Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

Pregled svih tekstova

 

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Psihologija

 

Pregled svih tekstova

 

25.07.2012

Od psihologije do parapsihologije

 

Otac psihoanalize Zigmund Frojd nerado je morao da prizna postojanje parapsiholoških fenomena, dok je njegov učenik Karl Gustav Jung teorijom o "kolektivnom nesvesnom" nastojao da ih objasni.

Transpersonalna psihologija ukida granicu sa parapsihologijom, a holotropska terapija omogućava sticanje transcendentalnih iskustava.

Dok psihoanaliza još nastoji da dostigne rang egzaktne nauke, većina psihoanalitičara sa najvećim prezirom gleda na parapsihologiju, osim kad je reč o sledbenicima Junga. Ipak, gotovo svaka psihoanalitička seansa praćena je neobičnim fenomenima koji podsećaju na telepatiju i druge paranormalne pojave. Frojd nije sasvim odbacivao okultno i neobjašnjivo, ćesto se služeći svojom omiljenom devizom: "Ima na nebu i zemlji mnogo stvari o kojima filozofija i ne sanja". Ovom Hamletovom replikom želeo je da podseti da zdrav razum nije u stanju da obuhvati sve psihološke fenomene. Kasnije, u zrelijim godinama, rado je izjavljivao da bi se, kad bi mogao da krene od početka, posvetio proučavanju okultnih veština.

ceo tekst >>>

 

11.10.2011

Čovek je sopstvo bez granica

TRANSPERSONALNA PSIHOLOGIJA

 

Transpersonalna psihologija se bavi problemima i doživljajima koji izlaze iz okvira običnog racionalnog, logičkog mišljenja. Sve ono što se ranije znalo o toj temi, izučavalo se u okvirima okultizma, ezoterije, raznih religioznih pravaca, kako najvećih religija sveta tako i onih manjih, a posebno su se time bavili ezoterijski pravci velikih religija. U sufizmu su se time bavili derviši, a šamani su najstariji istraživači te oblasti i kod njih se najviše podataka može naći zato što je to prareligija, praverovanje, prasistem. Iz tog sistema su se razvile sve religije.

ceo tekst >>>

 

21.04.2011.

Levorukost

SKRIVENA PSIHOLOGIJA UMA - I

 

Pitanje - zašto je čovek levoruk ili desnoruk ostaje i danas jedna od najvećih misterija ljudskog roda. Da li je uistinu pogrešno biti levak? Mišljenja su podeljena, ali krenimo redom. Ko su levaci i da li se oni razlikuju od desnorukih osoba?

To su uglavnom muškarci - dve trećine ih je pripadnika muškog pola. Levorukost se često nasleđuje od roditelja. Ustanovljeno je da u 50 odsto slučajeva roditelji levaci - imaju levoruku decu. Škotsko-irska porodica Ker (od gelske reči 'levi') imala je toliko levorukih potomaka da su 1470. godine u svom zamku 'Fernihirst' izgradili specijalne stepenice da bi udovoljili muškim članovima obitelji koji su se bavili mačevanjem.

ceo tekst >>>

 

01.02.2011

Šamansko stanje svesti

LEČENJE I SAMOLEČENJE U FAZNOM STANJU SVESTI

Intervju: Milan Jovanović, psiholog i neošaman

 

* Rekli ste da se u faznom stanju svesti može sprovesti samolečenje i lečenje drugih. Na kojim principima to počiva i kako se u praksi sprovodi?

- Samolečenje počinje uvek od dobijanja informacije, u fazi se materijalizuje neki objekt - izvor informacija. To može biti živo biće - autontet / ekspert iz određene oblasti, sa kojim se u toku razgovora dolazi do podataka koji se mogu upotrebiti ili za lečenje, za programiranje ili neki doživljaj, potreban ili koristan čoveku.

Lečenje drugih Ijudi počinje isto tako od intormacije, ali ne za sebe samog već se materijalizuje taj čovek kome hoćemo da pomognemo i materijalizuje se izvor informacije. U toku razgovora zamoli se "izvor informacije" da dijagnostikuje osobu kojoj želimo da pomognemo, da da i način lečenja.

ceo tekst >>>

 

25.11.2010

Inteligentni ljudi su aktivniji noću i ležu kasnije

 

Najnovije istraživanje je pokazalo da su ljudi sa većim koeficijentom inteligencije aktivniji noću i da kasnije odlaze u krevet, a već nekoliko godina pažnju naučnika zaokuplja sam "tajming" sna, posebno veza između sna i inteligencije.

Satoši Kanazava i njegove kolege sa Londonske škole ekonomije otkrili su da vreme u koje ljudi odlaze u krevet umnogome zavisi od njihovog koeficijenta inteligencije.

ceo tekst >>>

 

10.11. 2010

Pozitivne misli leče

 

Koliko čovek sam može da se odupre nervozi, besu i emocijama koje vode u bolest. Da bi poboljšao kvalitet života svako sebi može pomoći razmišljanjem.

Mišljenje i razmišljanje nešto je čime se dičimo. Mnogo promišljamo, stalno smo opterećeni, a na kraju uvek ispadne da ili ne mislimo dovoljno, ili ne radimo to na pravi način! Mnoge stvari, situacije i emocije, koje ga dovode do „ludila“, čovek u životu ne može da promeni. Jednu, međutim, može. A to je način razmišljanja.

ceo tekst >>>

 

05.11 2010

Mozak dnevno obradi 100.000 reči

 

Najnovija istraživanja pokazuju da svaka odrasla osoba dnevno čuje ili pročita u proseku po 100.500 reči, pri čemu se pod pojmom dan podrazumeva vreme provedeno u budnom stanju i to van posla, što u stvari znači da je prava brojka daleko veća.

Profesor Univerziteta u Kaliforniji Rodžer Bon je tokom istraživanja pokušao da sazna kolika je količina informacija kojoj je čovek svakodnevno izložen, baveći se raznim aktivnostima u kući i van nje. 

ceo tekst >>>

 

02.09.2010

San održava intelekt

 

U toku života ljudski mozak nauči neverovatno mnogo. Ali, šta zapravo znamo o ovom organu? Da li ste se ikada zapitali koliko je težak i iz čega se sastoji? Evo nekoliko zanimljivih činjenica.

Naziv sive ćelije potiče otuda što nervne ćelije (neuroni) u mozgu posive nakon čovekove smrti. To je i razlog što oni koji su u prilici da zavire u unutrašnjost lobanje, to u većini slučajeva učine tek kada mozak posivi. Dok smo živi, naši neuroni su ružičaste boje. 

ceo tekst >>>

 

22.08.2010

Libido ne priznaje godine

 

Dok mnoge žene čekaju tridesete, pa i četrdesete godine da postanu majke, sve su raspoloženije da se upuste u različite seksualne aktivnosti kako bi kapitalizovale preostale godine do eventualnog materinstva.

Ovakva „reproduktivna zadrška“ omogućava im „ljubav za jednu noć“, takozvani „seks na brzaka“ i čitav niz „najrazličitijih avaturističkog ponašanja u spavaćoj sobi“ - otkrili su psiholozi sa Univerziteta američke države Teksas u Ostinu.

ceo tekst >>>

 

17.08.2010

Pritisak pada posle kikotanja

 

Bez muke nema nauke, ili bez bola nema pobede, nema uspeha - česte su mantre koje se koriste da bi se ljudi motivisali na rad i napore u obrazovanju ili u teretanama. Ali, da li doza veselog zadirkivanja ili smeha može biti korisna da se teškoće i napori lakše savladaju?

Li Berk, profesor psihologije na Univerzitetu Loma Linda u Kaliforniji, tvrdi da može. Da bi otkrio zdravstvene koristi smeha na ljudski organizam, Berk je grupi od 14 dobrovoljaca prikazao dvadesetominutni kolaž najkomičnijih scena iz nekoliko rijaliti programa na televiziji. Pri tom je izmerio njihov krvni pritisak i nivo holesterola pre i posle gledanja komičnih scena. 

ceo tekst >>>

 

26.06.2010

Ubice libida

 

Postoji mnogo faktora koji mogu da utiču na smanjenje seksualne želje. Nedostatak sna, alkohol, stres i depresija samo su neki od njih.

Da li vi i/ili vaš partner gubite interes za seks? Niz psiholoških, ali i fizičkih faktora mogu negativno da utiču na libido. Ovo je spisak nekih od najvećih neprijatelja zdravog seksualnog nagona. 

Stres - Postoje osobe koje uspevaju da obave mnogo stvari dok su pod stresom. Ali, osećati se seksi pod stresom nije jedna od njih. Poslovni stres, finansijske boljke, briga za bolesnog člana porodice i drugi stresori mogu da smanje libido.

ceo tekst >>>

 

14.06.2010

Kreativnost povezana sa šizofrenijom

 

Nedavno istraživanje ukazalo je na moguće postojanje veze između kreativnosti i mentalnog zdravlja.

Istraživači su ustanovili da je izrazita kreativnost češća kod osoba koje u porodici imaju neku mentalnu bolest i da je povezana s blago povišenim rizikom šizofrenije i bipolarnog poremećaja.

Proučavajući D2 receptore dopamina u mozgu, istraživači Instituta Karolinska u Stokholmu ustanovili su da je sistem dopamina kod zdravih i vrlo kreativnih osoba sličan onom kao kod osoba koje boluju od šizofrenije.  

ceo tekst >>>

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Sva prava r

 

Copyright © 2010-201

Poslednje izmene:

 

 

ezervisana

 

3 by Alexandar Thorn

 23-01-2013 09:14