Stranice

 

 Naslovna

  Baragnir Zag Nehar

  Sveta Magija

  Svete Knjige

 Biblioteka

 Arhiva

  Ogledalo

  Ars Magica

  Adepti

  Hinduizam

  Budizam

Tekst 3

 

  Judaizam

  Hrišćanstvo

  Islam

  Ostale religije

  Misterije

  Tajna društva

  Istorija

  Filosofija

  Astrologija

  Radiestezija

  Nauka

  Ekosfera

  Ars Medica

  Psihologija

  Umetnost

  Zanimljivosti

  Putopisi

  Zag Kia

  Zvezdarijum

 Kalendar

 Galerija

 Multimedia

 Psyradio FM

 Chat

 Linkovi

 Alexanthorn

 Kontakt

 

 

 

Thornal

Arhiva tekstova Svetog Kraljevstva Magije

 

 

Budizam

 

3

 

Dijamantski put budizma

Karma Kađu tradicija

12.08.2010

 

Šta je budizam?

Ne verujte mojim rečima samo zato što ih je Buda izgovorio, već ih dobro preispitajte. Budite sami sebi svetlo.

Buda Šakjamuni

 

Ove Budine reči jasno izdvajaju budizam od onog što uobičajeno nazivamo religijom i pokazuju da je budizam praktičan pristup, namenjen stvarnom životu. Upitan zbog čega i čemu podučava druge, Buda je odgovorio:

"Prenosim Učenje jer vi i sva ostala bića tragate za srećom, pokušavajući da izbegnete patnju. Ja vam otkrivam stvari kakve jesu".

Budino Učenje je tokom prvih 1500 godina postojalo u Indiji i nazivano Darma, a u narednih 1000 godina na Tibetu, ime mu je bilo Ćo. I jedno i drugo znači "stvari kakve jesu". Razumevanje "stvari kakve jesu" predstavlja ključ ostvarenja svekolike sreće. Sam Buda je ujedno učitelj, primer, zaštitnik i prijatelj. On svakome otvara mogućnost da izbegne patnju i uplovi u stanje narastajućeg blaženstva i da pri tom ka oslobodjenju i prosvetljenju usmerava i druge.

Buda je pre više od 2500 godina imao jedinstvene uslove da prenosi svoje Učenje: rodio se u visoko razvijenoj kulturi, živeo okružen izuzetno nadarenim ljudima i nakon prosvetljenja imao pred sobom punih 45 godina da pokazuje metode koje vode spoznaji uma. To objašnjava bogatstvo i širinu Učenja (Darme): Kandjur, Budina originalna kazivanja, sastoji se od 108 tomova sa 84000 korisnih predavanja, dok su kasnije nastali komentari Kandjura -Tendjur, uobličeni u još 254 isto tako obimne knjige.
Zato je Buda, osvrnuvši se na svoj celokupni život, mirno zaključio:

"Mogu srećan da umrem. Ni jedno jedino učenje nije ostalo skriveno u mojoj ruci. Uspeo sam da vam prenesem sve što vam može pomoći."

 

Buda

 

Duboki uvidi i mnogobrojni metodi koje donosi budizam fasciniraju i nadahnjuju sve veći broj ljudi Zapadnih kultura - za njih, Buda je oličenje vanvremenog ogledala sveprožimajucih potencijala uma.

Lama Ole Nidal

 

Buda je rođen u severnoj Indiji sredinom VI veka p.n.e. u kraljevskoj porodici. Mladi princ je do svoje 29. godine, uživajući izuzetne privilegije, znao samo za radost - da bi, kada je po prvi put napustio palatu, njegov svet bio "iz temelja" uzdrman. Tokom tri dana, naišao je, prvo na bolesnog čoveka, zatim na starca i na mrtvaca, na kraju. Shvatanje o neizbežnosti starosti, bolesti i smrti duboko ga je potreslo: video je samo prolazne stvari - ničeg trajnog nigde nije bilo. Sledećeg jutra prošao je pored jogija uronjenog u meditaciju ... i umovi su im se sreli. Nadahnut ovim princ je napustio dom i porodicu - lutao je zemljom u potrazi za učenjima koji omogućavaju prevazilaženje smrti i patnje. Najbolji učitelji tog vremena su mu prenosili učenja, ali ga nijedno od njih nije moglo dovesti do konačnog ostvarenja.

Nakon šest godina meditacije, on je, na mestu koje se i danas zove Bodgaja, seo ispod drveta čvrsto odlučivši da se neće pomeriti dok ne postigne svoj cilj ... i nakon nedelju dana, na svoj 35-ti rodjendan, spoznao je pravu prirodu uma: postao je Buda - Probuđeni. Prosvetljenje je rastopilo poslednje velove koje zaklanjaju um - prostor i energija, u njemu i izvan njega, slili su se u jedno - i postao je vanvremena, sveznajuća svesnost. Svakim atomom svoga tela sve je znao i bio je sve.

Narednih 45 godina Buda je hiljade nadarenih učenika podučavao metodama za postizanje prosvetljenja.
 

Darma

 

Sve u svemu, Budino učenje nije ništa drugo do zdrav razum.

Lama Ole Nidal

 

Ukazujući šta postoji apsolutno a šta je uslovljeno, Buda je podučavao metode pomoću kojih je moguće ostvariti puno prosvetljenje. Pokazivao je svojim učenicima kako da sve životne situacije koriste kao korake ka prosvetljenju i davao učenja koje vode ka trajnoj, najvišoj radosti. Podsticao je učenike da budu nezavisni i kritični, da sami pažljivo ispitaju da li su učenja sputana dogmama i slepom verom ili su istinski oslobađajuća.

Budistički metodi meditacije mogu pokrenuti moćne unutrašnje promene - kroz iskustvo prostora radjaju se neustrašivost, spontana radost i aktivno saosećanje a život poprima narastajuće bogatstvo i smisao.

Nivo svesnosti ostvaren meditacijom moguće je učvrstiti tako da se nikad više ne izgubi. Najviša učenja, Mahamudra i Dzogćen, omogućavaju spoznaju jedinstva subjekta, objekta i akcije.

 

Karma

 

Kao što naše pređašnje misli, reči i dela tvore naše sadašnje stanje - mi upravo ovoga trena sejemo seme svoje budućnosti.

Lama Ole Nidal

 

U budizmu reč karma ne znači "sudbina" već "delo" ili "uzrok i posledica". Najjednostavnije rečeno, svaka aktivnost, pozitivna ili negativna, ostavlja utiske u umu. Pošto sadržaji uma uslovljavaju način na koji doživljavamo svet, negativni utisci neizbežno vode budućoj patnji. Tako svojim mislima, rečima i delima sejemo seme budućih iskustava. Prema tome, u našim je rukama moć da primenjujući ovo shvatanje, promenimo svoje živote.

Upotrebljeno na pravi način, razumevanje karme donosi slobodu oblikovanja sopstvene budućnosti. Dijamanski put koristi veoma delotvorne metode kojima se utisci štetnih dela uklanjaju iz uma. Njihovom primenom možemo se osloboditi svega što bi u budućnosti dozrelo u vidu teških stanja i neprijatnih situacija. Meditacijom je moguće čak i prevazići celokupan proces uzroka i posledice.

Ako, ipak ne izaberemo da radimo sa svojim umom, nećemo imati nikakvu kontrolu i jednostavno ćemo biti žrtve sopstvenih dela.
 

Meditacija

 

Samo je pitanje vremena, kada ćemo meditacijom ostvariti postojano stanje radosti. Nijedan od spoljašnjih uzroka ne može doneti sreću koja već ne postoji u nama.

Lama Ole Nidal

 

U budizmu, meditacija predstavlja "nenaporno ostajanje u onome što jeste". Ovo stanje može biti ostvareno umirivanjem i usredsređivanjem uma, kada se spoznaju mudrost i saosećanje, ili radom sa energetskim kanalima tela i meditacijom na svetlosne forme Buda.

Najdelotvorniji metod, ukoliko smo u stanju da ga koristimo, je poistovećivanje sa vlastitom Buda prirodom, i doživljaj da smo u Čistoj Zemlji - oba metoda pripadaju Dijamantskom Putu. Kada nema odvojenosti izmedju posmatrača, posmatranog i samog čina posmatranja tokom i izmedju meditacija cilj - Mahamudra, je ostvaren.
 

Prosvetljenje

 

Svi atomi trepere od radosti, sjedinjeni ljubavlju...i sve donosi svežinu, smisao i blista neogranicenim potencijalima. Svako biće - bilo ovde ili negde daleko, svesno toga ili ne - pojavljuje se kao Buda...

Lama Ole Nidal

 

Buda je, pre više od 2550. godina, spoznao da je um - nikad rodjen i besmrtan - jasna svetlost. Iako se tela, misli i osećanja pojavljuju, menjaju i nestaju, sam um, koji je otvoreni, jasni i beskrajni prostor je nepovrediv i neuništiv. Kada je Buda ostvario oslobodjenje, prestao je da sebe doživljava kao metu - nije više bio telo podložno bolestima, starosti i smrti, niti misli i osećanja koja se neprestano menjaju i nestaju. Postao je blistava svesnost. To je dovelo do prosvetljenja, spoznaje da nema odvojenosti izmedju prostora i energije ni u jednom trenutku, ni na jednom mestu. Znao je sve i svega bio svestan. Osećao je najvišu radost i izražavao neizmernu ljubav koja sve sjedinjuje i pokreće.

 

Škole budizma

 

Buda je podučavao, ne prema onome što je znao, već prema nivou i potrebama učenika.

Lama Ole Nidal

 

Buda je "radio" zarad dobrobiti tri tipa ljudi. Oni koji su želeli da izbegnu patnju, dobili su učenja o uzroku i posledici koja su nazvana Teravada ili "Mali put".

Onima koji su želeli da urade više za druge, data su učenja Mahajane ili "Velikog Puta" - učenja o saosećanju i mudrosti.

Ljudima sa snažnim poverenjem u sopstvenu Buda prirodu - koji u njemu nisu videli boga, osobu ili neku spoljašnju silu, već ogledalo sopstvenog uma - Buda je preneo učenja Vadjrajane ili "Dijamantskog puta". Njima se Buda manifestovao u formi energije i svetlosti ili je direktno, kao tok svesnosti, prenosio uvid u prosvetljenje.

Na ovom najvišem nivou cilj je puni razvoj uma - spontanost i lakoća Mahamudre. Osnovu, put i cilj ovog najvišeg uvida, pod različitim nazivima, prenose tri stare škole tibetanskog budizma: Njingma, Sakja i Kadju.
 

Dijamantski put

 

Cilj Vađrajane je ostvarivanje stanja izvan svake dualnosti, kada spoznajemo da je sve savršeno upravo tako kako jeste, jednostavno zato što izražava beskrajni potencijal uma.

Lama Ole Nidal

 

Dijamantski put (tib. Dorđe Tekpa) se najčešce opisuje kao krunski dragulj Budinog učenja. Polazeći od razumevanja uzročnosti i nadahnute spoznaje, kako bi se sva iskustva transformisala u samooslobađajući smisao i prirodnu čistotu, Dijamantski put koristi metode potpunog poistovećivanja sa Prosvetljenjem.

U suštini, sadrži tri pristupa: "Put metoda", "Put uvida" i "Guru jogu". Na taj način um sebe može spoznati kroz vlastitu energiju, svesnost ili moć poistovećivanja.

Metod koji se danas najviše koristi na Zapadu je Guru joga. Identifikacija sa ostvarenim lamom brzo vodi ka najdubljim spoznajama sopstvenog uma.

 

Karma Kađu tradicija

 

Milarepa, tvoja Linija je poput rečne struje - teći će dugo i daleko.

Padampa Sangđe

 

Karma Kađu je jedna od četiri glavne škole tibetanskog budizma. Kao linija direktne usmene transmisije, prevashodno je usmerena na meditaciju i kroz interakciju sa kvalifikovanim učiteljem može dovesti do pune spoznaje prirode uma. Karma Kađu linija je transmisija Mahamudre, učenja koje omogućava dostizanje prosvetljenja u toku jednog života.

Ova učenja potiču od Bude Šakjamunija. Ovo živo iskustvo je u Indiji prenošeno punih 1500 godina, dovodeći mnoge do prosvetljenja. U to vreme je Tilopa (988 - 1069) bio, možda i jedini, nosilac svih Mahamudra Linija. Naropa (1016 - 1100) i njegov učenik Marpa (1012 - 1097) su preneli Liniju na Himalaje. Transmisiju dalje nastavljaju najpozntiji tibetanski jogi Milarepa (1052 - 1135) i njegov glavni učenik - monah Gampopa (1079 - 1153). Gampopa, potom, prenosi učenja prvom Đalva Karmapi čije su uzastopne inkarnacije očuvale neprekidnost Kađu transmisije.

Počev od Gampope, Kadampa učenja Mahajane od majstora Atiše se podučavaju u Kađu školi. Takođe, III Karmapa, Rangđung Dorđe, je u Kađu Liniju integrisao Maha Ati učenja (Džogćen), a posebno Njingmapa Terme koje potiču od Padmasambave (tib. Guru Rinpoče). Zapravo, sam Padmasambava je prorekao da će Karmapa postati nosilac linije njegovih Terma učenja.

Zahvaljujuci Karmapinim uzastopnim inkarnacijama, Mahamudra učenja su kroz vekove očuvale izvornost, životnost i snagu do današnjih dana.

 

Karmapa

 

Svaki od Karmapa predstavlja bezmerni, ljubavlju prebogati potencijal prostora - puno prosvetljenje.

Lama Ole Nidal

 

Karmapa, poglavar Karma Kađu škole tibetanskog budizma, je prvi svesno inkarnirani lama Tibeta, nosilac pune transmisije i neraskidivog toka prosvetljenja svih Buda.

Buda je predskazao da će se 1600 godina posle njegovog odlaska, pojaviti čovek izuzetnog duhovnog ostvarenja i beskrajnog saosećanja koji ce širiti budistička učenja tokom mnogih ponovnih rodjenja. Biće poznat kao Gospodar Karme - Karmapa.

Budino predskazanje je ostvareno kada je Gampopa prepoznao velikog jogina Dusum Ćenpu (1110 - 1193) kao Karmapu.

Pre smrti, prvi Karmapa je, uvidevši da njegov posao nije završen, obećao da će i nadalje, jedno za drugim, svesno prihvatati ljudska rodjenja kako bi njegovi učenici mogli da nastave razvoj. On je ostavio zapis sa preciznim opisom okolnosti svog narednog rodjenja.

Karmapa se smatra emanacijom bodisatve saosecanja - Oči Ljubavi (tib. Čenrezi, sans. Avalokitešvara). Takodje je poznat i kao Lama sa Crnom Krunom.

On je sada u svojoj XVII inkarnaciji kao Karmapa Taje Dorđe.

 

Kratka istorija Karma Kađu linije

Topga Julđal Rinpoče

 

Kađu linija, koja se ponekad naziva i "usmenom linijom" Tibeta, potiče od velikog jogina Tilope, koji je živeo u severnoj Indiji, otprilike u X veku n.e. Tilopa se smatra začetnikom Kađu linije, a bio je nosilac i četiri specijalne transmisije (tib: bka-babs-bzhi).

Iako između istorijskih izvora postoje nepodudarnosti u vezi identiteta budističkih majstora ove četiri transmisije, najčešće se govori da su njihova porekla sledeća: prva transmisija potiče od Lopon Ludruba (tib. slob-dpon-klu-sgrub, skt. Acarya Nagarjuna) i sastoji se od dve tantre: "Sangva Dupa" (tib. gsang-ba-dus-pa, skt. Guhasamaja) i od tantre nazvane "Denši" (tib. gden-bzhi). Ova transmisija sadrži i prakse "iluzornog tela" (tib. sgyu-lus, skt. Mayadeva), kao i "prenosa" (tib. pho-ba, skt. Samkranti). Druga specijalna transmisija potiče od Nakpo Čope (tib. nag-po-spyod-pa) i sadrži tantru "Đuma Čenpo" (tib. sgyu-ma-chen-po, skt. Mahamaya), kao i praksu nazvanu "svesno sanjanje" (tib. rmi-lam, skt. Svapna). Treća specijalna transmisija potiče od Lavape (tib. la-ba-pa), nazvana je "Demčok" ili "Korlo Dongpa" (tib. bde-mchog, khor-lo-sdompa, skt. Chakrasamvara), a sadrži i praksu "jasne svetlosti" (tib. odgsal, skt. Prabhasvara). Četvrtu transmisiju prenela je Kandro Kalpa Sangmo (mkha-gro-bskal-pa-bzangmo), a sadrži tantru poznatu kao "Đepa Dorđe" (dgyes-pa-rdo-rje, skt. Hevajra), kao i praksu "tumo" (gtum-mo, skt. Candali).

Tilopa je ova učenja preneo joginu Naropi i kasnije su sistematizovana kao "Šest joga Narope". Ove meditacije smatraju se centralnim praksama Kađu linije. Iz nekoliko pisanih izvora proizlazi da je Naropa rođen 956. g.n.e. Svoje znanje preneo je velikom tibetanskom prevodiocu Marpi (rođen 1000. g.n.e.), koji je putovao u Indiju kako bi primio učenja, a kasnije se vratio na Tibet, gde je širio Darmu.

Marpin učenik Đecun Milarepa, rođen 1033, postao je veliki tibetanski jogin. Milarepina životna priča, koja počinje teškim okolnostima nastalim usled prerane smrti njegovog oca, kojima sledi njegova osveta nepoštenoj tetki i teči, kao i kasnije kajanje, koje je dovelo do iskrene želje za praktikovanjem Darme, dobro je poznata medju Tibetancima. Zahvaljujući svojoj istrajnosti i sposobnosti da prihvati sve okolnosti na koje je nailazio, ostvario je duboku spoznaju konačne prirode stvarnosti. Milarepina učenja su zabeležena u njegovih 100.000 pesama i u drugim tekstovima.

Liniju Milarepinih učenja nastavio je Gampopa (rođen 1079.), poznat i kao Dakpo Larđe - lekar iz Dakpoa. Prvo je učio u okviru Kadampa tradicije, koja je postepeni i sistematični put, zasnovan na lamrim učenjima. Kasnije je sreo Milarepu, od koga je primio sva učenja, i praktikujući po njegovim uputstvima, u potpunosti je ostvario njihov smisao. Od Gampopinog vremena, linija je poznata kao Dakpo Kađu i sastoji se od mnogih pod-linija. U XII veku, prvi Karmapa, Dusum Ćenpa, postao je učenik Dakpo Larđea, od koga je primio sva učenja sutre i tantre. Tokom mnogih godina učio je, praktikovao i podučavao širom Tibeta. On je osnivač Karma Kađu linije. Rec "Karma" odnosi se na samog Karmapu, dok "Kađu" potiče od izraza "Kababši Đupa", a to su četiri posebna skupa učenja kojima je ovladao Tilopa, i koja potiču od Bude Šakjamunija. Karmapa je bio prvi prepoznati reinkarnirani lama Tibeta.

Nakon pojave prvog Karmape, Karma Kađu škola se brzo razvijala, a njena učenja su praktikovana širom Tibeta. To je bilo vreme velikih političkih promena i ubrzanog propadanja tibetanskih kraljevina. Pojavile su se mnoge značajne političke ličnosti koje su se borile za vlast, ali pošto su imali nesložne sledbenike, niko od njih nije uspeo da postigne svoj cilj. Karmapa nikada nije bio zainteresovan za borbe različitih političkih frakcija, niti se u njih uključivao. U stvari, bio je prinudjen da se aktivno odupire uplitanju u politiku, zbog svog veoma osetljivog položaja. Kako je imao ogromni duhovni autoritet, Karmapa je bio meta onih koji su imali političke ambicije, a i njegovi učenici su ga ohrabrivali da preuzme vlast, pošto su smatrali da ima kvalitete vođe.

Tokom tog burnog perioda, negde između XIII i XIV veka, Sakjape su zavladale Tibetom, uz podršku mongolskog cara Kublaj Kana, a kasnije i Ganges Kana. Tada je Tibet prvi put dobio političkog i religijskog vođu u jednoj ličnosti, i prvi put nakon pada kraljeva bio je ujedinjen pod jednim vladarem. U to vreme, moćni vladari Mongolije i Tibeta, uviđajući uticaj koji su visoke lame imale na Tibetance, usvojili su strategiju njihovog pridobijanja, obezbeđivanjem darova, pozivanjem u svoja kraljevstva i dodeljivanjem zvučnih titula. Motivacija ovih gestova, često je bila politička, a ne religiozna.

Za vreme vladavine dinastije Ming, u XIV veku, kineski car Junglo pozvao je u posetu petog Karmapu, Dešin Šekpu, od koga je primio mnoga učenja. Tokom svoje posete Kini, Karmapa je izveo mnoga čuda, a carskim umetnicima bilo je naređeno da ih svakodnevno beleže, pa su ih naslikali na oko dvadeset velikih svitaka. Nekoliko njih je čuvano u manastiru Curpu, na Tibetu, sve do kineske invazije 1950. godine. Junglo je bio toliko dirnut ovim događajima i razvio je tako duboko poverenje u Karmapu, da je predložio preobraćanje svih duhovnih redova Tibeta u Karma Kađu liniju. Dešin Šekpa je odlučno odbio ovaj predlog i održao je predavanje o važnosti poštovanja drugih škola, na osnovu razumevanja da su različite tradicije neophodne kako bi izašle u susret sklonostima različitih ljudi.

Uprkos politici toga vremena, period izmedu XIII i XVII veka bio je povoljan za Karma Kađu tradiciju. Kako su se učenja širila i broj sledbenika rastao, lame linije su postajale sve uglednije, tako da bi se ovaj period tibetanske istorije mogao nazvati "Kađu erom".

U to vreme, desila se dramatična promena u strukturama moći zemlje, koja je bila raspeta između unutrašnjih borbi za prevlast i spoljašnjih političkih uticaja. Centralnu vladu, koju je vodio Desi Cangpa, snažni pristalica Karmape, zbacio je mongolski voda Gošir Kan, a vlast je preuzeo V Dalaj Lama.

X Karmapa, Čojing Dorđe, postao je žrtva ovih političkih događaja, pa je sredinom XVII veka morao da napusti Tibet i skloni se u kinesku pokrajinu Đang. Nakon ovoga, broj sledbenika Kađu linije se smanjivao, sve do XVIII veka, kada je pod XIII Karmapom Dudul Dorđem, Situ Čođi Đungne vodio liniju ka periodu obnove i razvoja. U to vreme, lame Kađu linije napisale su mnoge značajne filozofske tekstove, kao i radove iz gramatike, sanskrita i astrologije, doprinevši tako literarnoj tradiciji i dobrobiti naroda Tibeta. Tokom XX veka, za života XVI Đalva Karmape, širom sveta su osnovani brojni Darma centri, među njima i Karmapin međunarodni budistički institut u Nju Delhiju, Indija, sa ciljem da omoguće izučavanje i praktikovanje Budinih učenja. Nakon što je napustio Tibet, Njegova Svetost XVI Karmapa je uspostavio svoje sedište u novoizgradenom manastiru Rumtek, u Sikimu (savezna država Indije; graniči se sa Nepalom, Tibetom i Butanom, prev.), koji je poznat kao Darma-čakra centar, kao i centar za povlačenje i škole za monahe.

Poput svojih prethodnika, XVI Karmapa bio je, pre svega, duhovna ličnost i zbog toga nije učestvovao u borbi za oslobođenje Tibeta. Umesto toga, ulagao je napor da duhovna tradicija Tibeta ostane netaknuta i na taj način je pomogao očuvanju identiteta i jedinstvene kulture svog naroda. Istovremeno, XVI Karmapa nikada nije smetnuo sa uma prisustvo veoma sposobnog duhovnog vođe, Njegove Svetosti Dalaj Lame, koji je i politički lider tibetanske nacije. Dalaj Lama poseduje sve kvalitete koje zahteva takav položaj, kao i veliko administrativno telo, čiji su mnogobrojni članovi uključeni u veoma važne političke aktivnosti usmerene ka dobrobiti naroda Tibeta.

Kao što je već navedeno, sve ustanove koje je osnovao Njegova Svetost Đalva Karmapa, stvorene su sa ciljem očuvanja tibetanske duhovne tradicije i kulture, kao i radi dostupnosti Budinih učenja ljudima svih nacionalnosti, koji smatraju da im mudrost i uvidi budizma mogu pomoći. Uopšteno govoreći, Karma Kađu linija naglašava opsežno izučavanje velikog broja tema, bez pravljenja razlike između njihovog nivoa važnosti. Kada duhovni učitelj to smatra prikladnim, učenja o Mahamudri - Velikom pečatu praznine - koja su najdublja i konačna učenja linije, se prenose i praktikuju, u etapama koje je propisala tradicija. Kada se razvije sposobnost za razumevanje dubine celokupnih učenja Mahamudre, može se početi sa "Šest joga Narope".

Kada učitelj prenese suštinu učenja Mahamudre, i kada učenik ostvari istu duboku spoznaju kao i učitelj, tada se ta osoba prepoznaje kao nosilac linije, bez obzira na njegovu ili njenu prošlost. Bez obzira da li je on ili ona prepoznati lama, ili nezaređeni praktičar, spoznaja suštinske prirode i dubokog smisla Mahamudre predstavlja kvalifikaciju koja takvu osobu čini nosiocem tradicije.

 

 

 

 

Vrh strane >>>

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 
   

Sva prava rezervisana

Copyright © 2010 by Alexandar Thorn

Poslednje izmene: 27-01-2013 06:42