Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

Tekst 3

 

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Adepti

 

3

 

Tesla: Ajnštajn greši

Nepoznati rukopis Nikole Tesle

Prema rekonstrukciji: Mihaila Šapkina

10.07.2010

 

Mihail Šapkin iz Taškenta, koji deluje u okviru tamošnjeg "Projekta osvajanja kosmosa" tvrdi da je, sasvim slučajno, u njegove ruke dospeo doskora nepoznati rukopis genijalnog Nikole Tesle. Neki Šapkinov prijatelj bio je u Njujorku tragajući za predmetima koji bi zadovoljili njegovu kolekcionarsku strast. Tako je na ulici nabasao i na nekog siromaška koji preživljava prodajom starih stvari.

Šapkinov prijatelj kupio je lep primerak starog vatrogasnog šlema, već videvši kako će on zablistati u punoj lepoti kada ga bude dobro očistio, pogotovo njegove hromirane delove.

Kada se bacio na posao, u unutrašnjosti vatrogasnog šlema, umesto postave, ugledao je staru svesku. Imala je tanke, nagorele korice. Odavno ih je napala plesan, a tekst ispisan crnim mastilom na požutelim listovima, izbledeo vremenom, na nekim mestima bio je gotovo potpuno nečitljiv. Znatni delovi teksta bili su rastvoreni vodom, pretvoreni u svetlosive pege, kao na nekom laviranom crtežu.

Pošto je sveska bila zahvaćena vatrom, svi listovi su, baš kao i korice, bili nagoreli, ne u istoj meri, ali je neke reči iz teksta plamen nepovratno progutao.

Pošto je dobio ovu svesku u ruke, Mihail Šapkin dao se na posao. Prvo je ustanovio stepen čitljivosti teksta, a onda se upustio u dug, mukotrpni rad - počeo je da prevodi zapise iz nagorele sveske, prvo bukvalno, a onda je odgonetao stvarni literarni, značenjski i logički smisao teksta.

Mnogo problema zadala mu je rekonstrukcija sasvira izbledelih, potpuno nečitljivih reči, pa i celih rečenica, pogotovo zato što u prvi mah, kako piše, "mnoge nijanse, možda i vrlo važne detalje tog rukopisa" nije "čak ni razumeo".

"Odjednom sam", navodi Šapkin, "shvatio da je to rukopis poznatog pronalazača Nikole Tesle, koji je živeo i radio u SAD".

 

 

Teslin manuskript

Etar postoji

Tvrdnja Ajnštajna da nema etra pogrešna je

 

Danas se mnogo govori o Ajnštajnovoj teoriji. Taj mladi čovek dokazuje da ne postoji nikakav etar (efir) i mnogi su s njim saglasni. Mislim da je to pogrešno. Protivnici etra se u dokazne svrhe pozivaju na eksperimente Majklson-Morlija, koji su nastojali da izračunaju kretanje Zemlje u odnosu na nepokretni etar. Njihovi eksperimenti završili su neuspehom, ali to još ne znači da etra nema.

Ja sam se u svojim radovima uvek oslanjao na postojanje mehaničkog etra i zato sam postizao određene uspehe. Šta je etar po sebi i zašto ga je tako teško otkriti? Ja sam dugo razmišljao nad tim pitanjem i evo do kakvih sam zaključaka došao: poznato je da što je gustina nekog tela veća, u njemu je veća brzina prostiranja talasa. Upoređujući brzinu zvuka u vazduhu s brzinom svetlosti, došao sam do zaključka da je gustina etra nekoliko hiljada puta veća od gustine vazduha. Ali, etar je električno neutralan, zbog čega je u vrlo slabom uzajamnom dejstvu s našim materijalnim svetom, a k tome, pride, gustina tela našeg materijalnog sveta ništavna je u poređenju s gustinom etra. Nije etar bestelesan - naš materijalni svet je bestelesan za etar.

Bez obzira na slabašno međudejstvo, svi mi osećamo prisustvo etra. Primer takvog međudejstva javlja se kod sile gravitacije, takođe i kod naglog ubrzanja ili kočenja. Mislim da su zvezde, planete i sav naš svet iznikli iz etera, kada je zbog nekih uzroka jedan njegov deo postao manje gust. To se može uporediti s obrazovanjem mehura vazduha u vodi, jer je takvo poređenje vrlo blisko.

Pritiskajući naš svet sa svih strana, etar se muči da se vrati u prvobitno stanje, ali mu se u tome isprečava unutrašnji električni naboj u telima materijalnog sveta. Tokom vremena, kada se izgubi unutrašnji električni naboj, etar će smrviti naš svet i pretvoriće ga u etar.

Iz etra je nastao - u etar će se vratiti. Svako materijalno telo, bilo to Sunce - ili najmanja čestica, jeste oblast smanjivanja pritiska u etru. Zato oko materijalnih tela etar ne može da bude u nepokretnom stanju.

Polazeći od toga, može se objasniti zašto je eksperiment Majklson-Morlija okončan bezuspešno. Da bi se ovo razumelo, prenesimo taj eksperiment u vodenu sredinu. Predstavite sebi da se vaš čamac vrti u ogromnom viru. Pokušajte da otkrijete kretanje vode u odnosu na čamac. Nećete otkriti nikakvo kretanje zato što je brzina okretanja čamca jednaka brzini kretanja vode. Zamenite u sopstvenoj predstavi čamac Zemljom, a vir - ciklonom etra, koji se okreće oko Sunca, i razumećete zašto eksperiment Majklson-Morlija nije bio uspešan.

U svojim istraživanjima uvek sam se pridržavao principa da se sve pojave u prirodi, bez obzira na to što ih u nekoj fizičkoj sredini nema, javljaju istovetno.

Talasa ima u vodi, u vazduhu... a radio-talasi i svetlost - to su talasi u etru.

Tvrdnja Ajnštajna da nema etra pogrešna je. Teško je sebi predstaviti da postoje radiotalasi, a da etar - fizička sredina koja prenosi te talase, ne postoji.

Ajnštajn se trudi da objasni kretanje svetlosti u odsustvu etra kvantnom hipotezom Planka. Interesantno, a kako će Ajnštajn bez postojanja etra objasniti loptastu munju ? Ajnštajn kaže - etra nema, a sam, faktički, dokazuje njegovo postojanje.

Uzmimo za primer brzinu prostiranja svetlosti . Ajnštajn izjavljuje -brzina svetlosti ne zavisi od brzine kretanja izvora svetlosti. I to je tačno. Ali, to pravilo važi samo onda, kada se izvor svetlosti nalazi u određenoj fizičkoj sredini (etar), koja svojim svojstvima ograničava brzinu svetlosti. Materija etra ograničava brzinu svetlosti isto onako, kao što materija vazduha ograničava brzinu zvuka. Kada etra ne bi bilo, onda bi brzina svetlosti bitno zavisila od brzine kretanja izvora svetlosti.

Shvativši šta je etar, počeo sam da pravim analogije između pojava u vodi, u vazduhu i u etru. I tu se dogodio slučaj koji mi je mnogo pomogao u istraživanjima. Puno puta sam posmatrao kako je jedan mornar pušio lulu. Ispuštao je iz usta male krugove. Kružići duvanskog dima su, pre nego što bi nestali, preletali dovoljno rastojanje. Zatim sam sproveo istraživanje te pojave u vodi. Uzeo sam metalnu cev i sa jedne strane izrezao mali okrugli otvor, a sa druge strane sam stavio tanku kožu. Kada sam u cev usuo malo mastila, spustio sam je u bazen s vodom. Kada sam jako udarao prstima po koži, iz cevi su izletali crni krugovi, izazivajući znatno kolebanje vode uz zidove bazena. Voda u bazenu je, pri tome, ostajala savršeno mirna.

"Da, to je prenos energije..." uskliknuo sam tada.

Bilo je to kao blesak - odjednom sam shvatio da sam napravio generator koji je generisao etarske olujne krugove, koje sam nazvao etarski olujni objekti. Bila je to pobeda. Bio sam u stanju euforije. Video sam šta sve mogu. Mnogo toga sam obećao, ne istraživši neku pojavu do kraja, i zbog toga sam žestoko platio. Prestali su da mi daju novac za moja istraživanja, ali je najstrašnije bilo nešto drugo - prestali su da mi veruju.

Euforiju je smenila duboka depresija. I tada sam se odlučio na moj bezumni eksperiment.

Posle svih nesreća postao sam suzdržaniji u obećanjima... Radeći na etarskim olujnim objektima, razumeo sam da se oni ne ponašaju sasvim onako kako sam mislio ranije. Postalo je jasno da prilikom prolaska olujnih objekata u blizini metalnih predmeta oni gube svoju energiju i nestaju, ponekad uz eksploziju. Duboki slojevi Zemlje takođe su privlačili njihovu energiju, jednako snažno kao i metal. Zato sam energiju mogao da prenosim samo na mala rastojanja.

Tada sam obratio pažnju na Mesec. Ako pošaljem etarske olujne objekte ka Mesecu, oni će se odbiti od elektro-magnetnog polja, vratiće se nazad na Zemlju, ali na znatnoj udaljenosti od predajnika. Pošto je ugao pada jednak uglu odbijanja, ovu energiju moguće je prenositi na vrlo velika rastojanja, čak i na drugu stranu Zemlje.

Izveo sam nekoliko eksperimenata prenoseći energiju do Meseca. Tokom tih eksperimenata pokazalo se da je Zemlja okružena električnim poljem. Ono je uništavalo slabe olujne objekte. Etarski olujni objekti koji su posedovali veliku energiju prodirali su kroz električno polje Zemlje i izlazili u međuplanetarno prostranstvo. Tada mi je došla misao: ako uspem da napravim rezonantni sistem između Zemlje i Meseca, onda snaga predajnika može da bude vrlo mala, a da iz nje izvučena energija bude vrlo velika.

Dok sam radio proračune koliku je energiju moguće dobiti, bio sam zadivljen. Iz proračuna je sledovalo da je energija, dobijena iz tog sistema, dovoljna da potpuno razruši neki veliki grad. Tada sam prvi put pomislio da moj sistem može da bude opasan po čovečanstvo. Uprkos tome, vrlo sam želeo da ostvarim moj eksperiment. U punoj tajnosti počeo sam podrobne pripreme mog bezumnog opita.

Pre svega, bilo je potrebno da izaberem mesto za eksperiment. Najbolje mesto bio bi Arktik. Tamo nema ljudi i niko ne bi bio povređen. Proračun je, međutim, pokazao da bi pri sadašnjem položaju Meseca etarski olujni objekat mogao da udari i u Sibir, gde možda ima ljudi. Informacija je bilo malo, ali svejedno, znao sam da u Sibiru ljudi gotovo i nema.

Svoj eksperiment morao sam da čuvam u najdubljoj tajnosti, inače bi posledice i za mene i za celo čovečanstvo mogle da budu vrlo neprijatne. Mene je uvek mučilo jedno pitanje - da li će moja otkrića koristiti ljudima? Odavno je poznato da sve izume ljudi primenjuju da bi istrebili jedni druge. U čuvanju moje tajne vrlo mi je pomoglo to što su mnogi instrumenti u mojoj laboratoriji, u to vreme, već bili demontirani. Kao i to što sam mogao da sakrijem ono što mi je za eksperiment bilo nužno. Od tih instrumenata sklopio sam novi predajnik i spojio ga s izvorom. Eksperiment takvom količinom energije mogao je da bude vrlo opasan. Ako pogrešim u proračunima, onda će energija etarskog olujnog objekta udariti u obrnutom smeru. Zato se nisam nalazio u laboratoriji, već dve milje udaljen od nje. Radom moje aparature upravljao je satni mehanizam.

Princip eksperimenta bio je vrlo jednostavan. Da biste ga bolje razumeli, potrebno je da ponovo objasnim šta su etarski olujni objekat i loptasta munja. Vidljivost loptaste munje obezbeđuje veliki elektrostatički udar. To se može uporediti s mastilom koje je obojilo olujne krugove u mom eksperimentu u bazenu. Prolazeći kroz elektrostatičko polje, etarski olujni objekat zahvata u njemu čestice pod naponom koje izazivaju bleštavost loptaste munje. Da bi se napravio rezonantni sistem Zemlja-Mesec, bilo je neophodno da se postigne velika koncentracija čestica pod naponom izmečtu Zemlje i Meseca. Zato sam koristio svojstvo etarskih olujnih objekata da zahvataju i prenose te čestice. Generator je ka Mesecu emitovao etarske olujne objekte. Oni su, prolazeći kroz električno polje Zemlje, u njemu zahvatali čestice pod naponom. Pošto elektrostatičko polje Meseca ima isto naelektrisanje kao i električno polje Zemlje, etarni olujni objekti odbijali su se o njega i vraćali se ka Zemlji, ali pod drugim uglom.

Vrativši se, sada su se ddbijali o električno polje Zemlje nazad ka Mesecu i tako dalje. Na taj način, stvoreno je klatno naelektrisanih čestica, rezonantnog sistema Zemlja-Mesec-električno polje Zemlje. Kada je u rezonantnom sistemu dostignuta nedphodna koncentracija naelektrisanih čestica, sistem se samopokrenuo na svojoj rezonantnoj frekvenciji.

Energija, povećana milion puta rezonantnim karakteristikama sistema, u električnom polju Zemlje pretvarala se u etarski olujni objekat kolosalne moći. Ali, to su billi samo moji proračuni i pretpostavke, a šta će se stvarno dogoditi, ja nisam znao.

Vrlo dobro se sećam dana tog eksperimenta. Bližilo se proračunato vreme. Minuti su tekli vrlo sporo, izgledalo je kao da su godine. Mislio sam da ću sići s uma zbog tog čekanja. Konačno je nastupilo proračunato vreme i... ništa se nije dogodilo! Prošlo je još pet minuta, ali se ništa neobično nije desilo. Razne misli su mi se vrzmale kroz glavu: možda nije radio satni mehanizam, nije radio sistem, možda ništa i nije trebalo da se dogodi?

Bio sam na granici bezumlja. I odjednom... Svetlost se pomračila, a u telu mi se javio nepoznati osećaj - kao da me je neko izbo hiljadama igala. Ubrzo je sve prestalo, ali mi je u ustima ostao neprijatan metalni ukus. Svi mišići su mi onemoćali, a u glavi mi je bučalo. Osećao sam se potpuno slomljenim. Kada sam se vratio u svoju laboratoriju, bila je praktično cela, samo je u vazduhu bilo mnogo gareži... Opet me je obuzelo mučno iščekivanje jer nisam znao rezultate svog eksperimenta. I tek potom, kada sam u novinama pročitao izveštaje o neobičnim pojavama, shvatio sam - kakvo sam strašno oružje stvorio. Naravno, očekivao sam da će se dogoditi snažna eksplozija. Ali to nije bila eksplozija - bila je to katastrofa!

Posle tog eksperimenta čvrsto sam odlučio da tajna mog izuma umre zajedno sa mnom. Naravno, znao sam da neko drugi može lako da ponovi taj bezumni eksperiment. Ali za to je potrebno da se prizna postojanje etra, a naš naučni svet se sve više udaljavao od te istine. Čak sam zahvalan Ajnštajnu i drugima što su svojim pogrešnim teorijama poveli čovečanstvo s tog opasnog puta kojim sam išao.

Možda je u tome i njihova glavna zasluga. Možda će za sto godina, kada se ljudski razum uzdigne iznad životinjskih instinkata, moj pronalazak biti ljudima od koristi.

Radeći sa svojim generatorom, primetio sam nepoznatu pojavu. Prilikom njegovog uključenja, očigledno se osećao vetrić koji je duvao ka generatoru. U prvi mah sam pomislio da je to povezano sa elektrostatikom. Zatim sam rešio da to proverim. Uvio sam zajedno nekoliko novina, zapalio ih i odjednom se ugasio plamen. Iz novina je pokuljao gusti dim. S tako zadimljenim novinama obišao sam oko generatora. Iz svake tačke laboratorije dim je išao ka generatoru. Zadržavši se nad njim, odlazio je naviše, kao u nekakav levak. Kada je generator bio isključen, ove pojave nije bilo.

Razmislivši o njoj, došao sam do sledećeg zaključka - moj generator, delujući na etar, smanjuje silu teže! Da bih se u to i uverio izradio sam velike vage. Jedan tas bio je postavljen iznad generatora. Da bi bio isključen elektromagnetni uticaj generatora, vage su bile izrađene od dobro osušenog drveta. Pošto sam precizno uravnotežio tasove, s velikim uzbuđenjem uključio sam generator. Tas koji se nalazio nad generatorom brzo je krenuo naviše. Mahinalno sam isključio generator. Tasovi su se zajedno pomerili, kolebali su se, ali nisu došli u ravnotežni položaj.

Bilo je to slično žiži. Stavio sam na tasove teret i, menjajući snagu i režim rada generatora, dobijao sam neravnoteženi položaj vage. Posle tih eksperimenata, zamislio sam da konstruišem letilicu koja bi mogla da leti ne samo u vazduhu već i u kosmosu.

Princip rada te mašine sastoji se u sledećem: postavljanjem na leteću mašinu generatora u smeru njenog poletanja, ona se odvaja od etera. Pošto etar sa svih drugih strana nastavlja pritisak s prethodnom silom, leteća mašina počinje da se podiže. Dok se nalazite u takvoj mašini, nećete osećati ubrzanje zato što etar neće ometati vaše kretanje.

Nažalost, morao sam da odustanem od gradnje leteće mašine. Dogodilo se to iz dva razloga: prvo, za tajno izvođenje tih poslova nemam novaca. Ali, glavno je to što je u Evropi počeo veliki rat, a ja ne želim da moji izumi ubijaju! Kada će ti bezumnici prestati?

Kraj manuskripta.

 

Etar ili efir

 

Pojam etar dolazi nam iz grčkog jezika u kome označava čist, gornji sloj vazduha, ali ima i druga, različita značenja, od kojih ćemo ovde pomenuti neka.

U grčkoj mitologiji etar je podrazumevao plameni vazduh u kome lebde zvezde i stanuju bogovi, odnosno, jednovremenost nebeskog prostora i svetlosne tvari. Grčka mitologija je pod etrom podrazumevala i nebeski vazduh, samo nebo i nebeski prostor.

Svakako je odjek ovih značenja i savremena upotreba pojma etar, recimo u radiofoniji (na primer: "emitovana kroz etar na radio-talasima, emisija je privukla velikupažnju").

Kada je reč o našoj temi, mnogo je važnije značenje pojam etar u antičkoj grčkoj filozofiji, kao i u hemiji i fizici.

U filozofskim sistemima Anaksagore, Empedokla i Platona, etar je imao značenje najfinije pratvari, dok je za Aristotela, pored vatre, vode, vazduha i zemlje, etar bio peti elemenat (kvintesenca), koji ispunjava nebeski prostor iznad Meseca.

Zbog svoje finoće, etar je, u stvari, prvi, najvažniji elemenat, što će se kroz različite tradicije definisati kao najfinije i najčistije svojstvo, kao suština, srž, jezgro, kao skup najboljeg, najbitnijeg.

Otuda je u alhemijskoj tradiciji etar glavna materija za pretvaranje metala, dok u hemiji označava najfiniji deo nečega, ali i bistru, bezbojnu i lako pokretljivu tečnost karakterističnog mirisa, specifično lakšu od vode (C4H10O).

U fizici etar znači tvar čije se postojanje, pored materije, pretpostavlja, to je sredina u kojoj se zbivaju neke od prirodnih pojava (Sunce zrači u prostor energiju, a ona se prenosi poprečnim talasima kroz elastičnu sredinu etar, koja nema masu, zbog čega je nemerljiva).

 

Nikola Tesla - Čovek van vremena

Tesla - um koji je video budućnost

Pronalazač koji je izumeo točak modernog doba

Anegdote iz mladosti

Nikola Tesla i sunarodnici

Tesla i prijatelji

Rat struja

San jednog genija

Tesla kao merna jedinica

Najznačajniji izumi

Istraživanje na polju struja visokih frekvencija

Druga industrijska revolucija

Poslednji dani

Kako je Teslina zaostavština stigla u Beograd

Nikola Tesla - Psihološki portret

 

Knjige - Teslina zaostavština i knjige o Tesli

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 27-01-2013 05:35