Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

Tekst 20

 

  Hinduizam

  Budizam

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Adepti

 

20

 

Alister Krouli

Izvor: Skakavac, Kaaba 93

Fotografije: Arhiva Thornal

09.09.2010

 

Alister Krouli rodio se 12. oktobra 1875. e.v. u Lemingtonu, Vorvikšajr, u Engleskoj. O njegovom detinjstvu postoje kontroverzne priče. Neki autori skloni su da kažu kako je uobičajena slika o krutom vaspitanju koje su sprovodili njegovi roditelji, smatrani religioznim fanaticima, svesno stvorena i preuveličana od samog Kroulija, a kasnije nekritički preuzeta i širena od nekih biografa. On je zapravo relativno rano ostao bez oca koji je umro 1887. e.v., a majka mu je živela sve do 1917. e.v.

Pošto je poticao iz dobrostojeće porodice, Krouli je 1895.e.v. upisao Triniti koledž u Kembridžu. Njegova raznovrsna interesovanja ispoljila su se snažno, i pored redovnih studija počeo je da putuje, planinari, a dve godine kasnije objavio je i prvu zbirku stihova.

U ovo vreme padaju počeci njegovog interesovanja za misticizam i magiku. Na putovanju u Švedsku 1896.e.v. doživeo je spontano mističko buđinje, duboki uvid koji ga je naterao da se zainteresuje za pojave koje se nalaze sa druge strane svakodnevnog života. Ponešen ovim iskustvom, 1898.e.v. pročitao je knjigu Oblak nad svetilištem Karla fon Ekerthauzena. U njoj se govori o tajnom bratstvu koje nadgleda čovečanstvo i upravlja njegovom evolucijom i Krouli je odlučio da sa tim bratstvom nekako stupi u kontakt. Tokom proleća je upoznao ljude koji su mu u tome pomogli - Oskara Ekenštajna, Džulijana Bejkera i Džordža Serila Džoisa koji mu je omogućio da stupi u elitnu magičku ustanovu viktorijanskog Londona - Zlatnu Zoru.

Krouli je iniciran u Zlatnu Zoru novembra 1898.e.v. Do maja 1899.e.v. napredovao je do ranga 4=7 (filozofus), a u rang Adeptusa Minora iniciran je od strane samog vođe reda, Mek Gregor Metersa, u Parizu 1900.e.v. Zlatna Zora je u to vreme već bila u dubokoj krizi i Krouli , uznemiren i lično pogođen razvojem događaja napusto je Englesku i sledeće dve godine proveo je putujući od Njujorka i Meksika, preko Tihog okeana, do Japana, Cejlona i Kine. Sve vreme je intenzivno praktikovao magiku Zlatne Zore, a upoznao se i sa praksom Rađa joge u kojoj je ostvario napredak i prve rezultate. Tokom ove dve godine nisu izostali planinarski poduhvati (u Meksiku, vrh K-2 na Himalajima, dvomesečni boravak na glečeru Baltoro), a ni literarni (objavljena su mu dela Duša Ozirisa, Tanhojzer i Ambrosi Magi Hortus Rosarum).

U proleće 1903.e.v. Krouli se preko Pariza vratio u Englesku gde je istog leta upoznao i ubrzo oženio Rouz Keli. Kako je on sam govorio bila je to ljubav na prvi pogled i venčanje je usledilo posle nekoliko nedelja strasne veze. Sledećih deset meseci proveli su na putovanju, krećući se od Egipta do Indije. Prilikom boravka u Kairu, 8.-10. aprila 1904.e.v. Krouli je pimio Knjigu Zakona koja je temeljni kamen ne samo njegovog nego čitavog telemitskog Rada.

U leto 1904.e.v. Rouz je rodila devojčicu kojoj su dali ime Nuit. Čak i sa bebom, oni su krenuli na putovanje. Početkom 1905.e.v. bili su u Sent Moricu u Švajcarskoj, a Krouli je u maju krenuo prema Kairu. Put ga je dalje vodio u Indiju, pa na Himalaje (Kančen Džunga), a u novembru je stigao u Kinugde mu se pridružila Rouz sa detetom. Intenzivno se bavio Magikom (priziv Autoetidela) napisao je poemu Orfej i počeo da priprema izdavanje sabranih dela.

S proleća 1906.e.v. preko Šangaja u Njujork, Krouli se vratio u Englesku gde ga je dočekala Rouz koja je ovamo stigla u maju. Dete nije izdržalo naporan ritam putovanja i umrlo je od bakterijske infekcije. Krouli je takođe bio premoren, bolestan i pogođen ovakvim obrtom. Sledećih nekoliko nedelja proveo je relativno usamljen i u teškoj depresiji.

Jula te godine sreo se sa starim prjateljem Džordž Sesil Džonsom i zatim počeo seriju ritualnih i meditativnih radova, uključujućji i Abremalinovu operaciju koju je prvi put pokušao da uradi u vili Boleskin još oktobra 1899.e.v. Posle snažnih mističnih iskustava koja je opisao kao dijanu, atmadaršanu i nirvikalpa samadi, prepoznao je Džordž Sesil Džonsa kao izaslanika Velikog i Večnog Reda. Nakon intenzivne izmene iskustava i mišljenja, decembra 1906.e.v. postavljene su osnove za materijalizaciju AA.

Tokom 1907.e.v. kao rezultati rada pojavljuju se prve svete knjige Teleme: LiberLXV i Liber VII. Krajem godine Krouli je preuzeo zavet Majstora Hrama kojeg će potpuno osvojiti tek posle pustinjske avanture sa Viktorom Nojburgom 1909.e.v. Do tog vremena posetio je Maroko i Španiju, i napisao je Psihologiju Hašiša, Konx om Pax i Džon sv. Džon. Marta 1909.e.v. štampao je prvo izdanje Ekvinoksa, a 28. juna pronašao je zagubljeni rukopis Knjige Zakona. Potom je otputovao u Alžir sa Nojburgom i krajem 1909.e.v. izvršio priziv 30 etira enohijanskog sistema.

Po završetku Pustinjske avanture i punopravnog preuzimanja ranga Majstora Hrama, Krouli se vratio u London. Tu ga je u martu 1910.e.v. čekalo suđenje sa Mek Gregor Metersom koji ga je tužio za publikovanje tajni Zlatne Zore. Krouli je to zaista i učinio u Ekvinoksu, a te materijale je nazvao 'Tajni rituali i ceremonije rozenkrojcerskog reda'. Međutim pored svih Metersovih tužbi, Krouli je dobio na suđenju, i ubrzo je štampao i novo izdanje Ekvinoksa. Još jedno suđenje, sledeće godine, odvojilo ga od grupe prijatelja. Džordž Sesil Džons podigao je optužbu protiv jednog londonskog časopisa zbog uvrede, i kada je izgubio parnicu, ponovio je postupak. Krouli je odbio njegov poziv da se pojavi kao svedok i to je prouzrokovalo prekid njihovih odnosa. Po svemu sudećoi to nije bio definitivni kraj. Postoji bar jedan izveštaj iz 1919.e.v. kada Krouli govori o susretu sa Džonsom i piše o njemu sa krajnjim poštovanjem.

U periodu od 1910-1912.e.v. desile su se značajne promene u ličnom životu. Rouz Keli nije mogla da podnese tempo Kroulijevog rada, pa su se razveli. On je neposredno pre razvoda upoznao Lejlu Vadel, a 1911.e.v. Meri d'Este Stardžis koja ga je inspirisala u Abuldiz radovima čiji rezultat je bila Knjiga IV (četiri). Lejla Vadel, budući umetnička priroda, doprinela je stvaranju Eleuzijskih rituala koji su oktobra i novenbra 1910.e.v. javno izvedeni u Kakston Holu u Londonu. Ona je bila i umetnički vođa pozorišne trupe koju je formirao Krouli 1913.e.v. i koja je putovala u Moskvu. Tamo je u toku šestonedeljnog boravka on upoznao mladu Ani Rangler i napisao Himnu Panu i Grad bogova i bio inspirisan da kreira Gnostičku misu.

Ovo je takođe period kada je Krouli uspostavio vezu sa O.T.O. U vezi s tim obično se prepričava njegov susret sa Teodorom Rojsom podstaknut trideset šestim poglavljem knjige laži; mnogi savremeni istraživači smatraju ovu priču vrstom urbane legende, a neki čak pomeraju preliminarne kontakte u 1910.e.v. Sigurno možemo tvrditi da je Krouli dobio punomoć za vođenje engleskog ogranka O.T.O. 1912.e.v. a nešto kasnije njegov student u A.A. Čarls Stensfild Džons ustanovio je O.T.O. u Vankuveru, Kanada. Kao što je poznato, O.T.O. je izvorno nemački magički red i njegovo širenje u zemljama engleskog govornog područja bilo je vrlo značajno za njegov kasniji razvoj.

Početkom 1914.e.v. sa Viktorom Nojburgom Krouli je obavio niz operacija koje su poznate kao Pariski rad, a zatim je putovao u Švedsku. Juna iste godine počeo je I svetski rat, a Krouli je brodom Luzitanija otplovio ka Americi. U Njujork je stigao u decembru i na američkom tlu ostao je punih pet godina.

Značajne magičke radove možemo da pratimo do jeseni 1915.e.v. Sa Džejn Foster počeo je seriju operacija koje su trebale da začnu magičko dete i Krouli je dugo verovao da je to dete Čarls Stensfild Džons koji je sledeće godine preuzeo zavet Majstora Hrama kako bi Krouli Preuzeo Zavet Magusa A.A. tokom leta. Rad sa Džejn Foster imao je različite implikacije, čak i u daljoj budućnosti, a nije bio jedini te vrste. Januara 1918.e.v. sa Rodi Majnor počeo je Amalantrah rad koji je trajao sledećih šest meseci. U toku tog rada, između ostalog napisane su: Liber Aleph, Liber 97, Liber 194/729, a ponovo je štampan i Ekvinoks III. U Njujorku Krouliju se priključio Čarls Stensfild Džons a tu je prvi put sreo Leu Hirsinh. Ona mu je postala Skerletna Žena početkom sledeće godine. Uoči ovog njihovog susreta objavljen je tzv. "plavi" Ekvinoks.

Decembra 1919.e.v. sa Leom Harsinh Krouli se vraća u London, a već januara 1920.e.v. odlučio je da osnuje Opatiju Teleme. Posle nekoliko meseci u martu odlučio je da to bude na Siciliji, u Čelafu.

Pošto se Lea Hirsinh upravo tada porodila sa Kroulijem je u Čelafu otputovala Ninet Šamvej. Opatija je bila aktivna sve do 1.V 1923.e.v. i tokom ovog perioda mnoge ličnosti koje su stvarale istoriju Teleme prošle su ovuda: Džejn Volf, Sesil Frederik Rasel, ili recimo Frenk Benet. U Čefalu razdoblju nastale su: Liber Amrita, Jedna zvezda na vidiku, Liber Samekh, Dnevnik uživaoca droge, Komentari na knjigu zakona... Krouli nije stalno bio na Siciliji. Nekoliko puta je putovao u Francusku i tu je Februara 1922.e.v. nastala Liber Nike kao rezultat borbe - i pobede nad heroinom.

Od februara 1923.e.v. londonski magazini Sandej Ekspres i Džon Bul objavili su seriju članaka u kojima su napali Kroulija i tada je počeo da se stvara u konačnom obliku mit o 'najporočnijem čoveku na svetu'. Članke je inspirisala, neki kažu i naručila, Beti Mej, udovica Raula Lavdeja koji se razboleo i umro u Čelafu. Beti Mej je za to okrivila Kroulija, koga nikada nije podnosila, priča je tako krenula... i stigla do današnjeg dana.
U maju je Krouli konačno napustio Siciliju pod pritiskom Musolinijevih fašista i najpre se uputio u Tunis, a zatim u Francusku. U toku ovih putovanja on je ostvario rang Ispisimusa, a zavet je preuzeo na Čelafu još 1921.e.v. Septembra 1924.e.v. sreo je novu skerletnu ženu Doroti Olsen i nešto posle toga u Tunisu je napisao Srce Majstora.

Sredinom dvadesetih godina Krouli je postao aktivan u životu Srednjeevropskog ezoteričnog miljea. Poznato je da je posle smrti Teodora Rojsa, vođe O.T.O., on položio pravo kao sukcesor ove titule. Do danas nisu bili publikovani dokumenti koji bi potvrdili ovo pravo u formalnom smislu, mada bismo sada već mogli reći da je ovo pitanje akademske prirode . Uoči smrti Teodora Rojsa, između njega i Kroulija došlo je do sukoba oko proceduralnih pitanja, i oko Knjige Zakona i Teleme koji su stvorili oprečna mišljenja među nemačkim templarima. Tako je došlo do sastanka Kroulija i visokih inicijata nemačkog O.T.O. u leto 1925.e.v. u Tirintiju. Ovom skupu predsedavao je Krouli pod pseudonimom Žerar Omon. On je ostavio neobično snažan utisak; Hajnrih Trenker, jedna od vodećih ličnosti nemačkog hermetičkog pokreta, prepoznao je u njemu jednog od Tajnih Vođa. Nemački magički krug se, međutim, trajno podelio zbog prihvatanja Knjige Zakona. Neki među njima prihvatili su Zakon Teleme i vremenom su postali ličnosti velikog značaja i uticaja, kao Karl Germer ili Marta Kincel.

U drugoj polovini dvadesetih godina XX veka e.v. Krouli je živeo u S.A.D. i tu je sreo još jednog mladog čoveka koji je postao jedna od najuticajnijih osoba u svetu zapadnog hermetizma. Njemu se 1928.e.v. kao sekretar priključio Izrael Regardi, koji je sa njim proveo sledeće četiri godine. Regardi je posle 1932.e.v. kada se razišao sa Kroulijem krenuo sopstvenim putem i ostavio je neizbrisiv trag koji su sledile generacije magičara, kako telemita tako i onih koji su radili u tradiciji Zlatne Zore u kojoj je Regardi igrao aktivnu ulogu do svojih poslednjih dana.

U radovima krajem dvadesetih uz Kroulija je izvesno vreme bila Poljakinja koju on pominje po imenu Miroslava a 1929.e.v. upoznao je i oženio Mariju Terezu de Miramar poreklom iz Nikaragve koja je bila prvosveštenica Vudua. Iste godine objavljeno je prvo izdanje Magike u teoriji i praksi.

Početak tridesetih godina obeležilo je izdavanje prva dva toma Ispovesti. U ovom poduhvatu značajnu ulogu u organizaciji i tehničkoj pripremi imao je Izrael Regardi, a finansijsku pomoć pružio je Karl Germer. On je u sledećim godinama bio jedan od glavnih stubova materijalne podrške jer je Krouli najveći deo svog vremena i nasleđa uložio u realizaciju sopstvenog velikog Dela, pa je sredinom tridesetih bio pred bankrotom.

Do 1934.e.v. Krouli je dosta vremena proveo u Zapadnoj Evropi, krećući se između Nemačke i Portugalije. Reputacija 'najporočnijeg čoveka na svetu' je rasla dok je učestvovao u nekoliko sudskih sporova koji su obično privlačili pažnju javnosti željne senzacija i novinara bulevarske štampe. Veliki skandal 1934.e.v. izazvalo je rođenje njegovog sina Alistera Ataturka kojeg je dobio sa devetnaestogodišnjom Patrizom Mek Elpajn. Od sve dece Alister Ataturk bio je najdugovečniji; umro je u Parizu 1978.e.v.

Uprkos pritiscima i progonima, druga polovina tridesetih godina XX veka e.v. bila je plodna; objavljena je Ravnodnevnica bogova, Osam lekcija o jogi i četvrto izdanje Knjige Zakona.

Četrdesete godine obeležene su II svetskim ratom. Posle puno godina, Krouli se vratio u Englesku i nastanio najpre na Pikadiliju, a zatim prešao u Hestings 1945.e.v. U to vreme vodio je prepisku koja je finalno uobličena u knjigu objavljenu pod imenom Magika bez suza, a 1944.e.v. objavljena je Knjiga Tota sa novodizajniranim špilom Tarota na kome je sa Fridom Haris počeo da radi još 1938.e.v.

Poslednje delo Krouli je objavio 1947.e.v. To je bila njegova treća antologija poezije objavljena pod imenom 'Ola...'.

Umro je 1. XII 1947.e.v. i kremiran u Brajtonu, uz svečanost kojoj je prisustvovala mala grupa prijatelja.

Lokalna štampa nije propustila ni ovu priliku da piše o Krouliju u negativnom kontekstu i pozivala je na uzbunu, zahtevajući da se preduzme sve kako se nešto slično ne bi ponovilo u budućnosti.

Život Alistera Kroulija je tema koja zaokuplja mnoge istraživače. O njemu postoje podeljena mišljenja čak i među telemitima. Nije na nama da se na ovom mestu izjašnjavamo u tom smislu, uostalom, kako se piše na početku - shvatite ovu kratku priču kao početak ličnog istraživanja...

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 06-02-2013 01:28