaju go kamen planinskih predela iznad 800 metara nadmorske visine zapravo su lekovita trava iva (Teucrium montanum). S naličja, listovi su joj dlakavi i bez peteljke, sivobele ili zelene boje. Cvetovi se formiraju na vrhovima grančica, uglavnom su svetložuti i, ponekad, beli. Poznata i kao dupčac, gorski cmilj ili ivica, trava iva je od antičkog doba poznata po blagotvornom, lekovitom dejstvu.

ceo tekst >>>

 

15.08.2011

Višnja

 

Zbog svojstava koja poseduje, višnju (Prunus cerasus) zovu i plemenitim voćem. A da je plemenita znali su narodi još pre dva i po milenijuma, kada su počeli i da je uzgajaju. Višnja je počela da se uzgaja na prostorima Turske i Grčke, gde je uveliko carevala trešnja. Ovaj podatak je važan, jer je višnja i nastala ukrštanjem već kultivisane domaće slatke trešnje sa divljim kiselim vrstama.

Danas je najviše ima u Evropi i jugozapadnoj Aziji, a kod nas se najviše uzgaja u južnoj i jugoistočnoj Srbiji. 

ceo tekst >>>

 

21.07.2011

Lekovita priroda lipe

 

Božanstveni miris lipe (Tilia platyphillos) nigde se ne doživljava kao kod slovenskih naroda. Možda i zbog toga što je lipa kod starih Slovena bila sveto drvo.

U lipovim šumama su živeli, pod lipom su vršili obrede, i lipi podnosili žrtve kao vrhovnom božanstvu. Prelaskom iz paganstva u hrišćanstvo bogovi su zamenjeni, ali je obožavanje i dalje ostalo. Hrvati mesec juni zovu lipanj, baš zbog toga što tada lipe cvetaju. Njihov miris cvetova u nekim krajevima širi se sve do kraja jula.

ceo tekst >>>

 

21.07.2011

Maslinovo ulje

 

Masline su plodovi zimzelenog drveta Olea europaea L., koje raste u mediteranskom području. Prva su stabla maslina kultivisana još u praistorijsko doba, 4.000 godina pre nove ere na području srednje Azije. Maslinova stabla zasađena su i na istočnom Mediteranu, gde je proizvodnja maslinovog ulja počela oko 2.000 godina pre nove ere.

Plodovi maslina imaju mesnato usplođe puno ulja, a iznutra semenke, u kojima takođe ima ulja, ali slabijeg kvaliteta.

ceo tekst >>>

 

21.07.2011

Šargarepa za dobar vid i jako srce

 

Sveža i oprana, skuvana i ispasirana, samostalno pripremljena ili kao prilog nekom glavnom jelu, šargarepa (Daucus carota) zauzima posebno mesto u ishrani ljudi. Zbog brojnih lekovitih svojstava dobri poznavaoci kažu da predstavlja pravu malu priručnu apoteku. Poznato je da pomaže kod više od 30-ak bolesti i da je pravi izbor za preventivno delovanje radi očuvanja zdravlja.

Njena narandžasta boja je produkt delovanja karotena, sastojka kojeg ni u jednom drugom povrću nema u tolikoj količini.

ceo tekst >>>

 

21.07.2011

Malina čuva srce i čisti kožu

 

Ako ni po čemu, Srbija je zasigurno prepoznatljiva po gajenju maline (Rubus idaeus). Malina je veoma cenjena širom sveta, kao dragocena voćka u prehrambenoj industriji. Međutim, malina sve više nalazi svoje mesto i u medicini, kao i u kozmetologiji. U sebi sadrži šećere (glukozu, fruktozu, saharozu), organske kiseline (elaginsku, jabučnu, limunsku, salicilnu...), etarsko ulje, bojene i taninske materije, vitamine C i E... Zbog svega navedenog, malina se u mnogim zemljama koristi kod proliva i ekcema, a ekstrakt iz ploda deluje protiv virusa.

ceo tekst >>>

 

19.06.2011

Soja - hrana visoke vrednosti

 

Soja je jedina biljna namirnica koja sadrži svih osam esencijalnih amino-kiselina, bez kojih ljudski organizam ne može.

O soji kao važnoj namirnici u ishrani postoje pisani tragovi još od pre pet hiljada godina, a nazivana je i anđeoskom hranom, zbog korisnih sastojaka koje u sebi sadrži. Ona, istina, ne može ništa da zameni, ali je savršena dopuna za meso, jer sadrži 40 odsto proteina neophodnih za razvoj ćelija i čak 34 odsto ugljenih hidrata.. 

ceo tekst >>>

 

19.06.2011

Bagrem - slatki lek

 

Bagrem (robinia pseudoacacia, fabaceae) je vrsta drveta koja potiče iz jugoistočnih delova Severne Amerike. Danas je ovo drvo naturalizovano u svim delovima sveta sa umerenom klimom. U pojedinim regionima smatra se invazivnom biljnom vrstom, jer vrlo lako „podivlja“ i brzo se širi.

Medicinska primena bagrema ograničena je samo na cvet, jer se ostali delovi, naročito kora, smatraju otrovnim. Cvet bagrema se skuplja, a zatim suši na senovitom i provetrenom mestu.

ceo tekst >>>

 

19.06.2011

Zova - beli cvet i hrana i lek

 

Cvet i plodovi zove koriste se protiv prehlada, pospešuju znojenje. Plod zove se bere kada je potpuno zreo, jer su nezreli plodovi otrovni

Na svetlim i toplim mestima, oko naselja, pored puteva i po obodima šuma, raste kod nas veoma rasprostranjen žbun ili nisko drvo - zova (Sambucus nigra).

Vrlo rano olista, ali je, ipak, najprepoznatljivija po sitnim, beložutim cvetovima, specifičnog mirisa, sakupljenim u krupne štitolike cvasti. Cveta od maja do jula, a u farmaciji se koristi osušeni cvet (Sambuci flos), kao i plod zove (Sambuci fructus).

ceo tekst >>>

 

07.04.2011

Ljudski mozak: građa i funkcija

 

Ljudski mozak (lat. encephalon) je deo centralnog nervnog sistema smešten u lobanji i obavijen moždanim opnama: tvrdom, paučinastom i mekom. Centralni nervni sistem (u daljem tekstu CNS) je deo nervnog sistema koga grade nervne ćelije skoncentrisane u nervnim centrima. Pruža se duž uzdužne ose tela i sastoji se od: mozga i kičmene moždine. Težina mozga odraslog čoveka pretežno iznosi 1.350 g, ali intelektualne sposobnosti čoveka nisu srazmerne težini i veličini mozga. Istraživači mozga su u protekloj dekadi saznalii više o tome kako mozak radi nego u poslednjih sto godina.

ceo tekst >>>

 

06.04.2011

Tajna besmrtnosti

POSTOJI LI ELIKSIR ŽIVOTA

 

Dug život je želja svakog čoveka. Svi žele da što više vremena provedu na Zemlji i zbog toga je 'besmrtnost' bila opsesija mnogih kroz razne vremenske periode, od alhemičara, naučnika a i običnih ljudi. Po raznim dokazima, sve to i nisu bile prazne želje. Tako, po Kraljevskim listama koje su nađene u ruševinama sumerskih gradova Ninive i Nipura, praistorijski kraljevi su živeli po nekoliko stotina, pa čak i hiljada godina! Kako?

U moskovskom časopisu 'Zemlja sovjeta' našao se zanimljiv tekst pod naslovom 'Koliko treba da je dug ljudski vek'. Autor ovog teksta je navodio imena ljudi koji su u poslednjih nekoliko vekova doživeli fantastičnu starost, a među njima su Sirali Mislimov - 168 godina, Tomas Par - 152 godine, Li Cunk Jun - 152 godine, a na kraju je data reč i najpoznatijim sovjetskim gerontolozima tog vremena.

ceo tekst >>>

 

13.03.2011

Cimet jača čarobne moći

 

U jednom kineskom herbarijumu, starom oko 4.500 godina, prvi put pojavljuje se cimet, koji je predstavljen kao lekovita i magična biljka. Njegov prah jelima daje predivan ukus, a smatralo se da leči mnoge bolesti i budi vančulne sposobnosti, dok se u Egiptu koristio kao neizostavno sredstvo za balzamovanje faraona. Na Stari kontinent cimet je stigao tek u 16. veku, nakon što su Portugalci zauzeli Cejlon i bio je vredniji od zlata. Evropljani su saznali da ga urodenici sa ostrva uzimaju kao eliksir koji suzbija umor, jača imunitet i daje neverovatnu energiju, ali i da se dim cimeta kao i mirisna ulja u Aziji i Africi koriste da bi se dobila velika duhovna moć. 

ceo tekst >>>

 

13.03.2011

Crni kim

 

Crni kim potiče iz zapadne Azije, a u poslednjih nekoliko vekova gaji se širom sveta. Osim što se - koriste kao dodatak jelima, njegove semenke gorkog i pikantnog ukusa poznate su i po izuzetno lekovitim svojstvima. Koliko su ga cenili drevni narodi govori podatak da se u muzeju u Kairu, među ostalim vrednim eksponatima, nalazi i bočica ulja semena crnog kima pronađena u grobnici faraona Tutankamona (oko 1350-1323. p.n.e.), koja je trebalo da mu posluži u zagrobnom životu.

ceo tekst >>>

 

13.03.2011

Kama-kumu

 

Biljka kama-kumu (Myrciaria dubia) u jednom gramu sadrži 250 miligrama prirodnog vitamina C što je čak 60 puta više od limuna i pomorandže, a bogata je i takozvanim pratećim supstancama poput rutina i bioflavonoida koje pojačavaju dejstvo ovog vitamina. Zato i ne čudi što je stručnjaci nazivaju "biserom amazonskih šuma".

Sadrži i gvožđe, fosfor, proteine, beta karotin, kalcijum, vitamine B1, B2 i B3, kao i amino kiseline. Američki lekari i nutricionisti tvrde da kama-kumu deluje istog dana kada se uzme i pomaže ublažavanju depresije i uznemirenosti, bez neželjenih efekata, kao što su fotosenzitivnost ili gastrointestinalni problemi kada se protiv ovih oboljenja uzimaju lekovi.

ceo tekst >>>

 

23.02.2011

Lan - drevni čuvar zdravlja

 

Donekle zaboravljena biljka lan (Linum usitatissimum) može da se koristi na različite načine. Najbolje je cele semenke staviti u hleb ili kolače. Za one kojima smeta celo zrno mogu i sveže samlevene. Samlevene semenke lana se dodaju i umacima, salatama, supama od povrća, sarmama, pečenjima, žitaricama za doručak, jogurtu... U zdravstvenom smislu lan ima višestruku vrednost. Pomaže zdravlju srca i krvnih sudova, a kao bogat izvor vlakana, smanjuje mogućnost pojave zatvora.

ceo tekst >>>

 

23.02.2011

Karanfilić

 

Začinsku biljku karanfilić (Syzygium aromaticum) kod nas uglavnom vezuju za ritual kuvanja vina. A malo njih zna da je on, zbog karakteristične arome, savršen dodatak mnogim jelima, kolačima, napicima. Karanfilić spada u slatke začine, zbog čega se dodaje pre svega slatkim jelima. Uz njega, međutim, poseban ukus dobija i svinjsko pečenje, pečena divljač, pojedine kobasice i salame, kao i supe. Prapostojbina ove tropske biljke iz porodice mirti je Indonezija, koja je i danas njen najveći potrošač, sa polovinom od celokupne proizvodnje u celom svetu.

ceo tekst >>>

 

16.02.2011

Akai - moćni napitak

 

Prema većini dosadašnjih istraživanja akai se smatra namirnicom s najjačom antioksidativnom vrednošću do sada pronađenom. U čitavom nizu sjajnih pogodnosti akaija za zdravlje, ističe se fascinantan podatak da ekstrakt akaija može in vitro podstaći odumiranje ćelija leukemije, i to čak do 86%!

Ovo naučno otkriće objavljeno je 2006.godine na Institutu za ishranu i poljoprivredu Univerziteta Florida u SAD-u, a objavIjeno u uglednom naučnom časopisu Journal of Agricultural and Food Chemistry.

ceo tekst >>>

 

16.02.2011

Godži - eliksir čiste energije

 

Godži biljka raste u 8-10 centimetara visok žbun čiji je životni vek više od 100 godina. To je jako izdržljiva biljka koja je prvobitno pronađena na Himalajima, ali raste i u delovima Kine, Mongolije I Tibeta.

Naučno ime Godžija je” lycium barbarum”. U zapadnom svetu je poznat i kao 'wolfberry'. Postoji najmanje 40 vrsta Godžija i njegove vrednosti su objavljene u popularnim naučnim časopisima. Istorija godžija može se pratiti unazad hiljadama godina i složeni je deo kineske i azijske narodne medicine.

ceo tekst >>>

 

15.02.2011

Kia semenke (Salvia Hispanica)

 

Koristili su ih još drevni Asteci, upotrebljavaju se u Meksiku i Gvatemali, a primenjuju ih u raznim zdravim napicima, jelima kao i dodacima ishrani. Reč je o semenkama biljke Salvia hispanica poznatije kao kia (chia), bogatih hranljivim materijama, antioksidantima, amino i omega-3 masnim kiselinama.

Od ostalih srodnih namirnica, kia semenke se razlikuju po stabilnosti masnih kiselina, koje čak i ako su na svetlosti i višim temperaturama, mnogo sporije užegnu. Ne sadrže gluten, ali obiluju vlaknima, čak više od integralnih žitarica.

ceo tekst >>>

 

14.02.2011

Pet zdravih i jeftinih namirnica

 

Zimi, kada vegetacija miruje, ishrana je najčešće jednolična. Preovlađuju namirnice koje obiluju zasićenim masnim kiselinama i termički obrađeno povrće, pa je na trpezi primetan "manjak" zdravih namirnica. Osim toga, poznato je da povrće i voće koje se gaji u stakleniku, posebno zimi, sadrži manje hranljivih materija, pa ne bi bilo loše da se u ishrani koriste darovi prirode koje su naši preci upotrebljavali tokom zimskih meseci i na taj način čuvali zdravlje. Preporučuje se pet namirnica, nezaobilaznih u zimskoj ishrani, koje su zdrave, rastu na našem podneblju i dostupne su svima. 

ceo tekst >>>

 

14.02.2011

Đumbir

 

Ova tropska začinska biljka poboljšava varenje, čisti jetru, ublažava bolove, snižava temperaturu i smiruje kašalj. Nedavna naučna istraživanja dokazala su i da blokira razvoj kancerogenih ćelija.

Hiljadama godina koren đumbira važi za izuzetno snažno lekovito sredstvo. Ova biljka potiče iz tropskih predela jugoistočne Azije i najviše se upotrebljavala u Indiji, da bi se kasnije proširila po celom svetu. Đumbir se koristi svež ili kao prah, a ima Ijutkast ukus i miris koji podseća na limun.

ceo tekst >>>

 

03.02.2011

Istine i zablude o energetskim napicima

 

Mini konzerve osvežavajućih napitaka, "šuteri", sadrže svega 0,6 dl, ali i tako mala količina napitka sadrži gotovo istu, ali pet puta koncentrovaniju količinu kafeina.

Poslednjih godina svetsko pa i naše tržište preplaljeno je slatkim gaziranim energetskim napicima u konzervama primamljivog izgleda i zvučnih naziva "red bul", "guarana" "enerdžiz", "dark dog", "bern", "ultra"... Ova pića naročito su popularna među mladima koji ih rado konzumiraju ne bi li "za tren oka sebi podigli raspoloženje" na veseloj žurci, ili povratili energiju kada ih očekuje veliki napor, bilo da je reč o pripremi ispita ili zalaganju na sportskom terenu.

ceo tekst >>>

 

02.02.2011

Kardamon začin iz vavilonskih vrtova


Za kardamon (Elettaria cardamomum), jedan od najstarijih i najcenjenijih začina, znalo se još pre pet hiljada godina. Drevni zapisi pokazuju da je još 720 godine pre Hrista gajen u vrtovima vavilonskih kraljeva.

Stari Egipćani su ga žvakali da bi osvežili dah i izbeleli zube, a ta praksa se do danas zadržala u Indiji. Stari Grci i Rimljani od kardamona pravili su parfeme, koji je zbog specifičnih mirisnih nota i danas važan sastojak parfemske industrije.

ceo tekst >>>

 

02.02.2011

Cvekla - čaša zdravlja

 

Dosadašnja istraživanja pokazala su da nitrati u cvekli znatno snižavaju krvni pritisak, i tako smanjuju rizik od razvoja srčanih bolesti, infarkta i bolesti bubrega. Dovoljno je popiti 250 ml soka od cvekle da bi se pospešila cirkulacija u krvnim sudovima mozga i smanjio rizik demencije u starosti. Zbog svih dobrobiti, britanski lekari cveklu nazivaju prirodnim aspirinom. Cvekla se lako uzgaja i uspeva gotovo u svim klimatskim uslovima, a izrazito je zdrava. Koliko je zdrava, pokazuje i najnovije istraživanje.

ceo tekst >>>

 

02.02.2011

Nesanica

 

Čaj od nane i iglica jele

Kako pobediti nesanicu i utonuti u dubok san, savetuje bečki profesor dr Hademar Bankofer.

Zbog tempa života praćenog svakodnevnim stresom, priličan broj ljudi ima problem da utone u san. Kako nesanicu pobediti, i utonuti u dubok okrepljujući san, savetuje bečki profesor dr Hademar Bankofer.

Čaj od metvice - nane, čija eterična ulja iz listova, uravnotežavaju poremećen vegetativni nervni sistem predstavljaju dobar lek za nesanicu. Za čaj treba kašičicu suvih listova preliti prokuvanom vodom, ostaviti da odstoji od pet do sedam minuta i piti mlako. 

ceo tekst >>>

 

02.02.2011

Sve opasnosti tretmana za ulepšavanje

 

Kreme su kancerogene, veštački nokti su leglo bakterija, dodaci za kosu doprinose ćelavosti... Savetujemo vas kako da izbegnete negativne posledice po zdravlje i lepotu

Ljudi odlaze u salone lepote kako bi se ulepšavali, ali ako se u tome pretera, uradi nešto nestručno ili nepotrebno, može da se završi sa lošim rezultatima.

Često posle ovakvih tretmana ljudi izgledaju gore jer upropaste ono lepo što su pre toga imali, ali su još veće posledice po zdravlje.

ceo tekst >>>

 

01.02.2011

Sikavica

 

Sikavica, gujina trava ili šareni čkalj, veoma popularna u srednjem veku, i danas nalazl primenu u mnoglm zemljama sveta, pre svega zbog osvedočenog dejstva na mnoga oboljenja jetre i svih vrsta alergija, ali i u lečenju vaskularnih oboljenja, migrene, vrtoglavlce, hipotenzije, hemoroida, bronhltlsa, zglobnog reumatizma...

Među retkim biljkama koje štite jetru, glavnu laboratoriju Ijudskog organizma, sikavica (Silybum marianum L.) zauzima visoko mesto, što je i razlog da se danas u nekim zemljama sveta (u severnoj Africi, Južnoj Americi, u Nemačkoj, Kini) planski uzgaja i koristi u proizvodnji fitoterapeutskih preparata.

ceo tekst >>>

 

01.02.2011

Kestenov hleb

 

Plod pitomog kestena (Castanea sativa) bogat ugljenim hidratima a siromašan mastima. Sadrži oko 44 posto skroba, šećer, oko četiri posto belančevina i oko dva posto masti. Plod je bogat i vitaminima B grupe, posebno B1 B2 i B6, i mineralima kalijumom, kalcijumom, magnezijumom i fosforom. Sto grama ploda daje oko 213 Kcal.

Zbog visokog sadržaja skroba, od kestena se može dobiti i brašno koje se samo ili pomešano s brašnom drugih žitarica koristi za izradu peciva i hleba. Ipak, kesten se najčešće koristi u obliku kesten pirea i kao kao dodatak jelima i supama.

ceo tekst >>>

 

01.02.2011

Aronija

Najlekovitije voće na planeti

 

Crnoplodna aronija (aronia melanocarpa) je vrlo značajna voćna vrsta. Poreklom je iz severne Amerike i nekada je bila popularna hrana među starosedeocima i kasnije doseljenicima zbog njenih mnogobrojnih zdravstvenih benefita.

Popularnost aronije poslednjih godina raste i danas je mnogi nutricionisti preporučuju, kao i svi oni koji tragaju za alternativnim izborom hrane.

Gaji se plantažno u Severnoj Americi, Rusiji (gde je poznata kao rjabina černoploda), Poljskoj, Bugarskoj... U tim zemljama bila je predmet mnogih naučnih studija.

ceo tekst >>>

 

01.02.2011

Čaj

Nikad sa limunom, mlekom, šećerom i medom

 

Čaj, napitak od jedne ili više vrsta biljaka sposoban da čoveka osveži, raspoloži pa čak i izleči, prvi se put u istoriji čovečanstva spominje u spisima starim oko pet hiljada godina, sa tla Azije, ali, tipuju arheolozi, verovatno se koristio i milenijumima pre toga. Šta-više, kako su zapisali i čuveni antropolozi Rudolf Štajner i Klod Levis Stros, kroz upotrebu čajeva u ishrani i narodnoj medicini, može se pratiti razvoj kultura kroz civilizaciju, njihove razlike i sličnosti. U bezmalo svim narodima mislili su isto - da je život bez ovog lekovitog napitaka nezamisliv, ali su navike pripreme i njegovog konzumiranja, bile i ostale različite.

ceo tekst >>>

 

09.01.2011

Devet najvećih zabluda o zdravlju

 

Koliko puta u životu ste čuli da kafa nije dobra, da jaja povećavaju holesterol, da treba da izbegavate hladnoću zbog prehlada... I verujete u to, iako je istina drugačija...

U stara vremena, zapravo do pre samo nekoliko godina, zdravstvene dezinformacije su se širile veoma sporo. Danas nije tako. Zahvaljujući internetu, ljudi mogu da neverovatne priče o zdravlju šalju jedni drugima, pa tako one za samo nekoliko minuta obiđu svet, kaže Rič Bahler, tvorac sajta www.truthorfiction.com koji je posvećen raskrinkavanju lažnih i-mejl glasina.

ceo tekst >>>

 

14.12.2010

Lišće koke žvakalo se još pre 8.000 godina

 

Peruanski nomadi žvakali su lišće koke još pre 8.000 godina, pokazuje najnovije arheološko otkriće.

Lišće koke sadrži niz hemijskih supstanci poznatih kao alkaloidi. U modernim vremenima, najpoznatiji među njima postaje kokain. Međutim, žvakanje lišća ove biljke u medicinske svrhe odavno je poznato kao običaj star bar koliko i civilizacija Inka.

Tom Dilehej sa Univerziteta Vanderbilt u SAD i njegov tim pronašli su dokaze da se lišće koke žvakalo zajedno sa lepkom koji se dobijao spaljivanjem kamenja bogatog kalcijumom.

ceo tekst >>>

 

28.11.2010

Namirnice za bolju memoriju

 

Namirnice koje bi trebalo da jedete i pijete ako želite da se rešite zaboravnosti i poboljšate koncentraciju.

Zdrava ishrana smanjuje rizik od dobijanja hipertenzije, dijabetesa i oboljenja srca, ali nije potpuno jasno da li podjednako dobro utiče i na Alchajmerovu bolest. Američki Institut zdravlja nedavno je objavio da postoje neoborivi dokazi da hrana, dijeta i stil života bitno utiču na prevenciju zaboravnosti. Istraživači su utvrdili kojih devet namirnica će vaš mozak održati zdravim.

ceo tekst >>>

 

22.11.2010

Koenzim Q10

 

Ubihinon štiti ćelijsku membranu od oštećenja izazvanih delovanjem slobodnih radikala, sprečava oštećenje proteina i DNK, prenosi elektrone neophodne za stvaranje energije u ćelijama

Malo je onih koji nisu čuli za koenzim Q10. Takođe je mali broj onih koji istinski znaju i razumeju šta koenzim Q10 suštinski znači. Gotovo po automatizmu, usvojena su izvesna saznanja o ovoj supstanci koja se stvara u ljudskom organizmu. Većina zna da se radi o antioksidansu koji organizam štiti od slobodnih radikala, odnosno pokušava da ga sačuva od bolesti.

ceo tekst >>>

 

31.10.2010

10 najprljavijih i pet najčistijih namirnica

 

Voće i povrće u sebi sadrže različite količine štetnih pesticida i hemikalija. Savetujemo vas na koje poljoprivredne kulture treba da obratite pažnju. Da li je voće i povrće koje kupujete dovoljno čisto i zdravo da biste ga jeli? Pre nego što krenete na pijacu ili u supermarket pogledajte kako su ocenjene neke namirnice.

Crni luk je na vrhu liste najčistijih povrća. On ne zahteva velike količine pesticida, jer mu je pretnja od štetočina na niskom nivou. Istraživanja su utvrdila da nema više od jednog pesticida.

Celer je na vrhu liste prljavih namirnica. Istraživanje je pokazalo da jedna stabljika celera ima 13 pesticida, dok u celini celer sadrži čak 67 pesticida. 

ceo tekst >>>

 

27.10.2010

Kako da ostavite cigarete

 

Nikotinski snovi mogu potrajati godinama nakon što su nestali svi simptomi fizičke zavisnosti, kažu stručnjaci. „Blic“ je istražio i otkrio sedam načina za ostavljanje cigareta koji se kod nas uspešno primenjuju.

Statistika pokazuje da je u Srbiji od 2000. godine učestalost pušenja opala za 6,9 odsto. Nasuprot tome, pušača još ima mnogo, tako da poslednji podaci pokazuju da u našoj zemlji ovu ružnu naviku ima 33,6 odraslih, odnosno 38,1 odsto muškaraca i 29,9 odsto žena. 

ceo tekst >>>

 

26.10.2010

Pušenje i(li) smrt

 

Stari beogradski šmekeri decenijama su gradili boemski imidž uz jaku kafansku kondiciju i neizostavnu cigaretu u ruci. Zbog toga su pre nekoliko godina, kada se u srpskoj javnosti prvi put otvorilo pitanje zabrane pušenja na javnim mestima, redom stajali u odbranu srpske pušačke tradicije. Prednjačio je čuveni novinar, danas pokojni, Bogdan Tirnanić Tirke, pozivajući se na poznatog glumca Pavla Bogatinčevića koji je i "u osmoj deceniji života svakodnevno veslao na Savi, ali je imao i problema zbog pušenja".

ceo tekst >>>

 

17.10.2010

Kukuruz treba jesti često

 

Sprečava anemiju, oslobađa od bolova u mišićima, nezamenljiv je borac protiv bronhitisa, gihta, depresije i dijabetesa. Reč je samo o supernamirnici - kukuruzu. Ali to nije sve, kukuruz poboljšava koncentraciju, naročito se savetuje sportistima zbog kondicije, jača nervni sistem, čisti krvne sudove, digestivni trakt i odličan je diuretik. Ova namirnica je dostupna tokom čitave godine i mogla bi se ubrojati u sastavni deo svakog zdravog menija

ceo tekst >>>

 

16.09.2010

Ruski naučnik usavršio antioksidans koji usporava starenje

 

Ruski naučnik Vladimir Skulačov, profesor instituta za fizičko-hemijsku biologiju univerziteta "Lomonosov" usavršio je antioksidans koji usporava starenje i dosad su se hiljade dobrovoljaca prijavile da uzmu učešće u kliničkim ispitivanjima koja je on nedavno pokrenuo.

Tokom istraživanja koje je trajalo četiri decenije, ovaj naučnik je proučavao proces starenja i zaključio da se kiseonik u ljudskom organizmu u 99 odsto slučajeva transformiše u neškodljivu vodu, a u jedan odsto u toksični superoksid.

ceo tekst >>>

 

14.09.2010

Crno vino i paradajz uništavaju rak

 

Odavno je poznato da namirnice kao što su paradajz, jagodičasto voće i crno vino blagotvorno deluju na zdravlje, ali ono što je pokazala nova američka studija zvuči kao senzacija: neke namirnice navodno deluju kao lekovi, tako što izgladnjuju kancerogene ćelije.

Kako pokazuju najnovija istraživanja, crno vino i čokolada bukvalno suzbijaju ćelije raka. Crno grožđe, tamna čokolada i kupine, beli luk, soja, kao i razne vrste čajeva „izgladnjuju“ kancerogene ćelije, istakao je naučnik Vilijam Li na konferenciji održanoj u Long Biču, u američkoj državi Kaliforniji. 

ceo tekst >>>

 

07.09.2010

Osam navika koje izazivaju bolove

 

Svakodnevne i naizgled bezazlene radnje mogu da dovedu do veoma neprijatnih posledica, pa i do hroničnih tegoba za koje je neophodno kliničko lečenje. Ponekad najobičnije svakodnevne navike i ponašanje mogu da dovedu do neočekivanih i veoma neprijatnih posledica! Izbor garderobe, frizure, položaj u kome sedimo mogu da izazovu i takav bol da ni sami ne znamo šta je tome uzrok i kako da ga otklonimo.

Tako, na primer, nošenje japanki stvara probleme sa zglobovima i kolenima, kucanje poruka na mobilnom telefonu bol u prstima... Neke svakodnevne navike, ukoliko se ponavljaju duži vremenski period, mogu da izazovu tegobe koje prelaze u hronične, kao što su išijas ili artritis, i u tim slučajevima kliničko lečenje je neophodno. 

ceo tekst >>>

 

05.09.2010

Halo, ovde rak mozga!

 

Nedavna istraživanja su pokazala da deca, koja koriste mobilne telefone, imaju pet puta veću šansu da dobiju tumor na mozgu! Švedska studija pokazala je da su deca ispod 16 godina starosti sklonija riziku radijacije s mobilnih telefona zato što su njihovi mozgovi i nervni sistem još u razvoju. Takođe, zbog tanjih kosti lobanje radijacija može da prodre dublje i utiče na rad mozga. 

Pošto su predstavili rezultate istraživanja, naučnici su zaključili da deca ispod 12 godina starosti uopšte ne bi trebalo da koriste mobilne telefone osim u slučaju nužde. 

ceo tekst >>>

 

27.08.2010

Muskatni oraščić kao opijat

 

Takva svojstva muskatnog oraščića odavno su poznata.

Nekada je bio omiljen među zatvorenicima koji nisu uspevali da iza rešetaka pribave teške droge, a zbog toga što sadrži supstancu miristicin, koja može da izazove halucinacije slične onima posle uživanja marihuane.

Kada se konzumira u prevelikim količina, ima brojne neželjene posledice – izaziva dijareju, napade panike, dovodi do ubrzanog rada srca...

ceo tekst >>>

 

24.08.2010

Gazirana pića stvaraju zavisnost

 

Sa visokom koncentracijom šećera mogu da utiču na kožu, mišiće, zdravlje zuba, stvaraju osećaj zavisnosti, a konzumiranje u dužem vremenskom periodu može da dovede i do oštećenja srca i bubrega, otkrili su stručnjaci.

Gazirana pića sa visokom koncentracijom šećera mogu da utiču na kožu, mišiće, zdravlje zuba, stvaraju osećaj zavisnosti, a konzumiranje u dužem vremenskom periodu može da dovede i do oštećenja srca i bubrega, otkrili su stručnjaci. 

S obzirom na to da neki gazirani proizvodi sadrže i do osam kašičica šećera. Međutim, jednostavni šećeri kao što su saharoza i glukoza se brzo potroše u telu, usled čega dolazi do pada energije, a to može da navede ljude na utisak da je efekat izbledeo i da im je potreban još jedan takav napitak. 

ceo tekst >>>

 

16.08.2010

Hirudoterapija

 

Hirudoterapija - lečenje i ulepšavanje uz pomoć pijavica, a ugriz ove životinjice nije bolan, podseća na ujed komarca.

Čudesna isceliteljska moć pijavica poznata je od davnina, a ove "lekovite krvopije" koriste se i danas ne samo za lečenje mnogih bolesti već i za podmlađivanje i jačanje organizma.

Zahvaljujući lekovitom dejstvu mnogobrojnih fermenata, pijavice se koriste za lečenje povišenog krvnog pritiska, holesterola, povišenog šećera, klimakteričnih tegoba, prostate, jetre, pankreasa, hemoroida, proširenih vena, problema sa cirkulacijom, cista na jajnicima, endometrioza, glavobolja, steriliteta, impotencije... 

ceo tekst >>>

 

05.08.2010

Geni diktiraju starost

 

Ameručki stručnjaci s Bostonskog univerziteta utvrdili su mape gena koji ukazuju, s većom tačnošću nego ikad, na verovatnoću da neko doživi sto i više godina, čak i ako drugi geni istih osoba mogu da se dovedu u vezu sa različitim oboljenjima.

Ovo otkriće dovodi u sumnju preciznost genskog testa za utvrđivanje rizika od Alchajmerove bolesti, koji se trenutno nudi na tržištu SAD. Proučavajući genetski kod više od hiljadu ljudi koji su doživeli stotu i poredeći ga sa genetskom mapom 1.200 drugih osoba, istraživači iz Bostona su utvrdili 19 sklopova oko 150 gena koji, sa 77 odsto preciznosti, ukazuju na predodređenost da se doživi duboka starost. 

ceo tekst >>>

 

30.07.2010

Voda - najdragocenija tečnost

 

Opšte je poznato blagotvorno dejstvo vode na ljudski organizam i zdravlje. Čak 70% našeg tela sastoji se od ove dragocene tečnosti, pa je pravilan i odvoljan unos preduslov za pravilno funkcionisanje organizma i telesnih funkcija, što je još izraženije leti, na visokim temperaturama. 

Vodu, kažu stručnjaci, treba piti i pre nego što osetimo žeđ, jer čak i lakša dehidarcija usporava organizam za čak 3%. Žeđ je za zdrave osobe signal da organizmu fali tečnosti, a od toga koliko je unosimo zavise mnogi fiziološki mehanizmi koji vodu raspoređuju u telu. 

ceo tekst >>>

 

23.07.2010

Biljka pamćenja i sećanja

 

Smatra se da bi redovna upotreba ruzmarina mogla značajno da pomogne u očuvanju acetilholina u mozgu.

Antioksidans ruzmarinska kiselina može u priličnoj meri da predupredi pojavu Alchajmerove bolesti, ili pomogne u njenom lečenju, pokazuju pojedine studije rađene u Italiji.

Do ideje da naprave istraživanje stručnjaci su došli na osnovu saznanja da ruzmarin ima dugu tradiciju lekovite biljke koja poboljšava pamćenje, zbog čega je narod zove biljkom sećanja.

ceo tekst >>>

 

14.07.2010

Kari, kurkumin i maligne ćelije

 

Ljudi koji konzumiraju dosta karija, u priličnoj meri mogu biti zaštićeni od zloćudnih oblika tumora, pokazala su istraživanja sprovedena u Centru za istraživanje raka u irskom gradu Korku. Ovdašnji naučnici su, naime, tretirali ćelije raka sastojkom kurkumin koji se nalazi u indijskom začinu kariju, i ustanovili da su posle 24 časa maligne ćelije bile usmrćene. S druge strane, ćelije koje su preživele počele su same sebe da vare, naveli su u izveštaju naučnici svoja zapažanja.

ceo tekst >>>

 

11.07.2010

Paradajz skida kilograme

 

U bilo kom obliku, paradajz će vam ne samo pomoći da skinete kilograme, već i da propisno prodrmate telo i da ga očistite od toksina.

Svež, kuvan, ceđen... U bilo kom obliku, paradajz je pravi biser među povrćem, koji će vam ne samo pomoći da skinete kilograme, već i da propisno prodrmate telo i bar malo ga očistite od toksina.

Dijeta nudi mogućnost da, za pet dana, izgubite do tri kilograma i osećate se sjajno.

ceo tekst >>>

 

09.07.2010

Zašto ljudi puše?

 

Da li pušači imitiraju roditelje ili zavise od nikotina. Već godinama poznato da je nikotin zavisnička droga

Istraživači pokušavaju da nađu odgovor na misteriju zašto ljudi puše, da li su genetski predodređeni, da li imitiraju ponašanje svojih roditelja, ili zbog zavisničke snage nikotina.
Nikotin je visoko zavisnička supstanca koja se nalazi u cigaretama i sve više u drugim proizvodima - nikotinskim flasterima i žvakama, nikotinskim napicima pa čak i u nikotinskim gelovima.  

ceo tekst >>>

 

14.06.2010

Dehidracija usporava razmišljanje

 

Siva materija u mozgu smanjuje se ako ljudi ne piju dovoljno vode, što dovodi do otežanog razmišljanja, upozoravaju naučnici.

Istraživanja pokazuju da dehidracija utiče na veličinu mozga, ali i na njegovo normalno funkcionisanje. Stručnjaci tvrde da samo 90 minuta normalnog znojenja može da smanji mozak kao jedna godina starenja ako se ne konzumira dovoljno vode.

Bez dovoljne vode siva materija u mozgu prisiljena je da radi više kako bi obradila čak i neke jednostavne informacija. Nedostatak dovoljne količine vode tokom nekoliko nedelja ostavlja ozbiljne tragove na mozgu. 

ceo tekst >>>

 

10.06.2010

Previše kafe može prouzrokovati halucinacije

 

Milioni Ljudi širom sveta imaju jedinstveni ritual: čim otvore oči, odšetaju do kuhinje i kuvaju prvu jutarnju kafu. Uz nju se bude, ona ih osvežava i daje im dodatnu energiju. Kad stignu na posao popiju još jednu, posle pauze još jednu, pa posle posla... Kafa se, jednostavno, pije uvek i u svakoj prilici. Ovoliku popularnost ovaj napitak je stekao zahvaljujući kofeinu, sastojku koji je prema hemijskoj kvalifikaciji „manje otrovna biljna droga". Kao stimulans, kofein deluje brzo. Samo 15 minuta posle unošenja u organizam, on dospeva u krv i ubrzava rad srca, disanje, lučenje urina i želudačne kiseline, ali i potrošnju kalorija.

ceo tekst >>>

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sva prava r

 

Copyright © 2010-201

Poslednje izmene:

 

 

ezervisana

 

3 by Alexandar Thorn

 02-03-2013 04:37