Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

Tekst 2 - I

  Tekst 2 - II

  Tekst 2 - III

 

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Budizam

 

2 - I

 

Tipitaka - Pali kanon

19.06.2010

 

Tipitaka (pali ti, "tri," + pitaka, "košara") ili pali kanon jeste zbirka tekstova prevashodno na jeziku pali, koja predstavlja doktrinarnu osnovu theravada budizma. Zajedno sa drevnim komentarima (Athakatha), ona čini korpus klasičnih theravadskih tekstova.

Pali kanon je ogromna zbirka literature: u engleskom prevodu -- koji pokriva znatan deo, mada ne celokupan kanon - ovi tekstovi zauzimaju više desetina hiljada štampanih strana. Naravno, sa domaćim prevodima stoji neuporedivo lošije. Veliki napor u tom pravcu uložio je Čedomil Veljačić.

Tri dela Tipitake su:

Vinaya pitaka

Zbirka tekstova koji se odnose na pravila ponašanja unutar sanghe -- zajednice bhikkhua (monaha) i bhikkhuni (monahinja). Daleko više od puke liste pravila, Vinaya pitaka sadrži takođe priče kojima se opisuje nastanak svakog pravila, pa tako dobijamo detaljan opis na koji način je Buda rešavao problem održavanja harmoničnih odnosa unutar mnogobrojne i raznorodne duhovne zajednice.

Sutta pitaka

Zbirka govora, pripisanih Budi i nekolicini njegovih najbližih učenika, koja sadrži suštinu učenja theravada budizma.

Abhidhamma pitaka

Zbirka tekstova u kojima su osnovni doktrinarni principi izloženi u Sutta pitaki prerađeni i reorganizovani u konzistentan sistem pogodan za istraživanje fenomena uma i materije.


 

 

Vinaya pitaka, prvi deo Tipitake, jeste tekstualna osnova na kojoj funkcioniše monaška zajednica (sangha). Vinaya sadrži skup pravila ponašanja za monahe i monahinje lično (Patimokkha), kao i pravila kojih oni treba da se pridržavaju radi harmoničnog funkcionisanja zajednice u celini.

U početku, sangha je živela harmonično i bez ikakvih čvrstih normi ponašanja. Vremenom, međutim, kako je sangha postajala brojnija i evoluirala u jednu kompleksniju zajednicu, neizbežno su se javljale situacije kada su neki članovi sanghe postupali pogrešno. Kad god bi neka od njih privukla Budinu pažnju, on bi postavio pravilo i uz to odgovorajuću kaznu za prekršaj, kako bi odvratio ostale članove sanghe od neprimerenog ponašanja u budućnosti. Već sam Budin prekor bio je dovoljan da stvar dovede u red.

To nije prikladno, neznalice, to nije valjano, to nije vredno samotnjaka, to ne treba činiti. Kako si mogao, neznalice, otišavši u beskućnike i pod okrilje ove Dhamme i discipline tako dobro izložene [počiniti taj i taj prekršaj]? ... To nije na dobrobit ni onima koji ne slede put, niti će povećati broj onih koji slede put, već je to, neznalice, na štetu i jednima i drugima i izaziva kolebanje u njima.

Vinaya pitaka, deo I, I.B. Horner (ed.) (London: Pali Text Society, 1982), str. 36-7.

Sve u svemu, ima 227 pravila Patimokkhe za bhikkhue (monahe) i 311 za bhikkhuni (monahinje). Pošto su pravila ustanovljavana jedno po jedno, od slučaja do slučaja, prirodno je da se kazne znatno razlikuju po težini: od jednostavnog ispovedanja (na primer, ako se monah ophodi sa nedovoljno poštovanja) do trajnog isključenja iz sanghe (na primer, ako monah počini ubistvo).

Ovakva monaška tradicija i pravila na kojima je ona izgrađena ponekad su bili kritikovani - naročito na Zapadu - kao nevažna za "savremenu" praksu budizma. Neki na Vinayu gledaju kao na zaostatak jednog prevaziđenog patrijarhalnog sistema, zasnovanu na gomili proizvoljnih pravila i običaja koji samo zamagljuju suštinu "prave" budističke prakse. Ovo usko gledište ispušta iz vida jednu ključnu činjenicu, a to je da smo mi, jedino zahvaljujući jednoj neprekinutoj liniji monaha koji su konzistentno održavali i štitili pravila Patimokkhe tokom skoro 2.600 godina, danas u izuzetnoj prilici da primimo neprocenjivo učenje dhamme. Da nije bilo Vinaye - i onih koji i danas nastavljaju da je održavaju u životu - ne bi bilo ni budizma.

Korisno je imati na umu da nigde u čitavom pali kanonu Buda ono čemu je podučavao nije opisao samo kao "vipassanu" ili "koncentraciju" ili nešto slično. Umesto toga, on ga naziva "Dhamma-vinaya" - učenje (dhamma) i disciplina (viinaya) - sugerišući time da se radi o jednom neraskidivom spoju mudrosti i vežbanja u moralu, a ne pukoj zbirci meditativnih tehnika ili atraktivnih filozofskih ideja. Vinaya je, otuda, jedna njegova neizostavna strana i temelj čitave Budine nauke, neodvojiva od Dhamme, vredna da je proučava svaki sledbenik - bio on zaređen ili ne.

Nezaređeni sledbenici će u Vinayi pronaći mnoštvo vrednih pouka o ljudskoj prirodi, uputstava kako uspostaviti i održavati harmoničnu zajednicu ili organizaciju, kao i produbljeno tumačenje same Dhamme. Ali njezina najveća vrednost leži, možda, u njezinoj moći da nezaređene inspiriše na razmišljanje o izuzetnim mogućnostima koje postoje u životu ispunjenom istinskom posvećenošću, u življenju u harmoniji sa dhammom.

 

 

ČETIRI DELA VINAYA PITAKE

 

I. Suttavibhanga

Ovaj deo sadrži kompletan skup pravila za sanghu, zajedno sa "pričom o nastanku" za svako od njih. Ova pravila su sažeta u Patimokkhu i ima ih 227 za monahe i 311 za monahinje. Pravila Patimokkkhe su grupisana na sledeći način:

- Parajika: pravila čije kršenje povlači isključenje iz sanghe (4 za monahe, 8 za monahinje)
- Sanghadisesa: pravila čije kršenje povlači jedno ili više okupljanja Sanghe (13, 17)
- Aniyata (neodređena) pravila (2, 0)
- Nissaggiya pacittiya: pravila čije kršenje povlači gubljenje prava i ispovest (30, 30)
- Pacittiya: pravila čije kršenje povlači ispovest (92, 166)
- Patidesaniya: pravila čije kršenje povlači priznavanje (4, 8)
- Sekhiya: pravila treninga (75, 75)
- Adhikarana samatha: pravila za izglađivanje nesporazuma (7, 7)

 

II. Khandhaka (Mahavagga)

Uključuje nekoliko tekstova nalik na sutte, između ostalog Budin opis perioda neposredno posle probuđenja, njegove prve govore grupi od pet monaha i priče o tome kako su se neki od njegovih najpoznatijih učenika priključili sanghi i potom i sami dostigli probuđenje. Takođe su data pravila za ceremoniju zaređenja, za recitovanje Patimokkhe na dane predanosti (uposatha) i različiti postupci na koje su monasi obavezni tokom okupljanja zajednice.

 

III. Khandhaka (Cullavagga)

Ovaj deo sadrži dalju razradu monaške etikecije i dužnosti, kao i pravila i postupke za razmatranje prekršaja koji se dogode unutar sanghe. Takođe, tu je priča o tome kako je ustanovljen red monahinja i detaljni opisi prvog i drugog sabora.

 

IV. Parivara

Rekapitulacija prethodnih poglavlja, sa sažetkom pravila klasifikovanih i preklasifikovanih za različite svrhe upućivanja u njih.


 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

Naslovi:

Vinaya pitaka

Sutta pitaka

Abhidhamma pitaka

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 27-01-2013 06:43